NE PODNOSIM DA SAM NA IVICI OSIM AKO JE I MARICA TU – deo treći

Specijalno ne podnosim specijalitete i specijaliste opšte informisanosti, faširane šnicle i fašiste, tanke kosti i uzrečicu Bože mi oprosti, anahrone, tvrde makarone i anarhiste, histeriju, Listere i listeriju, glikemiju i glisere, kada neko neumorno sere, ne podnosim ministre i njihove šofere, mistere, crna stakla, lavirinte, ogledala i misteriju, osim ako nije stari dobri Marti, ili ako nije upleten profesor Morijarti

Ne podnosim borce iz Borče, ni slađe ni gorče, ni tvorce ni tvorove, emotivne vampire i trolove, internet smorove, beskonačne sudske sporove, šuplje obore i torove, alatnice i šupe, one koji na keca ljube u dupe, čekiće, klješta, šrafcigere i zaključanu prvu fioku, sitnu i krupnu stoku, koju niko ne hvata, osim ako nije repata

Izuzetno ne podnosim izuzetke, neuspele rođene zametke, koji su uspeli preko svoje tetke, metke, pištolje, naročito Berete, patrone i trombone, mine i starlete, amine i paštete, ne podnosim barove, barone, pompu i tampone, Osasunu iz Pamplone, koridu, Flo Ridu i Yugo Floridu, didulidu i lidudidu, poslednju turu, Sakuru i Fridu osim ako nije Frida Kalo, Sava Novu, Lepog Jovu, Beograd na vodi a i Mikser ne podnosim malo, mada sam tamo boravio više od tri puta

Ne podnosim ćao ćao, poštovanje ništa manje, šta ima novog i svako slično sranje, pitanja o plati, koliko šta košta, osmeh koji izvodi Košta i još što šta ne podnosim, što klavire više ne prevozi Ostoja, traktor u pozadini Boja, ne podnosim kako je ismejan vitez Koja i njegov verni drugar Mlata, mrve sa sprata, marvu sa sprata, kada neko kaže kako bata barata, Borata, zakopčanu kragnu oko vrata, sve vrste kravata, brijanje lica tip flaster i krasta, nikada brkovi osim ako nisu vokalno-instrumentalni sastav

Osobito ne podnosim sastanke sa više od tri osobe, gnusobe što imaju gnusne usne, one što tegle tegove, uske tegle, stalne tegobe, teskobe, pegle, Meggle, ne varim grdobe, buljine, somine i komine, jamb, tablić, tač i domine, pokere, džokere, dvorske lude, frikove, Betmene, Supermene i dizel likove, sve i da promene stil, jedini Diesel koji može da prođe je Shaquille Rashaun O’Neal, i Opel Meriva 1.7 CDTi, koju popovi ne voze…

NASTAVIĆE SE…

PATULJAK I SEDAM SNEŽANA ALL WHEEL DRIVE

Svih sedam Snežana sam namamio Adamovom jabučicom u svoje odaje, malu sobu, 4×4, all wheel drive, za čovečanstvo, ali veliku za patuljka

Padale su ničice na moje sličice, imao sam i snagu i tišinu, imao sam reči, reči posle kojih se raskreči, svaka, u dubinu, samo nisam imao visinu

Dirao sam ih svojim patuljastim zubima, po njihovim krutim bradavicama, uzdignutim od uzbuđenja, uzdignutog čela su vlažile vazduh, dirao sam ih svojim patuljastim udovima po vlažnoj unutrašnjosti

Gledale su kroz prozor u mauzolej na brdu, u zid, The Great Wall of China, gledale su u plafon, sebe u ogledalu, u kameru, u plahte, nisu gledale nigde ali nisu gledale ni u mene

Dobijale su po licu, po ustima, po stomaku, po leđima, gutale su, srkale i pljuvale mene, na mene, te moje Snežane, maštajući o prinčevima ili makar belim konjima, all wheel drive

Plakale su, coktale, groktale, gunđale, ćutale, tiho jecale i slinile, svih sedam Snežana zajedno ali nikada se nisu smejale a nisam se smejao ni sam, nisam

Odlazile su u mrak, u noć, u šetnju, u svitanje, u pitanje, u miraž, u zaborav, odlazile su samo da bi se vraćale opet nadražene, naoružane do zuba grižom savesti, za sve za šta sam kriv, kriv sam sam

SVE PRIZNAJEM NIŠTA NE POTPISUJEM

Nameravao sam da napustim mesto. Kakve veze ima koje mesto, mesto ko mesto. Sprema se smena i ja ću to izbeći, neću biti tu kada dođu ili dođe. Napustiću sve. Otići ću koliko god mogu dalje, ali ne daleko, možda čak i na reku ili rečno ostrvo. Tamo se neću viđati ni sa kim. Boraviću tamo neko vreme. Neko glagolsko vreme, pluskvamperfekat ili aorist.

Da, nema više poricanja, sve priznajem, ništa ne potpisujem. Sve priznajem u sebi, ništa ne potpisujem jer sam napustio mesto. I nemam olovku kod sebe. Preuzimam potpunu odgovornost za sve što nisam uradio, pred svima, sada, na pustom ostrvu, rečnom. Na adi. Nadam se da ću biti zaboravljen. Bolje zaboravljen nego zabravljen.

Isti sam kao i svi. Krenuo sam odnekud, polako, napredovao, nekad u visinu, nekad u širinu, nekad u dubinu. Ne poričem više da je bilo propusta, previda, prevara, ili drugih  pizdarija. Lagao sam ali svi lažu. Kad kažu da lažu to je jedina istina ali to nikada neće reći. Izdržaću dok ne prođe sat, nedelja, godina. Bolje sam sebe da osudim nego da mi sude gori od mene. Želim da odem, nisam zalepljen za mesto, nisam ukopan, nije rov ovde. Dovoljno je poželeti da odeš sa mesta i ako dovoljno želiš sve će se okrenuti protiv tebe tako da moraš da odeš. Nikada ne bih otišao da nisam to stvarno poželeo. Kunem se svojim budućim grobom da sam to odistinski poželeo. Stajao sam, kao što sada što sedim pred vama i razmišljao sam šta mi je činiti. Da li bi bilo dobro ostati još malo, silovati mesto? I tada mi je sinulo kao sunce kada se probije iza kišnog oblaka nestabilnog prolećnog dana, tada mi je sinulo, treba da odeš, da napustiš mesto. Nije to mesto za tebe, nije te vredno, ti si dao sebe a sada samo sebe nemaš, govorio sam sebi u bradu. Niko ti ni hvala nije rekao. Nije kao da se od hvala živi, pa ipak. Nije kao da si za hvala radio, nego za istoriju. A sada napusti ovo mesto, dok ne bude kasno. Reci pa-pa. Laku noć, deco. Reci a sad adio.

Znam kako ću. Biću pravi čovek, hrabar i sam, neću povesti nikoga sa sobom. Ko propadne propao je, neću nikoga povući za sobom. Neću pobeći, samo ću odstupiti. Biće noć, to je neminovno. Radovaću se osvitu novog dana, meseca, decenije. Misliću o svojoj budućnosti jer sada kada sam bio primoran da poželim da napustim mesto budućnost je jedino ono što mi je ostalo. Probudiću se u sojenici, duboko u teritoriji Velikog ratnog ostrva i staviću svoju teget kravatu sa žutim zvezdama na goli vrat, i razmišljaću o svojoj budućnosti.

Ovaj rat niko nije dobio, ja se nisam predao, samo sam se povukao. Meni nema mesta na mestu ali imam svoju budućnost koja se sadrži od svega što u nju projektujem. U jednoj takvoj projekciji ja se vraćam. Prelazim peške preko vode, okrenut leđima suncu koje osvetljava moju auru. Hodim a gomila poklonika koji su me zaboravili ponovo me prihvataju kao kakvog prekaljenog kapetana koji je možda izgubio brod ali je sačuvao svoj život. Jednom sam davljeniku tako udahnuo život, drugome sam pridržao grudnu kost da ne iskoči od sreće, trećem sam kičmu ispravio. Ponos treba ovim ljudima i ja im to mogu ponovo pružiti, to je najmanje što im mogu pružiti posle ovoliko godina obostrane netrpeljivosti.

Onda se jedno vreme ništa ne događa.

Pogledam prizore u kojima se ništa ne događa, gde više nikoga ni nema, hoću da učinim da se nešto dogodi, hoću da čujem glasove tuđih života ili makar smrti, da čujem da je ovde nekada bilo života, iako me to neće stvarno radovati. Sednem, kao što sada stojim pred vama sa iskrenom namerom da plačem. Ali suze nisam mogao ni da izmislim.

Objavljeno i na fenomeni.me

 

NE PODNOSIM DA SAM NA IVICI OSIM AKO JE I MARICA TU – deo drugi

Ne podnosim ni prinčeve ni princeze, prčeve koji seksi osede dok na guzici sede, mlade babe i još mlađe dede, nikogoviće tipa lezi lebu da te jedem, kao ni one što samo i po ceo dan rade pa se posle čude što na pola mladosti ostare i što ih ne podnosim, osim ako stvarno ne vole svoj posao, što je malo verovatno

Posebno ne podnosim verovatnoću naročito preko dana malo bolje je podnosim noću,  dok spavam, statistiku iz nepouzdanih izvora, istorijske izbore pre izbora, istoriju uopšte, perfekat, pluskvamperfekat i sva pripadajuća sranja, osim ako nisu intimna sećanja, na bilo kom nosaču memorije

Ne podnosim memoare i memorandume, refrene i referendume, manje od dva zla dileme, ne podnosim ni šeme, prežvakane teme, anateme i parfeme koji vonjaju na hrizanteme, harizmatične i one mutave ili neme, gluve za druge i pred očima slepe, sve koje misle da su lepe i prelepe osim ako usta ne prelepe, naravno ne svaka jer neke usta mogu upotrebiti i za jednu korisnu radnju

Zatim, ne podnosim ubrzanu izgradnju, divlju ili legalnu, izgradnju tela kao ličnog hrama, ili gradnju Hrama uopšte, živa bića iz Pošte, brojanje svakog grama, kalorije, na ovu skupoću, malo li je? izuzetno ne podnosim reklamne slogane, šarene ljude i ljude marcipane, arene, dvorane i vile koje izlaze iz friza, ističu kroz bojler osim ako nisu sestre Vile Ravijojle

Uz vile ne podnosim ni druge predmete kojima mogu da se ozlede drugi ljudi ili životinje, glogove i gloginje, grinje, personifikaciju Boga i boginje, čireve, prišteve, kožne promene, Mesečeve mene i kada biciklista pogine, nehajno Zovi me, osim ako nije od Blondie, Debbie Harry u stvari, mada može i Blondie iz Sucker Punch-a

Ne podnosim brigu samo za svoje dupe, slomljene klupe, bilo koji coupé, radovanja za osvojene kupove pored izgubljenih šampionata, stranačke skupove, glupe trupove, izlepljene stupove, noseće stubove, društva sa ograničenom odgovornošću, društva sa ograničenom pameću, one što se stidljivo nameću, oportuniste, turiste, laktaše i laburiste, komuniste i populiste od kojih mi je jedan posebno gadan, imam i pesnicu za celu desnicu osim ako nije u pitanju Vladan, Vladane bolje podnosim nego Vlade…

NASTAVIĆE SE…

Objavljeno i na Betonu.