Month: August 2017

DRAGON MI JE DA SAM VAM BIO NA USLUZI

Gospodin Levi se prvi put maskirao sa pet godina. Našao je parče crepa na plaži koje je umočio u vodu i išarao se po licu. Kada je takav ušao u hotelski restoran jauci prisutnih delovali su kao da se izmasakrirao. Na školskim priredbama je bio gusar, nindža, dirigent i fudbaler. U gimnaziji se krio iza lika pank bubnjara, od šminke noseći samo krejon.

Svoj prvi novac je zaradio u zoo-vrtu Big Blue Bay noseći na sebi veliku kutiju Snooply kokica. Kostim je bio tako dizajniran da su ruke i noge bile njegove a oversize kutija i ukočene plastične kokice su mu stajale iznad glave. Prozore za oči imao je u oba slova O u natpisu. Kasnije te godine gospodin Levi je bio prvo ulični pa onda i cirkuski klovn a dve glavne zavrzlame su mu bile plišana pesnica koja izleće iz šešira i džep koji prska vodu. Kada je radio sa decom nije nosio šešir. Nosio je slojeve šminke, šareni kombinezon i crveni sunđerasti nos. Do kraja iste godine oprobao se i kao Deda Mraz, spavajući preko noći na jastuku koji je preko dana opasivao oko sebe. Gospodin Levi je živeo kao u bajci. Bio je Popaj i Petar Pan. Bio je jak i mlad. Bio je i sakriven iza radio talasa zabavljajući zaslužne. Duboko u moru sebe razbijan je o litice nevidljivog rastapanja, degeneracije. Ni gram negacije.

Gospodin Levi se oblačio kao žena, nosio dugu kosu, kraću kosu, nosio brkove, nosio bradu, izlazio u smokingu na paradu. Čak je i živeo na ostrvu parade, Parade Key – pronalazite li bizarnu sličnost u rečima parade i paradise? –  ali to je samo detalj fasade. Unutar njegovog bića se raspuštao pakao. Gospodin Levi nije nikada plakao, ili makar da mi znamo o tome. Gospodin Levi je pozajmljivao glas, sva svoja lica kad nije nosio maske, pozajmljivao je sebe svima onima kojima u tom momentu nije bilo do njih samih. Ne znamo da li je ispunio sve svoje snove ali znamo da je izgubio mogućnost da ih sanja. To je težak udarac čak i za ljude bez snova. Ni doktor Park ni doktor Alzh nisu znali šta je uzrok njegove patnje iako su im simptomi bili poznati od ranije. Nisu znali koliko je zaista ozbiljno ali su znali da nema leka, osim jednog koji FDA još nije prepoznala.

Jednog dana, a to je baš danas, gospodin Levi je bio relativno star i apsolutno slab i zaboravio je ko je on u stvari i šta se od njega očekuje. Posegao je za neodobrenim lekom i po prvi i poslednji put u životu učinio, za promenu, ono što niko od nas, koji ga još uvek pamtimo, od njega nije očekivao.

SANKANJE PO SLOBODNOM RUKOM CRTANOM KORIDORU

Neki ljudi imaju stvarne probleme, pokušavaju da ih se reše, tih stvarnih ljudi, problemi, sele ih, iseljavaju ih iz goreg, na dole, iz Gornjeg Milanovca u Donji Milanovac, piše zbilja oko štambilja, sada imate Dunav, tok umiruje, pisalo je umire pa je problem prepravio, dopisao, dopis o opisu, dop opis, dobijaju se u 15 dana, bez prava na žalbu i osip i ospe i David Ospina, rezervna i zamenska krivina spina, splina, šaka pelina i plina i cepana sveska, pleska… Kako se kaže kada te neko presavije preko kolena i izudara po obrazima?  Kada te voli što klekneš kao da nemaš obraza? Guzice, iz dupeta odabranima vire uzice, ulizice, suzice, suziće, prelomiće, presaviti tabak, Žan, Klod, (Van, Da l’) vredi praviti sebi ono što problem već nije napravio? Ništa od navedenog ne mogu da dokažem stoga možda lažem, samo kažem.

Ulazim u zaborav, zdrav zaborav, Titovo Užice skala amnezije, žice, lice, stranputice draga saputnice, satrapice, sapatnice iz turske sapunice, da li bi se našminkala kao naše nepoznate glumice? Grupice misli problemi su pritisli, istisli, kao kaladont na front Nove Kaledonije, teraj je u pičku materinu, zaboravi je, goni je… Reč na NT? Enti stepen na skali, neki problemi jesu nestali, ali neki su ustali, ustajali, usta, kroz usta smo pili, pali, piši propali, prihvatam sopstvenu krivicu, u Totijevom Užicu, Francesco ti amo.

Tako mi graničnog prelaza Dobrakovo, dobro mi je ovako ovo, kako mi je, ovaj kov, otkov, otkos, dobar mi je ovaj los što vuče sanke kroz hodnik, stranke, lososi iz banke, losioni za strance, Mali Loša za loše starce, Zijo Valentino za nevaljale starce, za bezobrazne starce Dino Dvornik, povoljno prodajem mekane magarce, magnetne madrace, povoljno prodajem tvrde face, problemi zadaju udarce u srce, neki ljudi imaju prave probleme koji ih muče, ceo jedan život na godišnjem odmoru, sluzavi trag sandala, ništa ne nauče, jedva pet stvari zapamte, kao kuče, kao budala, trče, sagore, izgore i posle je krivo sunce, krivo je more, znam da bi stari Neil bio ponosan na mene, ali ja nisam ponosan, ja nemam obraza, kao pas pušten sa lanca, skačem bez odraza, mogu da optrčim samo svoj boks, i dobro mi je tako.