Month: August 2017

I am colorblind… Pull me out from inside, I am folded, and unfolded, and unfolding… I am fine.

WP_20160130_002

WP_20170206_004

WP_20160620_001

WP_20170104_019

WP_20170104_016

WP_20161228_003

WP_20161228_006

Advertisements

NE PODNOSIM DA SAM NA IVICI OSIM AKO JE I MARICA TU – deo osmi

Ne podnosim neznani svet, neizvesnost i iza krivine, tihu vodu, spelling check u Wordu, poligrafe i mašine istine, one što bodu, čačkalice i modu, poze i roze, Roze Poze, pozicije i ovlašćenja policije, očekivane abolicije, ablacije i lišće akacije, akcije i lažna sniženja gde se prvo poskupi pa posle cena tek malo snizi, sleazy ljude i neljude, one koji se uopšte ne ljube, cure koje bi se samo ljubile satima, nepozvane na otiraču na kome piše Not Welcome, pogotovo one spremne da stvaraju tenziju, bilo koga na vratima, osim poštara koji donosi privatnu penziju, ili neku knjigu koju sam naručio

Između ostalog ne podnosim ni naručioce, izvršioce i vršioce dužnosti, tendere i javne nabavke na foru, javne kuće, podvođenje i vođe u zboru, makroe, oboe i flaute, skute i skutere, popularne rute i rutere koji baguju, bagere i viljuškare, kašikare, nožekanje i kame, Viber poruke od moje mame, naznake drame i dramoserije, Džekove i Rasele, osim ako nije Džek Rasel terijer, dobro i Džek Nikolson, dobro de i Kurt Rasel

Ne podnosim dranje i derače, kožne jakne i opasače, opasnice i obarače, malo jače, mnogo jače i najjače, upijače i varjače, ulicu Varešku, Češku i Norvešku u finalu, budale i Mubadalu, KK Upsalu, Upsarin i Novalgetol, Art petrol i jako svetlo, zveckanje ključeva, lupanje vratima, hrkanje i šmrkanje koje zdrav razum sažima, kad nekog ništa živo ne zanima, opterećenost materijalima, materijaliste i fataliste, liste i spiskove, narezane diskove koji ne rade, bacače plamena i čuvare vatre, kamena s ramena i iskonske mantre, tamte za vamte, rampe i dame, matore mame udovice koje bi samo da ti sednu na kitu/lice i da ne silaze satima, ne podnosim guske sa malo mozga osim ako ne doleću u jatima

Jako ne podnosim ekstreme, zemne i morske kanale, fiškale, bedna piskarala, ubice zmajeva, nastavak iza na kraju krajeva, krajnje vreme, tantijeme i nalet treme, terme, saune, iskorenjivanje flore i faune, momčine paune, još ako i kosu naulje, hulje, karulje, um caruje, smešno, pre će biti kum caruje, snaga na usta ulazi a rob klade valja, valjanje u blatu, brodovlasnike i robovlasnike, časnike, časovnike i neumitnu prolaznost života, hladnu stranu jastuka podnosim ako nije jastuk iz kivota…

NASTAVIĆE SE…

DRAGON MI JE DA SAM VAM BIO NA USLUZI

Gospodin Levi se prvi put maskirao sa pet godina. Našao je parče crepa na plaži koje je umočio u vodu i išarao se po licu. Kada je takav ušao u hotelski restoran jauci prisutnih delovali su kao da se izmasakrirao. Na školskim priredbama je bio gusar, nindža, dirigent i fudbaler. U gimnaziji se krio iza lika pank bubnjara, od šminke noseći samo krejon.

Svoj prvi novac je zaradio u zoo-vrtu Big Blue Bay noseći na sebi veliku kutiju Snooply kokica. Kostim je bio tako dizajniran da su ruke i noge bile njegove a oversize kutija i ukočene plastične kokice su mu stajale iznad glave. Prozore za oči imao je u oba slova O u natpisu. Kasnije te godine gospodin Levi je bio prvo ulični pa onda i cirkuski klovn a dve glavne zavrzlame su mu bile plišana pesnica koja izleće iz šešira i džep koji prska vodu. Kada je radio sa decom nije nosio šešir. Nosio je slojeve šminke, šareni kombinezon i crveni sunđerasti nos. Do kraja iste godine oprobao se i kao Deda Mraz, spavajući preko noći na jastuku koji je preko dana opasivao oko sebe. Gospodin Levi je živeo kao u bajci. Bio je Popaj i Petar Pan. Bio je jak i mlad. Bio je i sakriven iza radio talasa zabavljajući zaslužne. Duboko u moru sebe razbijan je o litice nevidljivog rastapanja, degeneracije. Ni gram negacije.

Gospodin Levi se oblačio kao žena, nosio dugu kosu, kraću kosu, nosio brkove, nosio bradu, izlazio u smokingu na paradu. Čak je i živeo na ostrvu parade, Parade Key – pronalazite li bizarnu sličnost u rečima parade i paradise? –  ali to je samo detalj fasade. Unutar njegovog bića se raspuštao pakao. Gospodin Levi nije nikada plakao, ili makar da mi znamo o tome. Gospodin Levi je pozajmljivao glas, sva svoja lica kad nije nosio maske, pozajmljivao je sebe svima onima kojima u tom momentu nije bilo do njih samih. Ne znamo da li je ispunio sve svoje snove ali znamo da je izgubio mogućnost da ih sanja. To je težak udarac čak i za ljude bez snova. Ni doktor Park ni doktor Alzh nisu znali šta je uzrok njegove patnje iako su im simptomi bili poznati od ranije. Nisu znali koliko je zaista ozbiljno ali su znali da nema leka, osim jednog koji FDA još nije prepoznala.

Jednog dana, a to je baš danas, gospodin Levi je bio relativno star i apsolutno slab i zaboravio je ko je on u stvari i šta se od njega očekuje. Posegao je za neodobrenim lekom i po prvi i poslednji put u životu učinio, za promenu, ono što niko od nas, koji ga još uvek pamtimo, od njega nije očekivao.

SANKANJE PO SLOBODNOM RUKOM CRTANOM KORIDORU

Neki ljudi imaju stvarne probleme, pokušavaju da ih se reše, tih stvarnih ljudi, problemi, sele ih, iseljavaju ih iz goreg, na dole, iz Gornjeg Milanovca u Donji Milanovac, piše zbilja oko štambilja, sada imate Dunav, tok umiruje, pisalo je umire pa je problem prepravio, dopisao, dopis o opisu, dop opis, dobijaju se u 15 dana, bez prava na žalbu i osip i ospe i David Ospina, rezervna i zamenska krivina spina, splina, šaka pelina i plina i cepana sveska, pleska… Kako se kaže kada te neko presavije preko kolena i izudara po obrazima?  Kada te voli što klekneš kao da nemaš obraza? Guzice, iz dupeta odabranima vire uzice, ulizice, suzice, suziće, prelomiće, presaviti tabak, Žan, Klod, (Van, Da l’) vredi praviti sebi ono što problem već nije napravio? Ništa od navedenog ne mogu da dokažem stoga možda lažem, samo kažem.

Ulazim u zaborav, zdrav zaborav, Titovo Užice skala amnezije, žice, lice, stranputice draga saputnice, satrapice, sapatnice iz turske sapunice, da li bi se našminkala kao naše nepoznate glumice? Grupice misli problemi su pritisli, istisli, kao kaladont na front Nove Kaledonije, teraj je u pičku materinu, zaboravi je, goni je… Reč na NT? Enti stepen na skali, neki problemi jesu nestali, ali neki su ustali, ustajali, usta, kroz usta smo pili, pali, piši propali, prihvatam sopstvenu krivicu, u Totijevom Užicu, Francesco ti amo.

Tako mi graničnog prelaza Dobrakovo, dobro mi je ovako ovo, kako mi je, ovaj kov, otkov, otkos, dobar mi je ovaj los što vuče sanke kroz hodnik, stranke, lososi iz banke, losioni za strance, Mali Loša za loše starce, Zijo Valentino za nevaljale starce, za bezobrazne starce Dino Dvornik, povoljno prodajem mekane magarce, magnetne madrace, povoljno prodajem tvrde face, problemi zadaju udarce u srce, neki ljudi imaju prave probleme koji ih muče, ceo jedan život na godišnjem odmoru, sluzavi trag sandala, ništa ne nauče, jedva pet stvari zapamte, kao kuče, kao budala, trče, sagore, izgore i posle je krivo sunce, krivo je more, znam da bi stari Neil bio ponosan na mene, ali ja nisam ponosan, ja nemam obraza, kao pas pušten sa lanca, skačem bez odraza, mogu da optrčim samo svoj boks, i dobro mi je tako.