Month: January 2018

FRANCISELA

Zidovi su se krunili pod naletom vetra i kiše, opiljci su padali po sedištima autobusa. U podu je bilo nekoliko rupa, ali je na najvećoj nedostajao poklopac. Vlaga koja je mirisala na urin pacova uvlačila se u unutrašnjost osakaćenog vozila. U šaragama je treperila sveća.

…zidovi valjda… zatvaraju se… pogoršana bolest… prevazilazeći tokove svesti…

Ruka je gubila kontrolu nad olovkom koja je skliznula niz list papira. Pacov koji je uspeo da se popne na vrh rupe provirio je unutra. Vetar je oborio neke šipke koje su bile naslonjene na autobus. Metalni zvuk kršenja uplašio je glodara i on je pao nazad u rupu. Ruka se trgla iz sna. Napipavala je gde je olovka.

…kao razlog potiskuje instinkt… odlazak se približava od kraja… ta prva i jedina sigurnost… snaga napušta skelet… bezizlaz u odlazak…

Jeza, groznica i povišena temperatura motale su se po glavi koja je gledala prema rupi. Glava je osećala da se dole, ispod autobusa, nešto takođe krije. Vetar je pojačavao, obarao je i valjao po blatu metalnu burad za naftu koja su do malopre bila složena oko pokojnog vozila.

…i uzrok, neki slučajni naslednik naših pogrešnih gena… nije ukrštan… osim onih koji se usuđuju da posete ovo mesto…

Silueta se pojavila ispred jedinog prozora koji nije bio prekucan metalnim pločama. Svetlost se jedva probijala kroz kišu naduvavanu u staklo. Perspektiva nije postojala izvan autobusa. Nedogled je bio na dohvat ruke. Nagli pokret rukom negde prema nevidljivoj daljini, u oluji, iza oluje, bio je mučan. Silueta se srušila nazad u mrak.

…nikada ne budi rad u nedoglednim danima… ali da idemo slobodno… razbijanje prostog zaključka…

Malaksalost i bolovi u mišićima i zglobovima oborili su siluetu, porazili su glavu, ruka se umrtvila. Kiša je sada pronašla put unutra. Toliko je bila teška da je ni metalni krov nije zadržao. Uvlačila se neprimetno, kao bacil, koji već dugo pravi štetu, pre nego što je dijagnostikovan.

…razlika donosi štetu… sva anarhična poplava besa… i sudbina te može ostaviti…

Ljudi polako nestaju. Ponegde još, u zaboravljenim skloništima, ostaju siluete. Nestaju mnoge životinje. Ostaju pacovi, ali se i oni kriju. Na snazi je veliki korak unazad, u vreme bakterija. Radijus kretanja se sužava, svima. Autobus je nekada imao 10 točkova, sada nema ni jedan. Vetar pojačava i odlama parče krova kao da je krasta.

…za obilazak putovanja, kako ste ga posadili… seme onoga što treba… neprijatna skrivena svaka pukotina… pukotina iskrivljene potrage…

Kapljice kiše gase sveću. Ruka po osećaju pokušava da dopiše poslednje redove iz glave. Usled tularemije svest je poremećena. Vlaga se uvlači i u papir, a otisak olovke je sve slabiji i slabiji, slova je sve manje, razuma takođe.

…potrage… putevi istine i života… ništa.

Advertisements

DEVET MISTERIOZNIH SMRTI GOSPODINA DEDA MRAZA

Deda Mraz je pronađen u kafani Kod Radovana, dan nakon drugog dana Sv. Nikole. Bilo je već svanulo kada ga je čistačica ugledala ispod jednog od prevrnutih stolova. Nosio je svoje radno odelo i imao je veštačku bradu. Bio je izbezumljen i duševno rastrojen. Čuvar parkinga ga je odvezao u mesnu veterinarsku ambulantu, jedinu ustanovu koja je imala kakve takve veze sa medicinom. Deda Mraz je umro na bali sena u profilaktorijumu ambulante nakon dva tri sata agonije, od, kako je izrekao veterinarski tehničar, jedini u tom momentu prisutan, meningitisa.

Naklapalo se da je Deda Mraz završio u gorepomenutoj kafani, u kojoj gazda Radovan ponosno slavi svog sveca uz još pola sela, na dan Sv. Nikole i da je, iako se cele godine, želeći da popravi svoju pojavu pred ženom, borio protiv višedecenijskog alkoholizma, ne okusivši kap alkohola, te večeri svojevoljno, ili po pričama nekih ne mnogo pouzdanih ljudi, protiv svoje volje, popio barem litar, a najverovatnije i više, Rubinovog vinjaka. Pogubni uticaj etil-alkohola posle dugotrajne apstinencije oborio je Deda Mraza pod sto i polagano ga uvodio u i izvodio iz stanja pomućene svesti. Medicinski sročeno upao je u delirium tremens iz kog ga nijedan veterinar, da je bio prisutan, ne bi mogao izvući.

U nastavku razlaganja sudbine jadnog gospodina Deda Mraza stoji da su ga u ugostiteljski objekat doveli, ili pak po svedočenju istih onih persona sumnjivih biografija, dovukli, mesni odbornici vladajuće partije kako bi na vanrednim lokalnim izborima zakazanim na Sv. Nikolu, bio deo lanca koji je u narodu poznat kao bugarski voz. No, domišljati odbornici su za ove izbore uznapredovali u izvođenju pomenute tehnike, te Deda Mraz nije trebalo da bude samo jedna nego nekoliko karika. Stoga su mu za tu priliku nabavili nova odela i odgovarajuće brade. Standardno crveno-belo sa srebrnom bradom, nešto modernije zeleno-zlatno sa belom bradom i jedno egzotično, ljubičasto, sa bradom iste boje. Kada se Deda Mraz pobunio posle drugog presvlačenja a ujedno i glasanja, obezbeđenje lokalnih izbora ga je prebilo kao psa i vratilo u kafanu. Ne bi bilo iznenađenje da je umro od izliva krvi u mozak.

Kolale su i priče da ga je njegova žena, koju je ceo vek maltretirao, namerno otrovala živom iz toplomera a onda mu ugovorila sastanak sa svojom braćom u ozloglašenoj kafani gde su oni trebali da ga spasavaju kada počnu simptomi i povezu ga u grad u bolnicu. Ideja je bila da ga, na seoskom putu pre izlaska na magistralu, postave samog u ukradeni Yugo Koral 45 i puste niz liticu, pa šta mu bog da. Ovu eventualnost ispričao je vulkanizer iz susednog sela kod koga su braća zaglavila na dan slave jer su letnje gume na automobilu koji su ukrali bile očajne, te nisu ni stigli na zakazani sastanak. Malo ko je poverovao čoveku koji po ceo dan udiše teške epoksidne lepkove.

Postojala je i verzija u kojoj je Deda Mraz patio i od depresije i od insomnije, bolesti malo poznate i teško izlečive u našem malom mestu. U kafanu Kod Radovana došao je da se sretne sa osobom u crnom mantilu koja mu je, između ostalog, dobavljala Lexilium iz Republike Srpske gde se isti nalazi u slobodnoj prodaji. Niko se ne seća da je to veče video neznanca u crnom, jerbo je kroz kafanu na dan slave prošlo više stotina ljudi. Veselje je trajalo dva dana bez prestanka, jelo se, pilo se, lomilo se, pucalo se, uz samo jedno nehotično ranjavanje, ukratko rečeno, haos. Deda Mraz je imao dugačku istoriju zloupotrebe dozvoljenih farmakoloških ali i nedozvoljenih uličnih supstanci. Nekoliko puta je padao zbog posedovanja narkotika ali bi, pošto mu je otac, dok nije umro, bio načelnik okruga i dugogodišnji Deda Mraz, uvek bio puštan na slobodu nakon dva tri dana.

Jedan od mogućih uzroka smrti gospodina Deda Mraza je i tuberkuloza koja nije dijagnostikovana u okružnom kliničkom centru, između ostalog i zato što je svako ko je završio medicinu i imao imalo smisla za poziv otišao u Nemačku ili negde drugde, a ovde su ostali da nas leče lekari koji su anatomiju položili iz petnaestog puta a internu možda nisu ni položili. Radiologiju? Pa to se polagalo na zaokruživanje, kakvo crno tumačenje snimaka. Tako je i Deda Mraz dopao šaka nekog mladog ali nezainteresovanog lekara. Ovaj nije baš najbolje protumačio rendgenski snimak pluća i rekao mu je da smanji pušenje jer će ga ono ubiti a i zato što kao Deda Mraz daje loš primer deci i najurio ga iz ordinacije. Iako se skoro ceo život Deda Mraz uništavao alkoholom, drogom i lekovima nikada nije zapalio niti jednu cigaretu.

Po svedočenju Deda Mrazovog duhovnika on je u životu bolovao od mnogih bolesti za koje se i znalo i nije znalo. O nekima se šaputalo, naročito kada dođe sezona praznika i kada su roditelji lagali decu a deca verovala da je ovogodišnje primereno ponašanje preduslov za dobijanje poklona. Tako, na primer, neki roditelji nisu znali da objasne svojim potomcima šta je to dipsomanija ali su znali da sa Deda Mrazom, o kome se raspredaju takve glasine, nema slikanja. Sveštenik je potvrdio da mu se Deda Mraz poverio da je lečen još, ili je patio, i od dijabetesa, srčanih aritmija, epilepsije i apopleksije. Spominje se i kolera koja je protutnjala našim malim mestom nakon hiljadugodišnje poplave koja nas je pogodila pre neko leto. Mnogi verujući ljudi tražili su uzrok smrti, dok su palili sveće za pokoj mu duši, u ovom bizarnom koktelu bolesti u koji je bila potopljena napaćena duša gospodina Deda Mraza.

Scenario u koji najmanje ljudi veruje jeste da je Deda Mraz detaljno osmislio i besprekorno izveo samoubistvo koristeći sve pomenute, izvesne i manje verovatne okolnosti, u kombinaciji sa svojim empirijskim poznavanjem farmakodinamike lekova, a kojima je raspolagao u svakom trenutku, tako da niko u isto ne posumnja. Ceo poduhvat je, navodno, sproveden u delo kako bi nad sandukom mogao da dobije pošteno opelo. Naravno razlog zbog kog bi gospodin kao što je Deda Mraz, digao ruku na sebe, bio je sadržan u činjenici da je njegovo postojanje besmisleno, osporavano i negirano, da je sve na svetu jedno obično sranje koje u vreme praznika posebno zasmrdi. Naravno ne treba mu osporiti ni povod da je to uradio, ako je stvarno uradio, samo zato što živi u Srbiji a ne u Finskoj.

Deda Mraz je sahranjen na lokalnom groblju tek prvog dana nove godine usled proceduralnih propusta kao i zbog bolesti nekoliko osoba u lancu realizacije sahrane. Prvih dana nove godine pojavio se još jedan od mogućih uzroka smrti Deda Mraza koji je pustio u etar naš seoski veterinar, nakon što je u podrumu svoje ambulante, a tek pošto se vratio iz krivolova, prvo ugledao a zatim i iz lovačke puške, sačmarice, razneo, protivno svim protokolima, Deda Mrazovu mačku, Rudolfa, za koju je tvrdio da je imala sve simptome besnila. Besnilo koje se povremeno javljalo u našem okrugu moglo je da pređe i na Deda Mraza, tvrdio je veterinar, jer je imao prilike da detaljno razgleda leš koji je u njegovom zamrzivaču više od deset dana čekao na pogrebnike.

– Sav je bio izgreban i izujedan – govorio bi.

– Sada, sve i da je bio mačka, naš jadni gospodin Deda Mraz, više ne postoji – odgovorio bi neko.