Month: April 2010

OGOLJEN

… do kostiju …

Tvoje kao kap godine i to što u kapi utopiš bes
i to što si me pogledala kao da kažeš vodi me
morale su da me pogode
večeras su mnoge stvari mogle da se dogode

Prošli stihovi kao i leto
nosili su me,
imam krilate konje koji mogu da lete do jutra
da li bi jahala sa mnom u doline potonje
da li bi sa mnom namamila sutra

Ne, ni za svu ljubav ovoga sveta
govorila je polako
ali nije shvatila da to je puno ljubavi
da toliko ljubavi ne može da smeta

Snovi blede
mnogi drugi su se okoristili
prsti mi se lede, nestaju zvezde
nebo se gasi, nedostaje sledeća scena
ona što je slede
slagalica što treba da se protumači
ali nestali su svi tumači
nestali su i najjači
i od njih jači
u želji da budem konačno voljen
ostao sam nigde, ostao sam ogoljen

Ne, ni za svu ljubav ovog sveta
čekala je to da kaže i da procveta
ali nije shvatila da to je puno ljubavi
da toliko ljubavi ne može da smeta

 

21. april 2010 16:28:35 | (5) komentara

Ne shvati se ništa na vrime.
Nekako me ovo sve dotaklo.
athena, u 21. april 2010 16:49:23

Liči mi , za prepisku na poslednju stranu skolske sveske, za čuvanje u kutku, za posebno raspoloženje uz vino, za
sve Onjegine ovoga sveta!
Denni (Neregistrovan), u 24. maj 2010 11:46:12

mislim da mi je ovo omiljen. ali nisam sigurna. mislim.
ZelenaSuncica, u 12. novembar 2010 18:30:21

Da,definitivno.
i opet sam slucajno otvorila opet ovaj post…hm, hm…
ZelenaSuncica, u 20. april 2011 20:41:47

ochekujem te i sledece godine
negde u ovo vreme
horhe, u 21. april 2011 11:23:16

Advertisements

SIGURNA KUĆA

Maxim se probudio istog trenutka kada je i poslednji komadić sunca zašao za betonski kvadar. Mesec bi trebalo da je na nebu ali sa ne vidi, tama je pala na grad kao iz zasede.
21.02′  45’46’47’
Prošlo je. Gazda me sad više ne može zvati.
Maxim je skinuo bluetooth slušalicu sa levog uha (oduvek je voleo da popodnevnu dremku provodi na desnom boku), zaklopio je crni lap-top i otklopio svoj lični, crveni. Kad se uključio odmah se ispisalo  ‘KUPITE NAI JIN’.
Nai Jin, Nai Jin, dosadni su više.
Kliknuo je kako bi zatvorio reklamu. Stavio je headset slušalice, uključio centralnu kameru, speakerphone i otpočeo pretragu.
–  Dobro veče. Dobrodošli u Sigurnu kuću, jedinu kuću u gradu sigurnu od svih bolesti.
–  Zdravo – odgovorio je Maxim, simpatičnoj devojci sa druge strane cyber prostora čija je glava takođe bila načičkana kojekakvim spravicama.
–  Da li ste član?
–  Jesam naravno – odgovorio je Maxim.
– Vaš IDN?
– 418860000497  –  izrecitovao je Maxim.
– Izvolite?
– Može li dve za 22.00h na primer 140700 i 22311 za sve 200 Quintema?
– 20?
– Ne za 200! rekao je Maxim.
– Naravno da može. Uplaćeno. Pravila nalažu da stignete u prostorije najkasnije do 21.50′. U protivnom nećete biti usluženi. Hvala Vam što koristite Sigurnu kuću jedinu kuću u gradu sigurnu od svih bolesti.
Cura je nestala iz tečnog kristala i ponovo je pisalo  ‘KUPITE NAI JIN’.
Maxim je skinuo slušalice, ustao iza stola, protegao noge i seo u Medical Chair. Spustio je jednu od dvadesetak plastičnih cevčica, skinuo je poklopac sa braunile i istu ukopčao u konektor na njegovoj nadlanici. Ispred očiju mu se pojavio display na kom je pisalo:
SILDENAFIL  AP500 na rezervi.

NA REZERVI.

Natpis na rezervi je upozoravao trepćući ali je Maxim ipak stisnuo OK pa DOSE pa 2 pa OK. Smirio se nekoliko sekundi iskopčao je braunilu, vratio poklopac na nju i kad je pustio crevo u nastavku cevčice ono se samo vratilo u kućište. Virio je samo plavi vrh poklopca.
Ustao je i otišao u kupatilo.
Izašao je iz svog stana. Provukao je Code karticu kroz aparat pored vrata i ona su se zaključala. Pružio je prst i pozvao lift.
Brojevi su polako opadali 182 181 180 179 178 177 176 sve do 102. Maxim je izašao u tržni centar Heart, srce njegovog nebodera, i nakon nekoliko koraka ušao je u Smart-Mart da nešto kupi.
– Jedan Nai Jin!
– Četvrt quinteme – rekla je prodavačica.
Iskapio je pola Nai Jina zatvorio limenku i bacio je na ulazu u studio Sigurne kuće koji se nalazio na sto trećem spratu.
Seo je u čekaonicu i tek što se naslonio kroz vrata na kojima je pisalo Live Program uletela je usplahirena žena sa palm-topom na ruci. Za njom je uletelo još 7-8 ljudi iz ekipe. Ekipa se bavila realizacijom programa Sigurne kuće. Maxim je već ustao i kao uvučen u vrtlog uhvatio se sa realizatorima i nestao kroz vrata na kojima je pisalo Preparation. Čekaonica je ostala u miru. Čovek koji je sedeo za prijemnim stolom se nakašljao.
21.49′  57’58’59’
Prvo su mu izvadili krv nakon čeka je sledio lakši deo kod šminkerke. Maxim je prepoznao i nju i curu koja se bavila prstima gostiju. Frizeri su se menjali često i do danas nije ni jednog zapamtio.
21.56′  12’13’14’
– Koji enterijer gospodine?
Normal –  rekao je Maxim
– Znate da za 200 imate ogroman izbor  –  rekla je šefica ekipe koja je i dalje bila previše usplahirena.
– Znam, znam ali večeras samo Normal!
21.58′  43’44’45’
Maxim je ušao u studio. Stao je između kamera 3 i 4. Prepoznao je ljude koji su radili za njima. Na setu je bilo još petnaestak ljudi.
21.59′  06’07’09’
– Gospodine spustite pantalone. Znate da bez erekcije ne mogu da Vas pustim u program. Naš program prate milioni gledalaca ne smemo da se blamiramo. Možete izgubiti sav novac a mi ćemo uvesti Stunta.
Maxim je spustio pantalone i bokserice.
– Tvrd je kao kamen – sa osmehom na licu rekla je šefica ekipe pipajući Maximov kurac rukom u kojoj je već držala palm-top i olovku. Zatim je njome štiklirala i poslednju kućicu nekog fajla na palm-topu.
– Može spreman je. Idemo. Svetlo. Kamere. Tišina. Idemo uživo.
3——2——1—–0
Maxim je zakoračio na pozornicu. U krevetu sa satenskom posteljinom karmin crvene boje čekale su ga dve prelepe cure. Mlađe od njega možda samo dve tri godine, osmehivale su se kamerama i pružale ruke prema njemu. Počele su da ga dodiruju, ljube, svlače…
Maxim je nezadovoljno pogledao prema kamerama, tražio je usplahirenu ženu ali je svetlost reflektora bila zaslepljujuća. Okrenuo se nazad svojim devojkama.
Ne izgledaju baš kao u katalogu ali jebi ga sad – pomislio je.
– Gotovo. Gasi. Puštaj reklame – rekla je usplahirena žena desetak minuta nakon što je Maxim zakoračio prema svojim večerašnjim zvezdama.
– Dođite gospodine – prišao mu je momak iz ekipe – dođite, trebate da potpišete fiskalni račun.
Maxim je uzeo svoj primerak. Pisalo je.
Sigurna kuća. Uplaćeno 200. Ukupno PDV-a 23%. Korišćeno 140700 i 22311.
Sve cene su u Quintemama.
Sigurna kuća jedina kuća u gradu sigurna od svih bolesti. Naš program uživo
emituju svi vodeći kablovski operateri u regionu. Hvala što koristite Sigurnu kuću.
Maxim je zgužvao račun i bacio ga u kantu koja je stajala u uglu lifta. Brojevi su polako rasli 135 136 137 138 139 140 141 sve do 182.
Sutra opet na prokleti posao. Dokle.
Maxim je seo u Medical Chair. Iskoristio je cevčicu sa zlatnim poklopcem i otišao u krevet. Bio je umoran. Brzo je zaspao.
Noć je držala grad kao u tamnici.
Sunce je jedino moglo da ga spasi.

 

7. april 2010 23:01:38 | (1) komentar

Super, podseca me na Uelbeka.
Anoniman (Neregistrovan), u 8. april 2010 0:55:21