Month: June 2009

VOLLNNIS

PRAVILA:

  • Igra se na terenu (travnatom, betonskom, šljakastom kao u tenisu) gde je jedno polje 9×9 metara. Izmedju polja je mreža visine 1.37 metara razapeta izmedju četiri stuba (2 na krajevima ali i 2 u sredini). Svi stubovi su sastavni deo terena.
  • Loptu (veću od rukometne, manju od odbojkaške i lakšu od teniske a težu od običnog balona) takmičari prebacuju sa jedne na drugu stranu koristeći obe strane šake umesto reketa.
  • Lopta sme da padne jednom na teren ali ne i dva puta (kao u tenisu). Servira se samo sa zemlje slično kao u odbojci a dozvoljeni su i čekić i smeč.
  • Poeni se osvajaju slično kao i u tenisu, kada lopta ne predje preko mreže, kada predje ali prvi put padne u aut i kada dva puta padne na protivničku polovinu terena. Nema poentiranja iz prve lopte tj. iz servisa i iz riterna. Igrač koji prima servis ima pravo da traži da se servis ponovi tri puta, četvrti servis je obavezan da prebaci preko mreže u teren ili protivnik dobija poen. Igrač koji servira ima pravo da ne odigra na prva dva riterna i ponovi poen dok treću vraćenu loptu mora da prebaci preko mreže  u teren ili protivnik osvaja poen. Igrač koji servira ima pravo na jednu servis grešku kao u tenisu. Nema neca pri servisu kao ni u odbojci što nema. Igrač ne sme da dotakne mrežu svojim telom kao i u tenisu i odbojci.
  • Igra se do 17 poena sa tim da razlika na kraju mora da bude minimum 3 poena (znači 17:14, ili 18:15, ili 19:16 i tako dalje). Igrač koji stigne prvi do 17 poena osvaja set (kao u odbojci i tenisu). Strane se menjaju posle drugog i četvrtog seta. Pobedjuje onaj igrač koji prvi osvoji tri seta.

24. jun 2009 0:21:01 | (0) komentara

UMIVANJE

… sa duhovima podsvesti …

Probudio sam se jednog dana i zapitao se šta mi sve ovo treba.

Onda sam otišao i umio se i već sam zaboravio moru iz kreveta.

Bacio sam pogled sa simsa. Ljudi već satima šetaju. Na nebu jedna ptica pokušava da se izvuče iz vrtloga vazdušnih struja.

Nikog nema na mom putu. Samo da sidjem. Moj je. Toplo je danas. Toplotu osećam od nogu. Klizim niz ulicu i muzika odzvanja. Privlači me. Vuče me sebi. Danas ću svakako  završiti tamo gde sam krenuo.

Ali gde idem?

Ne znam, samo znam da se ne mogu vratiti ovim putem.

Ulica je jednosmerna.

Takav je život pa ni to neće trajati dugo. Mada znam zašto sam krenuo.

Krenuo sam za njom.

Naći ću je.

Biće moja.

Pogledao sam u noge. Plamen je dodirivao kolena.

Kad sam digao glavu na ulici izmedju dve zelene klupe stajala je fontana. Ožedneo sam. U mom stanu voda nestaje nakon umivanja. Približio sam se i voda je krenula da pršti. Crvenkasta. Fluorescirala je. Žedj mori. Prineo sam ruke.

U trenu je izronila ONA. Prepoznao sam je. Bila je u mojim snovima toliko puta i uvek sam se pitao kako bi je mogao sresti.

~ Umi se i tvoja sam ~ odzvanjalo je u mojim ušima.

~ Pruži mi ruku, vodim te ~ čuo sam iako se njene usne nisu pomerale.

Umio sam se. Zaboravio sam i kako sam se našao pred njom. Prineo sam savijen dlan ne bi li se okrepio. Boja me je nagnala da pomislim da je to krv  mada nikad nisam probao krv.

~ Pruži mi ruke. Učini me stvarnom ~

Dodirnuo sam jedan njen prst, samo jedan. Topao je. Gležnjvi mi gore.

Zgrabio sam je za ruku. Podigao sam pogled.

Ostala je nestvarna a niz moje ruke je tekla krv.

4. jun 2009 23:07:00 | (0) komentara