Month: March 2014

DA LI SE BAŠ SVE MOŽE OBJASNITI BROJEVIMA?

Trebalo bi odmah da se izjasnim i tako uverim svakoga ko pročita do kraja da nema pogrešnog odgovora. Da, verujem u brojeve ali ne i u postulate numerologije. Ima nešto oko tih brojeva ali me uistinu ne zanima šta tačno. Mogu i sam da izmišljam i da im dajem značenja. Stalno vežbam da to i radim.

Zato ću nabrojati tačno sedam razloga.

Omiljena decenija: to bi mogla biti ona decenija u kojoj bih jednu knjigu napisao još deset započeo a sto pročitao. Mogao bih da nagađam koja će to decenija biti, jedino što sigurno znam, je da još uvek nije završena… Mogao bih i sve naslove da ispišem ali nisam siguran da li je već počela ili čeka na mene. Omiljena decenija počinje neprimetno i čine je sećanja i planovi.

Omiljena godina: to bi mogla biti ona godina tokom koje bih biciklom prešao preko hiljadu kilometara. Da li su svi ti krugovi, jer dugo smo hodali put je bio dug, kasno smo shvatili da je taj put krug, napravljeni po beogradskom ataru ili su im pak tangente bile Tisa ili Drina, ne pravi razliku. Dok ih ima, ima i mene. Kada stanem, nema me.  Omiljena godina počinje malo kasnije i završava se malo ranije ali je uvek u planu i uvek u sećanju.

Omiljeni mesec: to bi mogao biti svaki mesec od koga bi mi ostalo barem deset hiljada. Uopšte nije važno čega jer to je sasvim dovoljno. Nekada je previše dovoljno a nekada je dovoljno čak i premalo. Ali uvek je dovoljno ako ostane. Omiljeni mesec može biti i jul.

Omiljeni dan: to bi mogao biti najduži dan u godini, kada je letnji solsticij, tokom koga bih plivao u jezeru ne većem od sto hiljada litara. To bi moglo biti Malo jezero Crnog jezera na Durmitoru ali to bi moglo biti i neko iznenađenje, recimo Surprise Lake u okolini Sijetla. Ili neko malo ledničko jezero u Nepalu. Omiljeni dan bi mogao biti i rođendan.

Omiljeni sat: to bi mogao biti od početka do kraja preslušan album You Are There, grupe Mono, koji je preslušalo još barem milion ljudi. Muzika putuje iz Japana, iz Škotske, sa Islanda, putuje preko okeana i planina, putuje i kroz koaksijalne kablove i auditivne nerve, vozi svakoga od nas tamo gde nikada nismo bili a mi smo tu, ne pomeramo se. Omiljeni sat bi mogao biti i klepsidra.

Omiljeni minut: bi mogao biti  onaj minut koji bih na moru proveo zagledan u više od deset miliona, pa ipak manje od sto miliona zvezda na vedrom nebu iznad zaliva. Tada bih shvatio koliko sam zapravo mali i koliko bih trebalo da budem zahvalan, na sećanjima i planovima, na svakom početku i kraju, na rođendanima i vremenu koje mere vodeni satovi i da ostanem u stolici za plažu zatvorenih očiju i slušam talase ukroćenog mora.

Omiljeni sekund: to bi mogao biti svaki onaj sekund od milijardu sekundi kada uhvatim njen pogled koji se smeje.

Svako dalje umanjivanje monumentalnosti brojeva bila bi prava stranputica na strmini ka traženju odgovora na postavljeno pitanje. Istina je već rečena na početku, nema pogrešnog odgovora, ali istina je da nema ni pravog odgovora i svi odgovori su dozvoljeni. Svako svoje brojeve pronalazi sam. Svako svoje odgovore pronalazi sam. To je jedina istina.

U SVETLOSNIM GODINAMA KRAJNJE PRECIZNO IZMERENA INTIMNOST

Smolasta prašina
gusta kao meso
lepi se za šake

Uvlačim u rukave
sluzave prste
jezim se do peta

Pojavljuju se ruke
u istom prostoru
tople kao krv

Eden me prožima
klizi niz vrat
i kvasi poruke

Rasterane čestice prašine
nestaju u gasu
kiseonik je ukusan

Nedaleko od tišine
crveni se nebo
prislonio sam dlanove

Oslovođena svetlost
prođe mi kroz oči
dodiri podrhtavaju

Vene pulsiraju
znaci su odleteli
u tri tačke na krugu

Agonija me umotava
implodiram u trenu
prelazim u senu

OBAVEŠTENJE O PRIVREMENOJ SPREČENOSTI ZA ŽIVOT

ponedeljak 08.00h (pogon)

KOLEGA ZDRAVKOVIĆ (tek onako): Šta je sa Srećkovićem, on nikada ne kasni?

KOLEGA ŽIVOTIĆ (samo što je ušao): Verovatno je bolestan. Poslaću mu poruku.

ponedeljak 15.55h (pogon)

KOLEGA ZDRAVKOVIĆ (već skida radni mantil): Je l’ ti se javio Srećković?

KOLEGA ŽIVOTIĆ (deluje zainteresovano za razgovor): Ništa ceo dan. Znaš da on uvek telefon ostavi na nečujno. I mene hvata neka prehlada. Hladno je u ovom pogonu, vuče sa svih strana. (kolega Zdravković odlazi u klozet koji nema vrata pored kancelarije šefa smene i više ne čuje kolegu Životića)

petak 08.30h (kancelarija šefa pogona, sastanak kompletne smene pogona, prisutni su: šef pogona, kolega Zdravković i kolega Životić; odsutan: kolega Srećković)

ŠEF SMENE (mrmlja neki kratak uvod sebi u bradu): Molim vas lepo, (podiže glas i počinje razgovetno) da li je kolega Srećković dostavio potvrdu od lekara o privremenoj sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti? (sam sebi odgovara) Nije. Molim lepo. Stvar je jasna.

KOLEGA ŽIVOTIĆ (tiho gotovo nečujno): Dajte mu vremena šefe, šta ako je teže bolestan?

ŠEF SMENE (podiže ton, gleda kroz kolegu Životića): Zakon je jasan. Potvrdu tada dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica koja žive u porodičnom domaćinstvu.

KOLEGA ŽIVOTIĆ (sada glasnije ali bojažljivo): Ali Srećković živi sam.

ŠEF SMENE (kao da se obraća pred trista ljudi, značajno izvija vrat): Pošto se čuju povici u vezi sa stavovima zakona, mogu vam (gleda kroz kolegu Životića) samo reći da je zakon i to rešio. Ako živi sam dužan je da potvrdu dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga koji su ga sprečavali da istu dostavi.

(kolega Zdravković ustaje kao da je sastanak završen i kreće prema šporetu na kome se kuva kafa; šef smene, sada gotovo vičući od čega se kolega Zdravković vraća na svoju stolicu, dovršava rečenicu)

U tom smislu dajem mu rok do srede da se javi u suprotnom sledi otkaz ugovora o radu!

četvrtak: 08.30h (kancelarija šefa pogona, prisutni su šef pogona i kolega Zdravković)

ŠEF SMENE (bez okolišanja): Kolega Zdravkoviću kada se smena završi zadužujem vas da lično odnesete otkaz ugovora o radu po osnovu ne javljanja na radno mesto duže od tri dana, na adresu kolege Srećkovića i ostavite ga u poštansko sanduče. Ne želim susrete ili suočavanja bilo kakve vrste. Ako ga pak sretnete uputite ga na šefa smene, odnosno moju malenkost! Jasno?

KOLEGA ZDRAVKOVIĆ (jedva zainteresovano): Jasno.

četvrtak 16.30h (ulaz zgrade u kojoj stanuje kolega Srećković, metalni sandučići, mnogi obijeni ili otvoreni)

Kolega Zdravković ostavlja kovertu u sanduče sa brojem 13, u zgradi u kojoj je živeo i šef smene Spomen Rakić, i odlazi. Gore na trećem spratu, na mestu između klozeta bez vrata i sobe u kojoj je i spavao i spremao hranu leži gospodin Srećković. Njegovo beživotno telo počelo je polako da se raspada ali kadaverični mirisi nestajali su kroz prozor otvoren na kip na koji se naslanjala tek procvetala lipa. Sunce se već polako spuštalo za fabričke dimnjake koji odavno nisu izdahnuli gram dima ili prašine. Dolina je ozelenela. Ptičice su zadovoljno cvrkutale jureći se među popunjenim krošnjama. Dok je odlazio kući, nogu pred nogu, sa rukama u džepovima, kolega Zdravković je mogao čuti decu koja su vriskala u susednom sokaku i verovatno gurala automobilsku gumu niz kaldrmu. Jedno pseto je lajalo za njima.

KOJA JE VEROVATNOĆA DA SU MAJMUNI NASTALI OD LJUDI?

Sa poštovanjem gospodinu Sviftu, šefu Art & Media odeljenja na Fakultetu Umetnosti, Nova Škotska

Vrlo me raduje činjenica da mogu da vas ovim putem izvestim da je Umetnički savet odobrio sredstva za projekat koji ste sa vašim studentima prijavili a tiče se isprobavanja i testiranja literarnih sposobnosti majmuna. Savet je jednoglasno odlučio da samim konceptom ni na koji način ne ugrožavate već ugrožene životinje, uvideo je da u njegovoj biti postoji filozofska retorika koja seže do antičkog vremena, Aristotela i Cicerona, kao i opravdano, nazvali su to,  uznemiravanje javnog mnjenja performansom koji će preispitivati postulate, kako crkvene, tako i naučne teorije evolucije. Sa zadovoljstvom vam saopštavam da je u tom smislu, za realizaciju vašeg projekta Umetnički savet odobrio sumu u iznosu od tačno 3159 $ CAN.

Vaš dragi Plez Baskal

Poštovani gospodine Borže

Vaš kontakt sam dobio od upravitelja okruga Kolčester i ovom prilikom bih Vas imao zamoliti da mojim studentima sa Art  & Media odeljenja Fakulteta Umetnosti i meni izađete u susret u vezi sa godišnjim performansom, koji će za većinu tih studenata biti i izlazni kredit za letnji semestar na ovom odeljenju. Naime, molba bi se sastojala u tome da u novom odeljku vašeg zoo-vrta u kome su smešteni celebeški ćubasti makakii, njih dvadeset pet, dozvolite instalaciju posebno pripremljenog računara i dodatno ojačane tastature, koji ni na koji način neće ugroziti dobrobit vaših stanara, kao i jedne skrivene korpe sa bananama. Nakon realizacije ove scenografije pustili bismo u rad softver koji će majmunima dozvoliti da kada god žele kucaju slova, a nadamo se i reči, zato što će za svaku smislenu reč koju budu iskucali skrivena korpa sa plafona puštati po jednu bananu. Namera nam je da budemo vaši gosti tačno 41 dan i nakon što budemo dobili potvrdan odgovor od vas, računamo da ćemo na nabavku neophodne opreme utrošiti oko 1179 $ CAD, možda koji dolar manje, pa bismo ostatak, od skoro dve hiljade, koje smo dobili na raspolaganje od Umetničkog saveta, uplatili kao donaciju zoološkom vrtu.

U nadi da ćete nam izaći u susret, u ime studenata Art & Media odeljenja Fakulteta Umetnosti, i moje lično ime srdačno Vas pozdravlja

profesor J.E.A. Svift

Dragi profesore Svift,

Sve što mogu da Vam odgovorim povodom vašeg pitanja je da ste više nego dobrodošli. Zoološki vrt je nedavno, takođe iz donacije, opremio zastakljenu sobu za dnevni boravak ćubastih lepotana u renoviranom bloku vrta, koji je celom svojom površinom pod krovom. Vaša ideja o izvođenju performansa sa glavnim akterima, našim novim stanarima, iz daleke Indonezije, deluje kao pun pogodak u smislu spajanja umetnosti i prirode, i verujem da će biti pun pogodak i pred očima naše verne publike koja u ovo doba godine, istina, malo manje dolazi u posetu. Kako bismo se dogovorili oko detalja, izvolite doći do vrta, čim pre u ponedeljak, da bi do kraja nedelje otpočeli realizaciju. Ovom prilikom bih Vam skrenula i pažnju na dve činjenice; da se od malih nogu divim vašoj umetnosti i pre nego što ste postali profesor na fakultetu, da sam zbog Vas htela da studiram vajarstvo i da u dvorištu imam više komada vaših dela koje sam kupovala po celoj Novoj Škotskoj na garažnim rasprodajama. Druga je da je moje ime, Ho Borže, žensko ime, ali to ste verovatno već shvatili…

Duboki naklon prema Vama, direktrorka zoološkog vrta Truro, Ho L. Borže

Izvod iz nedeljnika Truro Tribjun na dan 29. februar 2012. godine

Po okončanju projekta, potpisanog od strane jednog renomiranog profesora kakav je J.E.A. Svift, njegovog nedavno završenog performansa održanog u prethodnih skoro šest nedelja, u zoološkom vrtu Truro, prenosimo sledeću priču koja je propratila dešavanja:

Ceo projekat je odobren da se proveri i testira literarna sposobnost majmuna. U želji da rasvetli neke od detalja kao i da prokomentariše nastanak ideje profesor Svift je u telefonskom javljanju našoj redakciji preneo:

Nas na grupi, moje studente i mene, inspirisala je teorija o beskonačnim majmunima, koja kaže da ako majmun ima beskonačno vreme na raspolaganju da kuca slova na tastaturi gotovo sigurno će u nekom momentu otkucati Šekspirovog Hamleta. Verovatnoća da se ovo desi bila bi faktički blizu nule, ali nikada nula, ako bi majmun bio besmrtan i imao na raspolaganju vreme koje je mnogostruko veće od vremena trajanja celokupne vasione. Od te ideje smo krenuli i imali smo na pameti samo umetnički performans koji je bio tako osmišljen da nikoga ne povredi! završio je svoje kratko izlaganje profesor Svift.

Ono što nismo uspeli da saznamo iz prve ruke saznali smo povezujući ostale poznate činjenice. Naime Instalacija performansa, kako su nazvani računar sa specijalnim softverom, posebno ojačana i vodootporna tastatura i crna kutija sa bananama koje bi trebalo da ispadaju jedna po jedna ako bi makar jedan od dvadeset pet majmuna otkucao smislenu reč, postavljena je u novu veliku sobu za dnevni boravak celebeških ćubastih makakia i majmuni su od prvog dana pokazali zainteresovanost prema novom predmetu u svom dnevnom prostoru. Obazrivo su ga razgledali, jedno vreme dok alfa mužjak nije prve večeri odlučio da nekom motkom oproba izdržljivost tastature. Nakon par minuta lupanja po njoj on je prvo urinirao a nakon toga i defecirao po monitoru. Prošlo je nekoliko dana, uglavnom u udaranju neprobojnog stakla monitora i vršenju nužde po kompjuteru, kako bi se svi mužjaci izređali, dok prvi primat nije otkucao prva slova. Sledećih par dana su se smenjivali za tastaturom i sada sa više radoznalosti za dešavanja na ekranu kucali nasumično po istoj uz povremeno udaranje njom o monitor koliko je ojačani kabl dozvolio da bude izvučena iz postavljenog ležišta. Za prvih pet nedelja, pet od petnaest mužjaka, koji su pronalazili nešto zanimljivo u sedenju pred monitorom i kucanju, po tek malo izgrebanoj tastaturi, otkucali su tek pet strana teksta koji je uredno štampan u kući profesora Svifta. Bile su to gomile znakova od kojih se najviše ponavljao znak F, reklo bi se po zakonu verovatnoće s obzirom da je u sredini tastature, ali bez ijedne smislene reči. Softver je bio tako podešen da prepozna reči od minimum tri slova koje se pojave u nizu znakova koje procesira.

I sve se činilo da će se performans, koji je posetilo gotovo celokupno stanovništvo našeg gradića, završiti na tim majmunskim žvrljotinama kako se bližio kraj instalacije. Po iskazu čuvara primata, u jutro četrdeset prvog dana mehanizam koji je otvarao kutiju sa redovno menjanim i svežim bananama, aktivirao je alarm podešen da objavi napredak u testiranju literarnih sposobnosti majmuna. Istog momenta oglasio se i alarm na računaru profesora Svifta koji je požurio u zoo-vrt. Alfa mužjak celebeškog ćubastog makakia sedeo je pred računarom i smejao se dok je čuvar pokušavao da deaktivira alarm koji je uzbunio ceo vrt. U istom momentu profesor Svift je napuštao svoj dom a iza vrata koja je zatvarao za sobom, na štampaču u njegovoj sobi izlazio je list sa pasusom besmisleno poređanih znakova koji je na svom kraju, pa je samim tim izgledalo kao potpis na zvaničnom dokumentu, pisalo fuck off.

Po priči očevidaca iz zoo-vrta, naoružana jedinica u crno obučenih američkih mornaričkih foka bila je u sobi za dnevni boravak primata u roku od dva sata, alfa mužjak je podmornicom odveden preko zaliva u državu Mejn, iza njega su ostale samo dve kore od banane i tužni celebeški ćubasti lepotani. Papir iz profesorovog štampača nikada nije pronađen, softver Instalacije je daljinski obrisan  a sam hardver recikliran. Od profesora Svifta smo dobili samo gore navedenu kratku telefonsku izjavu.

Prema izveštaju operatera poziv smo primili sa njima nepoznatog ostrva u Indoneziji.

NEDELJA JE DAN ZA SVASTIKU KADA ŽENA ODE U CRKVU

(hororskop 3/12)

Bile (od najstarije do najmlađe) Briggite Lahaie, Eileen Daly, Maribel Verdu, Elena Anaya, Maggie Gyllenhaal, Ludvine Sagnier, Eva Green, Mischa Barton, Blake Lively, Lily Cole i Faye Reagan, stajale ispred mog lokala, sa zategnutim štucnama* i čekale da ih vodim na utakmicu, na Adu* na teren sa veštačkom travom. Problem je bio što je bio petak, a ne sreda, i ja sam sa ženom i svastikom* otišao na Zeleni venac da pazarimo neku ribu za ručak. Tamo obično nađemo dobar komad. Ako ne, prošetamo se do Bajlonija*.

Uredno sam ostavio poruku na vratima DOLAZIM ODMAH*.

 

*štucne – samostojeće čarape u kojima devojke i fudbaleri izgledaju seksi (dobro de, samo devojke)

*Ada – odnosi se na film Majkla Beja, The Island (2005), u kome je Sc.Joh. htela da se skine ali reditelj nije dozvolio (i zato mu je film propao)

*svastika – naci simbol ali i ženina sestra, vlažni san svakog supruga koji je nasledi (dobro de, skoro svakog)

*Bajloni – prezime, Ignjat ime, češki preduzetnik koji je poslovao u Srbiji krajem XIX veka

*DOLAZIM ODMAH – lažna poruka koja se kači na vrata lokala (dobro de, nekad i u izlog)