Month: May 2015

PRIČE KOJE MI JE U PISMU POSLAO NEKI ČOVEK

Neki čovek je bio toliko jak da je u toku kopanja rovova preciznim udarcima u sporadični kamen lomio budake.

Za kaznu je dobio da oguli preko hiljadu krompira što je veoma izdašno uradio, do veličine oraha.

Narednik ga je zatim poslao u zatvor.

Posle nekog vremena komandantu kasarne je bio potreban slikar za crtanje parola pa je zatvor ostao prazan.

POSTOJE LJUDI KOJI NI MORU NISU POTREBNI

Voz sa jednim vagonom
kao čovek bez ruke ili noge
kao čovek bez ruke i noge
išao je sporo

Išao sam sporo
bio sam nadomak kuće

Noć je bila crna kao Negro bombone
i jednako ljuta

Voz sa jednim vagonom
kao čovek bez ruku i nogu išao je sam
išao je na more

Išao sam sam
gledao sam nedaleko pred sebe

Ne postoji prokopan tunel u tome
putanja kriku nepotrebnih

Voz sa jednim vagonom
kao čovek bez potrebe
samo mašinovođa i svetla u kupeima
išao je prazan

Išao sam prazan
sa mašinovođom u grudima
pace maker na površini

Još jedan dan u prašini

Ceo svoj život u polomljenoj planini

Umreću neću videti more

PRIČE KOJE MI JE U PISMU POSLAO NEKI ČOVEK

Neki čovek je bio opsednut ženskim sisama.

Kako bi zadovoljio svoju opsesiju nabavio je umiljatog psića. Pas je bio veoma simpatičan i patuljast. Tako su žene koje bi htele da ga pomaze morale da se sagnu ili čučnu i tada bi se ispod njegovog pogleda otvarale njihove majice sa jedrom nasladom za oči.

Posle nekog vremena jedna sisa je zamalo ispala napolje.