Month: December 2012

KADAR

… kadar za kraj …

Pitam se da li sam kadar postojati? Mesto je strašno, to je sigurno.

Plastični prozori kadriraju na uzvišenju, jutarnjim Suncem obasjanu, komšijinu vilu. Sva je od mermera, izgleda kao mauzolej. Na podu umesto tangi i brushaltera kesa iz Maksija i kesa iz Drink Stora. Close-up na kesu, piše da je biorazgradiva.

I jetra je biorazgradiva.

Sinoć sam leteo po kući kao mačak Feliks, padao sam i dizao se kao ptica Feniks iz pepela, u piksli. Iz pepela u urni. Nikada prikazanoj ujni. Mačke i ptice idu mi na živce. Pogledam se u ogledalo ali ne vidim lice.

I pitam se da li sam kadar uteći? Kada bih mogao da odem negde ali da me to usreći…

Ulazim u lift ali vozim se u podrum. Da li ste znali da Bodrum na turskom znači podrum?

Gde ćete na more?

Idemo u podrum!

Silazim u mišiju rupu u kojoj pacovi prvi napuštaju brod dok Alisa skače za zekonjom, skače po zekonji. Drži ga čvrsto za uši dok on nju drži čvrsto za uši, dok mu puši. POV edit.

Izlazim iz rupe ulazim u lift ali lift opet ide samo na dole, na dno. Bilo je nečeg uzvišenog u poseti vašoj rupi. Sada se vraćam na dno. Hvala, vrlo se ljubazni.  Sledi nabijem vas na kurac duplo tiše. Sledeća stanica Stari savski most, do pola. Od Pola može Veler. That’s entertainment.

I pitam se da li sam kadar stići? Jer život me mimoilazi, još malo pa će me mimoići.

Zoom na znak radovi na putu, momak sav na ćoše, radi na crno. Crnom lopatom kopa nedostižne dubine. Površni svet površine zahvata under construction put za Kragujevac preko Trešnje. Jednom sam tresnuo sa trešnje. Iz krošnje trešnje sam bio padao ali nije bilo Njutna da me uhvati. Isak je hvatao jabuke. Velika je razlika izmedju trešnji i jabuka. Za trešnje ne treba brushalter.

Na drumu za Kragujevac, full shot, vozim jednu nizbrdicu. Yugo je na putu za pičku lepu materinu, tamo odakle je i došao. U redu je, u leru je, jedva da se čuje. Farovi su isključeni jedva da se vidi. Čuju se sove i vide se Mesec i zvezde.

Vidim sve zvezde. Sve zvezde svih filmova koje sam ikada gledao. Film mi se prevrti pred očima.

Freez frame.

31. decembar 2012 0:00:07 | (11) komentara

Pravi praznični.
Weltschmerzgirl, u 31. decembar 2012 16:25:43

noc je kao vidjena za provesti je na putu za Kragujevac,
na kom nicheg nema osim interneta
horhe, u 31. decembar 2012 22:11:07

a sta ces kad stignes do ralje, iza ralje nema dalje, a i jugo nece dugo
bas mi se djasvi kad koristis izjave poznatih
a slika me seca na zimu 2002/03
ljupce (Neregistrovan), u 1. januar 2013 18:20:13

iza ralje stani pani imaju parcani
deset dina kasnije, a gde smo sada?
horhe, u 2. januar 2013 3:01:32

Pogrešna kadrovska politika!
Loša kadrovska rešenja!
Upao si im u kadar!
Budi kadar da budeš kadar!
Weltschmerzgirl, u 2. januar 2013 16:50:56

to je sve zabava, a zabava se mora nastaviti, dok se ne prekine
horhe, u 3. januar 2013 0:07:02

kaze agent 007
horhe, u 3. januar 2013 0:07:34

Od podruma do Zvezda, vrlo dug put.
Srećna H.
moonlightgirl, u 3. januar 2013 17:16:06

ako zasluzim
horhe, u 4. januar 2013 2:03:04

kad procitam ovih par poslednjih vidim da napredujes, sto manje poezije i onoga sto ni tebi nije jasno sta si hteo da kazes… i moras vise da citas
Miki Manojlovic (Neregistrovan), u 4. januar 2013 19:40:47

Uh, al ga ovaj lažni Miki serucka. Moraš više čitati… na Wc- u. Meni je ovo baš lucidno – dobro. Želim ti sretnu novu, pa makar bila i 2013. Lol.
astarta@net.hr, u 4. januar 2013 19:47:48

ARONDISMAN

… ostrvo tame i svetlosti …

Zao krug se omotava po mojoj spoljašnjosti

pritisak vriska

pomera kosti, iz zglobova

pokretnih robova, prokletog skeleta

kojem ni mrtva hladnoća ne smeta

Arondisman je pust, gorak ko Proust

posle večere, otrova

vrhovi podzemnih otvora

lete preko krova dobrotvora

koji izumiru u šaci snova

Odškrini od prozora, staklo na vitrini

otkini, oroz okini prema sredini

prostora, nema čistih na čistini

nema ni jedan gubavi

nema ni jedan leprozni

Kako se ne vidi, ostali su ti grozni

odvratni, mali, ti od kojih čulo vida zabridi

propali, na dno koje su kopali

da bi se dna ispod dna takla

dobošari na vratima pakla

Ruševine duša koje niko neće da sluša

koje slušaju tišinu koju Père-Lachaise čuva

ploča je gluva, soba je ploča

kada uistinu okončam

minus 21 gram

Elegija mi više prija nego šansona

od ispod balkona flauta para zrnce eona

razumem je i kada sam mutav

i kada bljutav ukus ne mogu da sperem

ne mogu više da se derem

Ti retki trenuci sreće, ne mogu i neće

sprečiti da zao krug ponovo krene

da omotava, iz kruga u krug

zaokret na jednu ili drugu stranu

arondisman je na okeanu

28. decembar 2012 13:37:37 | (15) komentara

E zbog tebe kradem susjedima signal samo da se spojim na net da te čitam. LOL.
astarta@net.hr, u 28. decembar 2012 18:11:25

vredi lopovluka, ma daj?
horhe, u 28. decembar 2012 21:09:21

odakle je ovo slikano?
Anoniman (Neregistrovan), u 29. decembar 2012 14:57:59

sa horhea pompidua, a tko si ti?
horhe, u 29. decembar 2012 17:17:21

arondisman samo ako je 16
i sve komentare cu shvatati licno
ljupce (Neregistrovan), u 29. decembar 2012 21:47:57

nishta Senjak?
horhe, u 29. decembar 2012 21:53:11

‘Ruševine duša koje niko neće da sluša…’
Ko li se tu nije prepozneo…?
Weltschmerzgirl, u 30. decembar 2012 2:14:03

I moram da dodam na listu želja da naučim taj francuski…
Weltschmerzgirl, u 30. decembar 2012 2:16:49

nema se vremena za prepoznavanja (fr. detection)
samo za prekopavanja (fr. reinhumation)
vidish nije komplikovano (fr. complique)
horhe, u 30. decembar 2012 17:03:54

Senjak seljak, svinje Dedinje
samo arondisman 16
ljupce (Neregistrovan), u 30. decembar 2012 19:37:26

zato ce morati da padne ambasador
ili barem atashe za chilashe
horhe, u 30. decembar 2012 23:29:11

i kada bljutav ukus ne mogu da sperem
ne mogu više da se derem…..
arrow3, u 31. decembar 2012 0:59:59

rowena, van konteksta?
u kontekstu?
horhe, u 31. decembar 2012 1:11:51

u kontekstu dranja i bez konteksta spiranja.
arrow3, u 31. decembar 2012 1:37:24

kontrast kontekst, dobro jutro
horhe, u 31. decembar 2012 14:15:30

NEUHVATLJIVA RAZDALJINA JEDNOG VATROMETA

… sa ove razdaljine …

Probudio sam se kasno iako više nisam bio živ.

Sa ove razdaljine, i kada sam bio, ne sećam se da sam ikada rano bio budan, pre nekako pod budnim nadzorom. Ustao sam nazor, vidim sveća je pored stola, lepa, debela, original, gori, pucketa, mada, sa ove razdaljine meni bi to mogla biti i Zvončica.
– Jao Petre, jao kukala ti majka (ali Radoslava je pokojna već pola veka), kukala mi majka (‘ajde Jelice i tašta je sa Radoslavom, verovatno igraju tablića), jao Petre, kukusigameni (Jelice, šta imaš u kuhinji?), jao, jao, kuku…

Prošetao sam se do kuhinje, miriše tamjan mada, sa ove razdaljine, mogli bi da budu i karanfilić i ruzmarin. Kuhinja je poprilično sredjena (kao da dolaze gosti, bože me oprosti), i nema kese za djubre. A taman sam hteo da je zafrljačim komšiji Izetu, u dvorište kao što se njemu par puta omaklo u moje. Sa ove razdaljine, ne deluje mi više slučajno jer Mustafa je jedno obično djubre. Imam komociju da sada mogu nenajavljen da ušetam kod njega i da ga u lice nazovem onako kako sam ga oduvek zvao pred Jelicom, ovde je ionako previše kuknjave.

(E pa Mustafa da znaš da si za mene uvek bio… A što plačeš, pobogu crni čoveče? Izvini za ovo crni, gde si krenuo tako uparadjen? Ej, pa nećeš valjda kod mene? Pa nisam ja više tamo, sada sam ovde!)

Što se uplaka čovek, nikad ga nisam video da plače. Sa ove razdaljine, dodje mi čak lep, nekako tužno lep. Nema ni kod njega kese sa djubretom.
Šteta.
Nigde nikog.
Ko da je neko umro, na daj bože, daleko bilo, pu, pu, sveti Vasilije Ostroški i svi sa nebesa!

U Sivoj mačketini samo neka dečurlija, sa decom. Svi piju gusti sok od breskve, iz malih čaša, debelih.
Ne preostaje mi drugo nego šetnja.
Ceo život šetam.
Danas pravac Kališ.
Sa ove razdaljine i nije tako daleko.

Tamo uvek ima neko. Vasa je tamo svaki dan već dugo. Sećam se da je voleo šah. Vidim ga na klupi koja gleda na Ušće kako hrani sive golubove. Sa ove razdaljine mi izgleda kao da se nekakva  paučina rasteže sa njegovih prstiju, prema golubovima sivim kao duvanski dim, da bi se poput dima golubovi razvlačili oko njega.

– Reci mi da još nisi ostavio cigarete Vasilije, sad sam te spominjao na Ostrogu?
– Kako? Ostavio pre godinu dana, na današnji dan. I evo, ne vuče me ma ič! Sve je stvar karaktera. I malo sportske sreće.
Nego, šta ima novo kod tebe?
– Nov sam od danas. Ceo nov. Još mešam vremena. Mislio sam da udarimo jedan šah?
– Ali nemam tablu!
– Da odem one ispisnike da pitam da nam pozajme jednu sa zdepastim figurama, debelim?
– Pazi, tamo se igraju partije života, mogao bi da ostaneš neprimećen. Ionako nemam vremena, moram da se vratim. Danica mi dolazi danas, na godišnjicu, ko zna možda ponese tablu.
– Kakve smo sreće poneće šećernu.

Nakon što je Vasa otišao Sunce je polako potonulo u veliku beogradsku spavaonicu. Zahladilo jeste, mada sa ove razdaljine mene to nije puno doticalo. Sat na Sabornoj crkvi je udario sedam, zidni sat u Majke Jevrosime 19 je stao a u Višegradskoj se rodila jedna Milica.

Sedeo sam tako jednog prolećnog predvečerja, na Kališu na klupi, sam, i polako se utapao u mrak koji se spuštao, bez znanja da li ću u njemu zauvek nestati.

A onda je počeo vatromet.

24. decembar 2012 22:41:22 | (13) komentara

Ovo meni i jeste za vatromet. Neka ti zadatak za 2013. bude da ga nadmašiš.
Weltschmerzgirl, u 24. decembar 2012 23:10:43

ratnemok javo okapoan olam ejin it aD
horhe, u 24. decembar 2012 23:17:28

.ejukečo en in ogurd es hikapoan dO
Weltschmerzgirl, u 24. decembar 2012 23:24:31

molim samo da se obrati paznja na muziku
najbolja pesma na YT sa najmanje pregleda ikad
ko nadje bolju, vodim je/ga na sholju…
horhe, u 25. decembar 2012 0:00:30

“Sa ove razdaljine… ” odlični stihovi da se sa daljine nešto doda i napiše, isprika jer se samo nadovezalo u glavi.
moonlightgirl, u 25. decembar 2012 2:25:07

‘pravih se rechi uvek kasno setim, odgovor znam kada ostanem sam’
josh jedan o razdaljini, razdaljina je poznata od ranije
horhe, u 25. decembar 2012 14:04:04

lepo
Anoniman (Neregistrovan), u 25. decembar 2012 18:54:06

danas sam u fazonu lepote
horhe, u 26. decembar 2012 1:02:19

Kao film “Mr. Nobody”. Pogledaj ga ako nisi. A što se tiče šetnje, bolje da cijeli život šetaš nego da tebe šetaju. Lol.
astarta@net.hr, u 26. decembar 2012 14:00:07

Sve si bolji i bolji, ako smem da kazem.
Gost kod grofice na veceri, u 26. decembar 2012 20:29:09

skinuo sam film, gledacu pa cemo se valjda nekada proshetati, jal tamo, jal ovde pa mozemo da podelimo utiske
smesh, a dobro bi bilo i kada budem gori da isto smesh, pa da vidim zashto
horhe, u 27. decembar 2012 1:23:34

pa eto da nema te razdaljine ne bi ni postojala sudbina
ljupce (Neregistrovan), u 27. decembar 2012 22:47:28

sa ove razdaljine ne mogu da tvrdim ali kladio bih se da da
horhe, u 28. decembar 2012 2:01:09

POSLEDNJIH 30 SEKUNDI

… savršeno završeno …

Nebo je bilo ljubičasto. Ravan je zlatna. Zlato je uglačano. Kristali svetlucaju pod sjajem crvenog Sunca. Crna senka leži na svetlu. Prsti se pojavljuju iz širokih polja tame. Opruženi su. Grčevito hvataju uglačane brazde blještećeg metala.

Nastajem! To je nemoguće! Nastajem, kako će život postojati bez mene? Da li bi nešto moglo da me spasi?

Senka počinje da menja oblik. Stopala izroniše iz tame. Ledja. Grudi. Koža. Kosa. Svetlost je ostala nepromenjena.

Oblik! Tekstura! Pokret! Nemoguće je! Ja ne mogu da nastanem! Kako se ovo dogadja?

Polje tame se sužavalo. Senka je postajala sve tanja, izduženija, sabijala se. Ruke su se tresle. Vrat je drhtao. Odmahivanje glavom proizvodilo je zvuk. Tišina je bila izazvana i srušena.

Misli!? Mogu i da mislim! To je nemoguće! Niko ko postoji ne može da stoji iza ovoga!?

Zlato je bilo zagrejano. Bilo bi divno bos prohodati par koraka.

Kako to da hodam? Nastala sam! Ali to je nemoguće! Neko bi mogao da me vidi!?

Strela vremena se zabola u vrat senke koja je postojala na zlatnoj ravni. Tresak pada na ploču nadvlada prasak probijanja tkiva. Boja krvi i boja zlata se pomešaše. Stvarale su se svetle zone.

Na nebu.

20. decembar 2012 20:12:48 | (17) komentara

Ne daj da te proguta mrak.
Weltschmerzgirl, u 21. decembar 2012 3:08:45

kao prvo, hvala na nevidjenom savetu/komentaru
kao drugo, tri su krucijalna pitanja ovde otvorena
prvo: ko je, gde i shta objavio dvadesetog dvanaestog
dvehiljadedvaneaste u dvadeset i dvanaest?
drugo: o chemu se zaboga radi u ovoj prichi?
i trece, najmanje bitno: shta je uslikano?
odgovori 2/3 bice dovoljni da se ne bude progutan
propan, butan, Dzibuti, Becutan
(to sam oduvek zeleo da napishem ali sam se sramio)
horhe, u 21. decembar 2012 4:37:24

nevidljivo je trebalo da bude mnogo više
dirty
moonlightgirl, u 21. decembar 2012 10:37:24

nisam Christina Aguilera
(lepo sam se stesao inache)
ovo mi je kao najapokaliptichnija pricha,
to ce biti da je aktuelno ovijeh dana,
kao o ubistvu smrti je i nestanku vremena
(odgovor na drugo ?)
pa kada nestane vreme, valjda je tad sve crno
jbg, nema ni lasc od lascivnosti, izvinjavam se
horhe, u 21. decembar 2012 15:15:27

Uvek možeš da budeš horhe akimov apokaliptični, ne moraš da čekaš poslednjih trideset sekundi
moonlightgirl, u 21. decembar 2012 15:48:50

apokaliptichni horhe akimov, a.k.a A.H.A
svidza mi se, bez shechera
samo sam, mali Mujo, hteo kud i svi, u smak, smack, shmek, Shrek, Shaq…
mislim ko bi josh hteo danas da chita o pochetku zime ili borbama bikova ili spushtanju sa Treshnje ka Kragujevcu?
horhe, u 21. decembar 2012 16:16:46

“Malo nas je al’ nas ima”, to je i bila npr. poenta mog protesta kolenom međ’ smak
moonlightgirl, u 21. decembar 2012 16:56:04

jedva se suzdrzah da ti ne ostavim manje dirty,
vishe lascivni komentar sa kolenima i smicanjem
klavijatura krenula sama da tipka,
morao sam da joj prekinem napajanje
na trideset sekundi, da se prizove
horhe, u 21. decembar 2012 17:18:39

desni klik, prevucem, sve obelezim, citam i utom slucajno kliknem negde na pozadinu posta i slova urone u mrak… nestanu, vreme tece, smak traje… ceo dan danas
duledudule, u 21. decembar 2012 20:42:48

…i danas, i danas ne budem, i da nas ne bude
horhe, u 22. decembar 2012 1:15:41

Ti da nestaneš. Nemoguće. Onda bi i ja nestala. Lol. Nego, hvala ti što nam na sve načine otežavaš čitanje svojih postova. Tjeraš nas da se trudimo oko tebe. Lol.
astarta@net.hr, u 22. decembar 2012 12:26:49

Ja znam da odgovorim na 2/3 pitanja, neka to bude dovoljno da te ne proguta mrak, a odgovore necu da otkrivam, zbog publike.
Weltschmerzgirl, u 22. decembar 2012 19:46:12

ti se trudish, nestalna
publika koja te proguta, to je, to je dobra ideja, svidja mi se to
horhe, u 23. decembar 2012 1:04:33

Bolje da te publika proguta, nego da te neki psihički bolestan obožavatelj ili obožavateljica drži svezanog u nekoj kolibi. Lol.
astarta@net.hr, u 23. decembar 2012 11:39:18

obozavateljicu bih podnosio
horhe, u 24. decembar 2012 2:00:51

grupa smak
ljupce (Neregistrovan), u 24. decembar 2012 10:22:38

trebali su biti dvdeset prvog ili drugog, smak za smakom, s makom, poppy, popij!
horhe, u 24. decembar 2012 18:23:25

IKO?

… niko? …

Nema mesta za dvoje

na mom belom

crnom licu

maskirne oči

masakrirane

maskarom se ne boje

prema sredini

već prema kori

već pre kore se skorim

ukočim

da reč ne prozborim

već prema odori

prepoznajem

odurno lice

se stvori

stvor opori

prepoznajem sebe

kapci na pola

i stojim

stajanjem sporim

starim

oprosti

sorry

Nema sećanja za mene

nema memorije bola

nervi ko nervi

otupe polako

polako sam tup i dobro mi ide

dobro mi je tako

udobno

grubo udobno

grobno udobno

lako, dno

so i led

led i rane

rane i so

Nema izlaza

sa ovih utabanih staza

nema fraza, ni prikaza

nema kamikaza

nema tragova

obijanja pragova

vragolana i vragova

nema pacova, ni štakora

mogao bih da izadjem iz šatora

sa potopljenog broda

na ledenu ploču

tanku kao film

koja pušta u gluvo doba

samoću

samo samoću

ni Mesec više ne izlazi noću

sam sam

i samo sam hoću

ali nemam s kim

16. decembar 2012 0:37:32 | (13) komentara

Pa imaš facebook. Budi i ti dio hipnotisane gomile. Lol.
astarta@net.hr, u 16. decembar 2012 11:55:05

“Masakrirane maskarom”. Sviđa mi se.
astarta@net.hr, u 16. decembar 2012 11:55:36

“Take me somewhere nice”
Izgleda da nešto ipak znaš.
moonlightgirl, u 16. decembar 2012 15:09:15

Sredinu izmedju nikog i svakog, to je najteze pronaci…
Weltschmerzgirl, u 16. decembar 2012 21:08:49

video sam jednom kad sam bio mali panker majicu, napred je pisalo ‘da li verujesh meni’, kada je lik proshao, na ledjima je pisalo ‘ili mislish svojom glavom’, uvek sam to sebe pitao, nemam FB, fak
izgleda da ipak neko slusha ‘moju’ muziku, znam neshto ali krijem veshto
manje sredinu, blize nikog
horhe, u 17. decembar 2012 2:34:11

nema fraza, ni prikaza, nema kamikaza, nema tragova, obijanja pragova, vragolana i vragova… izostane odgovor i nema pitanja, nema skitanja, ni siktanja…
duledudule, u 17. decembar 2012 16:06:50

poshtujem dopisivanje, to nije lako
horhe, u 18. decembar 2012 0:40:13

Više volim karirano nego maskirano
ShArGaRePiCa, u 18. decembar 2012 9:43:25

e bash bih voleo da vidim te karirano nashminkane ochi (na stranu shta mi prvo padne na pamet kada se spomene karirano)
horhe, u 18. decembar 2012 14:07:42

karirani stolnjak (stoljnjak?) plave boje
ljupce (Neregistrovan), u 18. decembar 2012 14:22:22

sto stonjak stol stolnjak stolj, jbg
sa jedne strane karirani sa druge maskirni
ne znash gde da pritisnesh
ipak nije bio niko
horhe, u 19. decembar 2012 2:31:31

Izmedju nikog i svakog trebalo bi da bude tvoj neko…
Weltschmerzgirl, u 19. decembar 2012 12:31:53

dace Bog da svako ima nekog svog
horhe, u 20. decembar 2012 0:13:45

SLAGALICA

… lekovi od srede do kraja nedelje …

Slagalica. S lagalica. S small, mala laž. Lažarica. Zbirka malih laži.

Mala gazdarica. Mala, ali gazdarica.

Slavica.

Laž bez lica. Lice bez vilica. Laž bez vilica.

Slavija.

Slava via… Vijana slava.

Dijana. Lažna slava.

Spaček. Prava slava.

Sveta slava. I svi sveci. I svi sveti.

Cveti.

Cvet. Cvetni trg. Budi drug. Drugarica.

Osmi četvrti. Peti deveti. Devet i pet. Četrnaest. Paran broj.

Devet cvetova i pet cvetova.

Pet ambalaža. Lažna ambalaža. Ružna ambalaža. Skrnava. Skaradna.

Skarletna. Ruža ne može biti lepša. I blaža.

Ruža vetrova.

Ruzveltova. Ruzvelt. Teodor. Otac. Makarije.

Makar da nije. Makar da sam ja. Mada ga samo…

Madagaskar. Daleko.

Maskarada. Blizu.

Šezdesetosme u Parizu. Poslednji tango. Dvoje. Potrebno.

Jednom. Jednome.

Jedan manje. Jedna manje.

Jedan je najusamljeniji broj. Gori je i od dvojke.

Krug. Prazan. Pi. Pih.

– Dobro veče, profesore. Gde li ste vi to bili? Malo po gradu, kako je bilo?

– Pih. Je sais que la meilleure. Uskoro ću opet tamo ali vam se neću vraćati.

Samo sam se podsetio kako će da bude.  Lagarija tako bedna, igrarija samo jedna.

– Neka neka, sve će proći…

– … pa i život.

– Spremila sam vam lekove od srede do kraja nedelje.

– Hvala sestro, poneću kutijicu u sobu.

– Laku noć, profesore!

– ‘Noć, draga.

12. decembar 2012 12:12:33 | (13) komentara

pokvariše ti slagalicu ove 33 sekunde…
Tanja Henry, u 12. decembar 2012 14:41:50

Masochism tango – Tom Lehrer…
MorticiaHope, u 12. decembar 2012 15:21:14

Uzimajmo redovito lijekove i sve će biti u redu. Lol.
astarta@net.hr, u 12. decembar 2012 16:41:32

zapravo dvadeset i jedna, ali nisam ja Gandalf,
a poshto je hit dana Tom Lehrer evo mala pomoc oko osnovnih rachunskih operacija Tom Lehrer – New Math;
da, pesmu znam od Toma, imam odavno sve njegove albume, (je l’ lichi to na mene, ipak se on stalno sprda, chovek?), otkrio sam ga kada sam pravio moju Mexico kompilaciju (da vidish koliko ljudi gotive Meksiko, my dream country, i shta ga ih je pesama), uglavnom, Lehrerova je ovde,
Tom Lehrer – In old Mexico
a od Adamsa najvishe gotivim rodjaka, srecna sreda
i jedna za tebe, chista radost (je ovaj Tom Lehrer)
Tom Lehrer – The Old Dope Peddler
horhe, u 12. decembar 2012 19:13:12

s ruzom u zubima, tango.
MorticiaHope, u 12. decembar 2012 21:12:22

pleshem kao indijski slon
horhe, u 13. decembar 2012 0:00:38

Ova ti je na drugo čitanje. I treće, i četvrto…
Weltschmerzgirl, u 13. decembar 2012 10:49:21

Let iznad kukavičjeg gnezda
bongala, u 13. decembar 2012 23:30:57

dok se sve rechenice ne sloze, u puzzle
ostadoshe mi The Mary Onettes neprimeceni
in fact male old Amelie Poulain, Pariz, France
bash bih voleo da mi razradish svoj komentar, zashto taj film?
a mozda i ukapiram sam…
horhe, u 14. decembar 2012 2:02:54

slika vrhunska pa odvlaci paznju
ljupce (Neregistrovan), u 14. decembar 2012 22:46:29

Makar da sam ja.
moonlightgirl, u 15. decembar 2012 0:30:33

Htedoh reći to uglavnom fali u slagalicama raznim, da se potrefi.
moonlightgirl, u 15. decembar 2012 0:40:16

makar da jesi, ne bih se muchio sa slagalicom
horhe, u 15. decembar 2012 0:41:16

PLUTANJE PREKO POLUTARA

… uspavanka jednog sastanka …

Lampice radio aparata su jedina svetla

jata snova beže od sova

nalet preko Popokatapetla

mirna noć krije zoru

pod krilom plavog galskog petla

donoseći talase na moždanu koru

plutam na ledjima po beskrajnom moru

Antena sa krova upija dimne signale

porub pokrova od snova

popušta na spoju male dijagonale

odlutam po nedovršenom krugu

Pitagorine kvadrate sažmem ko od šale

i po mraku gledam u dugu

kliznem šinama niz transsibirsku prugu

Kamčatka na dohvat obraza pod jastukom

bez mraza deo snova starog kova

majstorski iskujem ne dodirujući rukom

staklenu površinu jezera Saskačjijen

opišem kišu i sakrijem se pod lukom

akvaduktom pretočim svaki vredan tren

u nemerljivu večnost kao pero položen

Odišem udahnutom svežinom Amazona

pišem samo nove snove

poletim sa pustog ostrva u korpi balona

Aristotelovu Poetiku recitujem iza kapaka

sidjem medju svoje sa papirnog trona

Zambezi je treća ruka čarobnjaka

pretapa nevolje u bolje

postelja ponovo postaje laka

8. decembar 2012 3:33:25 | (15) komentara

Ovakvu pjesmu ni Đole ne bi znao sročiti. (Ovo nije usrani smajlić, nego onaj pravi). Lol.
astarta@net.hr, u 8. decembar 2012 19:18:12

da li insinuirash da je nisam znao lichno srochiti?
horhe, u 8. decembar 2012 22:31:33

Meni ne liči na Đoleta, ali mi liči na Đoleta.
Weltschmerzgirl, u 9. decembar 2012 3:17:39

meni lichi da se pogodilo sa ovim vremenom
horhe, u 9. decembar 2012 16:15:37

Ma Đole se fura na tebe.
astarta@net.hr, u 9. decembar 2012 16:18:21

L ovo bilo upuceno Welt ili meni, potpuno sam se pogubil?
horhe, u 10. decembar 2012 0:44:37

Ja samo gledam ove male talase…
moonlightgirl, u 10. decembar 2012 4:31:43

meni lichi da su ove talasne duzine
samo deo uzine, dobro jutro i ovde…
horhe, u 10. decembar 2012 15:25:11

Cure for lullaby, something beginning with…
MorticiaHope, u 10. decembar 2012 19:29:35

I po mraku gledam u dugu.
Dobro ti ovo, ko mantra.
arrow3, u 11. decembar 2012 9:53:11

Morti, ochekivano, bez leka, nema spavanja
kako ti se svidja Low – Lullaby?
Rowena, uspavanka je mantra i muzika
a poshto znam samo da mantram
evo jedna bespovratna pozajmica
horhe, u 12. decembar 2012 0:01:44

Ovih dana sam na malo drugacijim frekvencijama. High Hopes
MorticiaHope, u 12. decembar 2012 14:05:58

ti si uvek + ili je iz – u +?
horhe, u 14. decembar 2012 22:33:48

podseca me na riziko ne znam zasto to mi je prvo palo na pamet
ljupce (Neregistrovan), u 14. decembar 2012 23:24:43

united states of euroasia, ili tak neshto
horhe, u 16. decembar 2012 1:01:57

PROKLETI BESKONAČNI TUNEL

… pokop, teret i melem potop …

Noć je bila tamna i gusta kao melasa. Gusta magla i gusta kiša, prokleti novembar, kao da nije mogao da bude drugačiji u veku najvećih klimatskih promena.

I ovaj mesec je gust. Svi ti načičkani datumi, promocije i proslave, priredbe i performansi, gomila nekakvih aktivnosti pod krovom, jer ko bi sada smeo da se provodi napolju. Pored toga što je hladno i vlažno, lako te proguta noć. Stopa kriminala je stopa Jetija ili nekog prokletog trola i gazi ceo ovaj avetinjski grad. Toliko je više zavladalo bezakonje da se ni za ubistva ne ustaje iz stolice, izlazi iz stanice, pali rotacija. Moraš da imaš vezu u partiji pa da se neko potrudi da makar izadje na mesto zločina, kada ti prokleti pacovi ubiju nekog bitnog. I to je sve, izadju i ništa. Eventualno će se ponašati kao da si ti kriv i pokušati da reše slučaj na licu mesta. Ako nikako, ni teoretski, nisi mogao ti to da uradiš svom najmilijem to je otprilike kraj istrage, jer dok su kod tebe kući i piju čaj od nara u gradu su se desila bar još tri slična ubistva.

I nikom ništa. Evolucija.

Zato se ne brinem za ovo dvoje prokletih džankija koji su mi sa mesarskom satarom upali kroz terasu. Osim revolvera kojim sam ih poslao pokretnim stepenicama tamo gde su krenuli peške i dedinog sata iz prošlog veka ništa vredno i nemam da mi se ukrade. Moji poslovi koji su se klackali na granici legalnog i ilegalnog odavno su prevagnuli u ambis i dan danas se survavaju niz golu kamenu liticu sveopšte proklete nemaštine. Mislim da su omladinci išli na blef, pa šta nadju nadju. Za dedin sat bi mogli da se rade gotovo cele nedelje. Dop je neverovatno pojeftinio jer sve je veća ponuda, kako se niko ne bavi racijama, a i potražnja je pala, jer sve je više ljudi koji su u morfinskoj izmaglici zauvek zaboravili koliko su prokleto propali.

OD je najpoželjnija smrt ovih dana, samo se lepo uspavaš.

Brinem se samo hoće li oboje stati u gepek ove moje krntije koja ne vredi ni koliko da iznajmiš kurvu. Koliko vredi toliko i ide, brinem se hoće li uopšte upaliti. Benzin sipam iz flaše koju čuvam u frižideru odmah pored flaše sa mlekom.

Klinka je sva sasušena od horsa, on se još uvek drži sa par kila mrtvog mesa na kostima, iskrivljenim od bolesti koje je preležao u detinjstvu. Rekao bih da je on samo jedan u nizu njenih bogatijih momaka koji će moći da joj plaća H za seks, na kog se zakačila kao krpelj kada joj se bivši uspavao zauvek.

Mali nisi imao sreće, jedino gore od kurvetine je junk kurvetina.

Kladim se da je njena ideja bila da upadnu kod mene. Kao da sam je vidjao u kraju ranije. Prokleta kurvetina.

Stali su.

Vozim se ka periferiji i razmišljam gde bih mogao da ih pokopam. Poneo sam nekakvo pola ašova koje sam dobio na poklon od neke nekada devojke kada smo nekada negde zajedno išli na kampovanje u divljinu. Pre nego se divljina uselila u sam grad i u duše ljudi. Računam da će ovaj potop biblijskih razmera da nadomesti malu zapreminu pojedinačnog otkopa i da će mi na natopljenoj zemlji biti srazmerno lakše kopati prokletu jamu.

Setio sam se stare kasarne, napuštene još pre svih ratova i stradanja koja se nalazila odmah na izlazu iz tunela. Tunel je bio rešen nekako skoro u S i njegov ulaz nalegao je pod oštrim uglom na širu stranicu dugačke krivine u C, koja se na ničijoj zemlji, izmedju daleke periferije i stvarno daleke periferije, skupljala iz četiri auto-put široke trake u dve kozje staze, opasujući nekada veliki i poznati automobilski centar. Ovo se i dalje zove grad samo zato što ovuda prolazi gradski prevoz.

Kasarna je bila skrivena iza brda po kome je nekad išla pruga kojom se moglo stići čak i do mora. Jedini prilaz kasarni je bio taj sablasni tunel, koji je probijen kroz brdo sa tim krivinama u njemu, zbog kojih se ni u sred bela dana nije videlo svetlo na drugom kraju.

Auto sam prvo parkirao na obodu velike krivine ali sam ubrzo shvatio da iako ovde niko ne prolazi u ovo doba, ovakve noći, čak i taj niko bi mogao da vidi auto i da počne da se interesuje. Nisam brinuo da će pozvati bilo koga, nego samo da ću morati kopati još dublje.

Zato sam se nanovo parkirao odmah na ulazu u tunel. Izvadio sam proklete leševe iz prtljažnika i počeo ih vući, nju za kosu, njega za kaiš. Bila je mrtva tišina. Baterijska lampa koja mi je bila u ustima pregorela je posle deset koraka. Prokleti Kinezi. Pljuno sam je u stranu kao da je koštica trešnje i nastavio napamet. Čuo sam samo svoje cokule i struganje ovih dvoje po razvaljenom putu kada je odjednom nešto tresnulo o pod. Kosa mi je bila i dalje u ruci, u drugoj lažna koža markiranog akcesoara, ali sam vukao samo jednu trupinu. Prokleta nadogradnja.

Za to si imala pare, hteo sam da joj odbrusim ali čemu.

Uzeo sam ih oboje za ruke sada, kao kada tatica vodi dečicu na sladoled a oni se obese i prave mrtvi samo da bi ih nosio. Koraci su odzvanjali u praznom tunelu.

– Blate da ti pomoglem sa tim pokojnicima. Da ti blat pomogle.

Okrenuo sam se da vidim da li me neko prati jer ispred sebe nisam video ništa. Nije bilo nikoga. Bio sam siguran zato da makar jedan čovek stoji na kraju tunela. Ko bi drugi rekao to što sam čuo. Ili sam počeo da umišljam.
Ovo dvoje su sigurno hladnih tabana.

– Kakav ti je to asov blate? To nije asov to je kasika, kopaces do Nove godine. Da ti blat pozajmli plavu lopatu, evo za 50.

Sada sam već mogao da vidim, siluetu čovečuljka u kabanici koji, moglo bi se tako reći, radi u kasarni. Nisam jedini pametan koji zna za ovo mesto. A ima i pametnijih koji su od nebitnih ubistava odlučili da zarade, pa su zauzeli kasarnu i bave se čistom fizikalijom. Iz portirnice su izašla njih trojica još manjih. Pokazao sam im revolver i nastavio da vučem moje nezvane goste.

– Blate necemo ti mi nista, kopaj sam ako hoces. Ali za 500  imas vec gotove lupe samo da ih ubacis, mi cemo i klec da bacimo i da ih zatvolimo.

– 500!? Odakle mi 500!? Je l’ ti izgledam kao neko ko ima prokletih 500!?

– A kol’ko imas?

Od pomisli da bi ovog trenutka moglo sve da se završi i samo da se okrenem i odem ako se budem dobro cenjkao osetio sam nalet adrenalina i cimnuo moje saputnike i uzeo ih oboje pod ruke, kao džakove krompira. Istina je bila da ne bi skupio 500 ni kada bi prevrnuo celu kuću.

– Imam možda 150 i to nisam siguran.

– Evo moze 150 i taj sat sto vili.

4. decembar 2012 0:00:13 | (21) komentara

Oduvek sam volela tunele, ali moram priznati da mi je sada ovaj omiljeni. I među tunelima i među pričama.
Moraću da menjam TOP11…
Weltschmerzgirl, u 4. decembar 2012 0:13:24

pitam se, pitam
KO ce biti istisnut iz TOP11?
da ne kazem pokopan
horhe, u 4. decembar 2012 1:01:40

Ja klaustrofobična pa ne volim tunele …..Blate ti makal imas 150…
Ilijana, u 4. decembar 2012 12:43:37

mislio sam da ce ova preko 5000 duzina biti problem i za sada sam u pravu, je l’ ti se svidja? pusti tunel
imam 150, pricha mozda
horhe, u 4. decembar 2012 16:47:10

Ne daj dedin sat ni po cijenu života.
astarta@net.hr, u 4. decembar 2012 18:31:58

kad ih imas 150 (prica) daj jednu a ovu pokopaj sa njima, blate… i vrati se po onu baKteriju, koju si ispljunuo ili kuvaj kafu sutra Horesiju.
MorticiaHope, u 4. decembar 2012 20:34:55

sledi komentar o davanju
astarta, shta mislish je l’ dao? jel bi ti dala?
morticia, pa dajem svako malo, dato je u arhivi
Horesijo kako ga ti vikash, ne postoji u prichi a i kada bi postojao pio bi chaj od nara i ne bi davao zrno boba zbog ovog groba
horhe, u 5. decembar 2012 0:32:48

A da mi kratko prepričaš?
moonlightgirl, u 5. decembar 2012 10:22:11

Melasa telesa talasa. Kada se setim da je psihološkinja iz moje osnovne, nosila ime Milesa (kesa Milesa), postaje sasvim jasno da je ovaj komentar gotovo u celini оф топик.
Gost kod grofice na veceri, u 5. decembar 2012 11:08:58

jao, ja sam sve ovo zamislila. blate, mnogo doblo. inače, najjači trenutak kad ih vuče(š) za ruke. čujem kako stružu.
bongala, u 5. decembar 2012 15:20:11

MG zar je tako teshko prochitati?
mislio sam da me volish i preko 5000 karaktera (sa belinama)
goste, za tebe sam siguran da si prochitao prvu rechenicu
bongala, za tebe sam siguran da si prochitala sve rechenice i da me volish i preko 5000 karaktera (sa belinama)
horhe, u 6. decembar 2012 0:10:40

horhe, ako ti budem ikada izjavila ljubav, ostaću bez ovo malo karaktera
moonlightgirl, u 6. decembar 2012 20:14:25

22.12.2012. ili jedan sasvim obican dan
ljupce (Neregistrovan), u 6. decembar 2012 20:58:15

a to nikako ne bi smo voleli, ne?
chuo sam da ce biti smaka sveta, ali na sitno, da se ne primeti…
horhe, u 7. decembar 2012 1:10:42

fali ti ekpertize glede narkomanskog miljea rekla bih
larissa, u 7. decembar 2012 13:04:06

o Javore, narkomane ekspertu, nije ovo pricha o miljeu nego o smislu i besmislu, vishe ovo potonje i evo ispravio sam po preporuci
horhe, u 7. decembar 2012 14:49:47

Ne znam šta si ispravio, znam da nije bilo potrebe!
Weltschmerzgirl, u 7. decembar 2012 15:41:57

Radije bih dala sebe nego dedin sat. Lol.
astarta@net.hr, u 7. decembar 2012 20:57:47

…jer ko zna shta je sve deda za sat morao da da
horhe, u 8. decembar 2012 1:53:25

upravo.lol.
astarta@net.hr, u 8. decembar 2012 11:29:35

nadam se da ovaj nije, skoro citiram, ‘iz svijeta usranih smajlića’ ovaj nije jer je naopachke (:
horhe, u 8. decembar 2012 14:14:32

POSLEDNJA PINOKIJEVA POLO PARTIJA

… i drvo je nekad bilo hartija …

Skupio sam hrabrosti da priznam, pod reflektorom, u sred srede bela Lugoši dana:

Jeste, bio je utorak, kada sam švercovao brodski pod čamcem na naduvavavanje, Hijavavavata.

Norwegian wood.

Norwegian blue.

Golija KUD.

KUD GO LIJA!

Goli ja, Golijat a ti tDžejn!

Ruke su mi ispucale od tolikog timbarenja pa sam Atrix mazao na hlebac iscepan sekirom. Bio je lepog obličastog oblika pa nisam odoleo. Odelo je stiglo sa hemijskog, fizički sam se odupreo kravati, jer gde ste videli drvoseču bez brkova? Našminkao sam jedno oko kao Damon Albarn i transcedentovao se u šumu, kao šaman. Trajalo je jedan šamar, taman.

Šumar Mihael, Mihael Šumar, zvani eBor  je bio moj kolega sa šumarskog fakulteta, isto koliko i komšija sa Banovog brda, koji se mlad oženio, još mladji razveo, a ni deca mu nisu bila mnogo starija.

Ćerka mu se zvala Lucija. A druga Marija. Treću ćerku, i ako je imao, nije se tako zvala. Kazem žvala jer je otišla u Čikago.

A druga u Ameriku.

Luce je bila lepa, ali je pala s konja na magarca, a Marija se udala za igrača pola, pola igrača, pola igrač, pola vino, pola voda, Pola Abdul, al Hasan, seckati, hleba i stabala.

Na gomilu.

Potpisujem Stabilo olovkom.

Dačić stabilno.

Mozak labilno.

Mozaik laik.

Ping. Point (Drina bez filtera).

Bing. Boeing (747).

Kenozoik nije za tebe, reci mi… (Vlada Divljak).

Mezozoik čine sledeća razdoblja:

Trijas (temperatura, puls, disanje),

Jura (Stublić, grupa Film, crtani, porno, strani, 6 reči,
Pet Geret i Bili D Kid, jesmo rekli nema ličnih imena?),

Kreda (kredar kde je kreda?, neoligizmi, fanatizmi, srpske reči i izrazi, lica, mirazi i Milica, tako je Mico, svadba, svadba, svadba, svadba, izadji mala, izadji mala, iiiju!)

Ajmo ruke gore, ko nema ne mora.

Mica se zove treća. Setio sam se. Samo sam morao izokola.
Pozdrav za Micu!
Pozdrav za društvo iz ćoš škaškaška!
Pozdrav za društvo iz pilane!

Obe ruke gore da se naruči 5 piva, za četiri druga treća (gas patos) smena, 1 posle 1, dogorela sveća. Ničija nije gorela do zore ako nije kvarcna i te slične fore.
Pišonja i Žuga ne mogu na more.

Ostarilo se matori, vide nam se bore.

– Bore se upokojio prošlog vikenda, bila cela generacija. Nisi bio?
– Čuo jesam, bio nisam! Ali sećam se da je taj umeo da slaže, ihaj, ja ni u tu smrt ne verujem!

1. decembar 2012 1:00:53 | (13) komentara

Ova ti je dobra horhe mada nisam sigurna da znam o čemu ti je, a što bih pola olakšala onima posle mene ako i znam
moonlightgirl, u 1. decembar 2012 10:46:59

Sve šta je na naduvavanje, zvuči dobro. Lol. Daj ti šalji te tekstove tamo nekim hip hop glazbenicima da to uglazbe.
astarta@net.hr, u 1. decembar 2012 12:18:49

dobar ti je ovaj koment MG, shto bi im onda olakshavao i sam, hahaha
astarta, nije te bilo godinama ili je to prenaduvano?
shto veli MG, a shto bi im, hiphoperima, olakshavao i za pola, nek si sami izmishljaju mashti na volju…
horhe, u 1. decembar 2012 13:27:26

ni Lucija nije vecna a Djepeto zna svog sina i kad laze da ne veruje. jbg, nego me M buni.
robin, u 1. decembar 2012 13:58:15

Bila sam u Afganistanu. Tamo sam bila potrebnija nego ovdje.
astarta@net.hr, u 1. decembar 2012 14:10:51

Sve u svemu, puna glava i jedna i druga…vidim treca spava.
Ilijana, u 1. decembar 2012 14:36:10

Once upon time … The end.
MorticiaHope, u 1. decembar 2012 16:11:49

ali pazi kada sam znao da se cure loze na drvoseche
robin, cela pricha je misleading circuit, nije ni chudo
astarta, tamo si bila potrebnija, ovde si nedostajala
ilijana, glavno da je glava glavnokomandujuca
morticia, pricha zbilja ima bajkovit kraj, kao pochetak tvog komentara
horhe, u 2. decembar 2012 0:03:08

Da nisi tih a voda breg ronilac, pa da se prijaviš za Slagalicu, bio bi najbolji u bar dve igre.
Weltschmerzgirl, u 2. decembar 2012 17:27:51

tiha voda breg A I BRENA, hahahahaha
ima i brezobrazni nastavak
Shta kaze Milka Canic kada ugleda drvosechu u shumi?
horhe, u 3. decembar 2012 17:43:32

Dobro veče, muškarčino!
Weltschmerzgirl, u 4. decembar 2012 0:13:11

sve je to smisljeno da bi negde mogao da se umetne doticni link za koji se znalo sta je i pre otvaranja
ljupce (Neregistrovan), u 4. decembar 2012 8:35:51

a sada idemo na igru KO ZNA ZNA
horhe, u 6. decembar 2012 17:21:44