Month: June 2016

ONOMATOPEJA DILEJA 6/11

KOMBINOVANO PRORICANJE SUDBINE SA SMRTNIM ISHODOM

Autoprevoznik iz Meljaka, član udruženja kombi prevoznika ‘Kombi’ lišen je slobode jer je tupim predmetom naneo teške telesne povrede Zorki Pucar, u narodu poznatoj kao Vidovita Zorka, kako je tvrdio pred istražnim sudijom, zbog njenog upornog odbijanja da prorekne smrt njegove tašte, u čijoj je kući i živeo, kao udovac. Naime on je po sopstvenom priznanju devet puta odlazio na seanse kod žrtve u Baštovansku ulicu na Banjici i devet puta platio između deset i pedeset evra da sazna kada će majka njegove pokojne žene krenuti put ćerke jedinice. Svaki put, kako tvrdi, dobijao je nedefinisana i nezadovoljavajuća proročanstva i počeo je da sumnja da je u pitanju prevara. Kako bi raščistio stvar, priznaje da je u netaknutom delu taštine bašte iskopao rupu, koja nije bila namenjena vlasnici kuće a kojom je kako je svedočio samo hteo da zaplaši proročicu. Takođe je priznao i da je došao svojim kombijem na Banjicu sa namerom da se sa žrtvom provoza do gorepomenute bašte. Kada je ova to odbila iskoristio je klešta koja je našao na radijatoru u hodniku agencije za proricanje sudbine, takozvane kombinirke kojima je odvrtan i zavrtan ventil na radijatoru, i koliko se on seća samo zapretio njima. Kako je kasnije utvrđeno broj kopči na glavi vidovnjakinje prelazio je trideset a usled napada pretrpela je i veliku duševnu bol.

Tri nedelje kasnije tašti uhapšenog je dijagnostikovan mikrocelularni tumor na plućima.

HIPERBOLA DIJABOLA 6/11

GOLI GOLIJAT SA GOLIJE I DEVET PAUNICA

Izvesni Ognjen Kastratović bio je visok preko dva metra i težio je preko 150 kila, žive vage. To je prvo što će vam reći bilo koji njegov rođak, uočljivo manji. Svako od njih ko je makar jednom učestvovao u traženju gospodina Kastratovića po šumama Golije reći će vam da je pred narodom, iako savlađivanje takvog grmalja koji pri tom ne želi da bude savladan, nije bilo ni malo lako, mnogo teže bilo podneti što je Ognjen kada je bežao od kuće u poslednjim navratima, bez obzira na vremensku prognozu, bežao go. Zato ga je rodbina kada je naišao period u kome je redovno uzimao terapiju i kada se sa njime moglo lakše manipulisati odvela u bolnicu u Kraljevo, koja je, ne želeći da ima posla sa Kastratovićima, iste uputila na specijalni starački dom Žubor u Jošaničkoj banji.

Direktor doma, nekakav Čapljić, kao po običaju nije prelistao istoriju bolesti i primio je Ognjena a rodbina se kao da ostavlja mače ispred crkve iskrala iz kruga Žubora i požurila u Žiču da upali sveću. Ostaće nepoznanica za koga.

Gospodin Kastratović je bio odlično primljen među stanarima što ga je kasnije ohrabrilo da još jednom po poslednji put uradi ono što ga je istinski radovalo. Skinuo se go i probao je da pobegne u šumu. Međutim starački dom Žubor bio je ograđen visokom ogradom koja je bila pod naponom tako da je Ognjen postao oganj. Trebalo je pet pomoćnih radnica, tri medicinske sestre i jedna doktorka da ga utovare u kolica kako bi njegovo beživotno telo prevezli nazad do zgrade.

PRIČA KOJOM ĆETE UPLAŠITI VAŠEG PSIHIJATRA

‘Šido.’

Kako biste opisali vaš život?

Sve u životu je jedan veliki oposum. Znak u horoskopu: opo-sumić. Znak u horor-skopu: zombić. Doktore, da li doktorke veruju u horoskop više nego u histologiju?

Ja nisam doktor, ja sam lekar specijalista, nemam doktorat.

Svejedno imate odeždu kao doktor a ja imam nešto jako važno da vam ispričam. Bilo je to pre tri godine kada sam radila na šalteru u banci. Dolazio je neki čovek da mi traži novac i mada sam redovno isplaćivala ljude, njegovi podaci nisu postojali u sistemu. Ljubazno sam ga odbijala i on bi odlazio samo da bi se ponovo vratio. Kada bi počeo da navlači na sebe gnev obezbeđenja vadio bi jedinu validnu karticu koja bi uvek očitavala samo jedan cent. Rekla sam mu da me ne maltretira; znate ja imam čir na želucu i rekla sam mu da imam čir na želucu a pored tog imam i čir na dvanaestopalačnom crevu i refluks. Posebno sam mu naglasila da imam i refluks. Mislim da me prvi put nije čuo dobro. Posle je počeo da me sačekuje ispred banke, da se vozi mojim tramvajem, da ide na moju pijacu… Znate, ja više ne radim u toj banci. Nastavio je da se pojavljuje, da me zove noću, mog muža na posao, mog brata u mesaru, počeo je da posećuje našu decu u obdaništu i jednom je došao na svadbu moje nećake koja se održavala na jezeru. Doneo je bio, istina, lep poklon, sliku mrtve prirode, uramljenu.

Kakav je bio vaš odnos sa majkom?

Recimo samo da sam se razvijala kao oposum.

‘Ipon.’