Month: July 2012

ISPRED OGLEDALA

… ogledalce ogledalce …

Ljudi više nisu nosili odeću.

Telu je prijala toplota koja je svuda zavladala. Nije bilo više sramote, svi su bili izvajani kao antički bogovi, najmanje zgodni su sličili polubogovima.

Godine nisu pravile problem.

Osim na licu.

Zapravo čitava glava je bila glavni problem.

Lica su bila ružna, ružnija i odvratna, kosa je bila prava retkost, zubi gori od kose, osmeh se mogao videti samo kod dece, ostali su zadržali samo suze. Od štitne na dole ljudi su bili zaštićeni ali na gore bilo je sve gore. Na licu ima preko 40 mišića i svi su patili. Svi su platili svaki put za greh koji je načinila glava. Greh uvek ide iz glave. Zašto telo da pati? Telo je ostajalo kao strune na Budinoj violini. Ni previše opušteno, ni previše zategnuto.

Posle godina ili meseci promišljanja moglo se reći koliko je neko star.

U mladosti je bio dovoljan kačket, poneko je nosio maramu preko usta ili kacigu za hokej. Vremenom su ljudi toliko ružneli da je njihove glave valjalo sakrivati ispod damskih šešira uz naočare za sunce ili sombrera, hirurških maski ili crnih skijaških kapa. Mnogi su odvratnost svojih ličnih opisa krili iza maski za ronjenje neretko u kombinaciji sa vaterpolo kapicom dajući jasno do znanja da su oni ti koji rone, dupeuvlakači jebeni.

Guzoljupci.

Bilo je sve više onih koji su bili pokrivani maskom za mačevanje čak i viteškim šlemom, spremnih da te probodu na očigled slepih, da te izdaju kao Lanselot.

Slepci nisu imali šešire i maske, oduvek je bilo jasno da su oni koji namerno štrče, bodu prst u oko, ustvari obični slepci.

Najgora sorta ljudi sa telima bogova je imala maske od ljudske kože šivene da liče na bogove. Uveče bi ih skidali i nakon što bi zube stavili u čašu sa vodonik peroksidom, perike i tupee na gipsane glave bogova na koje su hteli da zaliče, šivene maske od ljudske kože potapali su u skupljene ljudske suze koje su im lakeji ostavljali u zlatnom lavoru pored kreveta. Keramičke oči nisu vadili, tako je izgledalo da su stalno budni, da su stalno živi, san je bio da se živi večno.

Ogledala su bila zabranjena.

31. jul 2012 19:09:04 | (25) komentara

Bilo mi je teško da pročitam.
Gost kod grofice na veceri, u 31. jul 2012 21:42:47

veruj mi probao sam par promena, ali ne nalazim(o) bolju kombinaciju
uvek mozesh da obelezish samo tekst ili josh lakshe ctrl+A
nekada vredi za toliko, mene vishe zanima je li vredelo?
(naravno sve sve ako je komentar o odnosu boja)
horhe, u 1. avgust 2012 2:17:13

Grafika je samo jedan od razloga (Da ne bude zabune, sadržina mi se đasvi, samo je zahtevna za istinsko čitanje)
Gost kod grofice na veceri, u 1. avgust 2012 8:15:41

ogledalo ih ubija pogledom. dobar post sasvim.
bongala, u 1. avgust 2012 8:48:32

djasvi je cool, bongala je objasnila
horhe, u 1. avgust 2012 10:30:00

Moćno.
Ponekad zaista pomislim da čovečanstvo i nije zaslužilo ništa manje… Ili više…
Weltschmerzgirl, u 1. avgust 2012 12:00:43

svirepi Bejn je odobrio ovaj komentar
horhe, u 1. avgust 2012 21:21:08

Kreativni umovi često imaju slične ideje ma kako originalni bili, pa izvajano telo i lice s maskom mogu biti koincidencija, a i ne moraju…
Weltschmerzgirl, u 2. avgust 2012 0:48:47

5’10” Tom Hardy had to wear 3 inch lifts to make his character Bane appear as tall or taller than fellow co-stars Christian Bale, Morgan Freeman, and Michael Caine.
Tanja Henry, u 2. avgust 2012 1:53:38

kratki Tom Hardi bi svejedno izdrpao, u shtiklama ili bez shtiklama i tebe i Kristijana Baleta i ove dve bakice kao krmacha kelj a chak i nije poenta u tom da li je Tom kratak ili shirok nego da li nalikuje na likove iz priche, koincidencija, pa da skulptura sa maskom na licu, aktuelno, ne?
horhe, u 2. avgust 2012 8:27:29

cek’, sad zamisljam sliku kako me izdrpava, ali kao mr. eams, ne volem te s maskama!
Tanja Henry, u 2. avgust 2012 12:06:50

mr. Eames je moj dobar drugar, metalika, metalika…
horhe, u 2. avgust 2012 19:29:59

jedna topla ljudska prica
kratak ili ne bitno je da bije
ljupce (Neregistrovan), u 3. avgust 2012 15:34:21

topla kao ogledalo
horhe, u 4. avgust 2012 11:26:19

J…. me ovaj neki okvir pa ne mogu dobro pročitati. Jedno vrijeme sam bila jako napaljena na to da šivam torbice od ljudske kože.
astarta@net.hr, u 4. avgust 2012 23:32:18

malo kad, malo jaganjaca, malo utihnuca, okvirno
horhe, u 5. avgust 2012 0:11:52

Ova me priča ustvari najviše podseća na to kad smo M. i ja pričale kako bi bilo fer da ljudi spolja izgledaju onako kakvi su iznutra…
Weltschmerzgirl, u 5. avgust 2012 9:15:01

a bunch of leatherheads
duledudule, u 7. avgust 2012 16:36:20

leatherheads dobro ime za bend
horhe, u 8. avgust 2012 11:37:22

da znas, film vec postoji!
kako bilo, pozadinu ne menjaj, ili menjaj makar po par slicnih, sto ih vise gledam, sve se vise osecam da sam u sedamdesetim, ili makar osamdesetim, ali stojim ispred bioskopa sa Zlatkom i gledam neke postere iz sedamdesetih
duledudule, u 8. avgust 2012 12:26:13

kluni imenjak kao reziser, sad sam video shto ga nisam video; fotografije cu menjati, nekome na radost nekome na gadost
a obecavam i ‘(ne)vesele’ sedamdesete original
horhe, u 9. avgust 2012 0:18:00

E ova pozadina je već mnogo lepša.
astarta@net.hr, u 9. avgust 2012 17:33:05

jasno.
a bice i ‘ruznijih’ a i ‘pravih’…
horhe, u 9. avgust 2012 18:16:25

svidja se Anici
AirHeadAlice (Neregistrovan), u 12. avgust 2012 22:32:44

draga Anice
horhe, u 15. avgust 2012 15:33:10

PISMA IZ ARGETINE

… baš štete Beskonačnog odmora …

Jesus etc.

Dan 13.

(njena svetost gospodja krava)

Y: Jebeš mu mater, majka debela!

X: Moja majka nije debela!

Y: Ne spominji majku, majke su svetinja!

X: Krava je svetinja, Majke je bend!

Y: Majka je krava, daje mleko!

X: Krava je majka, daje meso!

Y: Ne bih išao tako daleko (bos, neumiven ukaljan) desno!

X: Nisam ja kaljava što sam maljava što sam rdjava nego što je svetina oko mene budjava.

Y: Nemoj samo kao baba kukati nad prosutim mlekom. Nabavi vakuum pumpe. Ili barem skuter. Danas i babe imaju skuter.

X: Najbolje krave ne obaraju kofe, to su nas pogrešno učili u školi (izmedju osta log in/log out). Vakuum je uber cool. Tamo kofa ni ne može stvarno da se prevrne. Skuter? Jel to onaj pevac?

Dan 57.

(kao one cigarete, njih sam prvi put video na plaži, ‘ne laži’)

telenor

prognoza za četvrtak

sutra je najbolji dan za jebanje koza,

UV indeks neće prelaziti osam,

na kurcu te nosam,

veterinar zoofiličar je jedino gore od veterinara lovca, u čemu je čar?

u čemu je koska?

govna za mazanje su ljigava, sluzava i lepljiva kao govna

– ‘Šta me koji kurac mažeš kad opet izgorim i ne mogu da spavam?!’

– ‘Hoćeš nešto odgovoriti telenoru na sms kako bi stvorio privid dopisivanja i upotpunio samoobmanu da neko misli na tebe a da ti to pri tom ne naplaćuje?’

Dan 101.

(zen, ba-zen, bosanski zen  & XXXL bosanski lonac)

‘U bosanske ćevape ide ovca, zar ne?’

‘To je zbog muslija.’

‘Zar nisu musli ono za doručak na moru?’

‘Musli je onaj mali iz FMPa!’

‘FMP više ne postoji, ne?’

‘Ali Musli i dalje postoji, kako je sudbina strina. Sad se zovu CZVB Diva.’

‘Divac! To je onaj sa žutim šlemom, njega znam!’

Bosanac ne može dosegnuti zen. Najdalje što može je Zenica.

Dan 145.

(Genadij Poganov, ukrajinac koji živi u Moskvi i vozi Grand Cheeroke i koji je progutao loptu za plažu)

Ovaj dan je protekao prilično mirno, gotovo zen. Jedna devojčica je izgubila nevinost usled nezgodnog skoka u plićak, druga loptu za plažu, prvoosumnjičeni je bio mačak Tom kojeg je pudlica Jerry na očigled svih rasporio ali od lopte ništa. Ni od rekonstrukcije himena.

Genadij je sedeo u hladu Coca Cola suncobrana i levom rukom mazio svoj loptasto obli abdomen dok je desnom mazio Jerryja koji je ležao pored a krv mu se sa brkova cedila u more.

Dan 189.

(Neil Pride Hobie Cat školska mini jedrilica kao parametar)

…a par metara dalje…

– U jebote kakva jahta je pristala!

– Nije to jahta mini, to je gliser.

– U jebote kakav gliser je pristao!

– Ne bi ni pristao na manje mini, ahaha.

– Kakav je to gliser jebote?

– To je ‘kad jedan magarac proda brdo krša i goleti, usput svoju djedovinu koju nije ni znao da je nasledio za 7 miliona jevreja drugom magarcu’ gliser.

Dan 233.

(lamentacije o nesvesnoj smrti)

More je simbol nesvesnog.

Šta onda leži u korenu ponašanja čoveka ‘pišaću u more niko me ne vidi’?

(O izbacivanju tovara ne želim ni da lamentiram!)

Da li je manje zlo ako pišaš po kolektivnom nesvesnom preko Speedo gaćica? Ili se setiš ceha koji ti je ispostavljen za četiri pedlja polijamida i malo streča pa makneš kupaće i bez filtera i fleka jednu slanu vodu rastvaraš u drugoj slanoj vodi?

Pišam se kao kobila na kolektivno nesvesno.

– Kako je ovde nestvarno mogli bismo  komotno biti mrtvi?

– Živi ljudi ovo ne stignu da dožive?

– Upravo.

Dan 277.

(golden brown – ‘hašiš, čokolada, govno’)

Bernardijeva soba na plaži.

Na ponti više nema plastičnih ležaljki, gumenih lopti (njih nema već danima), Coca Cola suncobrana, Poganov je otplovio na hladni daleki istok, Neil Pride Hobie Cat je odjedrila u bolje šjutra, Toma je sprao zaliv koji više nije zaliv nego ‘veliki hladni Okean’ u kome živi jedna jedina džinovska kornjača. Lonesome George. Ili njegov duh. Kamo (ne)sreće.

Na pontu su bili poredjani komadi iz sobe Bernarda Bernardija i sve je bilo nekako…

‘Golden brown texture like Sun…’

Dan 321.

(veliki korak za ženskog čoveka a mali za čovečanstvo)

– Ajde skoči, neće ništa da ti bude, to je samo voda, nije beton.

– Znam, hoću ja da skočim ali ne smem.

– Eto zapuši nos i zatvori oči i kao da nisi ti, samo skoči.

– A uši?

– E pa biraj, ili nos ili uši, tri ruke nemaš.

– A da probam sa ovog nižeg?

– Ajde probaj sa nižeg, pola metra, metar, nije tu problem nego u glavi, prvi je uvek najteži, zato ga obavi što pre, ne budi puh, skoči.

– Neću ja da budem puh ali ne smem.

– To je samo more. Kao skok u nesvesno.

– A šta ako pipnem dno?

– Jednom je jedan kriminalac rekao Kada misliš da si dotakao dno a ono ima još dalje od toga.

– A?

– Nećeš dotaći dno, samo zakorači, napravi taj veliki korak za tebe a mali za čovečanstvo. 3 2 1…

Dan 365.

(posle godinu dana odmora)

Za godinu dana odmora mora se desiti barem jedan rodjendan. Rodjendan na moru kad si rodjen sred leta nije neko čudo. A meni je čudno. Ne kao šuma. Nego kao more.

Hvala i Mariji i Petru i Aleksandri.

Dan 409.

(kada san neće na oči)

– Šta radiš to, jebote? Ne drmaj krevet!

– Kada kucne ponoć ja postajem Vibrafon!

– Šta bre?

– Vibrafon! To je najnoviji lek sa obale Trinidada i Tobaga za mir u svetu i na okeanima, naftne mrlje na dosijeu i u restoranima, ozonsku rupu i rupe na dupe, šarlah, velike boginje, kandidijazu kako gornju tako i donju i patkicu za kadu. Samo odabrani mogu da vibriraju na pravoj talasnoj dužini koja ovisi o geografskoj širini i vibracijama prijatnim i pritajenim izleče gore navedeno i još 408 (Voždovac – Ralja) potencijalnih stanja!

– Ne seri! A šta ako nemam patkicu?

– Onda može i morka!

– A šta je morka? Jel to isto kao kokoška samo više fensi pa ima drugo ime?

– Morka je kokoška koja sve mora sama.

– Pa moja komšinica Jelisaveta je onda morka.

Dan 453.

(majmuni, grbavci, papagaji, crnkinje, budale, patuljci i druga stvorenja za jeftinu zabavu)

jeftina zabava

(ne znam šta bi Jefta rekao na ovo)

na slovo, na slovo G

gospode gle gusto gizdavo govno gorepomenutog gnusnog graorastog glavatog goluba gde gazi gorućom gostoprimljivom Gvadalaharom

Dan 497.

(životinjsko carstvo, Pez dispenser i kaćunčica)

ribica & pače

miš & koka

mačkica & mačor

Miško & Lidija

(znam Miška i Lidiju)

dobro oni nisu životinje,

dok ne ostanu sami,

Kamagra iz Pez dispensera…

kaćunčica i Dimitrije Vojnov!

Da li je još nekome do seksa?

Dan 541.

(bura)

Danas je počela bura, taj strašni huk sa vrhova planina, dah zaboravljenih bogova čija se lica kriju u oblicima oblaka, duh koji svira orgulje fijuka, rasteruje zle i nemile, vuke i medjede i vraća more nazad na pučinu. Danas sam se posle više od 11 godina vratio na vis sa kog se mogao videti i zaliv i pučina. Danas više ne. Verujem, ipak, da će bura još danas razasuti moje poglede, svaki u svoju daljinu.

Dan 585.

(cesta kojom se često vozi rikverc)

Stari put oko zaliva. Stare ambijentalne celine i stara ostrva. Stare planine. I u starom čamcu jedan starina. Stari grad i veliki brodovi. I u pokretu stari hit starog Baneta:

…biću drolja ako budeš gnu

biću drolja ako budeš gnu

biću drolja ako budeš gnu

i ljubav pobedi…

Dan 629.

(fini delfini)

Prozračan dan. Izleti na odmoru. Odmor na umoru. Umor kao imperativ. Imperativi prirode. Prirodna cikličnost. Cikličnost vetrova. Vetar u jedrima. Jedrenje kao Beskonačni odmor. Beskonačni izlet. Svesni izlet u nesvesno. Ronjenje na dah.

Dan 673.

(kao fini jeleni)

– Jel znate da su se na moru pojavili fini jeleni, idu po plažama i kulturno se predstavljaju, staju izmedju tebe i Sunca da te upoznaju sa paletom retro proizvoda za inkvizicijsko mučenje i igranje u pesku od nerdjajućeg čelika a dok se okreneš po sunčane oni te izjebu i ostaneš bez gaća?

– Klak, klak, klak… Dobro veče!

– More marš bre u pičkicu pedersku, znam taj vic!

– Ko je bre peder jebem ti oca u guzicu – jelen reče pa uteče.

– Jel ti nedostaje nešto?

– Možda da zajedno gledamo Slagalicu.

– Milka Canić je fini jelen!

Dan 717.

(ne idem u školu al često nosim ruksak)

– Koliki ti je taj ranac? Stvarno ne znam šta će ti?

…ona je imala ranac na sebi kad je pošla ja sam rekla Cico molim te taj ranac nemoj da nosiš, što će ti taj ranac?…

– Eno oslobodilo se mesto ako hoćeš da prilegneš?

… a ja kažem Cico lezi! A ona nije htela da legne nego sela…

– Hoćemo li imati hleba za večeras?

Čiko jel sav ovaj lebac tvoj?

Moj pa šta!

Pa što ga onda ne jedeš čiko?

– Jesi li se javio kući?

Alo Požega! Požega javi se!

Omnia mea mecum porto.

– Ne bi me čudilo da u njegovom rancu nadjem pored maske za ronjenje i masku za mačevanje?

– To je zato što on spava sa otvorenim ustima pa da mu bubašvabe ne ulaze u usta!

Dan 761.

(sise i leto)

Momci iz teretane kažu da ti je ‘sisa’ dobra ako bez imalo natezanja rukama možeš da držiš olovku izmedju pektoralisa. I onda se desi dan u teretani kad ih vidiš sve kako hodaju goloprsi sa stranačkim hemijskama, hajlajterima, markerima i šepure se kao vašarski gusani. Izgleda malo nadrealno ali i 200 iz benča izgleda malo nadrealno kad je lik visok 170.

Y: Vidi mogu da držim Šta Bilo flomaster medju ‘sisama’ a da ne upirem mnogo rukama!

X: Vau! Ja ne mogu ni patronu za penkalo!

Y: Šta ti misliš jel može Milena da drži olovku medju sisama?

X: Ona može celu pernicu!

Dan 805.

(životinje po redosledu pojavljivanja)

krava, pevac, koza, ovca, mačak Tom, pudlica Jerry, magarac, kobila, džinovska kornjača Lonesome George (in memoriam), puh, patkica za kadu, morka, kokoška, majmuni, papagaji, golub iz Gvadalahare, ribica, pače, miš, koka, mačkica, mačor, vuci, medjedi, gnu, fini delfini, fini jeleni, bubašvabe i vašarski gusani.

(ljudi po redosledu pojavljivanja)

Isus, Scooter, Dejan Musli, Vlade Divac, Genadij Poganov, Bernardo Bernardi, Marija, Petar, Aleksandra, komšinica Jelisaveta, Jefta, Miško & Lidija, Dimitrije Vojnov, Bane Krstić, Milka Canić, Cica iz Beograda i Milena kao ona sama.

23. jul 2012 9:30:14 | (25) komentara

kad smo kod Bosanaca
vel’ko M (bek)
AirHeadAlice (Neregistrovan), u 23. jul 2012 12:28:38

da prochitash sva pisma i da vidish fotografije
i ne morash rech chut’, sve on line
ali se moramo sresti zbog poklona
horhe, u 23. jul 2012 12:39:26

priznaj da si sve ovo hvatao telefonom
bice ti oprosteno.
sve.
arrow3, u 24. jul 2012 2:01:52

sve priznajem
nishta ne potpisujem
horhe, u 24. jul 2012 10:56:45

Kad sam još bila mala, a moja mama je još imala sestru stizala su nam pisma iz Argentine.
Pesma je odlična
moonlightgirl, u 24. jul 2012 11:15:07

kamo srece da sam stvarno bio u Juznoj Americi,
najblize shto mogu je pashteta slichnog imena…
bash shteta shto ne smem putopis da objavim ucelo, ovako u delovima, pa, bice zabavnije
horhe, u 24. jul 2012 11:36:38

otvorila, videla da nije carnex pasteta, zatvorila!
Tanja Henry, u 24. jul 2012 12:05:17

Inspiracija “pašteta” nemoj me zezaš horheakimov
niko te ne tera da priznaš, dobro osim arrow
moonlightgirl, u 24. jul 2012 12:45:17

nisam se setio ni jedne destinacije na Carnex, jbg
potpisao sam da sve priznajem
plochice nisu sluchajno argentinski plave
horhe, u 24. jul 2012 14:31:00

Samo da potvrdim da su sva pisma 100% istinita, tako mi minijumne mene, od 13. do poslednjeg dana, to što deluju malo nadrealno, to je zato što se ipak ne ide svaki dan na beskonačni odmor. Weltschmerzgirl, u 24. jul 2012 15:49:15

komentara13
dana13
i ne zaboravi paradajz jer on ipak ide savrseno uz agentinu
tako bar kazu, sto znam ja
ljupce (Neregistrovan), u 24. jul 2012 16:08:19

imao sam sic u busu br. 13, 100% istina
a u Argetini, na beskonachnom odmoru,
stvarno je bilo kao u paradajzu
kasnije josh jedno pismo…
horhe, u 24. jul 2012 18:18:10

Busu? Misliš avionu?
Weltschmerzgirl, u 24. jul 2012 18:28:46

mislim bio je to leptir sa tochkovima,
jako chudnog imena za tu vrstu insekata
horhe, u 24. jul 2012 18:45:32

ideja serviranja
duledudule, u 24. jul 2012 23:04:49

Opšte je poznata činjenica u književnim krugovima da putopisi baš i nisu jako popularan žanr…
Weltschmerzgirl, u 26. jul 2012 0:41:28

nije dobar koncepat kroz komentare, ne
ljupce (Neregistrovan), u 26. jul 2012 9:48:47

ne bi li konstruktivna kritika trebalo da ima i neku konstrukciju?
horhe, u 26. jul 2012 11:51:39

Beskonačni odmor je, kako mu ime kaže, beskrajan!
Weltschmerzgirl, u 28. jul 2012 20:58:54

Miško & Lidija
dobro oni nisu životinje,
dok ne ostanu sami
hahahaha
videh miska pre neki dan kako jezdi na svome pastuvu
ljupce (Neregistrovan), u 29. jul 2012 17:25:54

Mishko je legenda, motori su sloboda kao i ronjenje na dah!
horhe, u 29. jul 2012 21:47:53

Memorijska kartica 36 giga, priznaj!
arrow3, u 31. jul 2012 12:16:44

samo 4 (ovo je mesec chetvorke) + mozak
horhe, u 31. jul 2012 12:39:40

Chetvorka je gabaritna za mnogo rechi. Sredstva bioloshkog porekla ne meshaj!
arrow3, u 31. jul 2012 14:57:15

ali svakoj chetvorci ipak dodje kraj
ili trojka, tramvaj
a na kraju obichno ide odjavna shpica
horhe, u 31. jul 2012 15:29:19

ČETVORKA

… take 4 …

– Nisam zadovoljna mlada damo, to je četvorka!

Strob je igrao u Anitinim očima. Nervus palpebralis je činio da joj levi očni kapak neprimetno poigrava kao jednom kad je pre četiri godine prvi put dobila četvorku. Za nekoga ko je imao četiri roditelja njen stoprocentni odličan uspeh bio je kao koala i samo je čekao trenutak da okruženje učini da nestane. Videla je pred sobom lice profesorke Koprivice kako se iz kamenog pretvara u kao mocarela topljeno i pada na pod diskoteke zlo se smejući pre nego li odcuri kroz daske. Devojke i momci oko nje su imali iste maske, koje je sa jezom prepoznavala na one četiri milisekunde kada bi zasvetlele pred njom. Jednolični four to the floor bas elektronske muzike remetio je njen srčani ritam i kao da ju je gušio. Bila je žedna ali nije uspevala ni pljuvačku da proguta. I ranije je mešala tablete, alkohol i bustere ali takve kombinacije samo su popravljale provod. Levo oko kao da je htelo da iskoči. Prvo ga je snažno protrljala zatim ga je pritisla pesnicom kao da ga vraća u orbitu i potražila izlaz sa podijuma. Skupocena šminka, besprekorno naneta, slivala se niz levi porcelanski obraz. Oči su joj zasuzile, od pritiskanja, od dima, od jada. Večeras nije radila iako je bila na radnom mestu. Večeras samo provod.

Htela je da bude sama.

Drugarice večeras rade.

Stomak je boli već četvrti dan.

Crne pločice.

Srebrno ogledalo.

Zlatna povraćka.

– Curice šta ti se desilo? Hoćeš Klometol? – čula je ženski glas na vratima

– Curice šta ti se desilo? Hoćeš ga u klozetu? – nastavio se podsmešljiv glas muškarca

– Stvarno si kreten, ostavi je na miru!

Četiri sekunde kasnije vrata su se zatvorila.

Naviknuta na zvuk zatvaranja vrata nije se ni okrenula.

Ogledalo je postalo crno poput pločica. Kao i povraćeni sadržaj.

Kao da je izbacila mrak iz sebe.

Pala je na kolena.

Bilo je vreme za odjavu.

Dok još može da hoda.

Izašla je na ulicu na zadnja vrata. Sve je u tami, prošlo je četiri sata, zima je. Bundica je nova ali je kratka, čizmice su udobne ali su tanke. Kiša je maglovita.

Poslednja noćna četvorka kreće daleko na periferiju grada, toliko daleko da će biti bliža drugom gradu nego ovom iz kog je krenula. Prelazi reku, za sobom ostavlja most. Kada bi samo naprsnuo, zapalio se, ili se srušio da se više nikad ne mogu vratiti u centar, želela je da pomisli ali nije smela. Sedela je iza vozača, gde je bilo najtoplije i skupljala se u svojoj odeći koja je vredela više nego životi svih saputnika, doduše bilo ih je samo par. U par navrata kao da je zaspala, možda čak i sanjala ali loš put, hladnoća i tremori kapka su joj nanovo otvarali oči. Zatvarala je ih da ne gleda sve redje i nedovršene kuće, ravnicu koja ju je razvodnjavala do nepropznatljivosti, zoru koja bi mogla da joj svane u lice. Lice je prekrila šalom kada je izašla na okretnici. Još četiri minuta do tudjeg toplog doma. Četvrta kuća od ivice sveta. Gazdarica nije tu. Kiša je prestala. Razdanilo se. Sunce vara svojom pojavom. Pokazuje zube. Zube nije imala snage da opere. Nikada nije pokazivala zube. Smejala se na silu. Na silu se osamostalila. Tužna toplina je dopirala iz oronule sobe sa kvarcnom peći na sredini. Legla je obučena. Četiri krpene životinje i četiri prave pravile su joj društvo u krevetu. Zaspala je sa idejom da se nikada ne probudi. Ipak prvo je namestila zvono alarma nešto pre četiri. Kasnije u toku dana radiće ‘četvorku’. To su uvek tri tipa, najčešće mladoženja, kum i još jedan s njima, koji snima. To je vrhunac momačke večeri u gradu. To će boleti. To će baš boleti. To će je prehraniti sledeća četiri meseca.

Mesec se video kroz prozor sobe još neko vreme a onda je nestao. Spavala je. Kako se soba hladila mogao se videti dah koji se hvatao za prozore, kao da je hteo da pobegne. Duh je odlazio iz nje i kondenzovao se na staklu. Slivao se nazad u sobu. Nije je napuštao. Nije se pomerala.

7. jul 2012 16:00:09 | (7) komentara

srecan ti
arrow3, u 7. jul 2012 16:54:09

Za rođendan bih uvek izabrala nešto manje depresivno… možda argentinski tango?
Nećemo plakati dok se ne vratiš, al’ skoro da bi mogli
moonlightgirl, u 8. jul 2012 9:55:58

srecan ti 4 blodjendan.
robin, u 8. jul 2012 12:11:17

ziv bio!
duledudule, u 8. jul 2012 12:48:49

cetr konja debela
ljupce (Neregistrovan), u 9. jul 2012 22:13:33

ajde vise proslo je 4dana
ljupce (Neregistrovan), u 22. jul 2012 17:38:50

hvala na chestitkama, pisma iz Argetine shaljem chim prije
horhe, u 23. jul 2012 1:42:51

NE JAVLJAM SE

… daš broj? …

Ja se ne javljam!

NE JAVLJAM SE!

Ne javljam se, ne dižem slušalice, spuštam roletne, ne konstatujem ljude sa ulice, ne konsultujem babe kad su sretne, ne javljam se na preteće poruke, ni na pisma podrške, ne otvaram vrata pakla, ne kucam, ne pišem, ne držim se za drške, pišam u lavabo, ne javljam se kućnom savetu, ni savetu za bezbednost, saobraćaja, ni vojsci, ni policiji, ne zovem vatrogasce, ni doktorku Nadu Macuru, ne javljam se ocu, majci, bratu u Kanadi, ne zakazujem kod frizera da mi sredi frizuru, štaviše ni kad radi, ne zovem na rodjendane, slave i sahrane, ne zovem restorane brze tropske hrane, ne javljam se na prave konkurse za posao, ni za poslove sa strane, svom referentu na birou što zove samo odabrane, ne javljam se svom kladioničaru, dileru, ne bih se javio ni Majku Mileru, majku mu milu, ne bih se javio ni Debi Hari iz ’77 da me nazove na mobilu, ne bih joj se javio, ali mala, tebi ako mi daš broj, tebi ću se javiti.

3. jul 2012 13:17:29 | (19) komentara

bilo bi zabavno prochitati neke druge/tudje
neizmishljene prilaze koji su (ne)uspeli
horhe, u 3. jul 2012 13:29:17

e slatko me nasmeja!
AnonimanE (Neregistrovan), u 3. jul 2012 13:34:43

i mene
kakav crveni pojas, ovo je crni, treci dan
a čru fen (Neregistrovan), u 3. jul 2012 17:43:38

fani, kao ona bakica iz Alo Alo
where is my trumpet?
horhe, u 3. jul 2012 20:29:13

hahahahaha
AnonimanE (Neregistrovan), u 3. jul 2012 21:07:05

is that you, Leclerc?
horhe, u 3. jul 2012 21:39:47

Pitam se, koliko li bi vise potencijalnih srecnih ljubavi bilo, da se danasnji decaci zaista ovoliko trude oko tih prilaza…
Ja uglavnom dam broj.
Weltschmerzgirl, u 4. jul 2012 16:03:30

Da ti nije malo visoko lavabo?
arrow3, u 4. jul 2012 16:37:31

da, kad bi se stvarno trudili mogli bi se zvat t
Rudi ne diraj mi grudi, moje telo pripada drugim ljudima; onaj u firmi mi je taman
horhe, u 4. jul 2012 18:03:33

Hahaha…onda je izraz apsolutno razumljiv.
arrow3, u 4. jul 2012 20:01:09

Ja bih se javila toj iz ’77.. šta fali
moonlightgirl, u 4. jul 2012 20:21:06

Abba – Gimme! Gimme! Gimme!
Zoro67, u 4. jul 2012 22:10:31

abba so gay
’77 so lay
e da i nikome iz firme se vishe ne javljam
horhe, u 5. jul 2012 0:10:02

morao bi bar nekome
ljubi ga majka (Neregistrovan), u 5. jul 2012 7:54:24

javi se bar majki,
majk
marki mark
mark wahlberg
kazu dzaba plochice
ako slavina ne radi…
slanina ne radi
horhe, u 6. jul 2012 1:10:48

znam da ti se nisam javljao, ali
Kobye – The Kobe That We Used To Know
(Gotye- Somebody That I Used To Know Parody)
Miki Manojlovic (Neregistrovan), u 6. jul 2012 19:17:56

urnebesno, kao salata
horhe, u 7. jul 2012 0:03:14

caller
bongala, u 14. jul 2012 15:43:12

heh, super
nufeta, u 18. jul 2012 8:38:52