Month: November 2015

PERIFERIJA MOG OPUSTELOG UMA

Periferija mog uma
prerija presahlih potoka
i izgorelih šuma
ne drži mesto da se sakriješ od zime
lutam sam sa sobom
a ne znam za kime
lutam danima

Usta su mi suva
oči pune dima
gusta magla se spustila do zemlje
na periferiju mog uma
ispuzalo je podzemlje
moje podsvesti

Sanjao sam da ćemo se sresti
sklanjao sam te od kiše
slušao te kako dišeš
krugovi su sve širi i širi
i nose me sve više
sve dalje

Tamo sam ulovljen u sopstvene ralje
koje sam postavio odavno
i pojeo mape
periferije mog uma
srušio sam sve rampe
koje su me držale iza

A samo sam hteo da te gledam izbliza
da gledam sjaj u tvojim očima
u tvojim očima
u kojima ljubav cveta
a ti si ostala zaključana
u centralnoj ulici
centralnog centra sveta

SVA PITANJA SU DOZVOLJENA A NEKA I NISU

Ej, alo, ostavi artirajtis, moglo bi biti, prošli smo na penale… Glad box, hemija, natural behind, Ive je došao, slabo skrenuh, vidi se, budi buddy, i količnik… Old fashion, mogli bismo na oklope… Jesam nekad opr’o, naoštrio pad, nešto nije sa njim… 10.000, lepo, kako, vrede ti ti listovi, ne znam šta radiš, slučajno… Kada ti donesem, koliko i starom, odvešće te, pravi prospekt, vi mladi, dobošar… Platila je gospođa, otvara, ne me plaši, impotent, money for nothing… Kada bih mogla, divota, neću to, idi tamo, sredom, 4-5 sezona, Time Square, filozofi, plati… Jedi brošure, umesto postavke, ruke gurni u blejzer, idem ‘vamo, od tebe, života mi… Nemam drugi program, video si video treninge, video si ponašanje, otkriću ti… Ženo ima neka staklena, imamo bicikle, tako, nervira me, mlada kolja, oteću ti pacijente, ja nemam Aleksandrov, veteran, šta sada, javi se nadređenom, kod vas vas ima, to je neprihvatljivo, možda ti da… Ne zovi, plati link, kilo mesa, to urade iz nemira, učlanjen… Znam šta te muči, vidi baba, mačke i Sokrat… Vojvodinu ne treba, mačak, Izabel, ispravi me, grešimo svi, ne interesuje me majke mi, znam, treba dinamika… Četiri sprata, prva dva, uleti mi, imam dan… Message sent, na mašini, Tirol, Fugees, Ford Kuga, nothing but sugar… Idemo sa srećom, računaj svoja četiri, navigate… Od novina, mali čovek brine o grbini, ovo nema limit, Baljšoi, sve četiri smene, sve četiri krute… Zar i ti sine, zariti sline, šine, shine, Sunshine, misli mene gone… Go went gone, iza horizonta, prema vrhu vertikale…
Ima li pitanja?

 

NASTAVIĆE SE

i bez mene…