Month: October 2010

7 SLUČAJNIH SNOVA

… samostalno spakovanih …

Sedam Mesečevih mena
sedam imena
stoje uklesana u zid od kamena
i on je sam
i ona je sama
zidovi života neprestano ih stišću
dok gaze parkom po jesenjem lišću

Sudbina se čuje
izlazi iz senke i zapitkuje
na peronu nekakav lopov psuje
ona miriše
kao noći posle kiše
na obroncima rodnoga grada
kada Sunce zalazi, ona se prepušta tada

Srpasta oštrica Meseca
njegove poruke preseca
on piše li piše ali ruka se štreca
njena presvetla koža
na oštrici noža
sija se kao pogled u očima
dok se sanjaju noćima

Sapleo sam se i pao
na putu za Pakao
bio sam razapet i tiho plakao
ali sam ustao
seo i slušao
dok je jutarnji povetarac šuštao
nisam je iz snova puštao

Slika iza ogledala
dok se ogledala
u mojim očima ona se predala
jabuka je za tebe
čuvaj je uz sebe
samo hoću da te navedem na greh
uzela je u ruke uz stidljivi osmeh

Samo sedam dana kasnije
sve slike bile su jasnije
poruke su postale glasnije
prešli smo tolike pragove
ostavili na usnama tragove
koji imaju ukus na buduće dane
sve je savršeno dok ne prestane

Stići će mir i u naše duše
čak iako se svetovi sruše
uspomene što ostaju ne mogu da uguše
ni hiljade poplava
ni vekovne suše
kada znam da ona spokojno spava
onda i ja spokojno spavam

20. oktobar 2010 20:10:09 | (19) komentara

gde stigned kad pasnes na putu za Pakao?!?….
obozavam tvoje stihove…
ZelenaSuncica, u 21. oktobar 2010 1:02:40

stignes, padnes… sta mi je s kucanjem danas?!?!?!
ZelenaSuncica, u 21. oktobar 2010 1:03:17

ne stignesh tamo gde si poshao
shto je uvek zahvalno
i dobro si proshao
ako je cilj bio kao
Pakao…
horhe, u 21. oktobar 2010 1:18:54

Sunce i Mesec se citav vek prate, gledaju… udisu jedno drugo… i nikada se nece dotaci… nikadaaa
ZelenaSuncica, u 21. oktobar 2010 1:26:15

toplina se moze osetiti i bez dodira…
horhe, u 21. oktobar 2010 1:30:41

al to nije to…. illusion never changed into smt real…
ZelenaSuncica, u 21. oktobar 2010 1:35:41

ovo previse lepo zvuci da bi bila samo iluzija! nadam se da nije…
Tanja Henry, u 21. oktobar 2010 8:13:34

snovi postoje da bi se sanjali
iluzije da bi se otkrile skroz
i nekada stvarno uspe…
horhe, u 21. oktobar 2010 19:56:17

Ti si savremeni Dante. Imas Beatrice?
Weltschmerzgirl, u 21. oktobar 2010 20:55:28

uvek imam Beatriche
chak i kad je nemam…
horhe, u 22. oktobar 2010 0:32:31

eto ti ga sad! nadam se da ti beatriče neće ovo pročitati, jer ispade da ti je svejedno je li stvarna il’ je iluzija…
Tanja Henry, u 22. oktobar 2010 8:41:50

E, pa to je i poenta, nije bitno da li je Beatrice stvarna ili ne, bitno je da Pesnik ume da je izmasta i ako je realno nema… Mada, meni je tesko da poverujem da bi Pesniku bilo tesko da je nadje u realnosti, samo ako zeli…
Weltschmerzgirl, u 22. oktobar 2010 13:11:39

zelja je neophodna
isto koliko je neophodno da bude uzvracena…
… feedback is my crack …
horhe, u 24. oktobar 2010 11:02:23

Feedback is everybody’s crack.
Weltschmerzgirl, u 24. oktobar 2010 19:33:17

ne verujem da bi se s vama slozili moji pacijenti koji nose slusne aparate! tamo feedback samo na necijem mozgu moze da napravi crack!
Tanja Henry, u 24. oktobar 2010 21:22:34

Sjajno Horhe
I. Bozzu (Neregistrovan), u 26. oktobar 2010 16:39:06

hvala Ivi…
horhe, u 28. oktobar 2010 17:32:12

sviđaju mi se snovi..i sa imenom, i oni bezimeni
kosamstasamgdesam, u 29. oktobar 2010 14:54:01

oktobar je bio mesec snova
bezimenih i imenom znanih…
horhe, u 3. novembar 2010 15:22:08

POTPUNO NOVA POTRAGA ZA ZADOVOLJSTVOM

… sedam godina kasnije …

U glavi je odzvanjalo You can get me on the beeper I’m a pure new pleasure seeker… a misli su mi odlutale. Sekund kasnije sam se ponovo usredsredio na knjigu.
Nastavio sam da čitam. Okrenuo sam stranicu. Vrata su se otvorila. Pogledao sam u prozor. Odslikavao je plave, žute i zelene rombove na zidu. Ti si uhodala.

Boje su se pomešale.

Zelenilo koje nas je okruživalo, davalo je tvojim očima još tamniju nijansu braon boje, poznatiju kao Cassel. Pogledi su nam se sreli. Zamak u Kelnu više nije sijao kao kad smo izašli iz autobusa. Osenčila ga je zelena boja travnjaka koji ga je okruživao. Nasmejala si se i povila donju usnu preko zuba, kao da hoćeš da se gricneš. Svidelo mi se.

Baš je slatka, pomislio sam.

Među svim tim čokoladicama finih tekstura, upakovanih u sjajne papire, braon nijansi, bile su i one koje ti najviše voliš. U dve braon nijanse sa keksom i orasima. Ispružila si prste. Nežne, tanke, duge bele prste u pravcu čokoladica. Sa ramena ti je spao laki crni jesenji kaputić na kopčanje. Spustio sam se da ga dohvatim.

Osetio sam dodir na ramenu.

– Da li znate koliko još ima do reke? – upitao me je jedan sredovečni gospodin sa kačketom. Pokazao sam mu da nastavi dole, stazom još oko pola sata i skrenuo mu pažnju da požuri jer će uskoro mrak a osvetljenje ne radi. Mislim da me poslednje reči nije ni čuo. Ti si već bila pobegla daleko ka vrhu. Videla si da te gledam i mahnula mi. Čim sam krenuo za tobom prestala si da trčiš, sela si i naslonila leđa na bor. Pala je šišarka. Dohvatio sam je za tebe. I ja sam seo. Jedino što smo videli je reka i Mesec. Zbog Meseca smo znali da je to dole reka, a na reci smo videli da Mesec može biti i zlatni i srebrni. Zagrlila si me. Naslonio sam glavu.

Mekano je.

Ne volim baš kad menjam krevet ali ovaj mi odgovara. Utonuo sam u san. Sanjao sam da puštamo zmajeve daleko od kuće. Bili su plave, zelene i žute boje. Prepletali su se po vazduhu, padali i uzdizali, krivili se i ispravljali, dodirivali jedan drugi, odbijali se, leteli u harmoniji. Jedan za drugim, pa jedan pored drugog. Nekada je jedan leteo niže ispod drugog, nekada pak iznad. Nekada ih je vetar kovitlao pa su se upinjali daleko u oblake i tamo ispruženi ležali na oblacima.

Zagledani smo u nebo.

Nepomično ležimo. Čekali smo da senka nestane sa naših očiju. Sunce se već spuštalo za obronke. Zažmurio sam. Osećao sam toplinu. Poslednji zraci topline danas. Nestala je za tren i opet sam bio u senci. Znao sam da si to ti. Pre nego li sam se pomerio tvoje usne, sa ukusom čokolade, su dotakle moje. Osetio sam poslednje delove dvobojne čokolade kako se tope na našim usnama. Tvoja kosa mi je pala na lice. Miriše. Osetio sam kako tvoje tople grudi dodiruju moje telo. I tvoj stomak je dotakao moj, razlili su se jedan po drugom i po srebrnim i zlatnim kamenčićima plaže. Tvoje butine mazile su se uz moje noge. Tražila si prostora da ih smestiš kraj mojih, da ih ohladiš od Sunca. Tvoja vlažna stopala gurala su moja u kamenčiće. Ljubiš me. Podižem ruke i spuštam ih na tvoja leđa. Dodirujem pesak i mašnu tvog kupaćeg kostima. Razvezujem je.

Ostaje pesak.

Pesak i samo pesak i gde god pogledam pesak. Dune li vetar osetiću pesak na licu. Ovaj prostor je tako čist i jednoličan, nevin a oblikovan, nedodirljiv a pristupačan. Kao ti. Topao. Voleo bih da vodim ljubav sa tobom na pesku u pustinji, gde niko nikad nije kročio nogom, ni pogledom. Voleo bih da se naša tela prepliću kao zmajevi na vetru. Voleo bih da uzletimo do vrha neke dine gde će u pesku ostati ucrtana naša naga tela, gde će pesak biti još topliji. Voleo bih da mešamo pokrete kao što se pesak uskovitla pod naletom vetra, nošen sa jedne dine na drugu. Da se i mi pomešamo sa peskom. Da se zagrlimo tako čvrsto da i mi postanemo jedno zrno soli koje će da donese novi oblik pustinji. Voleo bih ali znam da ću se probuditi sa ukusom čokolade sa keksom i orasima na usnama.

Prvo što sam ugledao bila si ti. Umotana u peškir zelene boje.

– Ljubila sam te dok si spavao –

Muzika se više ne čuje. Knjiga je otvorena.

– Šta si sanjao? –

– Ne sećam se, meni snovi ujutro uvek izmaknu. A ti? –

– Sanjala sam da smo šareni zmajevi.

Bili smo plavi, žuti i zeleni –

  1. oktobar 2010 2:02:39 | (7) komentara

je l’ ovo onaj moloko-post?
Tanja Henry, u 7. oktobar 2010 8:44:05

jako lep post.. taj nedirnuti pesak,zmajevi i fina cokolada.. proklizio je niz prste. ili oci…
MoonlightGirl, u 8. oktobar 2010 13:22:34

… kroz prste je proklizala
ochi su ostale blede kao mleko …
horhe, u 9. oktobar 2010 23:23:44

ne znam zasto taj ukus cokolade sa keksom dugo ostaje..predugo….
i da…. ja svoje snove uvek nekako skupo platim….
p.s. post… predivan…
ZelenaSuncica, u 10. oktobar 2010 4:19:39

Slatko, jestivo i mesnato. Mmmmm netaknuta pustinja .
bongala, u 12. oktobar 2010 21:27:34

slatko i romantično
Ulica_brestova, u 17. oktobar 2010 21:44:56

ja mislim da je vreme za novi post!
Tanja Henry, u 17. oktobar 2010 22:41:50