Month: March 2018

CAN YOU PLEASE TELL ME YOUR NAME?

My name is Jimmy Hoffa.

Advertisements

PEPEO AMERIČKIH ZASTAVA

Rat protiv rata se odvija, i jedni i drugi će izgubiti. Gledam ih kako odlaze miljama daleko od mene da tamo nauče kako se umire. Ulice Vašingtona i Kapitol Hil su okupirani. Nebo je poprimilo nijansu pepela. Nestajem kroz vrata u Đavoljoj kuhinji. Demoni se komešaju. Neko mora da izgubi, život ili sve ostalo. Učim kako se umire.

Plaćam dolar i šezdeset tri centa za Koka-kolu i cigarete bez filtera. Izlazim bez pozdrava. Na Osmoj aveniji vlada mir dok ne počne pauza za ručak. Prosjak propoveda sa trotoara. Niko ga ne sluša. Pitam se, da li me je ikada zaveo neki pisac koga sam čitao. Sve je to sranje, nikoga nije briga. Toplo je i tužno. Leto se završava. Sve laži koje sam sebi govorio bile su moje želje. Pristajem da umrem sada ako ću se vratiti potpuno drugačiji.

Za dvadeset pet centi, poziram pred objektivom sa bedžom i zastavicom. Aktivisti Republikanske stranke su srećni što su privoleli nekog siromašnog. Nikson je psihopata. Zašto ga neko ne odstreli iz snajpera? Zauzeo sam pozu, kao da to nisam ja, zagledan u budućnost od koje bih najradije pobegao. Izgubljen sam. Sakrio bih se, ali su me već našli. Čekam reku ljudi da u nju porinem svoje telo.

Ljudi bez razuma navode rakete. Preturam po džepovima. Tražim nešto čime bih mogao da pribeležim reči. Ne pronalazim ništa vredno. Vlaga mi otežava disanje. Napad kašlja me natera da stanem i oslonim se na zid. Nadam se da ću ozdraviti pre zime. Rat ne vodi nikuda.

Visoke zgrade Menhetna beže u nebo. Senke ostaju po trotoarima kada se sunce probije. Pauza je kratka. Glasovi se iskradaju. Buka počinje da zvuči kao gorka kantata. Najednom, svi su na ulici. Oni koji puše cigarete ispred vrata, na pločniku, izgledaju najtužnije. Komadić slobode nestaje u dimu. Osmesi se gube sa obraza. Svako ima svoju orbitu, svako je jedno sunce koje dogoreva. Kada se vrate, ostaće samo pepeo. Barem dvadeset hiljada ugašenih sunaca. …and counting.