Month: March 2018

WHO DONE THE PLOT FUCKING GENERATOR?

Kada sam seo za kompjuter, već je bila prošla ponoć. To znači da je na snazi jeftina struja. Tek što sam seo, ustao sam da uključim peći. Zima još nije kalendarski gotova, bolje nek je toplo. Onaj mali što čita struju još nije dolazio, iako je treći. Sumnjam da će doći u subotu. EPS ne može da se pomiri sa činjenicom da februar ima tri dana manje od januara i marta, i da, i pored jakih mrazeva i velike potrošnje, neka domaćinstva neće uspeti da ulete u crvenu tarifu. Zato odlažu čitanje, evo u mom slučaju do ponedeljka, petog, i nadaju se da će da ućare. Nije to mnogo u relativnom iznosu, ali ako se pretpostavi da su tako preveslali više hiljada onih koji redovno plaćaju, nakupi se koji milion.

Seo sam ponovo za kompjuter. Nekada tako sedim i razmišljam a nekada samo sedim. Mislim se, ako sam u stanju da provalim direktore i šefove u Elektrodistribuciji i njihove sitnojajarske zaplete, kako mi ne uspeva da i sam neki sastavim. Ne mora da bude nikome na štetu, neka bude fiktivni, nije bitno. Već mesec dana mi nad glavom visi zadatak pisanja whodunnit priče, pod pretnjom tužbom Prvom osnovnom sudu u Kikindi. Svestan sam da me ne mogu osuditi na novčanu kaznu veću od jedne crvene ili deset sati društveno korisnog rada, ali niko ne voli da se vuče po sudovima. Pored toga, ne volim ni da radim, ni da budem koristan. Takođe ne volim ni društvo.

Probao sam sve moguće uvode, stizao do razrade i tu nailazio na zid. Kako god pokušavao da se dovijam i preskočim do zaključka, zid se ispostavljao kao Veliki kineski. Da sam milion Mongola, ne bi mi uspelo. Samo klikćem mišem i pijem čajeve. Jedem tamnu čokoladu, to je kao dobro za vijuge. I onda se setim, dark chocolate – dark web. Ni tamo nisam odmah imao uspeha, ali sam posle kraće pretrage naišao na ilegalni softver zvani Plot Generator. Nešto kao, ti popuniš određeni formular i priča ti se, gotovo u celosti, napiše sama.

Evo kako je to izgledalo.

Language: Srpski.

Country where it happens: Srbija.

Region: Vojvodina, Grad Beograd, Šumadija, Zapadna Srbija, Istočna Srbija, Regija Jugoistok, Kosovo (na koje ne može da se klikne). Izabrao sam Vojvodina.

Choose: Srem, Banat or Bačka. Izabrao sam Banat.

 

Your detective name: Simić Boško

Two love interest: Brena i Boba

Type of crime, three times: pljačka grobova, prevara, ubistvo

Three adjectives that could be used to describe places: mirno, idilično, seosko

An adjective that could describe an object: neobičan

Three positive adjectives to describe somebody’s character: popularan, voljen, ljubazan

An event: sahrana

An activity people could do by themselves: nadati se

Three jobs: sveštenik, čistačica, lekar

Something you can become addicted to: slava

Two important objects: kamen, nadgrobna ploča

One domestic celebrity: Boris Tadić

One foreign celebrity: Džordž Kluni

One look-alike: Mr. Proper

Choose some motives: trač, sujeta, ljubomora, sticanje materijalne koristi, osveta

Mystery plot: poruka na samrti

Clues: pismo, kofa sa vodom, telefonski poziv, seda kosa, češalj, perje, jastuk

Misleading clues or red herrings: poštar, tragovi guma, bunar

Animals in the story: pas, mačka, gusan, kornjača, buva

 

Nakon popunjavanja formulara, protegao sam se na stolici, otpio malo čaja, uzeo kockicu čokolade i kliknuo na ogromno zeleno dugme GENERATE ME A PLOT. Ono što sam dobio treba da se malo razradi, ali najveći deo posla je urađen za mene. Bilo je dovoljno samo tri klika. Evo šta je ispalo (i spasilo me sudskog gonjenja):

 

 

Poslednji govor Borisa Tadića

 

Seosko mesto Mokrin u Banatu čuva strašnu tajnu. Boris Tadić živi miran život sveštenika, sa svojim gusanom, i nada se da je voljen kao Lepa Brena. Međutim, kada pronađe neobičan kamen u svom bunaru, shvata da nije sve tako idilično. Po selu počinje da kruži trač da je Džordž Kluni popularniji od njega. Ljubomora ga nagoni da pljačka grobove radi sticanja materijalne koristi. Na sahranama je ljubazan, ali telefonski poziv koji ga stalno budi gura ga preko granice. Od sujete mu kosa sedi. Pronalazi Bobu koji mu na samrti prenosi poruku sledeće sadržine: Kornjača i češalj. Iz osvete ubija buvu. Unajmljuje čistačicu koja sa Mr.Properom i kofom vode uklanja tragove guma sa nadgrobne ploče. Prevari je i ne plati joj za obavljen posao. U svom jastuku pronalazi perje i pismo ispisano rukom lekara. Ono će mu pomoći da povrati staru slavu. Učmalu svakodnevicu prekida dolazak inspektora Boška Simića, koji na ramenu nosi mačku. Pas i poštar kuliraju na tremu.

 

Advertisements

PEPEO AMERIČKIH ZASTAVA

Rat protiv rata se odvija, i jedni i drugi će izgubiti. Gledam ih kako odlaze miljama daleko od mene da tamo nauče kako se umire. Ulice Vašingtona i Kapitol Hil su okupirani. Nebo je poprimilo nijansu pepela. Nestajem kroz vrata u Đavoljoj kuhinji. Demoni se komešaju. Neko mora da izgubi, život ili sve ostalo. Učim kako se umire.

Plaćam dolar i šezdeset tri centa za Koka-kolu i cigarete bez filtera. Izlazim bez pozdrava. Na Osmoj aveniji vlada mir dok ne počne pauza za ručak. Prosjak propoveda sa trotoara. Niko ga ne sluša. Pitam se, da li me je ikada zaveo neki pisac koga sam čitao. Sve je to sranje, nikoga nije briga. Toplo je i tužno. Leto se završava. Sve laži koje sam sebi govorio bile su moje želje. Pristajem da umrem sada ako ću se vratiti potpuno drugačiji.

Za dvadeset pet centi, poziram pred objektivom sa bedžom i zastavicom. Aktivisti Republikanske stranke su srećni što su privoleli nekog siromašnog. Nikson je psihopata. Zašto ga neko ne odstreli iz snajpera? Zauzeo sam pozu, kao da to nisam ja, zagledan u budućnost od koje bih najradije pobegao. Izgubljen sam. Sakrio bih se, ali su me već našli. Čekam reku ljudi da u nju porinem svoje telo.

Ljudi bez razuma navode rakete. Preturam po džepovima. Tražim nešto čime bih mogao da pribeležim reči. Ne pronalazim ništa vredno. Vlaga mi otežava disanje. Napad kašlja me natera da stanem i oslonim se na zid. Nadam se da ću ozdraviti pre zime. Rat ne vodi nikuda.

Visoke zgrade Menhetna beže u nebo. Senke ostaju po trotoarima kada se sunce probije. Pauza je kratka. Glasovi se iskradaju. Buka počinje da zvuči kao gorka kantata. Najednom, svi su na ulici. Oni koji puše cigarete ispred vrata, na pločniku, izgledaju najtužnije. Komadić slobode nestaje u dimu. Osmesi se gube sa obraza. Svako ima svoju orbitu, svako je jedno sunce koje dogoreva. Kada se vrate, ostaće samo pepeo. Barem dvadeset hiljada ugašenih sunaca. …and counting.