Month: February 2013

čETVRTAK

… 789 dana ranije …

Samo Četiri takva
sam doČekao Čežnjivo
petog si me Čvrsto zagrlila
tvoja Čupava kosa boje lila
i tvoje grudi devojČice
poČinule su
uz moje išČudjeno lice

Samo Čudom
smo mogli da se ne saČekamo
priČali bi satima
a da reČ nije reČena
scena je bila sveČana
naklonost steČena
noć sažima Čini iz dana

Sasvim Čulno
ali neČujno protrČiš kroz mene
ČuČneš i sakriješ se
da skoČiš i da me uplašiš
Čudim se gde si
Čupkam ideje
kako da te zaČas nasmejem

Samo me ponekad Častiš
i predoČiš
tvojoj Čarobno pokvarenoj mašti
a Češće si Čedna
blago zatvorenih oČiju
Čista, bleda,
potČinjena i bezbedna

Samo što nije bio Četvrtak
ali Čini mi se
to se Čita kao ništa
sa ove taČke gledišta

28. februar 2013 0:12:21 | (11) komentara

Neka samo četiri devojke sada računaju unazad 789 dana, dosta je?
moonlightgirl, u 28. februar 2013 13:12:56

znash ti dobro koja ce brojati, nemoj da unosish zabunu
horhe, u 28. februar 2013 16:04:17

Ne smem kaz’ti po čemu sam je prepoznala.
moonlightgirl, u 28. februar 2013 20:45:36

jao MG, nevaljalice jedna
horhe, u 28. februar 2013 21:01:03

Trebalo bi da ljudi vole kad se ljudi vole, svima bi nam bilo lepše.
Weltschmerzgirl, u 1. mart 2013 23:55:07

mozda.no
horhe, u 2. mart 2013 11:40:16

divno Čuftice
ljupce (Neregistrovan), u 2. mart 2013 15:38:19

lepa je dzini
AV (Neregistrovan), u 2. mart 2013 17:55:06

nemoj nishta, bolje je ishta.
I ovaj komentar bio bi drugaciji da nisam gde jesam.
arrow3, u 2. mart 2013 23:15:58

dobro jutro.
horhe, u 3. mart 2013 5:59:48
dobro veche (:
chuftica je bash ochekivano
anice, prochitao sam lepa je dizni, diznivesh (:
rowena, htedoh reci nije bitno koji je dan, dok god si tamo gde jesi
horhe, u 3. mart 2013 21:41:37

ZAŠTO SE DJAVO NE PLAŠI DOSADE?

… but we did nothing …

Jednom sam sedeo u publici u koži trgovca kože u rimskoj areni, kada je imperator, poznat po svojim razvratima, naredio da se svi ljudi iz redova do onog u kome sam sedeo, najure na krvavi pesak. Ideja je bila da se divlje životinje nahrane običnim ljudima, jer su svi kriminalci već bili potrošeni. Bio sam se uplašio za svoj večni život. Posetio sam Kaligulu iste večeri. Po treći put za života.
Drugi put sam bio misao u glavi, olovka u ruci, papir feničanski, ispred španskog pisca, koji je pisao o liku, koji previše čita treš literaturu vitezova heroja, pa pokušava da i sam bude deo miljea. Bio sam i vetrenjača na brdu i plašio sam se da ne budem pobedjen. Kihot je ipak ispao kao nacrtan. I dan danas ga čitam i uvek me zabavlja.

Danas sam C.E.O. u velikoj korpraciji čiji je on-line sistem plaćanja usluga provaljen i zloupotrebljen metodom social engineeringa preko mog ličnog naloga. Kada je policija stigla na vrata hakera koji je za to odgovoran, Kozmo (Cosmo the God) je još uvek bio u gaćama, tek izašao iz krevata. U trenutku hapšenja imao je samo 15 godina.

Ljudi koji su čisti kao sveta vodica znaju biti užasno dosadni kako u istoriji, knjigama ali i u stvarnom životu.

22. februar 2013 1:00:54 | (17) komentara

slova su kao lak za nokte, samo da se zna
horhe, u 22. februar 2013 1:11:25

Dosada je kad se plasis sebe sta bi radio kad bi mogao i onda dosadis sebi ako licis na svetu vodicu. Extra boja je l’? Nimalo dosadna.
moonlightgirl, u 22. februar 2013 14:04:19

ni malo, zato sam je i ubacio.
uvek me muchi ta boja slova, zbog fotografija,
kad bi mogao svaki put da imam odgovarajuci kod samo da c/p
bilo bi cool kad bi svako napisao svoju definiciju kao ti (nisam imao tu ideju pa cu shvatiti kao predlozeno/prihvaceno)
horhe, u 22. februar 2013 16:04:29

Ja baš mislim suprotno, da je dosada đavolu najpristupačnija teritorija…
A Kihota ti toplo preporučujem.
Weltschmerzgirl, u 22. februar 2013 17:31:04

mene je to uvek bunilo, kazu stari (a i staromodne cure) ‘dosada je djavola rabota’ ali ne znam da li je reponja kriv i za upadanje u stanje i za to shto proistekne sranje?
ispada da chovek moze djavolski da ‘zaserava’ ako mu je dosadno…
sa druge strane dosadni ljudi se ne moraju dosadjivati, ama ich, ali biram devila za drushtvo pre nego takve, a verujem i on mene, ccc
deset puta sam menjao naslov
Zashto se djavo ne plashi dosade?
Zashto se i djavo plashi dosade?
nisam pametan, mislio sam mozda mi se ovde ukaze
horhe, u 22. februar 2013 18:18:08

Mislim da profesor Voland ipak više voli malo manje strejt dečake.
Weltschmerzgirl, u 23. februar 2013 0:03:22

mislim da nema cistih kao sveta vodica. Ima praznih, neinteresantnih (dosadnih i sebi) i drugacijih. Odustvo ideja pravi buku u glavi kod prvih i drugih a trece uglavnom tera na akciju . E sad , kakva ce biti, repata ili ne.. ..
robin, u 24. februar 2013 2:25:19

Citam trazeci odgovor i nista.
arrow3, u 24. februar 2013 9:54:22

nisam toliko strejt, strejt ko skejt
robin, dozvoli hiperbolu, mislim da se razumemo koje bi i djavo preskochio, to su oni za koje ne vazi treci Njutnov zakon
ali i dalje nemam odgovor, rowena
horhe, u 25. februar 2013 2:00:47

Dosada je rezervisana za nepušače. Pa ko je kakvog uma, nek shvati po sopstvenoj volji.
nufeta, u 25. februar 2013 10:02:10

cigarete ne troshim, plache mi se al’ se smejem
horhe, u 26. februar 2013 1:40:54

kad mu odradim kampanju nece imati cega da se plasi hehehe
ljupce (Neregistrovan), u 26. februar 2013 14:34:34

nego kome se najcheshce obraca nesrecni rogonja
nego marketing kompanijama
‘dajte malo zaludite ove ovim, one onim
da im ne bude doasadno’
ali teta u delhaizu ne pita da li si prodao dushu djavolu iz dosade, nego imash li dovoljno da platish brokole…
horhe, u 27. februar 2013 0:36:04

Pišeš odlično. Odsad ću te pratit.
Anoniman (Neregistrovan), u 27. februar 2013 0:59:56

hvala puno, a kako si me nashao?
ko veli da se mora imat tviter, da te ljudi prate tvit, tvit…
horhe, u 27. februar 2013 1:10:53

dzini i djavo, pfffff ne prihvatam
AV (Neregistrovan), u 27. februar 2013 14:22:14

chuo sam da je Disney prodao dushu devilu, ali tezak sam na ushima
horhe, u 27. februar 2013 19:00:44

GRUBOR

…konstatujem s tugom…

Policajac sa sramnom slavom
imao je problema s glavom
imao je problema s pravdom
više od onih što je pred nju slao
pokvaren svodnik, prljav i zao
sve što je hteo on je i znao
kada je pao
nikome nije bilo ni žao

Oftalmolog sa dioptrijom
voleo je da opšti s komšinkom
igrao je karte sa komšijom
očima im je predočio
kada se popeo i skočio
bio je tih i povučen
komšija je ostao utučen
komšinka je nabavila kuče

Učitelj sa govornom manom
mazio se sa mališanom
mazio se i sa njegovom mamom
ali bez da znaju jedno za drugo
bio je pravi primer u školi
sako sa laktovima
naočare u kožnoj futroli
crveni Yugo

Sveti otac sa jarećom bradom
kapao je na koze kradom
dolazio je u manastir Ladom
čak i kada je hladno
išao je na stočnu pijacu
imao je zaledjenu životinjsku facu
kad su ga pronašli
svuda po placu

Grubor danas odlazi u penziju. Ove četiri sahrane bile su mu poslednje. Od kolektiva je dobio privezak sa zlatnim krstom, od drugara malu mesinganu lopatu na postolju.
‘Nikada se nisam zanimao za bivše ljude koje sam polagao u raku. Ne znam ko su bili i šta su radili, koliko god da su bili dobri, svi na kraju dolazili kod mene. Sve što sam video za ovih četrdeset godina, nestaće za četrdeset dana pecanja na Dunavu.’

18. februar 2013 23:05:17 | (27) komentara

Podsetilo me jednim delom na jednog imenjaka na koga mislim da ne bi voleo da podsećaš, ali meni je pesma baš strava. Mislim tvoja pesma.
Weltschmerzgirl, u 19. februar 2013 0:03:51

tvog ili mog imenjaka?
horhe, u 19. februar 2013 0:17:15

Tvog.
Weltschmerzgirl, u 19. februar 2013 0:28:43

olelole nije valjda panonski govnar?
horhe, u 19. februar 2013 1:01:32

lopata je sasvim prikladna, mesing mozda previse?
robin, u 19. februar 2013 9:53:53

to je kao bronza siromashnih, lazni sjaj za kraj
a shto mislish da je previshe?
horhe, u 19. februar 2013 10:55:11

Upravo zbog toga. Ni lazan sjaj da olaksa.
robin, u 19. februar 2013 12:25:13

ipak je to penzija, sjajna jedna stvar, zamisli sa 58 godina, pricha je donekle istinita
horhe, u 19. februar 2013 12:37:10

Tek sad mi mozda grubor ima smisla, pokopavas u reali. Ok je onda mesing.
robin, u 19. februar 2013 14:16:21

Grubor je prezime jednog poznanika od poznanika, najgrublje (groblje) i najgrobarskije prezime ako mene pitash (mozda bi skliznulo sa trona ako bi se neko prezivao Grobar)…
chitao sam u novinama o tom choveku, koji izgleda kao da ima 40 a ne 58, koji je negde u provinciji kopao rake i spushtao sanduke od svojih 18 jer je ostao sam na svetu, prichao je o ispracaju u penziju, o ‘klijentima’ i kako jedva cheka da ode na pecanje…
horhe, u 19. februar 2013 14:41:04

duhovite kolege o drugarima da ne govorim
AV (Neregistrovan), u 19. februar 2013 15:29:59

duhovit sam kao duh iz Aladina
horhe, u 19. februar 2013 17:57:08

kad smo vec duhova neko me je dodao u prijatelje ali nisam video ko
horhe, u 19. februar 2013 18:01:11

Asocijajcija je dovoljna i meni je prezime gruborsko. Da li takvi ljudi na zivot mogu da zaista gledaju samo ‘otkopaj, zakopaj pa na pecanje…’ Znam i to mora neko da radi, nije nikakv stav u smislu negative ili podcenjivanja, ali kako zaista izgleda na tom pecanju u penziji. Da ne sirim…
robin, u 19. februar 2013 18:16:57

ima simbolike, ne znam koliko podsvest nekoga ko zatrpava mrtve dobar deo zivota vapi za vadjenjem zivih, pa maker iz vode, pa makar riba, i koliko u tome moze da priushti sebi odredjeno ponishtavanje realnosti/proshlosti ali chuo sam iz priche pecarosha da je pecanje (nikad nisam bio na) ultimativni zen/beg od realnosti
horhe, u 19. februar 2013 18:29:47

mozda, simbolika jeste vadjenje zivih, doduse odmah posle toga i lagano ubijanje na suvom. Cula sam i ja ali ne mogu bas da docaram tu zen varijantu. Jer, “kad sam mladjan lovac bila ja” pecala sam na moru ali u onoj vatijanti lovca, ko ce kome da doskoci , ali nikad dugo i nikada iz hobija.
robin, u 19. februar 2013 18:45:24

Ne znam zasto ali mi je prva strofa nekako najskockanija, a prva dva stiha i rima u trecoj i cetvrtoj strofi, nisam ziv.
duledudule, u 19. februar 2013 22:11:47

Panonski grobar? Ko je to?
Weltschmerzgirl, u 19. februar 2013 23:39:59

primecujem da pocinjes da biras cime baratas kad mi se obracas, po principu – aladin je bio pre nego sto je anica skolovAla tu je valjda opismenjena
AV (Neregistrovan), u 19. februar 2013 23:50:47

dule, meni je prva najtanja, zato sam je stavio na pochetak, mislio sam da se zaboravi, ali nemam pojma, ochigledno, naravno stihove sam dopisao na prichu iz novina, njegovi ‘klijenti’ nisu bili ovoliko ‘dobri’
welt, ako su tvoje aluzije ishle u prvcu chanka samo da znash da je on obichna chinijica, da ne mozda
anice, jul nevr hev a frend lajk mi
horhe, u 20. februar 2013 1:23:28

Ala si skockao pesmicu. Alal ti vera!
nufeta, u 20. februar 2013 10:25:04

najbolji su klijenti koji nemaju mogucnost zalbe.
arrow3, u 20. februar 2013 10:53:47

lego, a? kao ovi Gruborovi shto legnu
zalbe, koja ne odlaze izvrshenje
zamisli da se zale da im je hladno, i vlaga, bozesakloni
horhe, u 20. februar 2013 11:01:24

Više sam išla u pravcu članka, da li novinskog ili nožnog, izaberi sam.
Weltschmerzgirl, u 20. februar 2013 14:12:28

nozni, samo je pitanje na dole ili na gore od?
horhe, u 21. februar 2013 1:10:36

toni grubor
ljupce (Neregistrovan), u 21. februar 2013 16:44:18

moglo bi i tako, iskreno nisam se nadao ovolikom tragu
horhe, u 21. februar 2013 21:07:52

LUKSUZ

… čist …

Često prekoračim granicu.

Bez dokumenata.

Nigde nisam zaveden. Nikada nisam zaveden.
Savet graničara graniči se sa savetom staraca. Savest mi je ostarila pa često zadrema, kao svaki starac. Tada prekoračim granicu.

Izgubim iz vida celokupni vidokrug, zavidim samo na jednoj tački, zarezu. Zarez na oku se dilatira, upije da ubije. Upirem se da se ne odupirem jer bujica buja kao divlje meso.

Proud flesh.

Caro luxurians.

Zacrvenim se u licu kao tepih na patosu. Uskoro neko popije patos.

Crveni tepih je luksuz.

Luxurians.

Padne mi mrak na oči iako foaje hotela Luxurians ima šandolijer luster. Pustim da me taj mrak proguta više od devet, deset puta. Više od devedeset puta. Godišnje.

Izbrojim do deset. Tada naročito izgubim iz vida celokupni vidokrug. Jedne godine sam tako brojao preko hiljadu, kada se sve sabere. To je jedan pošten obrok brojanja.

Devojka je prva otišla, usred obroka. Njen brat i njegovi drugovi su jednom hteli da me presretnu na ulici. Prešli su na drugu stranu, na sunčanu stranu, odmah zatim.

Pas je pobegao sledeći. Vidim ga s vremena na vreme u dog parku kako se ipak veselo igra.

Spremačica je prestala da dolazi pre dve nedelje.
Negde sam načuo da se zauvek vratila na selo.

15. februar 2013 0:03:15 | (21) komentara

Eto, možda ipak postoji neko ko zaslužuje da nema ni kučeta ni mačeta.
Weltschmerzgirl, u 15. februar 2013 11:07:47

posten obrok brojanja, a ostanu gladne i meso i kosti
duledudule, u 15. februar 2013 13:50:33

cist luksuz, e da, pesma me pogodila.
duledudule, u 15. februar 2013 13:51:28

kucheta i macheta je pravi luksuz, a macheta je Danny Trejo, nasilnik, ali pravedni nasilnik, i zbog njega bih preshao na drugu stranu ulice
dule, pesma? nisam imao to na umu
kosti, hm, obichno budu polomljene a meso kontuzovano
horhe, u 15. februar 2013 16:49:18

tesko videti crveni tepih, tesko
TriDe, u 15. februar 2013 18:19:44

pre bih rekao, teshko onome ko chesto vidi crveni tepih, a josh teze onome do njega
horhe, u 15. februar 2013 22:43:29

i cirkuske satre imaju crveni tepih. Klovnovi se smeju i zasmejavaju a najtuzniji su likovi. Lepo zdanje, staro ( volim taj polukruzan prozor). Podseca me na jedno preko puta jednog parka. Hotel koji sam cesto posecivala da se uobrocim znanja.
robin, u 16. februar 2013 8:07:35

hocete da pogadjate koja je zgrada?
(naravno nije neka nepoznata, nepogodljiva, lokacija Beograd)
hocete da pogadjate o chemu sam hteo?
(chini mi se, na osnovu komentara, da je mozda ostalo nejasno)
horhe, u 16. februar 2013 17:27:10

ja hocu, mislila sam da je Filoloski.
robin, u 16. februar 2013 22:04:54

mene ovaj beli polukružni prozor asocira na studentski dom Lola, mada možda i nije ta zgrada… svojevremeno je Sanja sa cimerkama živela baš u toj sobi, a soba nekako na centru, gleda na “Vuk”.
duledudule, u 17. februar 2013 11:52:52

nije, vazi za oboje, objavicu sutra
nisam ochekivao interesovanje, mozda neko josh pokusha
e da, nasilje je luksuz, o tome sam hteo, ispade veoma aktuelno ove nedelje
horhe, u 17. februar 2013 12:05:13

Možda zgrada pravnog, ili ETF…? eto sad vidim da nisi imao to na umu, mene su neki stihovi zaveli i odneli u drugom pravcu…
duledudule, u 17. februar 2013 12:17:01

nije, mada zgrada u Bulevaru Kralja Aleksandra 73
moze biti pomoc u neku ruku…
u kom pravcu?
horhe, u 17. februar 2013 12:29:01

Pa prva polovina pesme me je navela da pomislim da je u pitanju bes iz nemogućnosti da se postigne neka suština ili zapravo samo bes i nezadovoljstvo usled nečega npr, tu je i pesma sudelovala, a ja sam tresher stari i slejer obozavam, a onda me je ova druga polovina i pogotovo posten obrok brojanja, to me je nekako obuzelo, a ja se uhvatim za stih koji mi pleni pažnjom, navelo me da pomislim da srdžba možda vodi u samoću, gubiš tlo i svi te ostavljaju (pas je otisao, devojka, spremačica) mada su mi brat i drugovi bili sumnjivi al’ ajd… a ond akad si rekao vidi se lapo kako je svaka reč na svom mestu… pa jel u pitanju elektrotehnički? napisao sam gore… ili mašinac?
duledudule, u 17. februar 2013 12:43:29

nije, ta zgrada je samo pomoc, asocijativno
a shto se tiche tumachenja, Slayer je agresivan, to je konotacija
a shto se pisanja tiche to je komplikovano, ne znam ni sam da objasnim
horhe, u 17. februar 2013 13:43:58

Chis’ luk-suz da te chitam odavle.
arrow3, u 17. februar 2013 15:19:19

a jel odavle Olandezija?
(imam 1 nji’ov dres, zbog nandzaraste
(tako sam je govorio dok sam bio mali))
horhe, u 17. februar 2013 21:37:31

Aham. Jos sutra, onda jos dalje. Znaci, perverzija od luk-suza.
arrow3, u 17. februar 2013 22:11:57

samo nemoj Sijetl predaleko, rowena
robin, dule, zgrada je Muzej Nikole Tesle, Krunska 51
horhe, u 18. februar 2013 12:49:12

ja, moj brat i hiljade nas drugih…
ljupce (Neregistrovan), u 18. februar 2013 23:07:12

ljupche ljupche, stvarno si Djura
(Djura ce ti oprostiti shto te je tukao)
horhe, u 18. februar 2013 23:23:52

SUDBINA

… četrdeset dana kasnije …

… Takav je način sudbine: u jednoj ruci joj kruna, a u drugoj zamka;
Dok se ti s krunom na glavi veseliš, ona te zamkom sa prestola istrgne!
Šta treba ljubav za svetom vezati kad se svi od njeg’ moramo rastati?
Čovek se dugo za životom brine, a sutra će se vratiti u zemlju!
Ima li nebo o tom kakva znanja ili je prazna mozga, sve je jedno;
Mi ne možemo znati tajne neba, ne možemo mu reći: kako? zašto?
Ne treba radi smrti jaukati, zar ne vidimo šta je konac svega?

Abdul Kasim Firdusi, Šahnam (Knjiga kraljeva), X vek n.e.

– Daj skini taj sablasni osmeh sa lica, nije smešno. Izgledaš kao Džoker!
– Mhmhmhm!
– Ej šta ti je? Ej jesi li dobro? Reci nešto! Reci bilo šta!
– Bbblbl…A!
– Zovite hitnu pomoć, ovo je šlog! Brzo!

Ha, odavde konačno mogu da vidim da ne nosiš gaćice, kurvo mala. Dodji, nagni se, da ti vidim te sisetine, mmm… Jebao bih te! Jebote ne mogu da se pomerim. Koji kurac!

– Jeste mu vi… Šta ste mu vi?
– Lični asistent!
– Izadjite! Nemate mu više šta asistirati, pomogli ste, koliko ste mogli. Bilo je važno odmah prepoznati simptome. Biće vam zahvalan na tome. Pomerite se sad, da unesemo nosila!

Prokleti sat se klati, gore, dole, gore, dole, gore, dole… Nasledio od ćaleta. I kuglice u Njutnovoj kolevci, gore, dole, kao da nikad neće stati… Kao da smo u jebenom vakuumu. To mi je poklon od kurvice, koji kliše. Tresnuo bih joj ga medju sise a ona sva kao nedodirljiva. Posle danas zasigurno.

– Doktore?
– Dajte mu Plaviks i Hartmana i/v!

Do juče si bio onaj što udara a danas nisi ni na klupi, ni u protokolu. Drugi su leteli zbog tebe a danas su tvoja krila ostala priklještena u vratima lifta. Niko i ništa. Jedan dan, jedan sat, jedan minut i crno pocrveni  a crveno pocrni.
Rulet.
Mesecu treba čitav mesec da se popuni i isprazni. Vidim ga kroz prozor, izgleda kao srp koji mi je odrubio glavu, ovu na jastuku iz koje izlaze sve ove cevčice i žice.

A gde li sam sad?

– Sad ste na klinici. Sve je u redu. Odmorite se. Ako vam zatrebam pritisnite ovde. Možete me pozvati kad god poželite.

Ne izgleda kao klinika ali ova sigurno izgleda kao klinka. Klinka sa klinike koja miriše na lekove.

Čudan ti je parfem. Neki egzotičan, podseća na miris lekova, ne? Nego, pričamo već satima, jesi gladna? Hoćeš da izadjemo na večeru? Daj mi broj telefona da te pozovem na večeru? Rekla si da mogu da te mogu pozvati kad god poželim? Lepa ti je kosa, baš se nekako jako presijava. Skoro metalni odsjaj.

– To mi nije kosa, to mi je perika. Povuci me za kosu! A voleo bi da me vučeš za kosu, je li? Vidiš, ja sam ustvari ćelava od radijacije a ispod korseta je prazno! Nema nikakvih sisetina. Evo otkopčaću se da ti pokažem! Vidiš? To je samo barska stolica. Nikada tu nije bila nikakva klinka sa klinike.

Barmen je brisao čašu, sve stolice su bile okrenute i na stolovima, maestro je zaklopio klavir.
Na kraju šanka hrčak je okretao točak, trčao je i trčao, sve brže i brže, brže i brže, podizala se prašina piljevine u njegovom malom kavezu, ubrzao se toliko da se piljevina palila, dim je povukla ventilacija.

Dok sam vratio pogled, pao je mrtav.
Noge su mu se i dalje pomerale.

nastaviće se…

10. februar 2013 1:01:02 | (15) komentara

totalno si moderan
DTF, u 10. februar 2013 9:18:12

volim i ja tebe
horhe, u 10. februar 2013 11:30:41

Antipatičan lik, postavljen u dobar kontekst.
Muzička podloga je pak pravo iznenađenje.
Weltschmerzgirl, u 10. februar 2013 14:17:23

lik tek treba da se izvuche…
muzichka podloga upravo odslikava sudbinu, svi smo mi prashina na vetru, ako neko ima bolju, imam i zelju i volju
horhe, u 10. februar 2013 20:23:21

Možda Ringer? Ringe, ringe…
moonlightgirl, u 11. februar 2013 11:10:37

Sve si jači.
Gost kod grofice na veceri, u 11. februar 2013 11:36:10

Ringer Hartman isti kurac, imash li iskustva sa ovakvim sluchajevima?
Goste je l’ se secash one reklame kad Kari Pesic kaze neshto kao ‘Ima li ko jaći?’, valjda za Slinavko?
horhe, u 12. februar 2013 1:11:21

Shto kosa zna da bude iritirajuca.
arrow3, u 12. februar 2013 11:47:26

Ne, horhe, nikada ustvari nisam videla hrčka.
moonlightgirl, u 12. februar 2013 12:07:36

kad te drashka a nije ti do drashke
MG, sve sam razumeo
horhe, u 13. februar 2013 1:55:36

vidi jbt, urek’o sam Papu, oprosti
Sveta stolice
horhe, u 13. februar 2013 14:40:21

dobro je da mala u korsetu nema srp.Korset bez korseta, kosa bez kose a srp bez srpa. Jadan hrcak..mrtav a trci.
robin, u 13. februar 2013 19:04:33

ps. kad stavis svetla slova ne mogu da citam na tel.. Muzicka zelja
robin, u 13. februar 2013 19:06:07

sudbina je takva, prevrtljiva a slova nisu sudbina, trudim se da dobro izgledaju na fotografiji, na velikom ekranu, jbg shto je sudbina ekrana da bude sve manji i manji, zelja ce ti biti ispunjena kad god bude svetlija pozadina a ti me chitaj kuci kad dodjesh, inache
horhe, u 14. februar 2013 0:10:17

svakom po zasluzi tako mi deluje videcemo…
ljupce (Neregistrovan), u 15. februar 2013 19:03:44

BAZEN

… u kom ne mogu da me spaze …

Samo pločice i nebo plave se
i žuljevi prave se

Toliko sam lutao po bazenu go
da sam se umorio

Izgubio sam se na klizavom tlu
i bilo je jadno

Sam u sebi šibam se
da mislim još brže

Ako prestanem tu nisam ni bio
znoj isparava

Klečim pred filterom
za sada jedinim izlazom
koji privlači sve ono najgore

… iz kog ne mogu da se spasem …

5. februar 2013 17:49:06 | (15) komentara

preko androida, vidi se taman malo boje, meni lici na sporedan izlaz.
moonlightgirl, u 5. februar 2013 19:18:36

pogledaj i na kompu, bice ti jasnije, a chuje se i vapaj
horhe, u 5. februar 2013 20:05:43

Ako je život bazen, teško neplivačima!
Weltschmerzgirl, u 6. februar 2013 11:16:29

a ako je zivot prazan bazen?
horhe, u 6. februar 2013 12:21:02

Onda možeš da biraš, glavom o pločice, ili da počneš da treniraš tenis.
Weltschmerzgirl, u 6. februar 2013 12:32:52

glavom o zid nikome ne gine, nego ti teniseri shto navezbavaju u praznom bazenu, ispadne da su dobri u udaranju paralela, reklo bi se da veshto stvore sebi paralelan zivot…
horhe, u 6. februar 2013 15:36:27

Klečim pred filterom
za sada jedinim izlazom
koji privlači sve ono najgore…
a usisna sila vuce…?
duledudule, u 6. februar 2013 21:56:53

ne, bazen je prazan
a to zashto je lirski subjekt pred filterom, recheno je u poslednjem stihu
horhe, u 7. februar 2013 0:31:04

…ako je bazen prazan, teško plivačima.
Gost kod grofice na veceri, u 7. februar 2013 10:52:26

najblize istini
horhe, u 7. februar 2013 17:23:34

sta fali ako je prazan moze da se pravi zurka
been there done that trust me
ljupce (Neregistrovan), u 7. februar 2013 21:15:08

moze neko glavu da polomi
Mario2002, u 8. februar 2013 10:15:07

nezgodno
horhe, u 9. februar 2013 2:44:41

dobro je da nije bubanj, ima sanse da padne kisa, provala oblaka, cunami, proradi pumpa i elegantno ostavis filter da privlaci ono najgore. Plivaj dalje lirski subjektu.
robin, u 9. februar 2013 16:04:55

kisha je nekad pozeljna isto koliko je nekad nepozeljna, lirski subjekat bi mogao puniti taj bazen suzama, meni se chini, ali on je jedan od onih koji nikad ne plachu, spolja
a kada smo poslednji put plakali?
horhe, u 10. februar 2013 0:31:27

ROB

… broj 8675309 …

Nedaleko od njene kuće, iznad nivoa naselja, odakle se video čitav grad, nalazilo se polje kukuruza. Nije to bilo nepregledno polje, mogao sam da ga obuhvatim pogledom a ako bih se potrudio mogao sam i da izbrojim sve stabljike. Stajale su ispred mene, visoke ni do struka, mlade i pune života. Za tren sam skrenuo pogled i one su se pretvorile u nekakve radnice u fabrici tekstila, sve obučene u zeleno, spremne da na znak šefa smene krenu u obaranje norme. Bile su robovi ljudi koji su ih doneli ovde dok su još bile male, tako reći seme. Vetar ih je šibao danima a one su se grčile, savijale, izdržavale nemoguće kako bi i sutra ponovo trpele. Sunce ih je pržilo, nekada nije bilo vode danima, paraziti su ih grizli a one su i dalje rasle. Do danas su izrasle taman dovoljno da me zakriju kad sednem ispred njih. Iz ove pozicije sam mogao dobro da vidim njenu kuću.

Nikad nisam prišao bliže.

Sedeo sam na vrhu kosine koju je obradjivao starac. Ipak prvo sam primetio vola i kao hipnotisan nastavio da blenem. Sunce je rastopilo bele oblake i počinjalo sve više da peče. Vo je isprva vukao plug sporo zatim sve brže i brže. U jednom trenutku, zakleo bih se, da sam izbrojao osam nogu, u sledećem šesnaest, pa i tridesetdve.

Brzina je postala nemoguća. Životinja je sada potpuno radosna trčala po livadama i pašnjacima. Plug se pretvorio u mladunce koji su trčali za odraslim sada i svi su bili slobodni. Nisu više bili robovi zemljoradnika.

Unezvereno sam tragao za starcem jer on je radio za njenog oca. Hteo sam da ga upitam ponešto o njoj ili makar za njen broj teleofona. Starac je bio nestao u hladu oraha.

Zato sam morao da se odvažim da sam sidjem u njen kraj. Drvene bandere koje su nosile napon radosti odredjivale su put niz brdašce. Obično su bile od jednog debla nevešto istesanog ali bilo je i onih što su ličile na veliko slovo A. Izgledale su kao da se pomeraju. I stvarno, sa svakim mojim korakom i one su koračale. Kako je samo njima bilo, ceo život ukopanih nogu, na jednom mestu, ne pomeraju se, stoje. Sad su pustile korak. Srce mi je lupalo sve brže i brže a bandere su trčale sve brže i brže. Hrabrost koja neminovno raste u pojedincu što je grupa veća u meni je plavila oči, kvasila mi je čelo i dlanove. Sada više nisam bio sam. Robovi žičanih krila pretvorili su se u visoke ljude dugačkih nogu i kratkih ruku, koji su oduvek sanjali da osete sijalicu, da im jednom sine…

Ideja mi je bila neophodna. Ideja šta dalje.

Dobro sići ću dole i šta onda?

U njenu ulicu ušao sam sam. Prošao sam pored njene kuće. Kada sam bio ispod prozora duboko sam udahnuo mirise iz njene sobe. Obrazi su pocrveneli i kao posramljen pretrčao sam na drugu stranu ulice. Seo sam na klupu ispred obućarske radnje dve kuće dalje. Odmah sam ustao kako neko ne bi pomislio da čekam obućara.

Klupa je ustala za mnom. Obratila mi se krajnje prijateljskim tonom.

Ceo život sam na nogama i stvarno sam svašta podnosila.

Jedva sam čekala da stigneš da malo ustanem. Znaš sanjam kada ćete doći zajedno.

I ja isto! – odgovorio sam ne skidajući pogled sa njenog prozora.

A kada će se vratiti obućar? – pitao me je jedan čovek rukom tražeći da se okrenem.

Kako me je dodirnuo prizvao sam se svesti i kao oparen otrčao niz ulicu.

Pa gde ćeš, rekao si da ga i ti isto čekaš? – čuo sam ga kako se dere za mnom.

1. februar 2013 18:39:33 | (15) komentara

Lep, maštovit, klinački.
Weltschmerzgirl, u 1. februar 2013 20:47:25

zaljubljen
horhe, u 1. februar 2013 21:25:58

ja bih stvarno jednom želela porazgovarati sa nekom klupom
moonlightgirl, u 2. februar 2013 16:02:52

ohoho.
arrow3, u 2. februar 2013 16:48:52

mene bas zanima sta je to klupa sve podnosila, ali neee, bitno da si nam rekao duzinu stabljika
AV (Neregistrovan), u 2. februar 2013 18:45:30

MG, ma nisi valjda zaljubljena?
Rowena, da ne bude posle da samo mrachim i oblachim,
najava probe proleca za vikend
Anice, visinu, visinu, nije sve u duzini
zamisli samo, klupa ispred obucarske radnje u provinciji, hm?
horhe, u 2. februar 2013 21:00:06

žičanih krila pretvorili su se u visoke ljude dugačkih nogu i kratkih ruku, koji su oduvek sanjali da osete sijalicu, da im jednom sine…:” Ne znam sta ima klupa vise da kaze. A za bika ne mogu da nadjem sliku Sagala.. njegov svira violinu.
robin, u 2. februar 2013 21:55:09

biljke su robovi ljudi
zivotinje su robovi ljudi
ljudi su robovi lju…
horhe, u 3. februar 2013 1:45:52

…jutros u kišni oblak, iznad moje glave, al’ neću da priznam
moonlightgirl, u 3. februar 2013 9:52:51

visinu onda b r e ali ali ali klupa je rekla ‘svasta’
AV (Neregistrovan), u 3. februar 2013 13:12:45

cokolada resava
Mario2002, u 4. februar 2013 11:19:48

chokolada sa dosta mleka, neko mleko svakako, da se unosi u mlad organizam, da se poraste, moze i iz tetrapakla, chokogladno
horhe, u 4. februar 2013 16:53:39

stvarno smo smešni kada se zaljubimo
A (Neregistrovan), u 5. februar 2013 3:13:11

kulje bi bilo da su roboti ne?
ljupce (Neregistrovan), u 7. februar 2013 21:19:30

to je dobra ideja, ali kad mi nije odmah pala na pamet
gde si bila, shto si dangubila…
horhe, u 8. februar 2013 0:37:33