Month: January 2013

NA MARGINI

… mirno u tišini …

Ja sam marginalan lik.

Igrač iz razvojne lige, koji može da uspe samo usled tudjeg neuspeha. Samo ako mu se posreći tudja nesreća. Koji dobija priliku tek kad se takmičenje završi i svi glavni igrači odu na odmor.
Kada više nije bitno.

Trećepozivac.
U najboljem slučaju kurir, donosilac poziva za mobilizaciju, ipak nemi posmatrač rata. Ratna rezerva. Sa bezbedne distance. Eventualno donosilac loših vesti, crni gavran, nikad bela vrana. Bez šanse za orden heroja ili broja u spisku žrtava. Bez groba za mrtve, duboka pozadina.

Honorarac.
Potreban ponekad ali nikad neophodan. Daleko od centra zbivanja. Zamoljen ali i zaboravljen. Pitan ali ne uziman za ozbolijno. Vešt i neuk u isto vreme. Čovek od priče koji ne progovara. Čovek od pera koji piše samo priče koje niko neće.

Epizodista.
Karakter u romanu koji se pojavljuje na samom početku, u uglu kafane, na čijem drugom kraju, narator u trećem licu počinje svoju priču.

Režiser koji samo prolazi kroz tudji kadar.

Bezimeni u evidenciji.

Samoinicijativno.

29. januar 2013 1:01:08 | (21) komentara

13 prase koje ne dodje do sise, koka koja zrno ne ubode.. Ako krenemo o zivuljkama.
robin, u 29. januar 2013 12:12:59

jebe samo poslednja rech/muzika u tekstu
horhe, u 29. januar 2013 12:22:04

da bi bio trecepozivac, moras biti mator
Mario2002, u 29. januar 2013 12:29:14

mislish lirski subjekt?
horhe, u 29. januar 2013 12:31:16

muziku ne citah na tel. To kad koka ubode comp.
robin, u 29. januar 2013 12:34:48

htedoh reci, lirski subjekat sve sam tako bira, koko
horhe, u 29. januar 2013 12:41:51

Kad sam na margini, gledam da budu bar u boji.
moonlightgirl, u 29. januar 2013 14:38:30

kada sam u boji, na margini sam
horhe, u 30. januar 2013 2:27:04

Koliko će komentara imati ovaj post ako priupitamo publiku misli li da je naš čovek sa margine srećan ili nesrećan tu gde jeste, i šta je od ta dva manje zlo?
Weltschmerzgirl, u 31. januar 2013 1:31:54

Manje zlo je da je čovek sa margine nesrećan. Znači da je normalan, samo je na margini.
Gost kod grofice na veceri, u 31. januar 2013 11:00:03

nesreca je shto mislim da je srecan, ili makar nije nesrecan, jer to je njegov izbor, a ljudi imaju tendenciju da budu ponosni na svoje izbore iako im je nekada jedini kvalitet to shto su sopstveni
horhe, u 31. januar 2013 13:10:57

Da ,to je i meni poenta. Mnogi biraju marginu, da li zato sto ne vide gde su ili su prosto zalutali ili bolje ne mogu, ne znam.
robin, u 31. januar 2013 20:16:43

Block Out – Poštar
duledudule, u 31. januar 2013 23:45:44

na putu za marginu nema laktasha oportunista, mnogi biraju marginu, samoinicijativno, to jeste poenta, i nauche da se dobro osecaju tamo, a pitanje ostaje da li je to sreca ili nesreca ili nishta?
dule osim ‘necu da delim deci pozive u rat’ nisam bash ukopchao, jel to neka objektivna ili krajnje subjektivna asocijacija, deder pojasni?
horhe, u 1. februar 2013 17:47:54

Predpostavljam sreca, dodju do onog sto izaberu i tu su mirni. Doduse, vire nekad nezadovoljno iza linije, upiru poglede u one sa druge strane i velikodusno ih zale, (zavide titl) pokusavajuci da sebi opravdaju mesto , ili sto ti tece izbor. Ali nije meni to presudno. Gore mi je ono sto sledi uglavnom margina, varikina, ispiranje mozga.
robin, u 1. februar 2013 18:48:04

mislish da ne moze bez zavisti? mislim da lirski subjekat nema taj problem, njemu je dobro tamo gde je, chak misli da je na boljem mestu nego vecina
nisam skontao onaj deo sa ispiranjem mozga, chini mi se da najvishe efekta ima bash tamo gde je gustina najveca
horhe, u 2. februar 2013 2:10:27

Nekako kao da je cela pesma o coveku koji je na margini, na rubu egzistencije, nesrecan, nesnadjeno-snadjen… to mi je bila asocijacija dok sam citao.
duledudule, u 2. februar 2013 13:25:09

Skontao si, to je ono misljenje da su na boljem mestu nego drugi. Mislim da i kad se mozda pokolebaju da li je to pravo, pocinju sami sebi da ispiraju mozak. Nije to verujem zavist u pravom smislu te reci, vise zelja mozda da budu neki drugi likovi ali se i uplase. Mislim da smo temu apsolvirali, od prasica i koka do zakljucka.
robin, u 2. februar 2013 15:03:18

men se cinilo da se ti osecas vise kao za-one-koji-zele-da-znaju-vise fusnota, ali opet mislila sam i da anagramujes, a i lepa lukic se zove lepa, tako da ono…
AV (Neregistrovan), u 2. februar 2013 19:03:09

margina? je’l to neka nova droga?
pa onda naravno da mu je dobro
ljupce (Neregistrovan), u 3. februar 2013 14:34:43

ko o chemu baba o ushtipcima, bez margina i bez margarina
lepa margina, kladim se da se kladi na nulu, na ruletu, mislim
horhe, u 4. februar 2013 0:22:37

Advertisements

PODVIJ REP

… pseći život …

Samo dišem
ne mogu više
video sam kuče
koje ne beži od kiše
koje juri točkove
video sam kuče
koje ne nosi okove

Ne lažem
ne psujem
lajem kao pas
video sam čoveka
koji juri doveka
i ne stigne da stane
samo na čas

Kao primoran
prebiram po priboru
za ličnu higijenu
prirodu sam zaboravio
na betonskom terenu
pas je prljav
ostao da srlja

Pronalazim
ne kradem
kradom se prošetam gradom
nekad mi gladnom
ljudi koji nemaju za sebe
rado
udele da jedem

Hoću da arlaučem noću
hoću da prespavam dan
hoću da se vučem
kao prebijeno kuče
hoću da kuče
postanem od juče
da mi kuče postane unuče

Nisam siguran kako je dospeo ovde
da li je od alkohola ili od droge
ali čovek što je jurio
poprimio je pseće lice
i uzalud sam stezao vilice
samo je podvio rep
istina bio je pas, nem, gluv i slep

25. januar 2013 0:48:55 | (17) komentara

na ovom postu je muzichka podloga mnogo mnogo bolja, od onoga shto je meni uspelo, samo da se notira
horhe, u 25. januar 2013 2:05:08

Pravo je pitanje da li je ovih dana teže biti čovek ili pas. Već sam ti pisala na tu temu, sećaš se? Lepo je što skidaš kapu drugom umetniku, zato je ja skidam tebi.
Weltschmerzgirl, u 25. januar 2013 9:34:29

ponekad bih stvarno radije bio slepo, gluvo i nemo kuche i oslanjao se samo na njuh kada vidim kakvi su ljudi a kakvi su psi
horhe, u 25. januar 2013 13:33:24

Mozda da razmislis o ovoj izjavi. Ni psima sa ovakvim ljudima nije bas lako. Mozda im je sa psima lakse, ali ne znam da li jos ima divljih pasa, da lepo zive svoj mirni pseci zivot. Divljaka ima, ali ima i medju ljudima… Gde si samo uslikao ovu ekipu.
robin, u 25. januar 2013 22:13:47

imao bih pse (iz ekipe) da me chuvaju i klonio bih se ljudi, da, ionako je sve to mashtarija/metafora, na putu do prodavnice, u kraju
horhe, u 25. januar 2013 22:26:03

“Ja sam mršavi pas ostavljen od gospodara.. “. Pronalazim, ne kradem. Što je u ova vremena teških lopova izuzetak. Zadnji stih je predobar. Nekad sam jednako voljela i ljude i pse. Poučena dugogodišnjim iskustvom da će ti čovjek zabiti nož u leđa ako ga nahraniš, a pas će barem mahnuti repom, već dugo hranim samo pse.
astarta@net.hr, u 25. januar 2013 22:26:06

lezim a ne lazem, potpuno se slazem, astarta
horhe, u 25. januar 2013 22:29:02

Da mi je biti morski pas…
moonlightgirl, u 26. januar 2013 17:19:36

…imao bih oshtre zube.
horhe, u 26. januar 2013 17:54:44

Nije samo ko ne voli životinje, ne voli ni ljude, nego i ko ne voli Ljude, ne voli ni životinje. Samo, nisu svi ljudi Ljudi. Volite se, Ljudi!
Weltschmerzgirl, u 26. januar 2013 19:27:28

meni je ovo urbana balada o kucki i stencima.
arrow3, u 26. januar 2013 22:43:01

welt hipiku 1
rowena, zimski Jesenjin, najgori deo
…A uveče, kad živina juri,
Da zauzme motke, il prut jak,
Izišo je tad domaćin tmuri,
I svu štenad potrpo u džak…
horhe, u 27. januar 2013 13:26:08

taj rad, klot frket.
arrow3, u 27. januar 2013 13:34:49

a gdi je jovanka?ha?
komentar je suvisan zbog izrazene slabosti prema psicima
ljupce (Neregistrovan), u 28. januar 2013 20:32:23

Jovanka je Broz, ver je bila na Kubi
horhe, u 29. januar 2013 0:43:09

“nekad mi gladnom ljudi koji nemaju za sebe
rado udele da jedem”
meni ovaj deo naj
A.V. (Neregistrovan), u 29. januar 2013 1:18:41

dobar ti potpis anice, kucheci, mogla bi cheshce da ga troshish ovde
horhe, u 30. januar 2013 13:17:18

LJUSKARI

… večera za jedno …

Dobro veče.
Da li je veče? Da li je dobro?
Dobro dakle.
Večeru za jedno.
Nešto teško ako imate. Od čega boli stomak i od čega se povraća.
Da li je gotova? Kada će da bude gotova?
Gotova je. Gotov je. Gotovo je.
Da li sam ja gotov? Da, ja sam gotov. Da li si ti gotov?
Kao posao? Posao je gotov? Da li si ti uradio posao?
Ne, ja nisam uradio posao. Ja nemam posao.
Da li ti imaš posao? Da li ja imam neka posla ovde?
Ko je ovde šef? Jesi li ti šef ovde?
Hoću da vidim šefa. Šef je sisa. Hoću da vidim sise.
Da li sam ja sisa? Jesam, ja sam sisa.
A nisam šef.
Gde je druga sisa? Obično idu u paru.
Gde je tebi par? Gde je meni par? Gde je meni šef?
Gde je meni sisa? Hoću i ja da sisam. Nisam šugav.
Šef je šugav.
Od šefa zavisi par i para i pare.
I jare.
I paja.
I sise.
Da li bi hteo da potrošimo nešto para? Da li bi ja to hteo?
Hteo bih ali imam samo nešto.
Nešto od ranije što uvek rani me.
Imaš li i ti nešto? Znao sam, svi imamo nešto od ranije?
Ranija je svima nama i majka i maćeha.
A jesi li ti sisao majku ili maćehu?
Jesam li ja sisao? Nisam.
Jesu li tebe sisali? Jesu li mene sisali?
Jesu, mene su isisali.
Isisali su me. Ostala je samo ljuštura.
Šta si u horoskopu? Šta sam u horoskopu? Rak. Vidi jebeno iznenadjenje. Cancer.
Kao neoplazma. Neko zlo svakako. Jedan korak napred, dva unazad.
Ljuštura. Samo ljuštura. Sama.
Da li si još uvek ovde? Da li sam ja još uvek ovde?
Da li sam ovde sam?
Da, sam sam.

18. januar 2013 23:37:09 | (19) komentara

Charles Bukowski.
astarta@net.hr, u 19. januar 2013 0:57:47

preterano je to, odvadi malo
horhe, u 19. januar 2013 1:11:06

Moze i u mnozinu, da li smo mi rakici, da li ste vi canceri?
robin, u 19. januar 2013 10:15:37

od Rakica znam Milana, od Milana Intera a od Intera Kontinental, vec od Kontinentala samo Bentlija…
pa opet od cancera znam samo cancel.
horhe, u 19. januar 2013 12:19:40

Onda cancel za samoću.
moonlightgirl, u 19. januar 2013 22:20:36

preferiram i OK i CANCEL za samocu, na 1 klik
(nedostajala si)
horhe, u 20. januar 2013 0:22:09

Može i pause nekada.
(ajde, ajde, još ću i suzu da pustim)
moonlightgirl, u 20. januar 2013 5:21:10

svi mi imamo nesto od ranije sto nas hrani tako sto nas rani…
duledudule, u 20. januar 2013 16:43:19

moze Lila Pause, je l’ se secash te chokoladice?
(ta suza neka padne u dekolte)
dule, bolja ti je ova formulacija od mnogih iz priche…
kad nismo od kamena, mislim mi koji nismo
horhe, u 21. januar 2013 0:04:58

a, razgovor sa samim sobom u ogledalu. da li sam ogledalo? ne, nisam ogledalo. što vežbam pred ogledalom kao ludak? možda sam ludak? jesam li lud? možda.
bongala, u 21. januar 2013 10:52:31

ko ranije rani mozda i ugrabi pre.
arrow3, u 21. januar 2013 15:10:17

U dekolte mi juče upala pereca iz kesice dok sam jela sama, nećeš verovati.
moonlightgirl, u 21. januar 2013 15:21:16

bongala
You talkin’ to me? You talkin’ to me? You talkin’ to me? Then who the hell else are you talking… you talking to me? Well I’m the only one here. Who the fuck do you think you’re talking to? Oh yeah? OK.
Rowena, kada sam napisao Ranija, imao sam negde na pameti da sam nekada chuo (prochitao) to ime, mozda odavde Ranija_Al-Abdulah on Wikipedia

MG,
verujem, ali perece nisu seksi
horhe, u 22. januar 2013 0:32:36

Ako nešto od ranije ili Ranija i dalje ranjavaju, onda ili nije prošlo, ili je to što boli sujeta.
Mrzim horoRskop.
Weltschmerzgirl, u 22. januar 2013 18:15:52

i sam ne gotivim horoRskop, za dva dana sam mogao biti mnogo zabavnija zivuljka, trt
horhe, u 23. januar 2013 0:23:19

al kurca baba vecerala
ljupce (Neregistrovan), u 23. januar 2013 21:37:02

da, sve je kurac, pa i vechera(s)
horhe, u 24. januar 2013 0:10:22

idu u paru, a ako ne onda mogu i od para.
kazu da je podznak mnooogo vazniji od znaka ako je to ikako moguce
AirHeadAlice (Neregistrovan), u 29. januar 2013 1:35:07

u podznaku nikako da se odluchim
lepo je videti te ponovo ovde…
horhe, u 29. januar 2013 11:48:01

FERTILIZATOR

… rotor, stator, Dušanbe i Ulan-Bator …

Gleda me sa klupe princeza Gvadalupe
posedujem kabriolet koji nije kupe
povadim na hartiju sva slova iz supe
dobijem partiju
čim kročim u salu
mogu da me poljube u dupe
piše na astalu, pice, piće na muralu

Na mini maskenbalu odglumim budalu
odenem se keceljom kad krenem u Valhalu
ne odem u dvorac al’ odem u štalu
kao Sofronijev kobac
ne razlikujem šljuke
hodam go i bos i dobijem upalu
nema veće bruke kad popišaš ruke

Obrlatim bez muke Titove unuke
koje se besne uvek prvo sete buke
besim prazne ljušture na mesarske kuke
kazne za pandure
za prekršaj neznanja
kao Titanik isplovim iz nemirne luke
na liniji ždranja ništa osim sranja

Jebe mi se Tanja za tvoja psiho stanja
moj komondor i ja se nadišemo granja
što pali ispred zgrade komšija Nemanja
postane mi vruće
polijem se vodom
rombastične čarape perem bez pretpranja
potopim sa brodom i children of bodom

Iskusnim modom kao Lamar Odom
prešišam kolegu što je bio Škodom (Felacio)
brojeve imenica pomešam sa rodom
sumnjiva lica
mi vrše korekcije
napravim pekmez sa neubranim plodom
a posle kod inspekcije molim za konekcije

Vratim se na lekcije što šalju iz direkcije
razbolim se debelo pa primam injekcije
glupost se širi poput aerosol infekcije
toalet papiri
raznoraznih boja
udarim se reketom kod jake erekcije
dobra je proja a i ljubav tvoja

Oplemenim bez znoja deo svakog stroja
mirišem na novi parfem kao Vitez Koja
driblam jezikom samo usta svoja
sa jebenim Drezikom
surfujem po plaži
po gomili govana koja nisu moja
ako ovde vidiš laži samo mi pokaži

15. januar 2013 21:30:33 | (13) komentara

bas te posla brazda, rombasticno bez pretpranja.
robin, u 15. januar 2013 22:35:23

to je kolega uhvatio redak, ja sam samo pripravnik,
pripravljam stihove
sutra ćemo da raznosimo gnojivo…
horhe, u 15. januar 2013 22:39:44

premetnuh malo gnojivo pa mi bese ruzno da pitam za vrstu
robin, u 15. januar 2013 22:57:37

vidish sa gnojivom nema nestashice a i jeftino je, ljudi su u stanju da produkuju neverovatnu kolichinu gnojiva svaki dan (dok se krave i svinje stide u coshku, shku, shku, shku), shto elektronskog, shto opipljivog, kroz medije, tarabe, barabe i plotove (kako ne bi i video spotove); opet, za fertilizator se moze i u zatvor, jer se regresira kao i nafta, a zbog nafte se sablje vade, aj ti Milorade sade, spoji kraj sa krajem?
horhe, u 15. januar 2013 23:14:11

Sinu sunce i obasja polje pod oblacima. Sretni radovi, a ja odoh da kopam bez mehanizacije, onako tradicionalna metoda rasipanja snage za nista.
robin, u 16. januar 2013 8:04:52

U poljoprivredu se ič ne razumem, ali kad je došlo do udisanja granja znala sam da ima neka zvrčka, jer nema šanse da je ono što većini prvo padne na pamet.
Weltschmerzgirl, u 16. januar 2013 14:22:51

kashichica za chaj, a posle chaja natrag u majdan ochaja
bilo je to obichno jesenje granje, od komshiluka uvek neko sranje
horhe, u 16. januar 2013 18:03:17

e jbg htedoh ja to za udisanje granja
ljupce (Neregistrovan), u 17. januar 2013 16:24:22

a tek shto mi je soba puna kaktusa, samo mi pejotl nedostaje, ahahaha
horhe, u 18. januar 2013 0:44:08

pejotl za metafiziku, djubre u metu i traktor za fiziku, ustvari fizikaliju
Anoniman (Neregistrovan), u 18. januar 2013 14:13:23

“Jebe mi se Tanja za tvoja psiho stanja. “. Zakon. Lol. Platićeš mi lasersku korekciju vida jer mi tvoj blog uništava vid.
astarta@net.hr, u 18. januar 2013 16:03:09

pa jbt udari ctrl A, nisam toliko bogat, ionako najvrednije shto imam ostavljam ovde
horhe, u 18. januar 2013 18:40:29

mi lajki
larissa, u 22. januar 2013 10:42:20

MOLIMO POKUŠAJTE KASNIJE

… jednostavno van dometa …

Niz staklo na prozorima slivale su se kapi kiše, najpre sporo, dok jedna ne bi uhvatila drugu, zatim bi nestajale u trenu. Stakla na naočarima zaboravljenim pored Igre staklenih perli prelamaju svetlost koja dopire sa TV-a sa kog ne dopire ton. Staklo ekrana je musavo po ivicama tako da se prave mala ostrva prljavštine, koja su preživela krpu, odvojena od kopna prljavštine koje se u tankom sloju hvata na sam rub stakla. Neobrisivo kopno i arhipelag koji nema ko da obriše. Staklo u kupatilu je primilo na sebe više od trideset  Judinih pretopljenih srebrnjaka, i sada mi, premazano srebro nitratom, svakim danom izdaje ko sam ja. A ja to ne konstatujem. Vidim samo bradu od tri nedelje. Staklo sijalice u kupatilu ne ispunjava svoju svrhu. Bolje se snalazim u mraku. Obrijaću se sutra po danu.

Možda.

U polumraku porte sedela sam sama. Stakla na vitražu bila su mokra spolja ali se to ne vidi. Kiša je padala i kada sam došla. Jedna sveća dole. Voštane suze kaplju na stakleno postolje sa praznim mestima. Nema praznih mesta. U staklu izloga, dole niz ulicu, kućica bez prozora. Lutka se plaća posebno. Umesto lica vidim samo svoje Murano mindjuše. To jedino nije crno na meni. Flaša je razbijena od zid na kome piše, ČEKAJ ME DOK SE NE PROBUDIŠ, srča je zelana, slova su crvena. Brisači škripe preko vetrobranskog stakla ali kiša je neumoljiva. Zgrade su neumoljive. Čelik i staklo, kako je samo to moguće. Sve je moguće. Ništa nije nemoguće. Ništa je sve ali niko ne želi da to potraje. Sve je ništa traje malo duže. Moj fokus je na staklenim nogama. Posustajem. Treba mi da sednem. Ali osim ivičnjaka nemam gde.  Ivičnjaka Mlečnog puta.

Armirano staklo na vratima lifta ima svoju liniju života koja počinje dole levo a završava se gore desno. Neko poprilično jak živi u ovoj zgradi. Znam ko sigurno nije. Izlazim kroz staklena vrata, na staklenu ulicu. Kiša radi ono za šta je i poslata na grad. Zavarava trag i udara glazuru. U glavi mi se javlja melodija za kišu. Ne idem nigde. Bare se primamljivo presijavaju, hipnotišu. Svaka bi mogla biti metrima duboko jezero na čijem se dnu krije odgovor na bilo koje pitanje. Onda zgazim u prvu, jedva okvasim djon i potpuno je raspršim. Na staklu stanice odmah pored ZABRANJENO LEPLJENJE OGLASNOG MATERIJALA stoji  IZDAJEM SOBU ZA SAMCA, POVOLJNO  svi telefoni su potrgani.

Nailazi tramvaj. Ulazim i sedam do prozora.

Utrčala sam u trolu i sela. Danas je neki praznik pa su svi kućama, u svojim sobama, pred svojim staklenim kuglama. Ne verujem u budućnost. Ne verujem u susrete. Napolju je samo ko mora. Ja moram. Mene zatvoren prostor guši iako nema nikoga. Osećam se kao muva pod čašom. Grčim se da poletim, letim bez glave, udaram u staklene zidove koji nikako da se slome. Zato se ja slomim. I onda me samo puste. Pusti me. Puste me na kratko. Samo da bi me posle opet uhvatili. Uhvaćena sam u taj stkleni lavirint, iz kog, bez obzira što se kroz njegove staklene zidove vidi da je tamo, vani, sve zeleno i osunčano, treba  pronaći izlaz. Na starinski način. Peške. Putem ponavljanja neuspelih pokušaja. Jedini put iz svakog lavirinta je put neuspelih pokušaja. Opet sam pokušala i opet nisam uspela. Slepoočnica mi je naslonjena na staklo i čujem svoju mindjušu kako lupka po prozoru svaki put kad vozač prikoči pa krene. Staklo od staklo.

Na jednom mestu na kružnom toku glavnog gradskog trga, često se desi da se dva električna vozila toliko približe jedno drugom, prozori se gotovo priljube tako da bi se moglo čuti lupkanje mindjuše ili melodija za kišu.

Ali kao u zatvoru duplo staklo bude dovoljno da razdvoji dva sveta.

11. januar 2013 0:01:06 | (15) komentara

Ponekad se desi i sudar svetova, samo ako su suđaje isprepletale niti…
Weltschmerzgirl, u 11. januar 2013 3:04:22

melanholija u podne i minut
horhe, u 11. januar 2013 12:01:21

Staklena slova trebala su biti plava. Ostalo je mnogo dobro.
moonlightgirl, u 11. januar 2013 13:20:10

potpuno si u pravu, zato sam i promenio
horhe, u 11. januar 2013 14:30:39

Pokušajte malo kasnije.
moonlightgirl, u 11. januar 2013 16:03:50

A ne znam. Meni su svi tvoji postovi kao da snivam lucidne snove. LOL.
astarta@net.hr, u 11. januar 2013 17:56:23

Trip.
astarta@net.hr, u 11. januar 2013 17:56:44

kad se perle razigraju jasno je da je staklo lomljivo, pa cak i aramirano sa linijom zivota koja vodi na desno…
robin, u 11. januar 2013 21:11:26

Sta je zivot nego casica i to ona fina za porto. Ceski kristal.
arrow3, u 11. januar 2013 23:57:01

dobro jutro, danas nema kishe u glavnom gradu, pishe se vedro (toliko ima pricha gde sluchajnosti igraju glavnu ulogu, chak se ni sam ne mogu odbraniti od postupka, ali ovde su namerno skrajnute, mimo atmosfere i atmosferskih prilika… sluchajnosti pokushajte kasnije)
horhe, u 12. januar 2013 16:01:11

Ne postoje slučajnosti, postoji uzročno-posledični razvoj događaja, koji mi uviđamo tek ako se posvetimo detaljnoj analizi istih, a kakav bi to život bio kada bismo sve analizirali!
Weltschmerzgirl, u 14. januar 2013 3:49:59

analizom uzrocno-posledicnog razvoja dogadjaja se dolazi do zakljucka da je kasnije uvek masnije
ljupce (Neregistrovan), u 14. januar 2013 21:00:32

kasnije, masnije, slasnije…ujka pero, sto si se ti raspisao
Anoniman (Neregistrovan), u 14. januar 2013 22:33:16

Ovu melanholiju citajuci po drugi put odjednom osetih kao svoju. Lepo klizu slova po ekranu i po dushi. Samo tako dalje poeto nasheg doba.
Anoniman (Neregistrovan), u 15. januar 2013 9:03:52

Ovaj cetvrti pasus mi se nekako izdvaja, kad da je deo celine, ali opet, sam za sebe… bas mi je prijao, citati po danu bez sunca.
duledudule, u 15. januar 2013 12:38:16

CHIASMA OPTICUM

…džaba oči, džaba um…

Valcer se pleše, valcer se ne gleda

u sobi sa glavom i ledjima polarnog medveda

sve izgleda lepše,

boje su življe,

vidim ga, uzalud maše,

potvrda oftalmološkog pregleda

težak je plagijat, deca se plaše,

Kuda idu svinje divlje

sa zida dvorane?

Sa povezom preko oka je kao jebeni pirat

hvatam se margine, kao inje,

oslikam Roršahove mrlje na staklu

samo za probrane

Idiot u paklu, zimske idile

tudje brige brine, na primer

kako bi mogao da nasanka debile

u praznične dane

u magli utrine, jeftine oči

nedovoljno prešle,

ipak, ukrštanje koči, pogledi se teše

hvataju samo sliku sa strane

ne vide pred sobom

polje sa grobom,

u kadru je zjap

što hoće samo da ga se reše,

jer valcer se zaista samo pleše

Dobro veče reče meče…

Ali doktore napolju je dan…

Skinite mi se više i izložite san

jer za vas je noć, mrkla još…

Mrtva je noć…

Šta mi vas dovodi preko reda?

Ali…?

Da vidimo? Chiasma je trula, džaba je mrežnjača

kada slike u mozak stižu kao sprovodi

preko preklanog koljača, loš izbor lekara

košta vas, pa… Idite časkom do grobara

nek naplati, zaključam vrata za njim

i na ekser obesim mantil od polarnog medveda

7. januar 2013 22:49:14 | (11) komentara

Još jedan iskorak, mladac. Srećni ti praznici, srećna budućnos’!
Gost kod grofice na veceri, u 8. januar 2013 10:41:08

hvala goste, i tebi, valjda smo u pravu
(iskorak je dobar za gluteuse)
horhe, u 8. januar 2013 10:47:03

Jedno je sigurno, drugačije VIDIMO januarenje.
Weltschmerzgirl, u 8. januar 2013 20:06:07

neko ce morati kod doktora, buhuhaha
horhe, u 9. januar 2013 0:11:44

a da probas kapljice? hihihi
ljupce (Neregistrovan), u 10. januar 2013 20:10:49

Vrijeme je za teže droge i lakše knjige. Lol.
astarta@net.hr, u 11. januar 2013 17:52:10

snaga na usta ulazi a droga na ochi, kapljice ili knjige, svako shta mu doktor prepishe
horhe, u 13. januar 2013 3:01:47

Januar je vreme za NFL Play-off!
Tanja Henry, u 13. januar 2013 3:06:30

nisi valjda gledala NFL Play-off do 3 izjutra 13. januara?
horhe, u 13. januar 2013 21:01:54

Daaa! Ukratko, bilo je jako bitno da pobede Gavranovi i ja taman našla omiljenog igrača, kad ono ako izgube, to mu poslednja tekma, i onda sam morala da gledam oba produžetka i da navijam do pobede.
Tanja Henry, u 15. januar 2013 12:40:05

Konj se uvek drzi margine. Ovo smatram komplimentom.
arrow3, u 15. januar 2013 15:24:44

REDALJKA

… više od 13 godina ranije …

Težak ritam. Teško ozvučenje.
Nežno plavo svetlo sečeno je prodornim strobom.

Iako su već sve plastične čaše bile upljuvane S. je ipak tražila u šta će sipati svoje jubilarno prvo piće. Trideset i prvo. Viski i džin to još nije probala. Bljak je ali sišlo je niz jednjak.

Šta sledeće?

Smack my bitch up!

Gomila je počela da skače i na svaki pomen reči kučka urlali su kao kerovi. G. je kapirao situaciju. Večeras je noć za snošaj. Neće se pobuniti sigurno. Napila se kao majka. Prava prilika da je zaskoči. Do sad  je skakao samo na muziku.

Od njihovog skakanja tresla se cela zgrada a ne samo sprat daleko iznad krošnji jablanova. Stanari su se možda i bunili, zvali policiju, ali avaj, niko nije izlazio na vrata tako krupnog glavonje. Odgovor je uvek bio isti :

~ Dolazimo samo kad je nešto stvarno važno ~ čulo se iz policije.

B. je sedeo u kupatilu već sat. Razmišljao je šta bi bilo bolje. Možda da je izudara ili da skupi ekipu pa da presretnu njega. Ili jednostavno i on nju da prevari. Ideje su dosezale do toga da se zarazi HIV-om pa da se pomire pa da joj prenese.
Mada, to je bila glupa ideja.

~ Kako si mogla sebi da uradiš tako nešto? ~ rekao je G.
~ Šta? Meni je sve sjajno. Sjajno bajno ~  rekla je S.

G. je svoje ruke spustio na njen struk i za tren je već vodio u spavaću sobu svojih roditelja. Znao je da kad cura popije duplo više pića nego što ima godina ne može da mu izmakne. Večeras je to S. Izmaklo mu je njeno prezime ali saznaće već preko ćaleta, ako mu ikad bude opet zatrebala. S. nije znala da li treba da podje sa njim ali je pomisao o krevetu olakšala odluku. Teške su joj noge. Teške su joj ruke. Teške su joj oči.

Težak ritam. Teško ozvučenje.

Smack my bitch up!

Prva koja naidje biće moja. Sada ću moći da jebem okolo, baš me briga. Ostaviću je za sekund. Kurvetina! Ali prvo da je prevarim. Kad to čuje neće mi izlaziti na oči. Ni ne treba mi. Šta je dve godine, skupiću to opet. Izlazim iz ove klonjare i sve ću da muvam.

Najebala je.

~ Najebala si mala. Sledi jebanje bez kajanja ~ govorio je G. u pravcu polusvesne S.

Medjutim S. je bila u predubokoj anesteziji. Relaksirana od svih briga, zatamnjene svesti, u tamnom satenu. Krevet je bio previše mekan da bi se opirala snu ili bilo kome drugom.
Sa puno strpljenja G. je skinuo svu odeću sa omamljene devojke iako je erekcija pretila da mu pomuti um. Krv je kanula na posteljinu boje krvi dok se po deseti put probijao u svoj veliki uspeh. Dva, tri puta je samo liznuo njene poplavele bradavice i već je svršavao. Kada je izašao iz opijene cure, malo krvi koju je poneo obrisao je prvo o njene tek nikle kovrdžice.

Vrata su se otvorila.
Barem pet klinki čekalo je ispred kupatila. Barem tri su htele da se ispovraćaju.

~ Šta si radio unutra? Ribao pločice? ~ dobacila je jedna.

B. je prošao kroz njih kao kroz duvanski dim. Nije hteo da muva neke prljave kurvice još pritom lujke. Trebalo mu je nešto na gotovo. U dnevnoj sobi bilo još dosta mladog mesa, prvakinja i drugakinja.

Okrenuo se.

Okrenuo se da vidi ko je ušao u sobu. P. ga je i ranije video sa kitom u ruci tako da se nije previše iznenadio. Na kraju bili su najbolji ortaci čak i proveli nekoliko noći drkajući na porniće.

~ Ko ti je ova nakaza? ~ pitao je P.
~ Možda je tebi nakaza ali meni je dala ~  odgovorio je G.
~ Šta ti je dala, pa ona nije na planeti!
~ To ti kažem, daće i tebi! Možeš da je karaš, neće se buniti. Bićeš joj drugi.
~ Drugi? To je strava, ali moram da je okrenem na stomak i da joj bacim majcu preko glave, toliko je odvratna.

I nije se bunila. Nije mnogo ni mrdala. Malo grudni koš kao kad diše i to je sve. Sperma po dupetu i ledjima nije joj remetila san. Tako je dočekala sledećeg.

~ REDALJKA! REDALJKA, REDALJKA LJUDI ~ razdrao se P. sa vrata spavaće sobe.

Smack my bitch up!

Ko je čuo dotrčao je odmah. Svi su na odredjeni način bili oduševljeni prizorom koji su zatekli. Gola pička na krevetu, ovo je zato dobra žurka, imaće sutra u školi o čemu da pričaju.

B. je pričao sa jednom malom kad je primetio da se dobar deo ljudi izgubio iz dnevne sobe, u hodnik koji je vodio negde gde još nije bio. Radoznalost ga je odvukla sa većinom. Muzika se slabije čula. Mozak je trpeo manji pritisak.

~ Ko će sledeći? Gde ste jebači? Riba je van sebe sve će vas pustiti! Šta ste se stisli? ~ drao se P. kao da prodaje lubenice.

Pola njih iz sobe, uglavnom devojčica, već je pobeglo dok je G. tražio naslednika.
Ostala su trojica četvorica najhrabrijih i samo jedna devojčica. Ona je tiho stajala po strani i pokušavala da prepozna svoju najbolju drugaricu na krevetu. Nije smela da je ostavi a nije smela ni da se oglasi kako ne bi završila kao S.

Silovana bez posledica.

Telefon.

Samo da ga se dokopa iz jakne na hodniku i zvaće njene roditelje. Iskrala se neprimetno.

~  Evo ja ću ~ rekao je B.  ~ A koliko vas je već izjebalo? ~
~ Samo nas dvojica. Bićeš joj treći. Brate i to je za medalju! ~ odgovorio je G.

Iznenadjen što je dobio priliku da se svojoj, u njegovoj glavi, sada već bivšoj devojci tako brzo osveti B. je svršio za minut. Za to vreme soba je opet bila prepuna. Ljudi su ipak istrčali samo da bi pozvali sve ostale. Drugarica je obavila jedan poziv i vratila se da im upamti lica. Stala je na vrata i skamenila se. Tri momka koja su osvojili zlatnu, srebrnu i bronzanu medalju stajali su u uglu sobe. Dogovarali su se nešto, okrenuti prema rulji i licitirali. Već dve~tri pesme niko nije uskakao kao sledeći. Neko će morati da ponovi radnju. Svi očekuju akciju. Uhvatili su da nagovaraju najvećeg štrebera na žurci ali on se nije dao nagovoriti.

Cura na krevetu je počela da se pomera. Spustila je ruke na donji ledja kao da joj je bilo hladno. Osetila je na sebi lepljivu tečnost i primakla je ruku glavi ne bi li saznala šta je. Drugom rukom smakla je majcu i bacila je u drugi kraj kreveta.

Okrenula se.

B. se okrenuo da vidi koga je pojebao.

Usledele su promene boja na njegovom licu. Prebledeo je. Zatim je požuteo. Poplaveo. Pozelenio je. Počupao je kosu sa sebe, zagrizao je pesnicu pošao napred, pošao nazad, napred, nazad. Stao je. Okrenuo se još jednom.

Poslednji put pogledao lice svoje sestre koja se još nije potpuno osvestila i skočio kroz zatvoren prozor.

Pao je roditeljima pred noge.

4. januar 2013 23:59:07 | (19) komentara

O bože. Ako je mene šokiralo, a ja sam imuna na sve, onda znaš koliko je sati. Opet. Podsjeća me na “Srpski film”. Ma šta srpski, na ovozemaljski film. Tako tužno, a tako istinito i stvarno. To je svijet u kojem obitavamo svaki jebeni dan.
astarta@net.hr, u 5. januar 2013 0:12:13

jedino date created 26. april 2008. u Word Properties bi imao da izvuchem u odbranu da je napisano napisano makar tada (iako to moze da se fingira) ali pricha je zapravo josh starija, davno pre ‘Klipa’ i ‘Srpskog filma’, pricha koju sam chuo josh dok sam bio gimnazijalac, negde godina kao i nesrećni likovi, vishe od 13 godina ranije…
jedino shto se promenilo su opijati…
horhe, u 5. januar 2013 0:35:02

Jezim se, jer i dok sam chitala sve je zvuchalo previshe istinito. Mene malo podseca na pesmu “Dance with the devil” od Immortal tehnique, jeste da se teme dodiruju samo na krajevima,ali ipak podseca.
Oloriel, u 5. januar 2013 15:50:43

repchuga od devet i kusur minuta, nice
dobro pa nisam najgorN, njihova je pricha deblja
i vece su shanse da je kod crnaca istina, a hiperbola je uvek dobrodoshla, neshto kao lupa, da se bolje vidi malignitet josh u nastanku, kada ima neke vajde, kasnije kada izbija ochi obichno nema pomocHi…
izgleda da je danas tuzan/ruzan dan, ako se pogleda ovde
a i kroz prozor, zatvoren
horhe, u 5. januar 2013 16:15:55

uzasavaju me price o beslovesnoj surovosti jer se svi toliko trudimo da se pretvaramo da ona ne postoji a toliko dobro znamo da je realna. mozda nije ova prica, ali neka slicna njoj, negde se dogodila i dogodice se opet i opet cu se uzasnuti i iznenaditi kad je cujem i setim se da je bezumna surovost takodje u ljudskoj prirodi
Anoniman (Neregistrovan), u 5. januar 2013 22:38:02

Mene nije šokiralo i uopšte, mislim da je taj tragični obrt na kraju malo nepotreban. Hoću da kažem da neko tvoje mašte i spisateljskih sposobnosti može bolje od ovoga što je, po meni, potez kakav se obično koristi da bi se kod publike izazvao taj efekat šoka, a to je trik koji koriste oni koji nemaju bolji način da privuku pažnju. Ti nisi taj. Rekla bih i da je već viđeno, ali činjenica da je pisano 2008 menja taj utisak. Mnogo serem, hoću da kažem da je trebalo da promeniš kraj, čak i ako si priču preneo u obliku u kom si je čuo. Ono što je uspelo je kritika društva. Verujem da se ovakve žurke u Srbiji danas dešavaju mnogo češće nego što neinformisani (naročito neinformisani roditelji) mogu da naslute.
Weltschmerzgirl, u 5. januar 2013 23:28:33

beslovesno, nova rech, crkv. slov. hvala lepo, molim lepo…
a meni je surovo kada se neko toliko potrudi oko komentara
(pod ‘toliko’ podrazumevam dve prostoproshirene rechenice)
a zaboravi da se potpishe… a tko si ti?
welt draga, zelja za shokiranjem je postojala mozda dok sam je pisao, zelja, valjda, da shokiram samog sebe, shto je do te mere uspelo da je nisam davao na chitanje dugo, dugo…
fala bogu pa sam uznapredovao, bar po tom pitanju…
sada je motiv bio samo da se oslobodim starih pricha, pa negde mora da se pochne, npr. pochetkom godine, eto…
trik, hm, gledala si onaj film, prvo strada ptichica a tek na kraju kraju Hugh Jackman, neki put ne trebash dati sve od sebe da bi postigao rezultat, i onda kazesh ovo je bilo lako…
sve u prichi je namerno stavljeno pod uvelichavajuce staklo, preterano,
jer o preteranom se i pishe…
neki put je najbolje kad hocesh da napishesh pichka da napishesh pichka, pak drugih puta dovoljno je i vagina ili ono dole, i sve ima svoje
(vec podosta serem jer su svi komentari kilometarski pa ne mogu a da ne budem hype)
dobro je da sam neshto uspeo.
horhe, u 6. januar 2013 0:27:22

Samo bih da dodam da se tragedija dogodila još negde na početku teksta, tako da faktički tračigan obrt na kraju, ne postoji.
Pitala sam se kako ćeš započeti 2013…
moonlightgirl, u 6. januar 2013 11:06:52
Tragični obrt postoji, u književnoteorijskom smislu. To što se dešava tokom cele priče možda je strašno i iznenađujuće, ali nije tragično. Možda nečiji subjektivni osećaj bude da jeste, ali jednostavno nije u tom smislu u kom sam ja to htela da istaknem. Možda obrt nije prava reč, jer ne dolazi do velike promene u atmosferi, ali da je drugačije napisano, pijana maloletnica bi obrisala telesne izlučevine sa sebe i otišla mami i tati, bez velike buke, a tako se najčešće i desi u stvarnosti… Razumem zašto bi većina odraslih ljudi koji su odrastali u drugo vreme i takav kraj shvatila kao tragičan…
Evo vidi, čak si i neku vrstu diskusije uspeo da podstakneš, nadam se da si zadovoljan.
Weltschmerzgirl, u 6. januar 2013 13:01:20

Meni je tragično što uopšte može da se nekome digne na mrtvo-pijanu devojku koja ne učestvuje u sexu, nego je kao izduvana lutka, a što je pao roditeljima pred noge, najmanje me briga.
moonlightgirl, u 7. januar 2013 0:35:57

MG, mislish njemu je sve lakshe i lakshe i na kraju mu laka zemlja/beton?
svi, ili skoro svi smo preziveli tragediju ostavljanja u gimnaziji, pa se niko nije ucmekao, ili jeste, ali jako malo njih…
da li su od tog trenutka pochele da se ispoljavaju posledice tog dogadjaja kroz nasha ponashanja, verujem da se brojke oko toga drastichno penju, neko bi mogao posle toga krenuti iz greshke u greshku, pa ipak zelim da verujem da je vecina na greshkama uchila, no samo nagadjam…
ipak sam imao neshto drugo na umu
welt, knjizevne teorije mi je nekad bio pun, da ne kazem, rezervoar, sada se samo vozim na isparenjima, prichaju ljudi da ti plinovi shto se udishu voze kao Mustang…
vremena se menjaju i znam da su ovo promilni sluchajevi, danas verovatno i gori, ali i neoplazma pochne prvo kao jedna promenjena celija
horhe, u 7. januar 2013 0:40:58

vidim kucali smo u skoro isto vreme
to za dizanje u tim godinama i nije neka tragedija, cura je obichno mortus a tip ne, i to ne bude tragedija, prava tragedija, ali tragedija je bila neophodna, jer tragedija je tema u prichi, ne njegova/njihova, nego kolektivna, koja se ogleda kroz pojedinca, uvek bilo
horhe, u 7. januar 2013 1:01:08

Klip 2
Tanja Henry, u 7. januar 2013 1:47:54

Klip 0
horhe, u 7. januar 2013 18:01:08

Tezak ritam price. Da li treba suvisan komentar? Pekad je bolje navuci zavese i ziveti bar u svom svetu, nekom boljem nego sto je onaj sa druge strane.
robin, u 7. januar 2013 22:35:11

pade mi na pamet sada kako je mogao da hoce da se u poslednjem momentu uhvati za zavese ali zavesa nije bilo, mada mi je to malo nategnuto
horhe, u 7. januar 2013 22:55:04

da hoce al ne moze, zavese su u fronclama… (lepa rec).
robin, u 7. januar 2013 23:03:44

e ima i neki vic ovakav…100%
ljupce (Neregistrovan), u 8. januar 2013 23:14:53

kao i tacna (lepa rech)
kako beshe ono, dobar vic i gvozdena vrata otvara?
horhe, u 10. januar 2013 0:01:24