Month: January 2017

VONDERBRA PUNJEN SOKNICAMA I JEDNA KOKA KOLA ZA PONETI

Usmeri Lendona Donovana prema golu i nema greške.

– Valja skalp mi nećeš uzeti – rekao je čovek koji kolo rado igra. Mlohava Jin-Jang tetovaža osvane mu na čelu. Na to je Zapadna Virdžinija Vulf gurnula lika iz Gospođe Dalovej kroz ruski prozor. Pao je direktno na Toni Montana.

– Arkan za sve! – prodrao se sjebani Velibor dok se pridizao ugruvan i teturao prema ulici. Potpuno zaboravljenog potpuno ga je dotukla najjača Yugo Florida od 75 kilovata.

Ko drugome jamu kopka sam u Nju Hempšir.

Indijanac iz istoimenog potpuno zaboravljenog benda unosio je u bar poster Virdžinije Velvet, meke kao somot. Za šankom bi uvek naručivao vermont, a dobijao vermut. Šef sale, Sale, nosio bi teksas prsluk i časovnik Nivada čiji je naziv izgovarao nevada. Sale nije umeo da ne uplete jezikom ali je umeo da plete konce od jute. Južna Karolina Kurkova, izraženih kukova, na TV-u iznad šanka krila se iza velikog jedra. Jedro bi bilo mejn a ostale organele su komons, haus of komons. Severna Karolina Kluft ohladila je luft preskočivši 14,90m. Mali David Olatukunbo Alaba mahao je sa tribina Ferry-Dusika-Hallenstadion u Beču, leta gospodnjeg, broj 2002. Sledeće godine sve zaboravlja, nju, Meksiko, gvakamoli što je jeo, sombrero što mu je kupila baka na letovanju u Kankunu i figurice marijača. Slaba vajda hor i orkestar, Horkestar, Tobić Tobić Mojsilović Bobić, Šta treba maloj deci je završilo kao škart. Činč. Lift. Konekt i kat broj 23, uzalud nivo, moj Veljo.

– Miči gene iz mog bazena gena, volino uškropljena – dere se Savić Snežana iz sedam patuljaka.

– A Jova Radovanović? – pita predstavnik kontakt grupe 357 ali odgovor nestaje u ehu nebeske promisli. Dela vere, ljubavi i nade uvek su takva da ih malo ko razume.

Severna Dakota Faning se izbezumila kada je videla konvertibilni fening i sa druge strane novčića svoj lik. Južna Dakota Džonson ima oca koji je Don ali nije don i to je njen najveći problem kada se upisuje u hotel. Na recepciji hotela Hajat u Beogradu, leta, takođe gospodnjeg, broj 2004, Kinez viši nego Vašington Roberto Marijano da Silva nažvrlja se u protokol kao V.Ajo Ming. U hodniku hotela se slika sa Žikom Slikom. Slika završi na Čuburi, u blizini Čuburske lipe, gde pijani pesnik na engleski prepevava Mizeru. Bodu mu oči tri poslednja stiha.

            U srcu čujem grižu miša,

            a pada hladna, sitna kiša.

            Gde si sad Ti?

Izbriše ih sva tri iz svog prepeva i naslovi ga sa Mizuri. Naruči još jedan Rod Ajlend Red koktel i padne pod sto. Dvesta dana leta kasnije more gondola nestane iz Venecije. Džoržija O’Kif cveće procveta u Kanalu Grande. Šopen Silvani jako kontrira pa ga puštaju pre Nirvane. Mudrac izađe iz blaženog stanja i kaže:

– Sion ili ništa od protokola! – pa ga pregaze kola (ista ona iz sedme rečenice). Sahrane ga u džemperu iz Njujorkera. Na sahrani mi Sisi piše sms:

– Posle sa’rane imam nešto strašno važno da ti kažem…

Ima 22 godine i igra pored Lija Marvina. Stari Zona Sumraka ali muzička tema je večna.

Jedna što užasno podseća na gospođicu Spejsek radi sa mnom u firmi ali ona ne uživa malim stvarima, samo glumi, Nes otalja tokom pauze i trči nazad u ofis, kakav užasan sinopsis. Pripada sekti kojoj su div, iskon, sin i duh sve i sveto, ne možeš joj ni prići. Bekan za stolom joj ne može pomoći. Njena sveta knjiga ima čudne citate:

– Masa ču: Seci skota! I oni sekaše i njihove i naše – malo im treba za preko ivice. Te Nesi, da izađe iz jezera, ne bi uplašila.

Ken takinira Barbi ali nju Džerzi Netsi prelete u Bruklin. Klin čorbu zakuva Mihail Prohorov. Mlaka OHO emulzija za na bruskete, hm? Trovanje u najavi? Terapija pustinjom, molim lipa: Doha, još petnaest dana u osami. Telma i Luiz i Jana sa ukusom limete, jednom dnevno. Da me izvinete nisam poneo širete. Na ovoj štali nedostaje daska, ne braska, daska, prehladiće vam se krava, ne brava, krava. Popravite to!

Planinski deo je Kale, Kali je brdski, brdo, Kalifornija je gde su bili Turci u stvari.

NE PODNOSIM DA SAM NA IVICI OSIM AKO JE I MARICA TU – deo prvi

Kao prvo i osnovno ne podnosim one koji trpe, trpe da ih trpaju, trpeljive, trepljare, karaktere pepeljare, one u koje svako može da se istrese, one što sve podnose, kao i sve predmete iz takve postavke, ljude kese, osim ako ne podnose neopozive ostavke

Dalje ne podnosim daljine, daleke kraljevine, ložane, paljevine, egzotične destinacije, poznate vidovnjake, face i fascije, proročnjake, lažne očnjake i mračnjake, svakoga ko nadaleko njake, remote mahinacije, ne podnosim nikakav dalji dalj osim ako nije u skok

Uskoke, hajduke, harambaše i Naše, takođe ne podnosim, buljubaše i buljububiše, verne ljube i Ljubiše, ne podnosim Smoki, Chipsy i slane perece osim ako nisu regularni poput dece

Ne podnosim očeve i kočeve, uje i bate, tetke posebice, ujne i strine matore babe takozvane babetine kao ni dede, starice, zvezdice i starce, čangrizave magarce i jarce, horoskop i sve horoskopske znake, trake za trčanje i pokretne trake, pokretne stepenice koje nemaju kraj osim ako nisu pokretne stepenice za raj, pri tom mislim na pesmu

Iznad toga ne podnosim da prosim, kosim, poSim, svakog onog koji vodu nosi, koga voda nosi, sve koje izbaci poplava, kod splava, na Međici, kod Bariča ili Umke, ne podnosim iskopavanja planete Zemlje osim ako nisu iskopavanja za humke

Ne podnosim groblje bez drveća, plastične čaše i sva plastična cveća, sveće debele kô ruka, crnjak opela iz crnog Opela, Božić i Uskrs preko sms poruka, crne haljine do poda, crna haljina treba da je mala, aman, građevine na tri broda, nadu i veru kako vratiće se eskadrila roda, osim ako sve na jugu, zapadu, ne rasproda i vrati se zauvek, a nije budala i to se neće desiti

Još više ne podnosim popovanje popova sa drugih kontinenata, planove o napuštaju broda sitnih elemenata, privremene odlaske koje finansira rodbina, pa ako uspe, eto trebaš, briši, i ti, ako se povrate kurva je sodbina, Sodoma i Gomora, ne podnosim inostranstvo kao navodni protivotrov otrova, osim u sklopu godišnjeg odmora, ili produženog vikenda…

NASTAVIĆE SE…

Objavljeno i na Betonu.

DA LI BIH RADIJE BIO KAPETAN DRAGAN ILI KAPETAN KUKA?

Trideset prvi decembar ulazi u bar, od prve sekunde planovi počinju da blede, takva je stvar, usamljeni brisač na vetrobranu svako malo menja stranu, kao hronometar, vreme briše, sa stakla, pred očima, na počinak, uz čašicu otrova i šećernu vunu pakla, koja je danas i paučinu dotakla, rukopoložila je

Ruka sluge ispred samousluge i uličnog prodavca knjiga ispred Hrama podjednako su prljave i drhte od briga, šta sada sa ovih dvesta dvadeset dinara, s tim da sluga prvo želi da ukrupni kovanice, hladni metal, zubato sunce napušta ovaj dan koji ne izlazi iz minusa, košmara, Nova godina ostaje bez svetla

Ne postoji izbor, ne postoji neki drugi, ne, ne postoji trideset drugi decembar, nesilovani, ne postoji ništa dole, ni gore od struka, ne postoji bolja polovina u izboru između dva zla, jer ko je moj favorit između muk i muka, pružam, tri tanka papira se lelujaju na vetru, prihvata ih drhtava, prljava ruka