Month: November 2010

DANSKA

… trulež nikada ne spava …

Ti si sigurna u sebe
a ja štrčim kao Danska
okružen morem tvoje sigurnosti
što gori kroz etar
kralj je ranjen

Razglobljen ležim ispred tunela
osećam vetar
hladan i udaljen
ne ostaje mi ništa
nego da gledam u tebe

Uporno cediš vodu sa svoda
kaplje mi u oči
ne brojim polazišta
cilj mi grlo grebe
opasno je pratiti tvoj dah
kralj je pao

Lagano kao pero ptica
navlačiš mi maglu preko lica
uzlećem u prvi mah
letim kao što sam nekad znao
tama tunela prestaje da crni
i postaje bela

Anonimnost tvoje pojave
uvrtela se u mene kao sečivo mača
vidim par svetala na kraju tunela
ne, ne postoje dva izlaza
to je hladnjača
moje nesnosne jave
kralj je mrtav

27. novembar 2010 11:55:11 | (11) komentara

lepa, zamišljam kraljicu u šahu kako šiba po tabli dok kralj stigne jednom levo, jednom desno… i mat.
manifani, u 27. novembar 2010 12:52:45

Uznemirujuce. Slutnja…
Weltschmerzgirl, u 27. novembar 2010 14:44:44

Hvala!
Tanja Henry, u 27. novembar 2010 14:49:48

Taman da napišem komentar, vidim da je Manifani taktički otvorila post. Gamb it!
odbrana mađarska uspela (Neregistrovan), u 27. novembar 2010 15:17:10

… da, bolje mat nego pat!
horhe, u 27. novembar 2010 15:59:30

meni taj šah nema one opcije koje mene uzbuđavaju pa ga ni ne upražnjavam.
manifani, u 27. novembar 2010 18:27:41

iz kopenhagena vidi se malmo, probaj neki drugi potez
MoonlightGirl, u 27. novembar 2010 18:39:30

Nesto je trulo u drzavi Danskoj.
Prenesite Kralju da zivi u neznanju.
Misli da je umro, a zapravo se upravo rodio.
bongala, u 29. novembar 2010 2:24:23

Mogu da ti dignem palceve, ali ti od toga nemas nista… a mogu ti i iskreno reci: pesma ima potencijala… uz doradu bila bi jos bolja… a ako se sretnemo u nekoj kafanici i ja ponovo pocnem da pijem mozemo da je ocesljamo i od nje napravimo pravu punk devojcicu… pozdrav
BluesMan, u 1. decembar 2010 8:54:27

…ako ja ikada pochnem da pijem…
horhe, u 3. decembar 2010 14:00:23

znači nikad! pa idite na limunadu…
Tanja Henry, u 3. decembar 2010 15:21:54

Advertisements

KOLEKCIONAR

… ‘ šetajući gradom, naišla sam na uličnog prodavca knjiga i odlučila se da izaberem nešto za tebe (možda zbog datuma, a možda i nije zato…) naslov knjige je presudio…nadam se da nas neće izneveriti ‘ …

Ulična rasprodaja knjiga trajala je već celo popodne i mnogi prodavci su se pakovali. Ne preterano zadovoljni jer berze kao ova nisu privlačile previše pažnje. Veći razlog za odlazak od ostvarene zarade bila je kiša koja je sve jače padala.

Među poslednjima ostao je starac duge sede kose i duge sede brade čiji su brkovi požuteli od previše duvana. Kisnuo je kao i njegove knjige pritom izgledajući iznenađujuće zadovoljno čak bolje nego kad bi ga negde sreli suvog. Knjige su imale poseban sjaj, mokre razbacane po trotoaru. Privlačile bi najviše pažnje čak i da su svi drugi prodavci ostali da čekaju razvedravanje.

Sve su bile iste. Male crne, debele, nalik na Biblije ali bez naslova i bez oznaka. Kiša je počela da pljušti kada se ispred starca pojavio mladić. Visok ali mršav, crn ali neugledan, velikih šaka ali sitnog glasa.

~ Koliko tražite za ovu knjigu ~ pokazavši na jednu određenu u gomili istih knjiga.

~ Knjigu ti poklanjam, sinko ~ odgovorio je starac kroz suze koje se nisu videle jer je kiša klizila niz naborane obraze.

~ Ti si moja poslednja mušterija, takav je red.

Pogled pun zahvalnosti mladić je uputio ka starim očima jer je i sam znao da bi zvuk njegovog glasa umanjio osećanje ozbiljnosti.

Okrenuo se i otišao bez reči.

Soba u koju je mladić ušao bila je pretrpana knjigama. Knjige raznih autora, tema i naslova, gomile i gomile tuđih priča bile su razbacane svuda po sobi. Neke gomile dosezale su do plafona. Jedna je prekrivala polovinu prozora. U sobi su bile tri police krcate knjigama. Krevet je bio najmanje zauzet.

Mladić je skinuo mokar kaput i okačio ga da se cedi. Došunjao se do kreveta i legao. Otvorio je malu crnu knjigu koju je kupio na ulici.

Prva stranica bila je prazna. Kako ju je okrenuo pala je velika crvena knjiga sa stolice pored kreveta. Nestala je u obliku prašine.

Mladić je okretao jednu po jednu praznu belu stranicu a knjige iz njegove kolekcije nestajale su jedna po jedna.

Jutarnje sunce provlačilo se kroz oblake zrak po zrak. Jedan je padao kroz prozor u praznu sobu u kojoj su stajale tri prazne police, crni kaput na vratima, stolica, bela knjiga i krevet. Na krevetu je ležao mladić sa malom debelom crnom knjigom u rukama. Okrenuo je i poslednju praznu belu stranicu. Nestala je i bela knjiga. Poslednja iz kolekcije. Mladić je zaklopio korice spustio knjigu pored jastuka i zaspao.

Sanjao je starca koji mu je poklonio knjigu.

Starac se tog dana više nije probudio.

Pala je bila noć kada je mladić otvorio oči. Ustao je iz kreveta. Protegao se. Seo je na stolicu pored prozora. Uzeo je svoju jedinu knjigu. Malu crnu bez naslova.

Prelistao je. Bila je odštampana sitnim crnim slovim od početka do kraja.

Ostalo je samo da je pročita.

  1. novembar 2010 0:05:17 | (17) komentara

Toplo. Neko od nas ponekad i napiše takvu knjigu.
obraza mokrog udeliti (Neregistrovan), u 16. novembar 2010 0:30:56

Super je prica! Super je i masta… A super je i pocetak iz pokisle mastarije… Evo ga i Tom Petty na Vh1 sa sve Dylanom, Orbisonom i jos nekima okupljenim oko mikrofona! Jos sat i po do 31…
Tanja Henry, u 16. novembar 2010 0:35:00

da bi se vrednost necega videla, potrebno je pazljivo posmatrati.
Sjajno je to sto jedan list moze urusiti neku celu knjigu.
Jos ima onih sto vide , traze vredno. Dobijaju slucajno ili namerno.
Kucaj i otvorice se.
Lajk it!
bongala, u 17. novembar 2010 14:22:25

zaljubih se u ovaj tekst.. shvatih ga na svoj način. mm lepo
bongala, u 17. novembar 2010 14:26:58

treniram imaginaciju, percepciju
a treniram i pisanje
hvala za uzajamno
disanje
horhe, u 17. novembar 2010 15:59:57

Dobro je dok ne treniras strogocu!
Tanja Henry, u 17. novembar 2010 20:57:15

mogu kad hocu
al’ na srecu
necu…
horhe, u 18. novembar 2010 0:10:30

Ne komentarisem, jer nisam sklon komentarima. Ali sa zadovoljstvom citam tvoje tekstove. Hvala ti sto mi ih saljes. Pozdrav Enes Levic
Anoniman (Neregistrovan), u 18. novembar 2010 7:05:09

Podseća me sve ovo na nešto … Da, horhe ima svoj način …
Nije lepo rasplakati druge …
Ulica_brestova, u 18. novembar 2010 16:17:56

specifično je to sa brojevima… ponekad nas odvede na dobar trag.
eto, neka vas ne izneveri naslov
MoonlightGirl, u 18. novembar 2010 17:28:46

I znam da ces se uobraziti ako budem nastavila da ti govorim ali ja skoro svaki put kad procitam nesto sto si ti napisao ostanem bez teksta. Onda cekam da prodje nekoliko dana, sve mislim doci ce te reci i misli koje sam sakrila od sebe, ali nikad ne dodju, previse je jako divljenje…
Weltschmerzgirl, u 18. novembar 2010 17:39:35

suze su bile radosnice
pa je plakanje bilo od srece
brojevi su nekada veci od naslova
pa nas nadam se izneveriti nece
i necu se uobraziti ako mi pisheh
dokle god ne pocnesh da mi shaljesh cvece
horhe, u 18. novembar 2010 17:55:05

Ovde zurka, ha? A mene niko ne zove… Mozda ako donesem neku saksiju, ovo, ono?
Tanja Henry, u 18. novembar 2010 20:43:01

Procitala sam je odmah, nakon nekoliko minuta-prvi put.. pa drugi, pa treci…. i jednostavno..predivno.
ZelenaSuncica, u 19. novembar 2010 10:58:08

gde si sad moja ruzo…
Tanja Henry, u 19. novembar 2010 22:06:53

ruza iz saksije
jednostavno predivno
ili mozda nije?
da pochnem da uobrazavam odmah
ili neshto kasnije?
horhe, u 20. novembar 2010 23:50:29

From the first day I saw her I knew she was the one
As she stared in my eyes and smiled
For her lips were the colour of the roses
That grew down the river, all bloody and wild…
Tanja Henry, u 21. novembar 2010 2:24:39

 

POTČINJENA

POTČINJENA

… pod činima …

Razjeda me slutnja čulne naslade
tlo mi pod nogama krade
ljubavna vatra u meni gori
u prah i pepeo da me pretvori

A dani se vuku
jedan drugog čupaju za kosu i cimaju za ruku
bukti daleko na horizontu
kao na jebenom frontu

Zaista misliš da sam zao
toliko sebe sam dao
moja mašta bila je puna umetničkih snova
ostala je samo prastara sova

Mašta pokvarena
duboko iz korena
preko cvetova prepunih polena
klekni na kolena

Elegiju ću ti ispevati u zoru
sa Mesečinom još u prozoru
na ivici ponora stoji
tvoji uzdasi postaće moji

Nikada ranije ovde nisi bila
na granici ništavila
ništa što zapamtiš neće biti više
posle jutarnje kiše

Ako pomisliš da si samo sanjala
da si sve samo rukom sklanjala
dopusti i da oprostiš sebi
što je u tebi

3.novembar 2010 15:20:21 | (11) komentara

potčinjenost zna biti vrlo inspirativna. u određenim uslovima. stvara se poverenjem. i zna biti više od toga…
MoonlightGirl, u 3. novembar 2010 15:53:26

ti joj zapravo obecavas sjajan… lepo!
podcinjena i pod cinima. nista bez nistavila.
bongala, u 4. novembar 2010 16:55:34
Iluzija.
ZelenaSuncica, u 4. novembar 2010 17:19:41

Začinjena…?
Tanja Henry, u 4. novembar 2010 20:08:44

inspirisana iluzijom?
zachinjena ili opchinjena?
bongala sjajno me chitash…
horhe, u 4. novembar 2010 21:30:04

Talenat!
Ulica_brestova, u 4. novembar 2010 22:12:41

so obvious
ljupce (Neregistrovan), u 4. novembar 2010 22:58:41

u svakom slucaju da – začinjena, opčinjena, opičena? :)
Tanja Henry, u 5. novembar 2010 8:55:17

“dopusti i da oprostiš sebi
što je u tebi”
eto ti sad .
ova mi recenica trebala. fala!
bongala, u 5. novembar 2010 12:37:43

hvala bek
horhe, u 10. novembar 2010 19:35:22

horhe, meni su tvoje pesme uvek zanimljive, toliko da najcesce smatram da nema potrebe da ih kvarim svojim komentarom, i ne kazem ovo da bih ti laskala, nije poltronstvo moj fazon.
Weltschmerzgirl, u 10. novembar 2010 22:10:58

tvojim bi pesmama trebalo dati muziku…
alan_a, u 13. novembar 2010 20:51:49