Month: December 2016

Oh, can it be, the voices calling me, they get lost and out of time…

Advertisements

ONOMATOPEJA DILEJA MEDLEY

ŠUMAR ŠORMAZ I SEDAM PATULJAKA

Kako je izjavio da se neće kriti iza poslaničkog imuniteta zbog saobraćajne nesreće koju je izazvao na putu Soko Banja – Aleksinac, visoki funkcioner raznih stranaka Dragan Šormaz tako je i učinio. No međutim nikada nije rekao da neće postati šumar i živeti u lovačkoj kolibi u lovištu Kovilovo gde će imati i donje odaje u kojima će čuvati sedam kepeca i/ili evnuha i hraniti ih divljim životinjama koje sam ulovi i/ili naslovnim stranama dnevnih novina. U gornjoj odaji, nikada nije rekao da neće imati, ogledalo sa uveličavajućim staklom, lepak za kožu koji se koristi u pozorištu i set od deset različitih lažnih lovačkih brkova.

 

KADA MAČKE POČNU DA LAJU ONDA NA SIROTINJU I ZEC ŠILJI KURAC

Poznati pozorišni reditelj suočen sa rastućim trendom zamene polova glavnih junaka odlučio je da postavi na scenu matičnog teatra Šekspirovog Hamleta u izvedbi žene. Za razliku od mnogih ranijih dogovorenih uloga ovoga puta je odlučeno da se radi transparentno sa pravim kastingom, izgovaranjem teksta, mimikom, padovima… Protivno ustaljenoj praksi čak su i neki nebitni ljudi, pomoćno osoblje u zgradi i njihovi rođaci i komšije mogli iz poslednjih redova, neskriveni da promatraju izbor glavne glumice, tako da je sve malo ličilo na reality show ali to je za priču krajnje periferno. Na kasting se na nagovor drugarice prijavila i poznata beogradska glumisateljica Iva Štrljić. Kao i druge njene mlađe koleginice i ona je uvežbavala čuveno biti ili ne biti u hodniku pred velikom scenom do kasno u noć. Kako je prozivka išla azbučnim redom već se bližila ponoć kada je tetkica koja je mela hodnike, najedanom odložila metlu i bez ikakvog uvoda prekinula poslednju na spisku glasnim pitanjem:

– Jesi li ti prava glumica ili sa BK?

 

BROKER KOJI JE BIO VEĆA ROK ZVEZDA OD SAMIH ROK ZVEZDA

U maniru još nekih zvezda i zvezdica kako domaćih tako i stranih a nakon velikog uspeha hit singla (ili bi možda bilo pravednije reći džingla) “Budi i ti aj ti” snimljenog za programersku školu sumnjive ontologije iz Zemuna, poznati beogradski roker i ljubitelj košarkaške igre, Dejan Cukić, odlučio je da oplemeni svoje scensko ime dodavanjem prostog slova B. Preko noći postao je Bdejan Bcukić broker. Nakon spoznaje da je promenom imena zadobio i bankarske moći svojim brokerskim delovanjem oborio je berzu u Atini a posledično i u Solunu i Kavali.

 

KAKO JE EWAN MCGREGOR MOGAO DA ZAVRŠI NA JEDNOM TAVANU

Jednom prilikom ekipa emisije “Gajba”, za koju sam tada radio kao tonski snimatelj, posetila je i poznatu beogradsku novinarku i spisateljicu Vesnu Dedić, tada još uvek i Milojević, u njenom skromnom domu. Sa vrata je već bilo jasno da je sve unutra uređeno tako da domaćica može u potpunosti da uživa u svakom provedenom trenutku kod kuće.

– Ovde na ulazu, u hodniku, uvek mi je bilo bitno da imam crveni kišobran – rekla je.

– Ovo je dnevna soba, tu odmaram, tu se svi skupimo, pre ili kasnije…

– Kuhinja, gde kuvam kada sam raspoložena… Idemo na sprat sada…

– Stepenište je namerno krckavo i škripavo da niko ne može da mi se prikrade… Ili otkrade, ako taj glagol postoji…

– Ovde su stepenice za tavan gde je radna soba. Tu nikoga ne puštam. Ajmo dalje.

I dok je ostatak ekipe nastavio da prati spisateljicu ka velikoj spavaćoj sobi, ja sam odložio mikrofon pecaljku i vodeći računa o škripuckavom stepeništu, samo u čarapama uhvatio krivinu. Popeo sam se pod krov i krišom privirio u zabranjenu radnu sobu. Iza vrata bio je zastor a u samoj sobi paravan nalik na bolnički iza kog se nazirao veliki radni sto od mahagonija. Kada sam prišao blizu osetio sam miris bolesti, umor i iznemoglost, jako, kao miris lipe na Balkanu. Iza paravana u stanju na ivici svesti, na stolu ispred svojih pisaćih mašina a u gomili otkucanih, prepravljanih i zgužvanih hartija ležale su tri sredovečne gospođe, ghost writeri kasnije će se ispostaviti: domaćica iz Ralje, udovica sa Labudovog brda i izbeglica iz Leposavića kojoj je u tom trenutku bila neophodna i hitna medicinska pomoć.

 

IRANSKI GUVERNERI PROVINCIJA I ČARAPA NA ZADNJEM SEDIŠTU PRIGRADSKOG AUTOBUSA

Nekada poznati beogradski novinar Predrag Sarapa usled promene programske šeme nepoznate televizije na kojoj je radio u tom momentu bio je prinuđen da se od prve sledeće emisije lično predstavi malobrojnoj publici umesto dosadašnjeg montiranog ispisa na ekranu. Uredništvo je takav potez pravdalo napredovanjem prema gledalištu. Zato je voditelj stajao ispred ogledala i uvežbavao uvod:
– Dobro veče dragi gledaoci, gledate Problem a ja sam Predrag Satrapa…
– Dobro veče dragi gledaoci, gledate Problem a ja sam Predrag Čarapa…
– Dobro veče dragi gledaoci, gledate Problem a ja sam Predrag Saraga…
Nakon još nekoliko neuspelih pokušaja da poveže jezik sa podatkom iz biometrijske lične karte dotični je odlučio da je problem u ogledalu i glavom ga razbio.

 

KOMBINOVANO PRORICANJE SUDBINE SA SMRTNIM ISHODOM

Autoprevoznik iz Meljaka, član udruženja kombi prevoznika ‘Kombi’ lišen je slobode jer je tupim predmetom naneo teške telesne povrede Zorki Pucar, u narodu poznatoj kao Vidovita Zorka, kako je tvrdio pred istražnim sudijom, zbog njenog upornog odbijanja da prorekne smrt njegove tašte, u čijoj je kući i živeo, kao udovac. Naime on je po sopstvenom priznanju devet puta odlazio na seanse kod žrtve u Baštovansku ulicu na Banjici i devet puta platio između deset i pedeset evra da sazna kada će majka njegove pokojne žene krenuti put ćerke jedinice. Svaki put, kako tvrdi, dobijao je nedefinisana i nezadovoljavajuća proročanstva i počeo je da sumnja da je u pitanju prevara. Kako bi raščistio stvar, priznaje da je u netaknutom delu taštine bašte iskopao rupu, koja nije bila namenjena vlasnici kuće a kojom je kako je svedočio samo hteo da zaplaši proročicu. Takođe je priznao i da je došao svojim kombijem na Banjicu sa namerom da se sa žrtvom provoza do gorepomenute bašte. Kada je ova to odbila iskoristio je klešta koja je našao na radijatoru u hodniku agencije za proricanje sudbine, takozvane kombinirke kojima je odvrtan i zavrtan ventil na radijatoru, i koliko se on seća samo zapretio njima. Kako je kasnije utvrđeno broj kopči na glavi vidovnjakinje prelazio je trideset a usled napada pretrpela je i veliku duševnu bol.

Tri nedelje kasnije tašti uhapšenog je dijagnostikovan mikrocelularni tumor na plućima.

 

BILATERALNI ODNOSI DVAJU ZEMALJA NIKADA NISU BILI NA VIŠEM NIVOU

Jedan Crnogorac uhapšen je u Bloku 45, u lokalu u koji su i doktori dolazili da slušaju gusle, nakon što je istog konobar optužio da je hteo da ga seksualno zloupotrebi kada je slučajno prelio neznatnu količinu kisele vode Knjaz Miloš preko male zdepaste čaše i kariranog stolnjaka pravo na međunožje uhapšenog. Kao svaki pošteni konobar krpom je probao da upije tečnost sa nezgodnog mesta na kom je u tom momentu napipao ukrućen muški polni organ. Crnogorac je izričito negirao da je dobio erekciju u tom momentu i da je iako ju je imao ona bila od ranije. On je tvrdio da je prevodilac na crnogorski jezik i pravdao se da je ceo dan prevodio dela Dejana Stojiljkovića, kojim je zaokupljen više od tri godine i da je došao u kafanu da uz rakiju i guslare proba da se opusti, doslovno. Duga i truckava vožnja tramvajem kao i dim jeftinih cigareta u neprovetrenom prostoru ugostiteljskog objekta može biti da su mu pomutili razum i da čak nije bio svestan kada se sve zbilo, odnosno da je na tren zadremao, pravdao se Crnogorac pred Žandarmerijom. U tom slučaju to bi bila ona snena erekcija sa kojom smo se svi nekada probudili, zar ne braćo, zapitao se naglas na kraju prevodilac obraćajući se svima koji su došli po njega.

– Ne – u glas je odgovorio vod žandarma koji je stigao na lice mesta u Land Rover džipu za manje od tri minuta.

Na sve to vodnik je uhapšenom opsovao i oca pederskog.

Istog dana ekstradicioni sud odlučio je o njegovom izručenju bez prava na žalbu i prevodilac je ukrcan na međunarodni voz Beograd – Bar sa kartom koju je platilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, a koja nije imala rezervaciju.

 

I’M NOT THE ZORAN ZOKI ZODIAC

Na tribini povodom predstojećih izbora za gradonačelnika Beograda, neočekivani kandidat, general major profesor doktor Zoran Stanković okupljenim Pančevcima iznosio je strategiju pripajanja Pančeva Beogradu na šta su reakcije prisutnih bile šizofreno podeljene. Pojavila se pretnja da će doći do sukoba pobornika i protivnika ove ideje a govornik je da bi smirio situaciju napravio nešto dužu pauzu u izlaganju i kada su svi, opomenuti tišinom sa govornice, zaćutali i okrenuli se prema njemu, kandidat je promenio glas i na tečnom engleskom sa srednjezapadnim akcentom rekao:

I’m not the Zodiac and if I was I certainly wouldn’t tell you.

Tišina je potrajala još koji sekund posle čega je publika postala mirna i koncentrisana u praćenju na dalje deklamovane strategije.

 

PORTAL U DETERDŽENTU ZA DRUIDISTKINJU

Kako pišu lokalne novine iz Vladičinog Hana, diplomirana lekarka Slađana Velkov nestala je dana 29. februara olimpijske godine na misteriozan način u bugarskom gradu Plovdivu. Poslednji put je viđena na startnoj rampi poslednje devetnaeste igre dvadesete jubilarne manifestacije IGRE BEZ GRANICA BALKANSKIH DRUIDA. Njoj se gubi svaki trag kada je posle starta upala u veliki bazen sa deterdžentom pokušavajući da pretrči pokvašenu gredu. U prvi mah se činilo da će takmičarka pokušati da popije svu viskoznu tečnost iz bazena ali kako se to nije desilo svi ostali takmičari su uzeli svoje mobilne telefone očekujući novi MMS. Multimedijalna poruka nije stizala pa se pretpostavilo da je kao svaki druid dotična nestala u procepu vremena i prostora.

 

ROOM ROOM ROOM, I NEED MORE RUM, RAJT NAU

Probudivši se iznenada, potpuno džetlegd i u bunilu, preznojen i sa osećajem nadolazeće groznice Nebojša Krstić je dohvatio telefon i brzim pogledom ustanovio da je i dalje bez internet konekcije i da ne može da ode na Tviter. Sunce je peklo na obali Karipskog mora, komarci su izletali iz džungle i onda nogama hodali po vrelom pesku. Bivši savetnik bivšeg nekog se uhvatio za glavu, ostavio telefon i dohvatio bocu ruma ne bi li se okrepio. Iscurelo je tek po koje zrnce peska. Okrenuo se oko sebe, da vidi gde je izubio kompas i da slučajno neki zaboravljeni kamerman Survivora nije spreman da ga uslika kako počasno čisti dno flaše i pošalje to tabloidima u maticu, i onda odbacio sve sa sebe i uputio se u ofis.

Na kraju omanje plaže nalazila se mala koliba sa trščanim krovom, dokucana skučena veranda, koja je bila i kancelarija otpravnika poslova, iz MIP-a još uvek nedodeljenog konzulu, sa koje se ulazilo kroz vrata bez brave na kojima je pisalo KONZULAT REPUBLIKE SRBIJE – NIKARAGVA.

 

DEAR LADY SIR, VAŠA SIROVOST JE SUROVA

Jedan od do sada nezabeleženih recepata Maje Volk, poznate dramaturškinje, fado muzičarke, umetnice, voditeljke, spisateljice, doktorke nauka i univerzitetske profesorke, rijaliti zvezde, promoterke zdrave ishrane, mame i žene koja je pobedila rak a koji ne sadrži senf (jer poznato je valjda da senf nije zdrav (ili je to majonez)) na volšeban način došao je u posed internet hakera koji su ga objavili na DarkWeb-u. Prenosim ga u celosti:

1 lep neoljušten iseckan sirovi krastavac, 2 crvene sirove paprike babure očišćene od semenki, 4 duguljasta sirova paradajza, glavica crvenog sirovog luka, 3 čena belog sirovog izgnječenog luka, 3 šolje soka od sveže ceđenog sirovog paradajza, 2 šolje sirovog sira, 1 šolja sirovog sirka i čašica za rakiju sirove nafte, ¼ šolje sirovog sirćeta od divlje sirove jabuke, ¼ sirove šolje hladno ceđenog sirovog maslinovog ulja, malo sirove kalijumove i sirove morske soli, jedna sirova kašičica mlevenog sirovog džastina bibera

PRIPREMA

Sve sastojke stavite u blender (bilo bi dobro da bude Nutribullet) i mutite dok se ne sjedine.

Ostavite u frižideru da odstoji, bolji je ukus.

Oh, can it be, the voices calling me, they get lost and out of time…

The Shadow Project – Voices

album: Voices EP (2005)

And finally…

…unknown voice:

Ever hear, ever hear voices?
Do you ever see in the newspaper the word ‘stop’ and stop exactly what you’re doing?
Ever think, ever think it’s just too much, you know?
Ever lose your memory?
‘Lose your memory?!’
Ever realise you’re obsessing about being obsessed?
‘Obsessing about being obsessed? Obsessed!’
Ever realise you’re just talking about one thing yeah, and really you’re just thinking about something completely, completely different?
It’s going round in circles. It’s a ping-pong effect, you know bouncing off one thing to the other.
You ever just thought ‘fuck it?’ Yeah, just ‘fuck it’.
Can you remember if you have? Bloody hell.
You ever realised that you’ve said it?
Well you know you’ve already just said it.
It’s gone.
It’s been said.
But then, you have to stop for a second and let them answer.
You’re really not sure if you mean it.
You’re not sure if they mean it either.
It all comes together in this little ball.
And as I said, it’s that ping pong effect, it’s bouncing back and forth.
And you don’t know when you’re going to stop.
You don’t know when you’re going to fly off the fucking table.

PAPILOTNE ZA VIJUGE I KOMPOT OD KEFALINA

DA/NE & NE/DA kviz

1.  Munje se javljaju u većem broju iznad mora nego iznad kopna?

2.  Band The Rolling Stones je dobio ime po pesmi Boba Dylana Like a Rolling Stone?

3.  U medicini je pored hepatitisa A, B i C poznat i hepatitis D?

4.  Reka Rzav se kod Višegrada uliva u Drinu?

5.  Aleksandar Đorđević je u NBA ligi igrao za Houston Rockets?

6.  Cigla je gušća od stakla?

7.  C# programski jezik je Key Sensitive?

8.  Arnold Švarceneger se pojavljuje Terminatoru 4?

9.  Prirodno stanište jaguara se nalazi zapadno od Griniča?
10. Marcello Mastroianni je rođen u Italiji?

11. Donald Saterlend je dobio Oskara?

12. Školjke imaju nervni sistem?

13. Grčka ostrva zauzimaju veću površinu nego njen kontinentalni deo?

14. Jagode imaju više mg/100gr C vitamina od limuna?

15. Gilipter je vrsta guštera?

16. Mocarela se pravi od mleka bivolice?

17. Da li je najveća odšteta ikada presuđena u građanskoj parnici prelazila 40 milijardi dolara?

18. Gajde su izmišljene u Škotskoj?

19. Psi imaju kost u penisu?

HIPERBOLA DIJABOLA MEDLEY

POČASNI DOKTOR NAUKA UNIVERZITETA U KANDAHARU

Jedno vreme, da kažem, nedostajalo je doktora u Nemačkoj jer su doktori iz Nemačke odlazili, da kažem, da rade u Švajcarsku za osetno veće plate. Zato su doktori, da kažem, odavde odlazili u Nemačku. Tako je nakon nekog vremena postalo jasno, da kažem, da će ovde nedostajati doktora. U tom smislu, da kažem, trebalo je proizvesti nove, da kažem, doktore. Stoga se uopšte ne može, da kažem, dobronamerno postaviti pitanje o doktorima – izjavio je pred okupljenim novinarima prvi portparol drugog zamenika trećerazrednog državnog sekretara u ministarstvu zdravlja dr Velibor Krpež.

Sada što i pored toliko doktora deca i dalje umiru od bolesti koje su izlečive, to je već drugo pitanje.

Da li je dobronamerno?

 

SIGURAN U SEBE IZ DVA POKUŠAJA

Bravar iz Dobrog Polja Dobrica Dobrojević pre više od četrdeset godina sedeo je nakon obavljenog posla u kafani M i pio rakiju za rakijom pokušavajući da zaboravi, ne seća se ni sam šta. Kada je potrošio i poslednji dinar od plate ustao je i krenuo ka izlaznim vratima. Na samom izlazu mu se učinilo da mu neko nešto podrugljivo dobacuje pa je zato požurio kući po pištolj i tome kasnije jednim metkom oduzeo život. Mirno je sačekao policiju. Osuđen je na 40 godina a amnestiran ukazom tadašnjeg predsednika republike posle 35. Tada je imao 57. Iako se u zatvoru odvikao od alkohola nije mu dugo trebalo da se vrati starom poroku. Šest meseci po izlasku posvađao se u kafani 2M sa svojim tadašnjim ortakom sa kojim je otvorio radionicu, ostavio ga samog u kafani, otišao kući po sekiru, vratio se pred nesrećnika i udario ga sekirom u čelo. Mirno je sačekao policiju. Osuđen je ponovo na maksimalnu kaznu od četrdeset godina.

Kada ga je novinar koji je istraživao priče zatvorenika pitao šta misli kako će mu biti ako ikada ponovo izađe rekao je da jedno zna sigurno. Sigurno više nikog neće ubiti.

 

U JUTARNJEM VOZU NIKO NIJE MIRISAO NA LOZU

U vozu na relaciji Mladenovac – Beograd, u pet časova i pet minuta izjutra, ljudi su stajali mirno ili su sedeli ili su spavali. Voz koji se sastojao iz električne lokomotive i samo jednog vagona takođe je stajao ispred pružnog prelaza Đurinci. Ljudi koji su živeli u okolnim kućama već su bili ustali iako većina i nema previše obaveza u toku dana. Svi oni su stali na svoje prozore koji gledaju ka prelazu i verovatno pokušavali da odgonetnu zašto voz stoji. Neki su čak izašli i u dvorište i stajali. Oni koji su živeli bliže samoj rampi stajali su i gledali u Yugo Koral 45AX koji je stajao na šinama. Vozač automobila koji je pokušao da mimoiđe spuštene rampe imao je peh da mu se auto ugasi na samom prelazu i sreću da voz nije išao brzo. I on je stajao naslonjen na prednje krilo koje nije bilo u boji ostatka vozila. Pored njega stajao je policajac koji se zanimao za to da li je vozač konzumirao alkohol, kojim slučajem.

– Samo dve loze – odgovorio je vlasnik Yuga, ostavljajući službenom licu da odgonetne da li su, posle jučerašnjeg vašara u podnožju Kosmaja, to bile dve čašice ili dve flaše.

 

PRSTI FRANCA ŠUBERTA I LICE MLADE KARIN ŠUBERT

Tridesetjednogodišnja veterinarka Danijela Šubert iz okoline Crvenke bila je pozvana na teren da pomogne oko konja koji je imao kolike. Veterinari koji su već bili u štali, svi do jednog muškarci, samo su prevrnuli očima kada su videli ko će im pomagati. Jedan od njih zvani Franc, bez zadrške je rekao da su njeni prsti za klavir a njeno lice za film. Životinja koja se prevrtala od bolova u jednom momentu je udarila mladu doktorku preko šake i polomila joj sedam kostiju. Isti onaj kolega rekao joj je da joj sada ostaje samo film.

Konj je bio ženskog pola i zvala se Karin.

 

ALICE BLUE I AQUAMARIN NIJANSIRANJE DRUGARSTVA

Drugovi od ranog detinjstva Pajić i Bajić nakon što su svršili srednju ugostiteljsku školu u Jagodini vratili su se u Varvarin i dogovorili da ortački otvore pekaru. Sve je išlo kao po loju, ili u njihovom slučaju kao po industrijskom margarinu za lisnata testa, do momenta kada je trebalo izabrati boju kojom će biti okrečena zgrada koju su uzeli pod zakup od opštinske uprave. Zapravo nije čak ni boja bila problem, dogovorili su se lako da će to biti plava ali Pajić je insistirao da to bude nijansa Alice Blue dok je Bajić nošen mišlju da je već učinio dovoljno ustupaka tvrdo branio svoj izbor nijanse plave Aquamarine.

Danas na istom mestu, pod istim crepom, postoje dve pekare, pekara Bajić i pekara Pajić, zgrada je ostala okrečena u banana žuto a jedina nova farba na fasadi je crna linija koja se nalazi na tačno 57cm od ulaznih vrata i u jednu i u drugu pekaru.

 

GOLI GOLIJAT SA GOLIJE I DEVET PAUNICA

Izvesni Ognjen Kastratović bio je visok preko dva metra i težio je preko 150 kila, žive vage. To je prvo što će vam reći bilo koji njegov rođak, uočljivo manji. Svako od njih ko je makar jednom učestvovao u traženju gospodina Kastratovića po šumama Golije reći će vam da je pred narodom, iako savlađivanje takvog grmalja koji pri tom ne želi da bude savladan, nije bilo ni malo lako, mnogo teže bilo podneti što je Ognjen kada je bežao od kuće u poslednjim navratima, bez obzira na vremensku prognozu, bežao go. Zato ga je rodbina kada je naišao period u kome je redovno uzimao terapiju i kada se sa njime moglo lakše manipulisati odvela u bolnicu u Kraljevo, koja je, ne želeći da ima posla sa Kastratovićima, iste uputila na specijalni starački dom Žubor u Jošaničkoj banji.

Direktor doma, nekakav Čapljić, kao po običaju nije prelistao istoriju bolesti i primio je Ognjena a rodbina se kao da ostavlja mače ispred crkve iskrala iz kruga Žubora i požurila u Žiču da upali sveću. Ostaće nepoznanica za koga.

Gospodin Kastratović je bio odlično primljen među stanarima što ga je kasnije ohrabrilo da još jednom po poslednji put uradi ono što ga je istinski radovalo. Skinuo se go i probao je da pobegne u šumu. Međutim starački dom Žubor bio je ograđen visokom ogradom koja je bila pod naponom tako da je Ognjen postao oganj. Trebalo je pet pomoćnih radnica, tri medicinske sestre i jedna doktorka da ga utovare u kolica kako bi njegovo beživotno telo prevezli nazad do zgrade.

 

OLAKŠAVAJUĆE OKOLNOSTI OTEŽALE SU ZEMLJU ISKOPANU NA GROBU

Kasapin iz Banatskog Novog Sela koji je priveden pred dežurnog sudiju izjasnio se kao kriv u slučaju u kom ga terete za svirepo ubistvo njegove žene. On je priznao da je ženu kada nije mogla da ustane iz kreveta da ga posluži, ne seća se više čime, nekoliko puta opekao elektrobičem za podizanje teških krmača a kada je posle toga počela da se pomera uvijajući se od bolova, istu je udario maljem po glavi kako bi izgubila svest i kako ne bi osetila kada joj je prerezao vrat. Kao olakšavajuću okolnost sud je video to da optuženi nije ranije osuđivan i da mu je ovo prvo krivično delo koje je učinio.

 

NAFTNA MRLJA ET CURRICULUM VITAE DE LUXE

Čovek po imenu Kosta Benzić je devedesetih počeo da radi u fabrici Trayal. Na svom radnom mestu imao je pristup mnogim fabričkim mašinama koje su trošile dizel kao pogonsko gorivo. Niko od nadređenih nije obraćao pažnju na njega pa je isti počeo izvlačiti svakoga dana po malo nafte iz različitih vozila noseći je kući u termosu na kome je pisalo KAFA. Vremenom je akumulirao zavidne količine energenta na svom placu u Parunovcu. Još uvek nije razmišljao da ponudi na prodaju naftni derivat nadajući se da će uspeti da kupi traktor, koji bi onda jedno vreme besplatno vozio. Tako je jednog dana sakupio goriva u vrednosti polovnog IMT 539 De Luxe ali i dalje se plašio da će se potencijalni kupci raspitivati o poreklu dizela.
Kada ga je žena pitala šta će sa tolikom naftom rekao joj je da ćuti.

 

POSTHUMNI POTPIS PREMINULE

Neimenovani opštinski činovnik iz Nove Varoši žalio se da nije prekršio nikakvo pravilo kada je pokojnoj Milevi Radočaj iz Kokinog Broda poslao pismeno u kome je poziva da dođe da potpiše sopstvenu umrlicu. On tvrdi da je procedura kod zavođenja novoprispelih umrlica takva da je istu nemoguće arhivirati nepotpisanu te kako nije imao koga drugog da pozove morao je da se opredeli za jedino poznato lice u predmetu. Takođe on se branio i da nije on propisivao pravila, da i njega neko kontroliše, da se plaši za svoju porodicu jer je jedino on zaposlen i da je samo radio svoj posao.

 

SOFRONIJA MOŽETE POTRAŽITI U DUNAVU, RAZGLEDA RIBE

Goran Udav iz naselja Pregrevica u Zemunu napisao je a zatim odštampao i polepio po Keju Oslobođenja najčudnije oproštajno pismo kućnom ljubimcu pronađeno u ovoj beogradskoj opštini do dana današnjeg. Prenosimo ga u celosti:

– Dragi Sofronije, kako uklanjanje leševa životinja sa javnih površina treba platiti više od dve hiljade dinara, što znači da ako se u parku nađe leš psa, sove ili losa vlasti očekuju da im bude plaćeno da isti odnesu, i pošto i sam znaš koliko sam loše finansijski stajao u poslednje vreme, nisam mogao da te sahranim u parkiću ispred zgrade, izvini.

U nastavku sledi i tragikomični post skriptum:

– A vi gradski kauboji, znajte, imao sam mačku Sofronija, kada je uginuo bila je zima, nisam imao ašov i morao sam da ga bacim u Dunav tako da ako hoćete prekršajno da me gonite, to sam uradio sa Pupinovog mosta pa vi Sofronija potražite nizvodno. Bio je beli sa sivom flekom iznad oka.

 

DIJABOLE SU LJUDI KOJI NOĆU JURE SLEPE MIŠEVE

Pavo Prcivragović (65) iz sela Galibabinac kraj Svrljiga izumeo je pa sastavio do sada neviđen uređaj koji je sposoban da noću juri slepe miševe. Mešavina nekakve preteče drona, sa delovima ultrazvučnog aparata za rano otkrivanje trudnoće lemljen i delovima iz EI Niš televizora, model 4011, poleteo je sinoć u svoj probni let koji je trajao 13 sekundi i preleteo je 39 metara. Za to vreme nije uspeo da ujuri niti jednog slepog miša koji su se istina sakrili dok ne prođe opasnost. Novopečeni penzioner a bivši uposleni Elektronske Industrije bio je zadovoljan učinjenim pogotovo što je u startu bio bolji od braće Rajt i već je prebirao po glavi gde i kako da unapredi svoju letilicu.
Ostaje nejasno zašto bi bilo ko ili bilo šta noću jurilo slepe miševe.