Month: September 2011

MAXI.co

… živ sam i zdrav …

Sve što sledi dešavalo mi se letos.

Uz mene su bili Velja i Raša. Bili smo otprilike u istoj čorbi.
Veliki šef je dodao biber, ljutu papriku, zatvorio lonac, odvrnuo na maxi i otišao!
Ustvari u blokovima je bila nesnosna vrućina imali smo para samo za gandžu i pivo, nismo mrdali prstom.
Smišljali smo, kada bi došli do nekih para, kako bi bilo da skoknemo do Crne Gore, makar na vikend. Neke ribice koje smo upoznali na EXIT-u imale su dole smeštaj za bedža.

Tih dana sam počinjao kao nekakvo obezbedjenje u Maxi-u. Nisam nosio oružje ali sam imao opakog šefa koji jeste. Ustvari više sam vodio računa da deca ne kvare red po rafovima i da starice ne zaborave kese koje su donele sa pijace. Radio sam treću kada su neki klinci upali sa noževima i odneli desetak flaša skupocenog alkohola meni ispred nosa. Naravno to se desilo dok je moj šef u magacinu trsio jednu veliku sa delikatesa. Ispizdeo je kada je izašao otkopčanog šlica i video sranje. Meni nije padalo na pamet da zovem pandure jer mi je ranac bio pun vutre, family pack pun. Naravno odmah sam popio otkaz, što mi je u trenutku i odgovaralo
jer nestao sam pre no što su došle gice.

Nisam mogao kući jer keva mi je našla ovaj posao, svakakve je ljigavce morala da ljubi u dupe da bi me uzeli i rekla mi je da sam sam ako i ovo zajebem.

Otišao sam kod Raše, pokazao mu džidžu koju sam pazario taj dan i tu smo se potpuno razvalili, naduvali smo se kao cepelini. Zvali smo one ribe, ispostavilo se da su negde u okolini Bara. Velja je došao i doneo bombu rakije koju njegov deda pravi da obori konja. Od radže smo potpuno pali i samo smo buljili u zid.
Rašin ćale je imao ’Drozd’ na gajbi pa smo se ustali nekako da ga overimo.

Kada bi sa ovim mogli da dodjemo do nekih para?
pogledali smo se medjusobno i svakome je ova rečenica bila u očima.

Vozikali smo se tako razbijeni i merkali non-stop objekte.
Prvo smo se zaleteli na menjačnicu nekog od onih kazina koji imaju prozore i vrata kroz koje se ništa ne vidi unutra. Napucan adrenalinom i još malo pod gasom, odlučan kao kada sam muvao Mariju, spustio sam pušku uz nogu i krenuo ka vratima. Nisam ni prebacio kapuljaču a dva naoružana trola sa pravim heklerima otvorili su vrata i kao da su hteli da kažu Dodji kod tatice…
Okrenuo sam se i potrčao ka Veljinim kolima, čuka mi je bila u ustima, mogao sam da je pljunem napolje.
Uleteo sam u kola i pobegli smo u nepoznatom pravcu.

Dok sam se osvestio, bili smo u kraju gde je Maxi u kome sam do juče radio.
Parkirali smo se u mraku, izašao sam, namakao kapuljaču i poneo pucu ispred sebe. Potpuno raspamećen od predhodnog pokušaja i saznanje da ću svog bivšeg šefa, jednog opasnog jebača i pičkicu u duši, potpuno usrati u gaće, lansiralo me je u radnju.
Nije me čudilo što ga nisam zatekao na radnom mestu, to veče je kresao veliku iz pekare.
Poslužio sam se sa desetak flaša skupocenog alkohola i nestao.

Montenegro Montenegro, nije nego nije nego… pevali smo na putu do blokova.
Neke flaše smo uvaljali u lokalnoj birtiji, dve smo dali za voz od Beograda do granice, druge dve za voz od granice do Bara, još neke smo izneli iz voza. Ribe su nam tih dana bile u Dubrovniku.  Preko dana je bilo kupanje, najjeftinije pljeske, pivo i var. Spavali smo na plaži.

Brzo smo potrošili pare. Zamenili skupoceni alkohol na pijaci pa i to potrošili. Raša i Velja su zvali svoje da im pošalju za kartu za bus. Otišli su posle tri dana.

Ja sam se zaposlio u Maxi-u u Baru. Imam opakog šefa. Na delikatesu i u pekari rade neke velike crnogorke. Sve je manje turista. Vreme je počelo da se kvari ovih dana. Najavljeno je zahladjenje.

Uskoro neću moći više da spavam na plaži.

25. septembar 2011 12:19:14 | (13) komentara

Umesto kršnih Crnogorki koje su na raspolaganju nađe debelu sredovečnu Ruskinju, uvali joj se na gajbu i obezbedi sebi još bar mesec dana plandovanja…
A za sutra, koga briga!
Weltschmerzgirl, u 25. septembar 2011 17:07:34

Nigga,
You can run, but you can`t hide.
Take a joint and make it fly.
Goodbye!
Cry!
Die!
Why?
Jillian, u 25. septembar 2011 23:20:58

sve skoro isto, bez puske ali sa gitarom… ne moze bolje. sledece godine idem bar 3 meseca. mogu da ti dam broj dilera za gandzu ako si potrosio…
gonnarun, u 26. septembar 2011 11:53:54

Dnevnik, boga ti, a? Odlično
Gost kod grofice na veceri, u 26. septembar 2011 11:59:14

Superiska!!!
Anoniman (Neregistrovan), u 26. septembar 2011 13:15:02

Zivela sam u Baru dve godine i svakodnevno pazarila u tom maxiju jer mi je kuca bila preko puta,a taj se samo pravi da je Veliki,crnogorci su vece p***e nego tvoj bivsi sef. Idi popij jednu kafu u Royalu za mene
Pozdrav!!!
christy, u 26. septembar 2011 13:29:45

Haha
post-filter za inteligenciju
Weltschmerzgirl, u 26. septembar 2011 15:26:04

a susanj?
ljupce (Neregistrovan), u 27. septembar 2011 10:58:44

e drugari ovo je sve izmishljotina
kao svi smo se provodili letos, patos, Mikonos
horhe, u 27. septembar 2011 15:46:57

Sigurna sam da se obozavaoci Akimova nonstop naokolo voze 300necim i da bi se deplemenili.
AirheadAlice (Neregistrovan), u 27. septembar 2011 22:41:18

Ovo “i” je nepotrebno.
AirheadAlice (Neregistrovan), u 27. septembar 2011 22:42:53

i znim niki kiji zivi ni vrh Biliviri pi im pichitni niji diliki
horhe, u 28. septembar 2011 0:54:11

i odlichan ti potpis!
horhe, u 28. septembar 2011 0:55:39

Advertisements

VOLEO BIH DA SI OVDE

… pola života ranije …

Da li bi mogao razlikovati

pakao i raj, plavo nebo od tuge

zeleno polje od hladne čelične pruge

smeh od skrivene niti

da li bi mogao razdvojiti?

Da li su te primorali da menjaš

svoje heroje za duhove

vruć pepeo za drveće

vruć vazduh za hladne vesti

hladnu udobnost da menjaš za nešto veće

i da li bi menjao ti

učešće u bici

za glavnu ulogu u samici?

Kako bih voleo da

oh kako bih voleo da si ovde

mi smo samo dve izgubljene duše

plivajući u čaši one se guše

godinu za godinom

bežeći uvek preko iste zemlje

šta smo pronašli?

Iste stare strahove

voleo bih da si ovde

originalni tekst David Gilmour & Roger Waters

13. septembar 2011 15:41:58 | (15) komentara

čemu sve ovo?
larissa, u 13. septembar 2011 17:24:56

nedostajanju
Bx (Neregistrovan), u 13. septembar 2011 17:55:29

Bi li vredelo da te hvalim nakon ovog ukopa six feet under?
Evo hvalim te, čak i ako ne vredi…
Weltschmerzgirl, u 13. septembar 2011 22:52:26

Svaki komentar je suvishan, pa da ostavim trag samo
Oloriel, u 14. septembar 2011 15:41:03

Srdjane idi bre u, u, u… …TadziKOSTAn!
Voleo bi(h) da si tamo!?
horhe, u 15. septembar 2011 15:42:26

uh…
arrow3, u 15. septembar 2011 16:12:30

larissa, larissa, ništa osim sisa,
a u ovom slučaju (čak) i to otpada.
A u stvari sam htela da ti kažem da ti je dobar ,,prepev”.
Weltschmerzgirl, u 15. septembar 2011 16:16:23

Dovoljan joj je i naslov.
MoonlightGirl, u 16. septembar 2011 12:57:39

vishe nego dovoljan, barem dobar.
horhe, u 17. septembar 2011 5:51:27

4 whom the bell tolls ?
Jillian, u 17. septembar 2011 15:30:49

poeziji Ji
horhe, u 18. septembar 2011 0:18:52

nemam pero
ljupce (Neregistrovan), u 19. septembar 2011 17:42:27

nemam mastilo,
somotni revolver i sramotni Kajl Korver
losha kopija Eshtona Kuchera
ne bih voleo da je ovde
ni za hiljade…
horhe, u 20. septembar 2011 6:34:54

Em sto volim original, ali za ovo, nemam reci…
La Luna Negra (Neregistrovan), u 6. oktobar 2011 21:00:18

gracies LLN
horhe, u 7. oktobar 2011 16:35:07

VODILJA

… dodirivanje snova …

~ Moraš u životu da imaš znak koji ćeš da prepoznaješ kao važan. Samo tebi važan. Na tvom putu bitniji od nekog drugog znaka. Bitniji nego nekom drugom na njegovom nebitnom putu.

Ako me razumeš?

Nekad će biti više znakova. Moraš da naučiš koji ti znak šta znači jer svaki svakome nešto znači.

Ako me razumeš?

Znakovi medjutim nisu mogli ni da se pretpostave, nisu se razlikovali od magle. Mogli smo do sad da ih prodjemo i preko sto bilo bi to samo nagadjanje. Magla je bila gusta, neprekidna i van naših kola beskonačna. Unutra je još uvek postojao osećaj prostora ali samo zato što je tata zatvorio usisnike za vazduh. Mislio sam kako bi otvaranje prozora bilo jednako podizanju poklopca na porinutoj podmornici.

~ Da bi znake mogao da pratiš, prepoznaješ i tumačiš na putu potrebno ti je još nešto. Kako bi znao da li je put kojim si krenuo pravi, ako si u bezizlaznoj situaciji i kako bi uvek pronalazio prave znake neophodno je da imaš svoju vodilju.

Ako me razumeš?

Evo na primer sada će nama auto ispred nas, vidiš li ga, poslužiti u tu svrhu. Crvena stop svetla koja se uključuju ispred nas biće znak da smo na putu, imaćemo odredjenu sigurnost. Pratićemo ih a pošto su ispred nas prva će uvek da izadju iz problema i tako će i nas da izvedu.

Ako me razumeš?

Iako sam sa zadnjeg sedišta zverao kroz prozorsko staklo pokušavajući da nadjem bilo kakav znak i delovao odsutno istinski me je zanimalo sve što je tata pričao. Hteo sam da ugledam nekakav putokaz i na taj način obradujem tatu. Naravno ništa nisam video. Magla je izgledala kao da je od sira.

Pomislio sam u sebi zašto baš ta kola i kako da znamo da su ona baš pravi izbor a tata je nastavio priču.

~ Nisu bitna baš ova kola, konkretno, bitno je da veruješ da su ona rešenje iz tvoje zakomplikovane situacije. Ako veruješ u to što te vodi, uvek će te izvesti.

Ako me razumeš?

Tata je sa mnom ovako mogao da priča satima, u punom zanosu, i kad je takav niko nije mogao da ne obrati pažnju na njega. Jednostavno plenio je svojim glasom pažnju svakog slušaoca. Volim kad je takav. Meni je zanimljivo, smišljam pitanja da vidim ima li odgovor baš na sve.

~ A možemo li ikad da uhvatimo našu vodilju? Ili barem da je dodirnemo ili ona ostaje uvek ispred nas? ~ upitao sam na odušvljenje tate.

~ Tako je, sine. Ostaje uvek ispred nas i njoj uvek težimo. Nekad izgleda kao da ćeš uhvatiti svoje snove, ostvariti nadanja i stići svoju vodilju. Medjutim ona ti uvek izmakne u vidu novih htenja, novih ciljeva.

Naša je vodilja sa druge strane gubila prednost nad nama, do nemerljivosti. Ugasila su se dva crvena stop svetla. Tata je tek tad dodirnuo kočnicu ali već je bilo kasno.

Bili smo u garaži vlasnika naše vodilje koja je sad bila udarena od pozadi.

Baš me interesuje kako će mi odgovoriti na pitanje šta se dešava kad ipak uspeš da dodirneš svoju vodilju?

4. septembar 2011 20:00:53 | (9) komentara

Srećan je taj mali.
Ako me razumes…
Weltschmerzgirl, u 4. septembar 2011 22:25:06

Ugasiće se.
Jer . . .
Radoznalost je ubila much or A.
Jillian, u 4. septembar 2011 23:44:06

Vodilja se ne dodiruje. U tome je sva njena čar.
TheBelle, u 5. septembar 2011 14:59:06

ili te uvede…..
ljupce (Neregistrovan), u 6. septembar 2011 23:00:58

sve vas razumem
horhe, u 7. septembar 2011 6:29:14

postujem te kao coveka ali ona poezija ti je…
ma ne mogu, procitam tri reda i iskljucim…
i onda prosaras sa prozom, koja je sterilna
nit smrdi nit mirise, kao papir da zvacem
Miki Manojlovic (Neregistrovan), u 8. septembar 2011 21:18:34

razumem i tebe
horhe, u 9. septembar 2011 17:31:35

this shit is wack yo!
larissa, u 9. septembar 2011 23:11:07

this blog’s still whack, no?
horhe, u 10. septembar 2011 13:31:49