Month: December 2015

SABRANE PRIČE KOJE MI JE U PISMU POSLAO NEKI ČOVEK

+ jedna nova (na kraju)

 

Neki čovek je probao da se ubije za Novu godinu.

Popeo se na most, malo se nećkao, dovoljno da naiđe Deda Mraz i da ga ubedi da odustane.

Posle nekog vremena čovek je ponovo počeo da veruje u Deda Mraza a Deda Mraz je razdužio kostim.

 

 

Neki čovek je hteo da u nečemu bude savršen.

Računao je da ako uspe bilo šta da uradi 100/100 na dobrom je putu.

Odlučio je da gađa pljuvačkom u svoj dlan.

Posle nekog vremena usta su mu se sasušila i morao je da prestane.

 

 

Neki čovek je imao u glavi tu jednu melodiju koju je zamišljao kako svira na njegovom sprovodu.

Kako ne bi mogao da je čuje iz sanduka odlučio je da je pokloni drugima.

Posle nekog vremena osnovao je pogrebni bend a kada je njegova melodija birana izvođena je besplatno.

 

 

Neki čovek je trpeo jak bol.

Bol koji ponižava.

Odlučio je da ga ignoriše.

Posle nekog vremena njegov kamen samoljublja prekrilo je more tuge.

 

 

Neki čovek je čuo da su šargarepe dobre za vid.

Skidao ih je redom sa jednog kraja kanapa na čijem je drugom kraju bio privezan štap.

Posle nekog vremena upravitelji tuđih sudbina su imali u rukama pregršt improvizovanih korbača.

 

 

Neki čovek je bio toliko debeo da od stomačine nije mogao da vidi svoje spolovilo.

Pored toga što nije mogao da ga vidi nije mogao ni da ga dodirne prstima.

Posle nekog vremena osetio je dodir prstiju, preko gumenih rukavica, bolničara koji mu je postavio kateter sa podugačkim crevom i zamenjivom kesom na kraju creva koju je mogao da dohvati rukama.

 

 

Neki čovek je voleo ljudske lobanje.

Imao ih je izrađene od raznih materijala pa je dao da se jedna izradi i od leda.

Postavio ju je u specijalnu rashladnu vitrinu u centru sobe sa lobanjama.

Posle nekog vremena rashladna vitrina je neprimetno izgubila na učinku hlađenja i u njoj je ostala samo bezoblična masa čvrste vode.

 

 

Neki čovek je veoma voleo da jede banane.

Jednom prilikom je kupio sanduk prezrelih banana sa velikim popustom. Jeo ih je u parku dok nije pojeo i poslednju. Na putu kući je gubio ravnotežu pa se da ne bi pao kaišem kaputa vezao za banderu.

Posle nekog vremena je svanulo i perači ulica su ga probudili šmrkom hladne vode.

 

 

Neki čovek je patio od psihoze.

Okačio je oglas u parku ispred bolnice: Čovek star toliko i toliko lečen od psihoze upoznao bi ženu sa sličnim problemom.

Posle nekog vremena jedna žena mu se javila.

 

 

Neki čovek je hteo da se iskupi za grehe svih ljudi.

Nosio je krst na leđima i poboo ga je na vrh jednog brda.

Nije se zakucao za njega nego se razapet držao svom snagom svojih ruku.

Posle nekog vremena ruke su počele da mu drhte i on se srušio na zemlju.

 

 

Neki čovek je nasledio mrtvački sanduk.

Nije znao šta će sa njim pa je raskovao poklopac od kutije.

Kutiju je porinuo niz beskonačnu reku prolaznosti.

Posle nekog vremena nasukao se na obalu konačne neminovnosti.

 

 

Neki čovek nije znao šta će sa sobom pa je kupio argentinsku dogu.

Neki drugi čovek nije znao šta će sa sobom pa je kupio konja.

Neki treći čovek nije znao šta će sa sobom pa se ubio.

Posle nekog vremena i doga i konj su imali probleme sa nogama.

 

 

Neki čovek je sekao nokte na nogama i umesto u pikslu odsečene komadiće je stavljao u malu saksiju sa vrhunskim humusom.

Do kraja meseca izrasli su mu brkovi a do kraja godine tumor na grlu.

Posle nekog vremena brkovi su mu otpali.

 

 

Neki čovek se vozio tramvajem i dok bi se vozio stajao bi iznad onih koji su sedeći čitali novine.

Ne, on nije stajao iznad njih da bi čitao novine koje nije platio.

On je stajao iznad drugih da bi čitao njihove misli.

Posle nekog vremena prestao je da se vozi tramvajem i učlanio se u biblioteku.

 

 

Neki čovek je voleo da ujeda ljude.

Naravno da nije lako mogao da zadovolji taj svoj hir.

Imao je ženu koja je uzimala novac za mnogo čudnije stvari koje je dozvoljavala da joj budu rađene.

Ujedao ju je samo za vrat.

Posle nekog vremena ukrao je kesu krvi iz bolnice koju je popio i dobio trovanje krvi.

 

 

Neki čovek je išao slepom ulicom u gluvo doba noći.

Kada se dobrano umorio seo je na ivičnjak i spustio glavu na kolena.

Posle nekog vremena je ustao i nastavio i od tada mu se gubi svaki trag.

 

 

Neki čovek je hteo da piša u parku ali nikoga nije bilo u okolini pošto je pljuštala kiša pa je odustao.

Neki drugi čovek je hteo da se ispovraća na zadnjim vratima tramvaja ali pošto je u tramvaju bio samo još vozač koji je uglavnom gledao napred on je odustao.

Neki treći čovek je hteo da se pojavi u novinama pa je osedlao konja sa namerom da izjaše na kružni tok i da progalopira u smeru suprotnom kretanju vozila ali pošto su na opusteloj raskrsnici bila samo dva policajca koji čak nisu bili ni saobraćajni odustao je.

Posle nekog vremena kroz raskrsnicu je prošla kolona vozila visoke državne delegacije, u smeru kazaljke na satu.

 

 

Neki čovek je imao samolepljivu traku.

Imao je i samohodnu grtalicu i samojeda.

U ulici u kojoj je živeo imao je i samouslugu.

Posle nekog vremena imao je i završen kurs iz samoobmane, samo nije imao sebe.

 

 

Neki čovek je bio opsednut ženskim sisama.

Kako bi zadovoljio svoju opsesiju nabavio je umiljatog psića. Pas je bio veoma simpatičan i patuljast. Tako su žene koje bi htele da ga pomaze morale da se sagnu ili čučnu i tada bi se ispod njegovog pogleda otvarale njihove majice sa jedrom nasladom za oči.

Posle nekog vremena jedna sisa je zamalo ispala napolje.

 

 

Neki čovek je izmislio lek protiv smrti.

Uzimao se na rođenju umesto prvog udisaja.

Posle nekog vremena ljudi su prestali da umiru ali i da se rađaju.

 

 

Neki čovek je bio toliko jak da je u toku kopanja rovova preciznim udarcima u sporadični kamen lomio budake.

Za kaznu je dobio da oguli preko hiljadu krompira što je veoma izdašno uradio, do veličine oraha.

Narednik ga je zatim poslao u zatvor.

Posle nekog vremena komandantu kasarne je bio potreban slikar za crtanje parola pa je zatvor ostao prazan.

 

 

Neki čovek je imao papagaja.

Jedino što ga je učio su bile psovke.

Kada ga je naučio sve psovke koje je znao pustio ga je kroz prozor.

Posle nekog vremena nabavio je mačku koja nije ni slutila šta je čeka.

 

 

Neki čovek je iz snežnog nanosa spasio mačku.

Na proleće je kupio bicikl koji bi onda van kuće vozio po ceo dan.

Posle nekog vremena u kući je bicikl vozila samo mačka.

 

 

Neki čovek je imao prve mačiće.

Spakovao ih je u vreću od krompira i otišao na most.

Posle nekog vremena voda mu je odnela kuću.

 

 

Neka mačka je imala devet života.

Imala je i Beretu od 9 mm, prste za Betovenovu Devetu simfoniju i nokte od devet inča.

Pa ipak bila je lepa koliko svih devet muza zajedno, nosila je jednu bebu devet meseci i izgubila je.

Imala je devet krugova pakla u očima i dušu u koju je stalo svih devet planeta.

Posle nekog vremena zaljubila se u nekog čoveka i našla se na devetom nebu.

 

 

Neki čovek je imao sat ali nije znao da gleda u njega.

Međutim čuvao ga je jer ga je njegovo ritmično kucanje uspavljivalo.

Jednog momenta sat je stao i čovek ga je bacio kroz prozor.

Posle nekog vremena je počeo blagi poremećaj sna, zatim insomnia a na koncu se i čovek bacio kroz prozor.

 

 

Neki čovek je hteo da zavara smrt pa je pobegao na Mesec.

Međutim usamljenost na Mesecu ga je ubijala.

Posle nekog vremena na Mesec je sleteo spejs šatl sa Zemlje i čovek se ukrcao za nazad kako bi mogao da umre u društvu.

 

 

Neki čovek je rođen na današnji dan.

Umro je na sutrašnji dan.

Između ta dva dana imao je ceo jedan život.

 

 

Neki čovek je skupljao delove makete broda koji je planirao da sastavlja kad ode u penziju.

Imao je više od hiljadu i pet stotina delova.

Posle nekog vremena a pre nego li je započeo Titanik je došao po njega.

 

 

Neki čovek je imao psa.

Pas je doživeo duboku starost ali nije umro prirodnom smrću.

Neki čovek je bio prinuđen na eutanaziju da pas ne bi patio.

Zato je patio neki čovek.

Posle nekog vremena neki čovek se sećao samo zabavnih trenutaka provedenih sa svojim psom.

 

 

Neki čovek je bio veoma star.

Vremenom je ogluveo a vid mu je izuzetno oslabio.

Posle nekog vremena zaboravio je kako se zove.

 

 

Neki čovek je čitao priču u kojoj je glavni junak na poslednjoj strani izdahnuo.

Čovek je zatvorio knjigu i zaspao.

Posle nekog vremena čovek je postao glavni junak nečije priče.

 

 

Neki čovek je išao niz ulicu.

Kada se vraćao takođe je bio na nizbrdici.

Posle nekog vremena dotakao je dno i nastavio dalje.

 

 

Neki čovek je iz čista mira pao na beton ispred kapije svog dvorišta.

Bilo je toplo te je nosio kratke pantalone i zato je odrao kolena.

Posle nekog vremena vratio se iz apoteke i flastere koje je tamo kupio zalepio je u obliku slova x na beton gde je pao.

 

 

Neki čovek je bio toliko ozlojeđen da je napisao na zgradi:

Odlazi cirkus iz našeg grada a ja da glumim klovna, ma jedite bre govna…

Posle nekog vremena ta zgrada je prekrečena pa srušena.

 

 

Neki čovek bi svaki put kada bi prošao mimo miomirisnih žena udahnuo na nos vazduh koji je za njima ostajao.

Ne bi se okretao, samo bi na osnovu mirisa zamišljao.

Posle nekog vremena nije udahnuo i bio je mrtav.

 

 

Neki čovek nije imao želudac za pogan govor.

Neki drugi čovek nije imao srca da druge upozna sa istinom.

Neki treći čovek nije imao muda.

Posle nekog vremena prva dvojica su se morali u rat a treći je ostao kući sa ženom.

 

 

Neki čovek je jahao konja kroz dolinu.

Naišao je na zapregu koja je upala u blato i pomogao da se izvuče.

Kada je čovek upao u dugove morao je da proda konja da bi se izvukao.

Posle nekog vremena šetao je kroz dolinu i naišao na zapregu koja je upala u blato.

 

 

Neki čovek je pecao na jezeru i upecao je zlatnu ribicu ali nije imao želja pa je ribicu vratio.

Posle nekog vremena počela je kiša a čovek nije imao kabanicu.

 

 

Neki čovek je rekao svojoj ženi da je debela i ona ga je pojurila iz kuće.

Kada je istrčao na ulicu čopor pasa ga je ugledao i potrčao za njim.

Posle nekog vremena, sada bežeći od pasa jer žena se bila zadihala već do kapije, protrčao je i pored dva policajca.

 

 

Neki čovek je imao svog ličnog lekara.

Imao je i medicinsku sestru, bolničara i apotekara.

Imao je i svog ličnog veterinara i psihologa.

Posle nekog vremena je bankrotirao što je i dovelo do bolesti.

 

 

Neki čovek je imao slona.

Jednom prilikom ga je ofarbao u ružičasto.

Posle nekog vremena farba sa slona je na mnogim mestima spala a čovek je umro od trovanja alkoholom.

 

 

Neki čovek je bio alergičan na plavu boju.

U zavisnosti od nijanse imao bi manične, paranoične ili nalete depresije, preživljavao je agoniju, apatiju ili bio agresivan prema okolini.

Posle nekog vremena upoznao je ženu koja je bila alergična na crvenu boju.

 

 

Neki čovek ulazi u lift neki drugi čovek izlazi iz lifta.

Neki treći čovek ostaje u liftu ceo dan.

Posle nekog vremena izađe iz lifta, izađe iz zgrade a vani mrak kao i jutros kada je dolazio.

 

 

Neki čovek je svaki dan jeo jabuke.

Nije mario za sortu, cenu, koštice…

Nekada ih uopšte nije prao.

Posle nekog vremena iz stomaka mu je niklo stablo jabuke.

 

 

Neki čovek je štrajkovao glađu do ispunjenja zahteva u najprometnijoj ulici u gradu.

Na kraju dana oko njega je bilo kovanica da je mogao kupiti kilogram banana.

Sutradan je pored sebe prevrnuo šešir u koji su ubacivane i papirnate novčanice.

Posle nekog vremena on se prevrnuo, od gladi, a šešir je odneo vetar.

 

 

Neki čovek je bio kreativni luzer.

Stvarao je dela koja se ni njegovoj majci nisu sviđala.

Posle nekog vremena se u inat njoj prijavio da ide u rat.

 

 

Neki čovek nije imao život.

Zato je izmislio drugog sebe i pokušavao da živi kroz svoju kreaturu.

Posle nekog vremena morao je da izmisli još dvojicu sebe.

 

 

Neki čovek je imao svetlo plave, gotovo providne oči.

U njima se moglo videti da je gospodar sopstvenog izraza.

Takođe se videla dubina one nepotrebne pronicljivosti koja je zadovoljna time što se ne koristi.

Posle nekog vremena na pokeru je izgubio sve što je ikada nasledio.

 

 

Neki čovek je bio vešt sa rečima.

Jednom prilikom je bio plaćen da napiše zbirku pesama za decu.

Posle nekog vremena je bio plaćen da napiše predizborni govor.

 

 

Neki čovek je hteo da se sve završi.

Pozavršavao je sve što je bilo do njega i odahnuo.

Popeo se na vrh nebodira, dirnuo nebo i onda padom završio sebi kartu u jednom pravcu.

Posle nekog vremena i godina se završila.

 

SPIRALNI IZLAZ NA PUTU ZA NIGDE

– Izvinite možete li mi pokazati izlaz odavde?
– Ah, da svakako. Krenite malo napred i onda uzmite prvu levo, na gore, pratite šine i onda nakon što šine prestanu skrenite u treću levo, pa onda odmah prva levo i gledajte na gore, na žice za trolejbus, držite se žica do prve raskrsnice i tu imate jednu desno, to nikako, nego između levo i polulevo krenite polulevo i negde na sredini tog polukruga imate jednu malu ulicu levo kod praznog parkinga i kada prođete parking izbijate na vrh kod fontane i sledi nizbrdica koja vodi u tunel dole levo, i to vam je to… Izlaz iz tunela je izlaz odavde. Samo obratite pažnju, imate jedno račvanje u tunelu te se tu držite levog kraka, desnim nikada nisam išao, nemam ni najmanju ideju kuda bi mogao da vas odvede.

NEKA SE SVE ZAVRTI SAMO NE ZABORAVI ME

 

Donji kraj krsta, onaj što se nikada ne celiva, vešto je otvorio pivsku flašu. Suženu pri vrhu, braon i zdepastu od 0,33l. Stari dobri pop. Top. Top pop. Tog trenutka, na svetu je postojao i kurac tog oblika, boje i hm, građe i radio je radnju. Najverovatnije u Brazilu. Treba se probiti kroz onolike guzove.

Nakon zaustavljanja zakotrljanog čepa na patosu kupea, odbačenog sa flaše a pre prvog gutljaja, vazduhom je zaparao troprst navođen koordinatama, kuk-glava-kuk-rame-rame-kuk… Ne, ne, ne, to isecite u montaži… …koordinatama: čelo, pupak, desna bradavica, Vojmje oca, leva bradavica. Amin. Maluf. Samarkand. Samarkandić. Samarkanddžić. Samardžić – Kandić. Ždrić.

Dakle bradavica. Brada devica. Analni himen puca. Krvca. Mrak je taknut. Taknuto maknuto. Eno sunca! Gde sunce ne sija. Čista rapsodija. Raspopija. Parodija. Narodija. Narod i ja. Narnija. Ubrzo i parodija dodija.

Elem, za čist upis u anale treba odgovarajući nastavak za tuš koji nema da se kupi na pijaci u bloku. Jebem ti stoku. Stoka iz bloka. Jebem ti stotku. Jedem ti motku. Močugu. A to bi ti voleo? Da li si/sam (sisaj!) umno oboleo?

Ni-jesam.

Svi, a bilo nas je u kupeu manje nego Tolstojeve i starog Jug-Bogdana dece zajedno, smo se pogledali. U ogledalu. Iznad siceva. Pisali su brojevi. Dosta više viceva. I vice versa. I Vicea. 95? Borča Blok. 96? Borča Trg. 97? To ne postoji. Znači: ako u ovom kupeu postoji prostor koji ne postoji onda je logički moguće da bilo koji deo kupea takođe ne postoji samo ako za to nepostojanje pronađemo logično objašnjenje. 98. 99. 100. Ko se nije sakrio… Jebem ti sto. Astal. Astral. Agape. Čarape vire ispod Miomire, astal (100) đavola ispod crne rize, crne metalize, proteza flašu grize, šine po točkovima klize, dosta više! Dosta vize! Do sta vize! Do SAD vize! Do SAD-a. WizzAir. Pariz Dakar Oliver Mlakar. Parizer.

Kako to obično bude parizer nije bio ni za pse a kamoli za ljude ali na ovom delu pruge, dozvoljeno je okaditi kupet. Na ovom delu trase mislim da sam već izašao do terase, dok dobri moj Stanoje, Vidoje, Radoje, epsko trostruko ponavljanje, ( done./ ) nije izvadio prase, iz mantije. Kraj partije. Kralj partije. Kralj pati. Yeah. Sveta knjiga je sveta knjižica. Pop. Kec. Pub. Rame rame kuk. Ne to! Oko za oko zub za zub. Pa na Youtube.

U hodniku vagona je pak mirisalo kao da se neko posrao u hodniku vagona. I popišao preko govneta u obliku krsta. Krenuo sam prema kraju vagona gde se obično nalazio jedan WC očekujući otvorena vrata; i oca Teodora, brata Dragoslavljevog, kako na sahranu svoga brata ide on, sa namerom da ih zatvorim. Međutim kad ono a ja tamo, sarage ovog vagona sadrže pretpostavku ili tačnije pet postavku (pet unfriendly da ne budemo pizde i licimuri) petting WC-a. Slobodan Samarkand prevod: za vatanje vodenih ormara (or not Mara, question is now? Pljeskavica ili fiskalni račun?).

Izađimo iz ormara braćo, nariče ćoravi gusar-guslar uz, naravno, gusle.

Mislim se sve ovo mi se predviđa od mirisa parizera i slepo verujem da ću se vaspostaviti natrag čim Miomirin miris izvetriti, čim se olfaktorne ćelije zadovolje i isprazne svoje električne potencijale. I pored toga ne mogah da ne provirim, ispod Miomire, kada sam već platio Magna kartu. Sveta. Marović. Germanijus Mercator. Idea. Temerinski put 22. Kvaka. Špijunka. Peep show služi da se u nj (ostaviti samo slovo nj uvek me je uzbuđivalo više nego voajerizam, kubizam i amaterizam zajedno) proviri te krenuh descedentno.

Dekadentni dekica u WC5, pankerica kao MC5, kreše decenijama mlađu decu. Umire do kraja .gifa, sigurica.

U četvorci klasična četvorka POV DP & BJ + snimatelj.

U trojci L Word.

U dvojci dva tipa.

U kecu isti onakav tatabrada kao iz prvog pasusa pokušava da razdeviči još barem dva mlada anusa… Da ne ponavljam više biće mi dosadno. Oprem dobro, ruke u fontani koja glagolja u krugu dvojke vagonske sarage i vratim se u uski prolaz. Duh Gene Hackmana iz Francuske veze me dočeka pijan kao plot i zaplet radnje istovremeno i vanvremen

ski skokovi za Božić, Pera Insbruk, Obersdorf Garmiš, i Parten-Kirhen. I onaj četvrti.

Zato:

Igrajmo taj tango smrti kao nekada pre… Neka se sve zavrti samo ne zaboravi me…

Da li treba podsetnik da u kecu tatabrada trti… Ne treba? Fair enough.

Hodam sada pored kupea na kojima su spuštene zavese. Predstava stvarnosti, iza kulisa nečujno trule kosti. Kosna srž poludi. Pojede sve krvne pločice. Na noktima izbiju ovčice. To je samo vazduh, nesreće! Crne misli: leukemija ili Elvis Prisli. Krećemo se iako smo se stisli. Kao musculus sfinkter ani. Anus domini. Duplo golo. Telo pored puta. Ograničenje. Terasa u podrumu. Um u Rumu. Preko Venca. Ud u Budbu. Budvu. Kumu u Inđiju. Roze u Indiju. Koze u Indiru. Proždrato!

Na drugom kraju vagona ovog Balkan Sexpresa (Ivane Ico javi se, pojavi se, dodaj svetu malo vergla… daj pokreni taj rajsfesšlus u mojoj bravi iz plave Fante se pojavi, dodaj svetu malo droge i obrij noge) (i ruke), lepo se vidi kroz otvorene granice, da ova jednoobrazna kompozicija, dvotaktna (vlas’/mas’) kao kosilica za travu, tja, šta ste očekivali, nema lokomotivu. Vagon na groblju vagona okružen rasadnikom breza, đubrenih ljudskim pepelom, drvećem koje je sadio čovek koji je sadio drveće i sibirskim berberinom, čeka svoje brusilice. Brus u lice. I prestoni Kruševac. Ševac, kakav besprizorluk. Kuk glava kuk… Opet isto, prekini! Taj opusteli prenakrcani vagon dakle, povremeno biva poplavljen ili poplavi od muke kao Plavi voz odmah do. Stvori se mala bara sa puno krokodila. Grobna idila. Ko ima sreće brisne preko bare. Za pare.

Stanica na kojoj se stoji već duže vreme nije upisana na mapi. Obični srećni smrtnici silaze samo nesrećnici se penju. Svi zajedno, a ima nas manje nego, već sam to napisao negde, mašemo, mi na našem, oni na afričkom/blisko-istočnom. Mi njima, oni nama. Oni dođu i prođu. Mi ostanemo, mašemo nama. Brinemo da nas ne zaborave iako znamo da je zaborav legitiman i logičan i bilo šta treće na L, zbog epa, izbor. L Wordz. Leave. Left. Left.

Preko pruge i preko trake auto-puta, nedovršene, mami livada. Trava je kanda zelenija preko. Na početku livade pak groblje korenja. Neki doktor to pali brenerom. Pustiš ti koren ali te iskorene. Iseku ti trup. Izvade te iz zemlje. Vratiš se u zemlju? Ha, ne vratiš se nikada. Nedaleko od doktora holštajn-frizijka pase. Ah ta Holandija. Ah taj Ahsterdam.

Dve od četiri sise ogromnog vimena vuku joj se po zemlji. Mleko kaplje u blato. Mlečni put se stidljivo obznani. Zagledam se u zvezde (daleke su i jecaju) i zavrtim se.

U trenu izgubim se.

Izgubim sve.

Izgubim svest.

 

objavljeno i na Betonu

ISTINITA PRIPOVEST O ČOVEKU KOJI MARLJIVO MRLJA MRLJ

Čovek zvani mrlja voli da se trlja o predmete i bića, o ribu iz pornića i o flašu pića, što je obično neka loša brlja kao i o teglu majoneza

Čovek zvani mrlja voli da se zeza ali dubine je lavora pri tome je šupalj kao jebena friteza, da bi osetio samog sebe treba mu proteza, između ušiju da malo pročangrlja

Čovek zvani mrlja neka slova švrlja, metafore frlja a ne vidi koliko je prljav, smrdi kao hungar šabačkih Kineza, pardon hangar

Čovek zvani mrlja ide gradom drljav, kao muva srlja, uvek i na svakom mestu kao ventilator (može da ga) duva, da ga se otreseš dosta je lepeza, za insekte mreža

Čovek zvani mrlja kao biljna vaška puzi na listu belog sleza i sprema se zubićima da zagrize jer mnogo je besan, bedan (može oba) ali mu ne uspeva jer je kvalitetno vrljav