Month: October 2015

PRIČE KOJE MI JE U PISMU POSLAO NEKI ČOVEK

Neki čovek je bio alergičan na plavu boju.

U zavisnosti od nijanse imao bi manične, paranoične ili nalete depresije, preživljavao je agoniju, apatiju ili bio agresivan prema okolini.

Posle nekog vremena upoznao je ženu koja je bila alergična na crvenu boju.

Advertisements

ONO O ČEMU NIJE REČENA NI REČ, NIKADA SE NIJE NI DOGODILO

Dobro veče, moj dragi prijatelju. Zdravo, dobri čoveče.

U ovoj si se mekoj zemlji krio do sada? Danas sam te drugi put našao. Ti si ubio mog rođenog brata prošle jeseni u lovu. Pucao si mu u leđa. Njegova smrt je proglašena nesrećom u lovu a na tebe niko nikada nije uperio prstom.

Noćima sam slušao majku kako jeca. Crninu nije skidala. Spavala je u crnoj spavaćici.

Majka je imala običaj da priča po selu da je moj brat bio njen ponos i dika, da je bio bogom dan i da ga je Gospod lično blagoslovio. Majka ga je volela više od bilo koga.

Videlo se da je želela osvetu.

Bez znanja majke počeo sam da te tražim.

Tražio sam te pogledom na svakom vašaru kako bih video kako zaista izgledaš. Hteo sam da te prepoznam. Išao sam na seoske slave, svadbe i sahrane. Ubrzo sam te pronašao, prvi put. Želeo sam bolje da te upoznam pre nego se stvarno upoznamo. Pratio sam te. Video sam te prvi put mrtvog pijanog, upišanog i usranog u blatu. Mogao sam da podignem kamen ali nisam. Upamtio sam te. Posle toga sam te mnogo lakše pronalazio. Uvek si bio tamo gde je bilo besplatne rakije. Neretko bez svesti, pred zoru, nekoliko puta si u snu čekao moju presudu ali nikako nisam mogao da uradim ono što je trebalo.

Dobio sam drugu ideju. Počeo sam da pečem rakiju. Zapravo, samo sam nastavio ono u čemu je moj brat bio najbolji. Ponovo sam otvorio lovačku kafanu zbog koje je moj brat postao omiljen u našem ali i u okolnim selima. Bio sam spreman za tebe. Čekao sam te sa jednom litrom posebno za tebe, od koje se ne bi probudio. Koliko si samo voleo rakiju.

Hteo sam da te ljubav ubije.

Ove jeseni si već pomalo pripit zalutao u, sada, moju kafanu. Lovci iz sela su se bili vratili praznih ruku i pušaka i već su bili poprilično popili. Ugostio sam te kao svakog od njih i služio ti svoju najbolju prepečenicu. U kuhinji sam spremio onaj litar sa tvojim inicijalima na zatvaraču i čekao pravi trenutak. Čekao sam te da obnevidiš, da se prepariraš kao trofeji na zidu, da se otruješ od alkohola, da bih te otrovao alkoholom. Znao sam da si kadar. Tvoj život se odvijao na dnu. Ti si samo znao za dno, dno flaše, dno druma, dno dna. Ti si bio ljudsko dno. Nisam, istina, znao da si kadar i da se svađaš. To mi je promaklo kod tebe. Bio sam ti već natočio čašicu od koje bi prvo stvarno obnevideo, kada se čuo lom u kafani. Sreća mi se drugi put osmehnula kada si se potukao sa lovcima. Nisi imao nikakve šanse. Bilo ih je više. Ali ja nisam hteo da ponovo samo ostaneš bez svesti. Nisam hteo da se kraj ponovo odloži. Ruka mi je zadrhtala i otrov se prolio na moje prste kada sam najednom izgovorio:

– To je čovek koji je ubio mog brata!

Lovci koji su bili dobro pijani i na pragu da izgube kontrolu i ubiju te od batina, kada su čuli da si kriv za smrt najomiljenijeg među njima, bili su skočili po svoje puške i okrenuli kundake prema tvojoj glavi. Ubili su boga u tebi.

Nikome ni reč – rekao je jedan od njih, i ja sam rekao – Ni reč.

Pozvao sam majku sa sprata da vidi tvoj leš. Bez reči je sišla i pljunula na mesto gde ti se nekada nalazilo lice. Bila je srećna što nije morala da ga vidi. Mislila je da sam ja sve to udesio i po prvi put u životu je bila ponosna na mene. Vratila se na sprat i spokojno zaspala. Lovci su te izneli i odneli ko zna gde. Ostao sam da čistim krv. Do jutra nisam više imao krv na rukama.

Danas sam te našao po drugi put, moj dragi prijatelju. Hteo sam da ti ispričam sve, večeras za uvek. Ja nikada nisam išao u lov, osim jednom. Prvi put kada mi se sreća osmehnula bilo je kada sam ispalio onaj jedan metak. Ja sam bio taj koji je ubio svog brata ali nikada o tome nisam rekao ni reč.

Nikada više neću ni reći.

U subotu su Zadušnice i upaliću sveću za majku i za brata. Upaliću jednu i za tebe, dobri čoveče, jer ti si me oslobodio.

KIŠA METAFORA I PAHULJICE OD NAFTALINA KAO NAFORA

Danas sve

ima etiketu

mejdinkina

bunda od delfina

veštačka vagina

Mirko i Marina

(ljube se i gube dah)

kovrdže od Sleša

ribice bez veša

tanjiri bez ribe

sama je slanina

jedi bebo masnu svinju

da budeš ko planina

pali cica fina

slims u maloj Mazdi

više ne sme Drina

da popuši pred mamom

a kamoli gazdi

kada nije sama

nije bre ni sa mnom

kada pogrbljen ko gnom

PUPS ili kmet

prosim ispred ture

koja odlazi na Kosmet

skupim za Jabučila

bolje bi mi bilo istorijo kurvo

da si me naučila

kako se

a lako se

prodaje guzica

lakše nego pica

na kiosku sam radio

u frizu glavu hladio

čet’ri noćne smene

oterao sve u kurac

odjebite od mene

umazanog lica

upisani

kao ponavljačica

u tuđe anale

a hrana je bila

ko govno iz štale

da pegliram dok kenjam

da pročistim kanale

da mogu da se menjam

upisao bih glumu

pa da glumim Umu

ili Džoni Depa

od stabala ne vidim

Emirovu šumu

dok Šumi limbo cepa

dosada ubija

iz nehata

mene svakog dana

kao veterana

izgubljenog

rata

je visoka

više niko

ne može da plati

juče mi je sestra trebala

Dačiju da vrati

banci

na pola svoga stana

živi ko u snu

živi ko u bajci

i uči karate

može svakakve da prebija

RRA Rated

vrh brate

dno brate

a na dnu je rana

u kojoj raste hrana

za crve

iz crvotočine

leva mi je slaba

ne mogu desnu da si otkinem

da više

ne piše

kako drkam

kada ne mogu da spavam

ne razumem

šta sanjare muči

mora da je glava

ali Evu bih svakako

mogao navući

iako nisam Mišel Adam

izjeban sam kao madam

nepristojno sobom vladam

ko Pandev u Laciju

smirim se kad dobijem

novčanu donaciju

ostane mi prazna livada

u mome raciju

više mi ne raste trava

ostane mi samo Homer

bez Mardž

i on jadan spava

ne znam za recharge

ne jedem Durasela

osam puta duže

vreme da mi pruže

ostao bi krelac

jer to je ovde legal

prolazi ko Brega

neviđeni druže

a ima neki ilegalno

kruže

i jure

jeftine lekove

koje štekuju u štekove

da ujebu pandure

prekucavaju čekove

cure su im vredne

kao kuka i motika

samo ako ima narkotika

ako ima

besplatne droge

jedino tako

šire im se noge

padaju na kolena

dobijaju po nosu

sperme i polena

praha

i u kafu mleča

razvlače se nozdrve

ko da su od streča

niko nije večan

i Bog je na belom

nebu

iznad plavog neba

niko ga ne zove više

ako nije sjeban

ni mene više drugovi ne zovu

sem kada im

stvarno stvarno trebam

da li me to baca

međ’ velike igrače

sam u tuđem stanu

i fali mi da plačem

fali mi da njačem

ne umem da kradem

a imao sam nameru

da lepo tražim Ameru

da ostavi mi kameru

kad se spakuje za USA

rekao je OK

ali nije mutav

nije sisao vesla

pobegao je

iz avlije proklete

ko Nikola Tesla

otišao je u Njujork

u glavni grad planete

jebem li mu dete

a plaćao je lepo

što čuvao sam kuću

jeo samo suvo

i pio supu vruću

jer ne umem si da kuvam

u stvari si

malo toga umem

da djiram bajsa gume

možda malo sa rečima

a i njih sve češće

izvlačim iz rečnika

ko bilderi iz Resnika

vazda sebe gruvam

da me neko hoće

počeo bih da se kurvam

da delim pola-pola

sa makroom Fiftija

sve uz pomoć publike

i crkvenih relikvija

serem se na komentatore

reklame i rubrike

iz emisije sa dna

Delta-Ušćo Sitija

osedeo sam od sedenja

al’ u moru umora

i tihog autojedenja

imam crno ostrvo

k’o kukavni Boris

iz ove kriptodepre

me ne spasi ni Noris

Čak ni Isus bog

stolar iz Nazareta

kad ustanem od stola

prsnem uvek brzo

kao dijabola

u nekoliko naleta

sednem u fotelju

kao Don Kihot

u sedlo magareta

i tako evo već

devetu i po nedelju

ha ha ha ha ha

kamo lepe sreće

lete

prošle su me dušo

kasne dvadesete

za koje sam samo

dobio diplomu

i sa njome

teget

skajanu futrolu

lepog dildo oblika

glavna joj je odlika

kad unesem je u trolu

da svije se u rolnu

što veze nema

s mojom

prirodom pesnika

dok sam išao u školu

u četvorke sam prepravljao

kečeve iz dnevnika

vrlo dobro

dobro vrlo

saspem so u grlo

na ožiljak bez glasa

ne treba mi trasa

treba mi terasa

daleko od očijiu

bilo kojeg vernika

bilo kojeg živog stvora

na obali mora

daleko od srca

sa koje mogu

ako baš hoću

predveče i noću

na miru da gledam

kišu meteora

i bez da me ikad prca

neko kome ne dam

i samo se predam