… sedam godina ranije …
Nekada davno, daleko preko mora, živeo je stari knez. Na kraju mora sagradio je grad lepši od ijednog do tad. Sve u gradu i oko njega dešavalo se u skladu sa prirodom koju je stari knez izuzetno poštovao.
Stari knez imao je tri sina. Najstarijeg Velana, mladjeg Nilana i najmladjeg Celana. Još kao mladi izgubili su oca ali su nastavili da složno vladaju gradom. Svo slobodno vreme provodili su na svojim brodovima u potrazi za raznim dragocenostima. Tako su jednog zimskog dana isplovili u tri različita smera u potrazi za ostrvom poznatom po prelepom staklu. Vreme se promenilo kada su bili na otvorenom moru. Oluja je počinjala. Braća nisu htela da se vrate. Prkosili su prirodi. Doživeli su strašan brodolom.
Jutro je osvanulo sunčano. More je bilo mirno.
Ostrvo na kom se probudio Velan mirisalo je na lavandu. Devojka božanske lepote ljubičaste kose prinela mu je školjku vode. Kada ju je ugledao Velan se odmah zaljubio. Odlučio je da je povede kući za ženu.
Ostrvo na kom se probudio Nilan mirisalo je na nar. Devojka božanske lepote crvene kose prinela mu je školjku vode. Kada ju je ugledao Nilan se odmah zaljubio. Odlučio je da je povede kući za ženu.
Ostrvo na kom se probudio Celan mirisalo je na masline. Devojka božanske lepote tamno zelene kose prinela mu je školjku vode. Kada ju je ugledao Celan se odmah zaljubio. Odlučio je da je povede kući za ženu.
Velan, Nilan i Celan ponovo su se sreli u gradu koji je njihov otac davno sagradio ali to više nije bio najlepši od svih gradova. Mladi prinčevi su se uvek zanimali drugim stvarima, tako im je sada bila najvažnija njihova ženidba prelepim devojkama. Devojke zapravo niko ništa nije ni pitao. Bile su nesrećne. Nedostajala su im njihova mirisna ostrva. Boje su bledele. U trenu su sve tri počele da plaču. Kako su suze dotakle tlo na dnu mora se probudio kralj mora Natur. Video je da su mu kćerke ukradene. Osetio je da su nesrećne. Čuo je njihove jecaje za domom. Bol i tuga koju su osećale devojke razljutile su kralja. Digao je more i uneo vodu u grad tri brata.Ulice su postale reke, terase dokovi, podrumi pećine. Osetivši more pod prstima tri kćerke su se bacile u vodu i ponovno udahnule život. Boje su počele da se obnavljaju.
Velan, Nilan i Celan nisu znali šta da rade. Njihov grad je bio potopljen. Medjutim još nije potonuo.
~ Kazna je blaga za vaše nepoštovanje prirode. Dok ljudi ne nauče da poštuju prirodu neću povući more iz grada ~ rekao je Natur.
~ Što vaša bezobzirnost ljudska bude veća grad će dublje tonuti ali polako kako bi imali vremena da se promenite ~ završio je Natur i nestao.
Danas grad nosi ime po sinovima starog kneza koji ga je sagadio i danas je more duboko u njemu i grad još uvek polako tone.
28. septembar 2008 17:04:58 | (3) komentara
Lepo što si najzad otvorio i sopstveni blog.
Samo guraj.
Anoniman (Neregistrovan), u 28. septembar 2008 20:44:40
lepo, pouchno, stabilno
trej, u 29. septembar 2008 13:35:21
ne diraj mi veneciju bre!
Tanja Henry, u 29. oktobar 2010 21:11:08
