Month: January 2011

DRUGO LICE

… in memory of J.D. …

– Ma nije u tome stvar mama – rekla je devojka – nije da se nisam spremala. Spremala sam se kao nikad ranije, kupila sam čipkani veš i podvezice, satensku spavaćicu i providne gaćice. Kupila sam i nakit za gležanj, kupila sam čak i lančić za oko struka sa djindjuvama. Ma sve su me te stvari koštale koliko i ovaj medeni mesec.

A on ništa.

– A BJ? Ne da ni to? – čuo se glas majke.

– Ma kakav jebeni BJ! Kad god bi počela makar da ga dodirujem izjurio bi iz sobe kao da je požar u hotelu. Ma očajna sam, tri nedelje su mi kao tri jebene robije, pogotovo što je tako divan prema meni, pažljiv i sve ali seks, ništa. Mi čim otputujemo na more, seks nestaje, kao da ostaje u DCu. Ako se do kraja nedelje opet ništa ne desi biće ne medeni nego nejebeni mesec!

– Ne brini se dušo, odmori se, odspavaj, pričaću sa njim kada se vratite – smirivala ju je majka – pokaži i drugo lice i ne brini se. Javi se sutra u ovo vreme, OK?

Vrelo avgustovsko sunce peklo je Fiša po ledjima i ramenima. Nije mario zbog toga, bio je smiren kao i uvek kada je bio na plaži. Uživao je.

Uživao je u lepom danu u žamoru dece u talasima koji su mu zapljuskivali stopala. Još mu je draže što je njegova žena zbog važnog telefonskog poziva ostala u hotelu. Stezao je od sreće krajeve svog narandžastog peškira.

– Čiko jeste li videli moju mamu? Jeste li? – probudila ga je devojčica plave kose vezane u dve kikice u roze kupaćem.

– Znate li moju mamu? –

– Znam, znam, tu je negde, sad će da dodje – odgovorio je Fiš kao da je sve istina, da devojčica ne bi brinula, da bi se umirila, da bi mu dala ruku.

– A da ti i ja odemo malo u more dok se mama ne vrati? – upitao je Fiš.

– Znaš da plivaš? Ma sigurno znaš, tako velika devojčica a da ne zna da pliva! Koliko imaš godina? Sedam. Pa znao sam.

Devojčica je klimala glavom i pružala ruku prema Fišu.

Plivali su u vodi do metar dubine. Fiš je ponekad pridržavao devojčicu svojim velikim šakama preko grudi i karlice. Da ne potone. Dobro je plivala za svoje godine.

– Čiko a jeste li nekada čuli za banana-ribe? Jeste ih videli nekad? Jeste li? –

– Čuo sam naravno, nisam ih baš video ali znam gde žive, mogu da ti pokažem. – izvlačio je Fiš devojčicu iz vode, gledajući sve vreme da li neko na obali traži malu.

Stazom koja je vodila od napuštenog naselja kamp prikolica jedan čovek je hodao sam. Gazio je preko dva para nejednakih otisaka stopala u pesku pažljivo, da ne propusti ni jedan. Sve ih je pokvario. Sve do puta koji je vodio u hotel.

Fiš je ušao u hol hotela. Pozvao je lift. Iza njega su se pojavila dva krupna muškarca širokih lica i kratko ošišani. Jedan je bio plav a drugi crnac ali su obojca bili zabrinuti. Bili su na zadatku medjutim nikako nisu uspevali da ga reše. Fiš se izmakao da oni prvi udju u lift. Učinili su mu se poznati ali se nije mogao setiti odakle. Izašli su na istom spratu. Ušli su u isti hodnik. Oni su prvi ušli u svoju sobu 234. Fiš je prišao vratima sobe 234 malo oslušnuo i onda otključao vrata sobe 237. Ušao je i spustio narandžasti peškir. Pogledao je na krevet. Njegova prelepa žena spavala je nepokrivena samo u providnim ljubičastim gaćicama. Odsjaje zalazećeg sunca bacale su po zidu djindjuve sa njenog lančića za oko struka.

Sutradan je Fiš rano sišao u hol, dosta pre doručka i ostalih gostiju. Dva čoveka iz sobe preko puta njegove na recepciji su razgovarali sa upravnikom hotela i lokalnim šerifom.

Svi su postali usplahireni kada je kurir doneo novine uvezane kanapom i spustio ih u hol.

Dečko je skalpelom presekao kanap, nekoliko primeraka se rasulo po podu.

Fiš je prišao gomili, podigao je one koje su se najdalje otklizale, presavio ih tako da se veliki naslov

~ Nevini dečak nova žrtva pedofila ubice ~ mogao jasno pročitati.

Prebacio je svoj narandžasti peškir preko ramena i uputio se ka plaži.

27. januar 2011 23:35:42 | (9) komentara

je l sme da se psuje na blogu? moram kazati
JEBOTEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE
ovo je sjajno!!!!
napisi roman napisi roman napisi roman.
uh kako dobro, uh kako dobro!!!!
divan si bre!
bongala, u 28. januar 2011 14:52:25

Eto, zar ti nisam rekla da ce ljudi ponovo da se odusevljavaju cim se vratis na pravi kolosek?! Ono odusevljenje na prosli post je moras priznati prilicno mlako kad se uporedi s ovim…
Mogu ja da ti budem menadzer kad resis da napises taj roman? Da ne kazem lektor…
Weltschmerzgirl, u 28. januar 2011 15:12:27

ufffffff,heavy,heavy
ipak kaplem po ploćniku
p.s.Jeffrey Dahmer?
pou_fie, u 28. januar 2011 23:37:11

nisam obratila pažnju na posvetu, dok nisam pročitala i shvatila…
… godinu dana bez Selindžera.
al’ zato imamo tebe.
alan_a, u 28. januar 2011 23:44:03

auuuu dooobar i grooozan
manifani, u 29. januar 2011 0:05:18

“Divan dan za banana-ribe!”…
rafael, u 29. januar 2011 0:49:19

Postoji tri nacina za pronalazenje smisla u ociglednom besmislu;
Samoubistvo
Religija
Prihvatanje apsurda – postizanje apsolutne slobode, kreiranje sopstvenog smisla – tu ti se svi uklapaju.
I Fish, i soba 237 i banana ribe sto da ne…a i Jeffrey Dahmer , sigurno je citao Jerome David-a, 9 od 10 serial killer-a jeste, ne verujem da je on izuzetak.
Bjavo!
ljupce (Neregistrovan), u 29. januar 2011 16:59:48

bio je 6. jun
PERFEKTAN dan
Jeffrey je sedeo sam u sobi 237
tek shto je dovrshio ‘The Catcher in the Rye’ novel by
J. D. Salinger
u posveti je pisalo ‘ I didn’t get it ’till I got it’
i tada je odluchio da napishe roman,
roman o religiji i samoubistvu i ubzo ga je i napisao
mislio je da je auuuu dooobar, bio je odushevljen,
ali i lektor i menadzer su mu rekli da je grooozan
i da treba da kreira sopstveni smisao
Jeffrey je bio tek napunio 18
kada je prihvatio apsurd
i pocheo da kreira
sopstveni smisao
horhe, u 30. januar 2011 2:26:38

A sta da ti kazem kad sve znas
Emotion in motion ….
ZelenaSuncica, u 30. januar 2011 14:55:03

ZA PROTIV STRAHOVA, POVLAČENJA I MAHOVA

… svako se nečega plaši …

Za protiv skučenog prostora, postoji prerija

za protiv gužve, tu su zabačena mesta

za protiv saobraćaja, tu je periferija

za protiv lekara, tu je prevencija, česta

Za protiv samoće, tu je uvek hobi

za protiv ljudi, ignorance is a bliss

za protiv ružnih snova, tu je poljubac u mračnoj sobi

za protiv napuštanja is never to be missed

I nije važno ako si svima obična

ne bih te zaboravio ni da si svima slična

jer i ti si meni toliko potrebna

i kada se probudiš jednoga jutra

probudi se pored mene,

meni ćeš biti potpuno posebna

15. januar 2011 0:20:50 | (15) komentara

Wow, divno.
anne, u 15. januar 2011 9:17:52

za protiv besmisla ljubav jedina ima smisla…
alan_a, u 15. januar 2011 9:38:21

Ocigledno da ti ove njanjave pesmice opasno negativno uticu na popularnost na blogu, vrati se na ozbiljne teme, predlazem nesto iz onog ciklusa o smrti.
Weltschmerzgirl, u 16. januar 2011 14:01:15

‘Don’t mock me my friend.
It’s a condition of mental divergence.
I find myself on the planet Ogo,
part of an intellectual elite,
preparing to subjugate the barbarian hordes on Pluto.
But even though this is a totally convincing reality for me in every way, nevertheless Ogo is actually a construct of my psyche.
I am mentally divergent, in that I am escaping certain unnamed realities
that plague my life here.
When I stop going there, I will be well.
Are you also divergent, friend? ‘
horhe, u 16. januar 2011 14:39:27

Lipo ti to njoj pišeš.
Leta, u 16. januar 2011 14:43:49

Moraš joj još samo to i reći, mislim ako do sada nisi?
MoonlightGirl, u 16. januar 2011 23:16:19

za protiv zabacenog, osvoji je u guzvi
za protiv prerije, u skuceno je sabij
za protiv hobija, ti joj hobi budi
za protiv mog kontriranja, ali danas sam namcor!
bongala, u 17. januar 2011 14:33:50

njanjanjanjanja
Ljupce (Neregistrovan), u 17. januar 2011 21:31:04

Oh! Ovo je tako… nashushureno!
NandZaWaCti oBlachaK (Neregistrovan), u 17. januar 2011 22:13:39

da nisam isplakala oba oka plakala bih jos
poo_fee, u 17. januar 2011 22:42:33

“Ocigledno da ti ove njanjave pesmice opasno negativno uticu na popularnost na blogu, vrati se na ozbiljne teme, predlazem nesto iz onog ciklusa o smrti.”
mora covek da je voli
Miki Manojlovic (Neregistrovan), u 18. januar 2011 14:22:57

Lepo… romanticno. Zagrejavanje za februar?
Morticia, u 18. januar 2011 15:52:04

you can call me Frenemy…
horhe, u 19. januar 2011 0:11:49

”I nije važno ako si svima obična
ne bih te zaboravio ni da si svima slična
jer i ti si meni toliko potrebna
i kada se probudiš jednoga jutra
probudi se pored mene,
meni ćeš biti potpuno posebna.”
previse za danas
ZelenaSuncica, u 30. januar 2011 14:56:25

… premalo za svako sledece sutra …
horhe, u 30. januar 2011 17:18:43

NOVOGODIŠNJI SAN

… sa sedam krajeva …

Probudila me je Alisa, sa pesmom zbog koje će članovi benda u paklu prodavati životno osiguranje sa Osvaldom Tomovićem. Pogledao sam na sat i kao Beli Cze upao u speed.

Skočio do kupatila da operem zube kad nema Vadicekum paste.

Ionako kasnim. A kasnije je uvek masnije.

Francuski buldozer od onog reditelja, što sa Dvaganom Bjelimgrlićem materice snima onu seriju ’’Montevideo, moj te video’’, već me je četkao.

Istrčao sam na stepenište a moj komšija, arhitetka, vraćao se iz šetnje sa svojom madjarskom viršlom.

– D si komšo, nešto ne vidjam? K’o da si u Zemun propao? – reče mi u prolazu.

– Stalno neke kombine, moj komšija. Evo i sad žurim. L dolazite na Pesničenje večeras? –

– Ma kada te ja napesničim, mamicu ti blogerašku, šta se dereš? – vikala je komšinica Angelina kroz otvorena vrata svog stana.

Vrata zgrade su se zatvorila a ja sam već otvarao vrata žutog taksija(zar to još postoji?), model Logan, Hulk.

~ Pazi se ~ ponavljam u sebi ~ da nije V. Aralica ~

U kolima je tukla ona pesma od Pet Shop Boys ’It’s a ćerka’.

– Sigde batice? Doklena?

Kad ono Čaša Ilić.

Mislim se novi ZOBS ako nas navatuju ovaj će naduvadi 0.9, ma šta 0.9 nula deset.

– Na Neičmar. I polako, ’leba ti. Pazi i na ove iza bela!

– Ide slon iza slona miš, gde ide miš? – prosuo je Čaša.

– Sve je pod kontrolom kad se vozim trolom – odgovorio sam k’o iz laufera.

– Nego pusti sada mantre – prenuo sam se u sekundi – zar ti nisi sa Patlidžanom na pripremama u Babu Nabiju?

– Nisam, imam dva žuta –

Okrenuo se a dva žuta sablasna staklena oka me pogledaše djavolski.

Zakucali smo se u trolu

i sa naduvanim erbegovima,

sličili smo karfiolu

pa sam ’kao pravi bačije

izaš’o iz Dačije’

a ’sa druge strane ulice

gde stanuju devojčice’

iz radnje Ženski Sekret samo u belom vešu izašla je aktivistkinja ’Žena u crnom’

– Fujčina – glasno sam promrmljao.

Konačno sam se domogao Gileta i niz ulicu Pere Kočića otišli smo u rkpa.

Dole u parku deca iz osnovne škole, Sotir Milivojević Djubre, su se okupala oko nekih ljudi na uglu ka ulici Ognjene Pice.

Bili su to Brushalter Vilis i njegova holimudska drugarka Piša Kurton i onaj iz onog filma ’Radijator’, kako se vabi, ah da, Rasel Vrana.

Delili su deci anagrame, kao na primer Axl Rose, a naši još neodliveni mozgovi su to rešavali brže nego Milka Canić.

~~~ Dobro veče ~~~

– ’Ajde deco idite slažite učiteljicu ili Leglo kocke sa Brankom da se o5 ne navuče na pdo, pod stare dane, imam nešto da preslišam ovu kliku – rekoh u dahu a deca ispariše u treptaju s oka.

– A vi? Šta ste se sad ukipili, ko će da čita pesmu večeras na Pesničenju?

Ja ne znam da čitam, znam samo da pišam, mada i tu grešim! –

Odigrali su kamen – papir – makaze i cura je izgubila ili dobila, kako se uzme, mada tog meseca je dobila još jednom a sledećeg i nominaciju za Os kara.

– Evo ti tekst, obradio sam Glu Paka, neće ti biti teško da to odrepuješ to na srpskom! –

– A gde ti je to? – pipala je na finom srbskom, glasom Farta Pejdera.

– Kulturni centar Seks, Jevrejska sekstnaest. – odgovorih joj.

– Well Yippie-Ki-Yay MotherFucker! – rekao je Brus.

– Lepo se povredi, draga – doviknuo je Vrana.

I ona se pozdravila sa svoja dva drugara, a poznato je da ’’Najbolja je kara od drugara’’

Mahali smo joj i pevali u bananu tako zvanu vežbanku

a ona je nestajala kao Godzile u švargli.

Pomislio sam kako matriks melje, sad si ovde sad si tamo, kao Moćni Rendžer, okrenuo se mojim glumcima a pored mene su bili Shawn ’Matrix’ Marion & Marco ’Matrix’ Materazzi, obojca u uniformi teksaškog rendžera.

Izgledali su ljutito i besno, kao da su već znali da bicikl vozim bez svetloodbojnog prslučeta, da ne pokupim iza psa uvek zvezdu madridskog Reala i da često močam slobodno na otvorenom što za sobom povlači naviku da ne spuštam Dansku i ne perem ruke.

I ja sam znao da oni znaju.

I oni su znali da ja znam da oni znaju…

I Guillermo je znao da oni znaju (za ono njegovo sranje) i prvi je počeo da beži. Odmah sam krenuo za njim((i sad znate kada vas u snu juri pas i taman kada treba da vas ščepa vi se kao trgnete iz sna, e pa ovde je sve bilo potpuno naopačke-naglavačke)).

Na glavu mi je pukao Himen(kako anatomsko ime za lutku super-heroja, i posle ’da li dečaci treba da se igraju sa lutkama?’) i to me je probudilo. Sa zida mi se smejao Marko u dresu šIntera i Šon u dresu gOvna iz Dalasa a iznad njih uramljen u fluorescentnom ramu, pogadjate, ne nije Jesus Fuckin’ Christ, nego njegov polubrat, Norris Chuck, u uniformi teksaškog rendžera.

– STANI!!! Pa moja soba ne izgleda ovako!!!

2. januar 2011 23:50:27 | (21) komentara

prvi kraj
Iz stana kroz otvorena vrata čuo se glas komšinice Angeline.
– Sise naspavao? Bio ti je mali?
Valjda nije mislila na krevet? Valjda je mislila na krevet?
– Sad će omletić – čulo se iz kuhinje
– Gospodjo, nismo valjda mi noćas? – vikao sam dok sam kupio stvari i otvarao prozor.
– Tri puta – čulo se preko stana.
horhe, u 2. januar 2011 23:51:00

drugi kraj
Skočio sam kao oparen iz dečijeg kreveta, ne želeći da znam kako sam dospeo tu otvorio prozor i video reku koja protiče ulicom. To mi treba, slobodan pad i davljenje u vodi to će me trgnuti iz svakog košmara.
horhe, u 2. januar 2011 23:51:17

treći kraj
Prozor je već bio otvoren i bez razmišljanja sam poleteo sa Himenom u ruci. Dočekao sam se na noge iako je sprat bio dvocifren. I kunem se da sam video Mileta Tunića kako iz kante pokušava da izvadi svoj patent sa kojim su ga sahranili.
horhe, u 2. januar 2011 23:51:35

četvrti kraj
To sigurno znači da još spavam. Samo sam se okrenuo na drugu stranu.
horhe, u 2. januar 2011 23:51:51

peti kraj
Ipak na drugoj strani sobe bio je jedan trenažni bicikl kakav sam oduvek želeo da imam.
Kako bi i zimi mogao da vozim i tako sperman dočekam sezonu.
horhe, u 2. januar 2011 23:52:11

šesti kraj
Iz ove sobe se video Avalski toranj. Mogao bih danas da odem bajsom gore.
Protegao sam se i otvorio prozor.
horhe, u 2. januar 2011 23:52:27

sedmi i poslednji kraj
KRAJ.
horhe, u 2. januar 2011 23:52:41

Ukapirala delimicno posle ne tako studioznog citanja.
A kraj cu da izaberem kad procitam jos koji put…
Weltschmerzgirl, u 3. januar 2011 0:10:52

zabravno. skoro k’o da sam se balavila rubrikovom kokicom…
alan_a , u 3. januar 2011 0:19:59

Možda bi ti Toma Kukuruz rekao da te to šiba k’o ludo.
Lanna, u 3. januar 2011 7:45:51

Dobro jutro !
perla, u 3. januar 2011 8:28:54

Volin alisu. Ili jesan. Nekada. Davno.
Sretna ti ova neka Nova.
Leta, u 3. januar 2011 11:46:40

Sve te divne stvari što dolaze u san…
Kako izgleda noćna mora?
Ulica_brestova, u 3. januar 2011 15:26:13

Da se razumemo, ništa te ne razumem. Kraj.
anne, u 3. januar 2011 15:31:18

ako je tebi zabavno i meni je
ljupce (Neregistrovan), u 3. januar 2011 18:01:22

ako je ovo sedam loših krajeva snova sad će i sedam dobrih, da ne kažem debelih…
MoonlightGirl, u 3. januar 2011 21:39:50

sve je to zbog previse masti u mozgu
i zato zapevajmo veliki hit
grupe Cvaravi Sokak

holesterol, holesterol
smeje mi se pretop
moja mala pecenjara
nije mi daleko

holesterol, holesterol
nece nikad pasti
sve je to zbog
sve je to zbog
pre-te-ra-ne masti

hvala za masne, masnice
i svima zelim da vam
mozak bude sto vise
u masti
horhe, u 4. januar 2011 0:35:09

sjajno, ahahahaha
konfuzno i lepljivo igranje recima…

tri puta, reva as te prohganja!
bongala, u 4. januar 2011 20:08:54

p.s. nek’ ti je bericetna 2011.
bongala, u 4. januar 2011 20:10:05

Ko prepisaTo od BelOgA Czea upaloG u speed…
NanDzaRasTi CzE (Neregistrovan), u 5. januar 2011 19:38:29

Ko prepisaTo od BelOgA Czea upaloG u speed…
(zapamtitju se, samo treba vremena)
NanDzaRasTi CzE, u 5. januar 2011 19:39:45