Month: November 2008

I.O.

…inteligencije opstrukcija

Izmedju sna i jave, ni na nebu ni na zemlji
na skretanju istoka sa zapada
u ustanovi gde čak i Chuck Norris od muke stenje
sakupljeno je istureno odeljenje.
Sve je više tamo Tarzana a sve manje Džejn
i sve manje drveća, lijana ne uspeva
na ogoljenom slanom stenju
u isturenom odeljenju.
Tesla obučen kao Filip Višnjić sa električnim guslama u rancu
odlazi na seoski vašar da svira balade
novom poklojenju
u isturenom odeljenju.
Urasli nokti na nogama očajnički hvataju laminat
pod njima pucaju kosti mršavih devojčica
koje gutaju rešenja
sa table isturenog odeljenja.
Romeo zalutao iz priče u Juliju pokušava da se promeni
stoji i plače i oseća nove uglove
dok ruka mu je lenja
u ćošku isturenog odeljenja.
Elita je pobegla sa časa istorije, Blek Stena  pita
Crvenkape su danas redari
prijavile bi i sebe same sa čistim moralnim uverenjem
pred isturenim odeljenjem.
Novi milenijum raste osvežava ga vekovna memla
Sv. Sava da je živ ne bi znao da je očisti
jer paučina ne sme da se menja
sa plafona isturenog odeljenja.
Ogluveli disleksičari drže uvodnu reč
većina baulja po talogu, džibra se suši na Suncu
dok Šarac pliva u alkoholnom isparenju
u isturenom odeljenju.
Opasani nasledjem koje Snoopy čuva
dvorište se smanjuje a Fido i Lunja
priskaču, gladni parenja
grebu vrata isturenog odeljenja.
’Dodaj mi sundjer da izbrišem pola polu sveta’
čuje se iz zadnje klupe,
brišu se prsti nakon što se kenja
u zadnjim redovima isturenog odeljenja.
Eparhije se skupljaju u oligarhije
sve bi učinile ne bi li se podmladile
ali mladost se ne uzima putem vaćarenja
masnim prstima isturenog odeljenja.
Ljuljaške su prazne, svi su u klupama
sa Velikim Kuvarom u zubima i sa Godzilama za ledjima
nema penala iz ubedjenja
protiv polaznika isturenog odeljenja.
Emancipacija cepa Titanik
Garfild i Alf se biju ko će da vozi krugove
oko Velikog Ratnog ostrva bez razočarenja
pravo iz isturenog odeljenja.
Njače magarac ispred uključenja na E-75
pada u histeriju, nije svestan
da sva isključenja
vode pravo do isturenog odeljenja.
E pa ako je istina sve što piše
nestajem,
jer poznajem neke od likova
kad im skinem maske,
ako počnem ponovo da dišem
prestaću da lajem,
kad setim se svojih stihova,
isti crvi idu i u fine daske
neću više odgovarati ni na čija htenja
dok ne budu poslata iz isturenog odeljenja.

20. novembar 2008 20:03:35 | (1) komentar

istureno-ishchasheno-upolovljeno-hermetizovano-sterilno-glupo-polomljeno
zaista je takvo…
Denni (Neregistrovan), u 22. januar 2009 0:39:01

TIŠINA

… poslednja prava šetnja, ovih godina …

Probudio me je miris pečenog mesa koji je dopirao sa ulice. Ustao sam. Danas je četvrtak. Imam osećaj da su svi otišli iz grada. Danas je zapravo neki praznik. Neradni je dan. Nema ko nije spojio četvrtak sa petkom, kako bi dobio produženi vikend. Zbog toga, kad sam izašao na odškrinuti prozor napolju nisam video nikoga.
Napolju je bio sunčan dan, iznenadjujuće topao iako je novembar. Ptice su letele preko belih oblaka. Ipak su bile predaleko da bi čuo lepet njihovih krila ili to kako se dogovaraju kada će da stignu tamo gde im je toplije. Danas je i ovde toplije nego što bi trebalo da bude, ali valjda su navikle da s’jeseni odlete odavde. Ne mogu im zameriti. Nekako po navici stavio sam crveno~crni kačket na glavu i krenuo iz stana. Potpuno nečujno su se otvorila ulazna vrata. Nisu škripnula ni malo.
Na dvorišnoj stazi mimoišao sam se sa nekim starcem. On je krenuo da skine svoj šešir ali je samo dodirnuo obod i spustio desnu ruku. Otpozdravio sam mu tako što sam pipnuo prednji kraj svog kačketa kao da hoću da ga odignem ali nisam. On je svo vreme gledao u drugu stranu. Zato nisam namestio čak ni lažni osmeh. Ni reč nismo progovorili.
Izašao sam na ulicu. Danas je oprana. Izgleda kao hirurški sto pre operacije. Spuštao sam se ka prodavnici. Nisam čuo svoje korake. Odlučio sam da danas ne idem ulicom i da do radnje stignem prečicom. Možda ću sresti nekog koga poznajem. Nisam prešao ni par metara a iza stare šupe se pojavilo pseto i preprečilo mi put. Gledalo me je zlobno. Na tren je podiglo gornju usnu i pokazalo zube. Gledao sam i ja njega zlobno. Polako sam se spustio da dohvatim letvu koja je bila na dve stope od mene. Nisam stigao ni da je dodirnem svoje  oružje a pseto je već shvatilo da sam sa letvom mnogo jači. Samo se okrenulo i vratilo tamo odakle je došlo. Uspravio sam se i prošao mirno pored stare šupe. Nisam se drao na pseto ni dizao galamu. Ko zna u kakvom je društvu odraslo?
Ispred prodavnice je sedeo pijanac. Obično je pričao sam sa sobom, međutim danas kad sam naišao bio je u snu. U levoj ruci je stiskao, u ritmu disanja, do pola praznu flašu skupog viskija. Odakle mu samo pare?!
Ušao sam u prodavnicu. Vrata su bila otvorena. Vlasnik, njegova žena i kasirka (koju je gazda redovno tucao) su u isto vreme podigli pogled ka meni. Prošle nedelje ih je opljačkao neki narkoman u crno~crvenom kačketu. Zato su odlučili da mi ne kažu ni „Dobar dan“! Ja nisam hteo da ih pozdravim prvi. Prišao sam polici sa čokoladicama. Vidim da je moja omiljena čokoladica poskupela. Nema veze. Spremio sam tačan iznos. Otišao sam na kasu. Kasirka je pogledala u gazdu, a zatim je klimnula glavom. To je značilo da je shvatila gazdin pogled. U ovoj radnji ponekad imaju običaj da ne kucaju iznose komšijama, za koje znaju da im sigurno neće tražiti račun, kako bi nešto sitno ućarili. Gazda bi u tim trenutcima zavrteo glavom a kasirka bi znala kome može da naplati tek tako. Nije morao ništa da govori. Nije me čudilo što su se tako dobro razumeli. Uzeo sam svoju čokoladicu, stavio je u džep i neprimetno nestao iz tog jadnog okruženja, dok je gazdina žena nečujno brisala pod.
Šetao sam neko vreme i stigao na groblje. Mislio sam da će mi tamo neki zvuk konačno zaigrati u ušima, tako bi ovaj dan mogao da počne. Volim sam da dolazim na groblje jer tu se uvek nešto dešava. Mesto prepuno raznih muzika. Mesto gde su svi čisti i pred Bogom i pred ljudima. Vazduh je često zagušen iskrenim emocijama. Volim njihov zvuk koji odzvanja od nadgrobnih ploča. Svi ti drvoredi spomenika, svi su različiti a svi isto znače. Sve te mirne povorke koje su sastavljene od ljudi koji vani stalno negde žure. Svi oni ovde idu neverovatno sporo a neki od njih čak stignu i da razmisle o svojoj konačnosti. To im momentalno oduzme brzinu. Još više volim da tražim te likove koji se više uplaše za sebe nego što im je žao pokojnika. Pamtim im lica. Kad svi dodju do rupe i ja pridjem uz ožalošćene. Ne uzimam kolače, ni piće ne izjavljujem saučešće jer mi i nije žao čoveka koga nikad nisam video. Ali više od svega volim da slušam sveštenika dok peva sa svojim pomoćnikom. Oni su muzika za moje uši. U poslednjih nekoliko godina i nisam čuo dobro pevanje. To mi najviše nedostaje.
Oni malo zapevaju pa onda počnu neku priču o pokojniku i to sve u superlativu kako bi posle mirne savesti porodici uzeli što više para. Na ovom groblju postoji tri-četiri sveštenika i svaki ima svoju malu, srednju i veliku priču o mrtvaku.
Za danas je zakazana samo jedna sahrana. Povorka je nema. Svi idu kao prebijeni. Neki mladić nosi krst kao da je batina. Nema muzike da svira za njima. Verovatno su siromašni. Na grobu nema sveštenika. Nije došao da očita pomen ovome čoveku. Sigurno je neki otpadnik, grešnik i bogohulan čovek. Možda se i zamerio krstu pa mu sad vraćaju na ovaj način. Ni ne čudi jer ožalošćenih je malo, na prste da ih izbrojiš. Niko ne plače niko ne kuka niko ga ni ne psuje. Potpuni muk. Ljudi ni sami ne znaju što su na sahrani ovoga čoveka ako je za života već bio takav~nikakav. Nisam čuo ni jecaj. Niko nije prolio ni kap za njim. Ni pića. Ni suza. Tužno.
Tužan izlazim sa groblja i silazim do reke. Voda je mirna. Gledajući sa visine izgleda kao jezerska. Ne pomera se, ne talasa, ne pravi hukove, ne prevrće drveće bez zvuka klizi uz nosače mosta. Sunce je nečujno boji srebrnkasto. Nema pecaroša na obali što me iznenadjuje. Svakako nema plivača. Nema čamaca ni brodića. Nema obalske straže.Danas je neradni dan.
Dobro je. Niko me neće spasiti.

9. novembar 2008 21:38:56 | (3) komentara

predivno
Anoniman (Neregistrovan), u 10. novembar 2008 22:00:37

sve si bolji. Da li pomislis da ces na jednom od spomenika videti i svoj lik?
biki (Neregistrovan), u 21. novembar 2008 11:54:15

kako moze aroma da dopire sa ulice?
dobrila (Neregistrovan), u 10. decembar 2008 1:10:35