Month: April 2013

Cr

… sjaj metalnih očiju …

Prekjuče sam zakasnio na posao.

Zato sam u subotu sanjao da kasnim na posao. Žurim kroz centar ranom zorom, naravno gužva je sve veća i veća, jedva izbegavam ljude. Ubrzanim korakom skrećem sa glavne džade u uličicu kojom bi mogao i da skratim put i izbegnem gungulu. Istina ljudi nema ali ni svetlosti. Jeste da je sokače uzano oivičeno višespratnicama ali pre bih rekao da je noć. Iz dna ulice se približavaju samo tri siluete. Žurim da iskoristim odsustvo svetine. Zidovi se sužavaju u smeru u kom idem stvarjući nekakav arhitektonski levak. Pokušavam da se iskosim kako bih izbegao, sad vidim kao kroz prigušeno svetlo, tri momka sa crnim kapuljačama. Prolaz je sve uži a oni ne nameravaju da se sklone. Malo je nedostajalo da se samo mimoidjemo ali prvog s leva sam ipak zakačio ramenom.

Njegove hromirane oči su me prostrelile kad sam se okrenuo da se izvinim.

Došao sam svesti a glava mi se nadula kao cepelin. Vidim tri policajca na trotoaru gde je malopre bila noć, kako na zubatom Suncu čitaju podatke iz moje lične karte. Gnušam se policije, moglo bi se reći opravdano jer nikad nisam nikakav prekršaj napravio a kamoli krivično delo a toliko su me puta šikanirali i maltretirali da sam prestao da brojim. Animozitet je dovodio do straha a strah do potrbe da svedeno ali najiskrenije odgovaram na postavljena pitanja kako bi se što više smanjio njihov manevarski prostor za otpočinjanje uznemiravanja. Pogledao sam se u slomljene naočare za sunce i video da mi je okrnjena trojka, otečena jagodična kost i krvava usna. Bol je postajao sve intenzivniji, plitko sam disao jer mi ni rebra nisu bilo kao pre. Na levu nogu nisam mogao da se oslonim.

Policajac me je pitao čime se bavim u životu kada je dobrano potvrdio da sam čist, to valjda nigde nije pisalo. Podigao sam glavu i dok mi je pružao ličnu kartu video sam njegove hromirane oči i odsustvo osmeha na metalnim usnama. Pa ipak pored sveg predjašnjeg iskustva u trenu sam odlučio da ne kažem istinu i odgovorio:

Pisanjem.

28. april 2013 0:22:40 | (11) komentara

Ipak sam pročitala. Vreme je da me posetiš može(š) preko reda i da pišeš i da se slikaš (na rendgenu)
moonlightgirl, u 28. april 2013 0:57:30

Inspiracija dolazi iz nemogućih izvora. Ne konspiracija.
arrow3, u 28. april 2013 1:03:20

MG, dobro si uchinila, bio sam na rendgenu, ne tako davno
nego kad sam hteo da te posetim bilo je ovo ono, ccc
rowena, o pisanju mi najlakshe da pishem
horhe, u 28. april 2013 13:42:50

i da sanjas levak sa tri kapuljace a zuris na posao.
robin, u 28. april 2013 16:08:15

bio je to arhitektonski levak
(neshto kao Chika Ljubina, iako tuda ne zurim na posao)
horhe, u 28. april 2013 16:15:57

jasno mi je, ali levak je suzenje i arhitektonsko koje mora da se predje da bi dosao na vreme do posla (nekog) jer ne volis da kasnis a i da izbegnes guzvu i vrevu od ljudi koji ti smetaju. A tamo “medjutim”.
robin, u 29. april 2013 0:01:23

da, ne volim policiju
horhe, u 29. april 2013 0:09:41

Ima ona pesma Šta ko želi to i sanja.
Dečije pesme su najpametnije.
Weltschmerzgirl, u 29. april 2013 23:17:18

nikada necu odrasti, a niti sam mali, niti veseljak
horhe, u 30. april 2013 0:21:45

A Mali Veseljak jeste odrastao.
Weltschmerzgirl, u 30. april 2013 17:11:09

jepo je
(uranak!)
horhe, u 1. maj 2013 0:01:56

OVERSIZE

… +/- …

Oversize naočare

ispred praznih očiju

praznog pogleda

prazan šešir može da je oda

prazna glava

na zgodnim nogama

pravi dosta praznog hoda

po ivici realnosti

preko oboda

pada pogled

u prazan push-up

oversize

za samopouzdanje up

push away from yourself

everyone else

kada ostane sama

samopouzdanje down

šteta za tako kvalitetan brus

+

to niko ne vidi

ali češće je minus

dozvoljen

dozvoljava sebi apriori ne

češće je ne

nego bilo gde

na svetu

svet je prazan

prazan je stomak

jer ne jede, samo se jede

devojka je pas samojed

devojka je prokleta kučka

ustane na pola od bogatog ručka

bogatija nego ikad

ispod praznog stomaka

ostaje prazna pička

kvalitetnom dugotrajnom kurčetinom

underline

neće je napuniti nikad

24. april 2013 0:17:23 | (15) komentara

nagrdno ? je shta ustvari kaze Parov Stelar, bez guglanja
horhe, u 24. april 2013 0:25:11

Pitanje je koliko zapravo kvalitetno to dugotrajno moze da bude? Nema tu neke razlike sta je dole.
robin, u 24. april 2013 7:50:30

mogli bi o tome, mada svakakao krace
ako si oversize umishljen
horhe, u 24. april 2013 8:58:07

Pa sve je naduvano od trenutka kad su zene pocele da se bore za status zene sa muskarcima a onda je pamet otisla pod led. Ispraznost je dodatna komponenta koja je in i kod jednih i drugih, jer na koji nacin objasniti trend i prihvatiti samu tu cinjenicu da muskarci nisu dovoljno dobri ako nisu feminizirani ( ne smatram maco varijantu kao bolju) kao ni zene ako ne lice na travestite sa svim prenaglasenim. A sve je upereno i sa jedne i druge strane da se dobije roba na trzistu mesa i onda se lakse manipulise. Da, onda istorijsko pitanje pameti, duhovnog razvoja ,jedni pljuju druge, drugi pljuju prve, neki se pozivaju na razum i pamet a opet ne vide da je dosta stvari u daljinskom upravljacu, pa se zaista nadam da ce baterije da iscure u jednom trenutku i da ce se osvestiti zamrznute pameti. Nije popularno imati neko misljenje na osnovu svog mozga, to iritira, sta sad npr ja s. odavno su drugi rekli i objasnilu, je l’ da – da, sta sad npr postavka sto ne rade silikoni na sebi duhovno .pljuj silikone… ok pljuj, ali ja kao miroljubivo a istovremeno veoma ratoborno bice, ne mogu da prebacujem nekome sto ima virus i temperaturu. Sve se nadam proci ce, sve jedno. A neki pametni samo pljuju, treba skrenuti paznju na to, to je korektno, ok jeste, nego gde je protivteg i drugi uzor, kritika sama nije uzor. Izvini ako sam promasila post. Izbrisi nebitno iovako treba samo opljunuti, mozda ali ne mora da znaci.
robin, u 24. april 2013 11:00:06

mene samo zene zanimaju, zato je cura lirski subjekat; nije toliko kritika, msm jeste, ali vishe mi je krivo shto neke devojke
toliko izgube kompas, da vishe ne znaju ni shta hoce (taj deo, krivo mi je, me goni da pishem)
a bash je loshe kad neshto hocesh a ne znash shta ili mozda i znash, medjutim pojma nemash kako se do toga dolazi i onda lutash a svaki je dan Nova Godina… koliko je jela samo lepa, gola, u prirodi, pre i posle Nove Godine
bez ukrasa, svetiljki i poklona
horhe, u 24. april 2013 11:22:05

ako je svila oprošteno je, ali ako je sintetika džaba sve.
Nekako ste konektovani sa gostom danas.
arrow3, u 24. april 2013 11:33:07

jeste svila ali i dalje dzaba, sve ostalo
horhe, u 24. april 2013 12:48:58

Ma naravno dzabe, i naravno da sam shvatila tvoj poriv, ali u moru svega najmanje je bitno moj ozbiljan prilaz problemu. Krivo je, naravno da jeste bas zal, ali ne zalosno, zal za boljim. Ima jos, al neka, da ne shvatis kao svoju kritiku, nije, nego ima mnogo onih koji samo pljuju a nisu daleko od mozdanih silikona.
robin, u 24. april 2013 12:57:42

najozbiljnije pishem kad ne uchinim prilaz, nego udalj, taman toliko da vidim, naochare ne nosim,
samo za Sunce (argumentovana kritika nije na odmet, bez prideva je izmet)
horhe, u 24. april 2013 20:21:59

Manje gledaj tuđe devojke, više svoju, sve bude okej…
moonlightgirl, u 25. april 2013 10:58:14

meni je percepcija ekspan.(divna)
+ neke pojave bodu ochi…
horhe, u 25. april 2013 11:25:49

Sve je to manipulacija. Nije ona kriva, mada jeste.
Weltschmerzgirl, u 26. april 2013 11:35:12

manipulacija je push-up + josh malo
ali za ostalo cesh da izvinish
horhe, u 26. april 2013 12:44:15

svaki dan da je 13.10. i svi srecni
ljupce (Neregistrovan), u 26. april 2013 13:19:27

ovo su neke sise verovatno, videcu kasnije u toku dana, telefonska sprava mi je previshe pametna, za sise
horhe, u 27. april 2013 0:59:09

ZADAH

… život je divan …

Naslovne strane su pune smrdljivih laži. I smrdljivih istina. Novine zaudaraju.

Nikada mi neće biti jasni pisci koji su prodali kičmu za desk. Pročitao sam kako sam nedavno ubio gospodina Blacka. Dogadjaj se odigrao na državnoj granici izmedju Lousiane i Texasa. Piše i da sam pobegao sa gospodjom Black u Mexico. Kada je ona umrla ostalo mi je malo bogatsvo. Neko bi rekao da sam srećnik? Istina je da sam ga ubio odavno.

Kada me sretnu, ljudi se povlače u sebe. Valjda to zrači iz mene. Zadah povučenog. Povlačenje kao takvo. Uvlačenje. Ostanu dve školjke, jedva otvorene, koje se osećaju na trulo meso. Dve kućice od puževa. Prazne.

Spor sam ali pravedan. Nisam slep. To si mogla videti do sada, moja srećo?

Zadah iz usta nekih ljudi pouzdano govori o poslednjoj, prošlovekovnoj, poseti stomatologu. Zadah iz usta drugih govori da lažu. Ali dragi potrošači, laži nisu belje ako su zubi belji. Potrošićete sve pare na varikinu, neće ostati ništa ako se zubi pokvare. Zube koji se pokvare moguće je popraviti.

Hajde popravi ti lažnog Mesiju?

Zubi mogu i da se izvade. Može i oko da se izvadi. Oko za oko zub za zub. Rekao sam ti da sam pravedan, draga. Krezavi i ćoravi jesu ružni ali na posletku niko ne vidi kroz oronulu fasadu da li si unutra propao, sa sprata kroz truli parket, ili zajedno sa kadom dok si zamišljao da se opuštaš u meksičkom zalivu. Samo se propadne, kroz sebe.

Proročanstvo kaže da gledam iza svakog ćoška! Da budem oprezan! Kako da gledam ćoškove na ostrvu sa usamljenim svetionikom? Treba ceo život da se okrećem i gledam preko ramena kao kurva u javnoj kući koja ga prima u dupe.

Oseća se zadah smrdljive ribe. I smrdljive ribice.

Proročanstvo kaže da ću jednog dana biti u prevrnutom automobilu, smrskan u jarku, muve će polagati jaja u moje krvave rane. Krv na suvozačkom mestu. To nije proročanstvo, to je kletva.

Zadah smrti se oseća preko plastičnog cveća na grobu koje se ljulja od večernjeg maestrala. Zavese se pomeraju u praznoj sobi. Prozor je otškrinut.

Gravitacija je saveznik smrti. Polako nas vuče na dole, od prvih koraka van kolevke. Vuče naše podočnjake kako bi se potpuno izopačili do izgleda koji više nije vredan pogleda. Od kog se pogled skreće. Otegne vam se brada, sise, dupe, muda vam se otegnu, sve privlači središte Zemlje. Od zemlje si u zemlju se i vraćaš. Pa i kad u istu legnemo, opet idemo na dole.

Sudbina je optužena kao konspirator. Egzekucija? Neki lik kome se ne tresu ruke. Obarač, volan, penkalo, ili iglodržač, nije bitno. Na trenutak točak stane. Taj momenat mi je promakao. Krene rikverc. Retrovizor. Dobro postane zlo, a zlo dobije nove krpice i preruši se do neprepoznatljivosti. Uvuče se u kosti. Postane prihvatljivo. Sugradjanin.

Zadah pakuju u bočice parfema i daju mu imena i brojeve. Žvake postanu lekovi. Puckaju alu folije. Gutam, ne žvaćem, ne hvatam vazduha. Kopam i rukama i nogama zemlju koja me preživa i vari. I taman kada pomislim da sam stigao do vrha, prokopam dno učmale bare. Vidim trsku močvare, samo na sekund, sunčev zrak, a onda tunel proguta sve što nije isparilo tokom miholjskog leta, zajedno sa mnom. Jednostavno se urušim sam u sebe pod težinom mulja u koji sam isplivao. Segregacija mi napuni pluća, uvuče me u sebe, svari me i ispljune na obalu mora, kilometrima dalje.

Vidim ceremoniju na litici, sedmi je dan, sveštenik je sav u crnom i ima onu purpurnu traku, kao neki transvestit. Stari svetionik je do pola srušen i gori. Vatra upozorava mornare da se ne prevare. Večna vatra. Spremaju se da rasprše pepeo nekog nesretnika, sluge Božijeg, ali ne vide odakle vetar duva. Završe zaslepljeni kao da im je neko bacio prašinu u oči, pre nego da su se posuli pepelom. Najviše mi liči, ustvari, na pesak na koji sam ustao. Pesak koji curi u donju kupu sata. Vreme je za pročišćenje. Smrdim kao da me je poplava izbacila. Ili cunami.

Zadah se oseća sa oreola, oko šuplje lobanje, levo i desno od panamskog kanala, larve gamižu iz nagrižene orbite. Orbite miruju. Po njima se samo kreće. Nigde se ne stiže. Opet sam se vratio na isto mesto.

Oči su u REM fazi. Sanjam a ne spavam. Znam da treba da krenem. Auto i šofer me čekaju ispred glavnog ulaza u hacijendu. Trebam otići do grada, do urednika, odneti svoj poslednji tekst. Svoj testament.

Sve dodire koje sam spustio na tvoje lice, sve knjige koje sam ti pročitao, svi leptiri ostaju zauvek zarobljeni u vitrini. Svaki put kada sam prošao pored sobe u kojoj si spavala, voleo bih da sam neko drugi. Neko koga sam odavno ubio, bogatstvo moje. Osećam da smo previše vremena odvojeni jedno od drugog. Nikada nećeš znati za bol koji sam preživeo i patnju koja se nikada nije slegla, ni ja nikada neću osetiti koliko bi me volela najiskrenijom, detinjom ljubavlju. I krivo mi je zbog tebe.

– Gospodine Black, da li mlada gospodjica Black ide sa Vama do grada?

U utrobi je ostalo samo probrano kamenje. I drago i nije mi drago. Dalje, gore u gradu, crkva je kroz svoja teška drvena vrata sa stepeništa koja vode na ulicu udahnula šlep venčanice.

20. april 2013 0:29:03 | (15) komentara

Kako da znaš kada je ono Ja koje ubijaš pravo Ti?
Weltschmerzgirl, u 20. april 2013 12:07:59

chini mi se da ne znash kad treba, a posle je kasno, ne znam…
horhe, u 20. april 2013 12:37:21

Prerano za zadah, prekasno za venčanicu.
moonlightgirl, u 20. april 2013 13:15:46

mene zanima kako si dozivela scenu sa venchanicom?
zashto prekasno?
horhe, u 20. april 2013 16:01:53

Pa posle zadaha, koja bi se još udala?
moonlightgirl, u 20. april 2013 18:13:38

ne sporim shaljivi momenat
ali dozvoli da dopishem
razjashnjenje scene sa venchanicom
ako moguce nije jasno iz priche
dakle, radnja se odvija
na polju vremenskog diskontinuuma,
u prezentu glavnog junaka,
gospodina Blacka,
njegovoj proshlosti
ali i u buducnosti nakon njegove smrti
kroz predosecaje koje ima,
prorochanstva i kletve,
kao i na planu lichnih reminiscencija,
koje obelezava motiv zadaha
kao nechega shto chitalac mora da domashta
(i tako pokushavam da ga uvuchem u prichu)
scena sa venchanicom je sugestivna aluzija,
da se mlada gospodjica Black, njegovo bogatstvo
i sreca, u buducnosti udala,
samim tim da nije ushla sa njim u auto
koji ga je vozio ka gradu,
na putu do kog se prevrnuo
i ostao smrskan sa njegovjim poslednjim tekstom
njegovim testamentom
(ovo je kao kad madjionichar otkrije trik)

horhe, u 20. april 2013 20:20:00

Svejedno nikada mi nije bilo jasno kako izvuče i onog belog zeca
moonlightgirl, u 20. april 2013 21:48:01

svejedno na ovolike rechi, auć
horhe, u 20. april 2013 22:08:55

meni je asocijacija na tekst neko otudjenje, tako sam doziveo, onaj deo sa kurvom mi nije bas leg’o
duledudule, u 21. april 2013 12:44:29

chush kurva da ne legne!?
(ustvari moguce je)
horhe, u 21. april 2013 20:31:09

Odoh po Asepsol.
arrow3, u 22. april 2013 1:26:01

toliko se oseca…
horhe, u 22. april 2013 10:29:18

moze bit interesantan film
ljupce (Neregistrovan), u 23. april 2013 8:17:35

Mislis da je sve pocelo da zaudara? Pa jeste uglavnom, zato se smrad maskira parfemom. Ustvari novine i sluze za potpalu ili za brisanje cega god. Ko zivi u njima ima istoriju koja se cita u WC kabinetu. Sve vuce na dole kazes, ne znam da li se i podiglo ikada u visine, vise od zemlje i prizemnih stvari.
robin, u 23. april 2013 20:26:50

dvadesetchetvorobit, film
robin, uspravili smo se na gore, a ne na bolje
(ali zivot je i dalje divan, poruka je za mladje, cerku, iz priche)
horhe, u 23. april 2013 21:21:43

LEPTIROVA NEPREKIDNA VRTEŠKA

… prijatna noć i lak dan …

Vrteška, prirodna greška

priroda je savršena

ljudi su ti koji otkazuju

zdrav razum, bolestan naum

i obrnuto

reka useca ranu i ističe lekovita

da vidim nekog da za bolje pita

naravno da ne

vrteška je teška

od slova S i C

i obrnutih

biću tih

da ti se zavrti u S stomaku

da ti se zavrti u C crevima

koja su se odavno uvrtela

zašto se kaže uvrteo je u glavu?

laku noć želim svima

u utrobi džinovskog leptira

svira muzika

muzika od spiralnih nota

nevidljivih kota

izohipsi i izospirala

ispirala ne ispirala

tragovi ostaju

muzika je odsvirala

u utrobi džinovskog leptira

što se vrti

na ivici sna i jave

na ivici života i smrti

život je san

smrt je jedina jasna kao…

želim svima još jedan prijatan dan

16. april 2013 10:13:09 | (15) komentara

Mnogo dobra ova stvar.
moonlightgirl, u 16. april 2013 18:23:18

Ukrala mi MG konjmentar iz tastatature.
A i fotka je dobra, misteriozna.
Weltschmerzgirl, u 16. april 2013 18:35:14

MG priznaj da si mislila na muzichku podlogu?
welt, ako je predhodni iskaz istina
tvoj konjmentar josh vishe marginalizuje moju pesmu jer i fotku spominjesh a jok istu, stidi se! (foto je dodushe moj, kao i 91,7% ovde, pa mi je lakshe i mogu vecherat’)
horhe, u 16. april 2013 20:51:05

može i ovako, recimo.
arrow3, u 16. april 2013 22:36:02

to mi je odgovor na ? sa HERCA?
razmislicu…
horhe, u 17. april 2013 0:35:21

djoleprolece
ljupce (Neregistrovan), u 18. april 2013 10:50:09

antidepresiv
horhe, u 18. april 2013 11:11:32

Uvek primarno hvalim delo autora bloga, a tek onda specijalne efekte.
Weltschmerzgirl, u 19. april 2013 1:48:30

hvala lepa rech (i grozdjana mast otvara)
horhe, u 19. april 2013 2:10:39

Pažnja; kradem komentare iz tastature.
Mislila sam na tebe.
moonlightgirl, u 19. april 2013 9:41:20

ona stvar me je navela da mislim
mislim na poslednju rech u prvom komentaru.
horhe, u 19. april 2013 11:00:39

Ni vrteske ni uvrtanja ni ljuljaske i uljuljkivanja, klackalice su drugarskije i ne bude ti muka. Takav mi horoskop valjda, ni dehidrirane fontane nisu lose
drugarica iz eLEja (Neregistrovan), u 20. april 2013 0:12:16

boli tebe uvce, idesh koje kude, josh samo da odesh u eLEej.
horhe, u 22. april 2013 21:02:15

znaci ipak sanjam. lep ti je taj dzinovski leptir koji zivi jedan dan za svoj san.
robin, u 25. april 2013 16:56:25

romantichno chitanje, ali neka te.
horhe, u 25. april 2013 18:39:01

HERZ

… treba imati …

Ništa mi drugo ne preostaje nego da se ubijem.
Sve je izgubilo smisao. Rodjen pre vremena, mrtvorodjen ustvari, mrtvoživim.
Shodno tome umro pre vremena, logično kao smrt.

Mladić je ležao u fetusnom položaju na braon ćebetu, na krevetu, u maslinasto zelenoj sobi. Depresija se slivala niz farbu. Plafon se spuštao, a zidovi primicali polako ka centru sobe, gurajući krevet i lomeći pokućstvo.

– Kakva je to buka tamo? razdrao se major iz kuhinje.
Major nije umeo da kuva.
– Hoćeš li ti večerati, nesrećo?
urlao je kada je odškrinuo vrata sobe.
– Hoću tata.
– Hoću tata, pu jebem ti mater dronjavu, ko neka pičkica si, hoću tata. Šta si se skvrčio tu kao govno neko? Izlazi!

Nesreća je prava reč.
Kada bih postigao da izgleda kao nesrećan slučaj.
‘Mladić pogrešno procenio brzinu voza?’
‘Mladić se sapleo na ivici zidine?’
‘Mladić pretrčavao auto put?’

Mrak se nadvio nad gradom, potpomognut gustom maglom. Kiša je bila sitna i neprimetna. Mirisalo je na fosilni ogrev. Na svarene leševe. Nešto što je Zemlja već zaboravila, vadjeno je iz njene utrobe, da bi bilo spaljeno. Predikcija pakla.
Samo će u paklu goreti meso i kosti.
Samoubice imaju rezervisan separe.

Auto put, to uopšte nije loša ideja. Sećam se da na pasareli stoji znak, 4.3m, dovoljno da se ne dočekam na noge. Treba samo u pravom trenutku skočiti u pravu traku, kamion od 25 tona će dovršiti posao.

Mladić je napustio utrobu očevog stana, prošao pored postavljene večere za dvoje, ukrao jabuku i iskrao se napolje.
Vrata su se zatvorila.
Major je izašao iz kupatila u kom je bio da isprazni plastičnu kesu koja mu je bila vezana za nogu i počeo da viče na tišinu.
I na prazninu.
Za sad je primetio da samo jabuka nedostaje.
Razdor u njemu produbljivao se sve glasnije.

Mladić je izlazio iz vojnog naselja, naselja nasilja, i dosegao prečicu za presudu. Prošao je pored bandere koja se isključila. Zastao je.
Semafor je treptao žuto, sve je dozvoljeno. Pogledao je gore. Svetiljka je ostala isključena.
Isključen iz svakog drugog ishoda približavao se pasareli koja je premostila auto put.
Bio je sam. Naizgled.
Strah je bio sa njim. Odlučio je da mu pojebe odluku.

Samo dodji blizu pola i popni se.

Došao je blizu pola ali se nije popeo na ogradu. Ispod njega, saobraćaj je parao tišinu sa kojom se on mirio.

Sada se samo popni i skoči, nema oklevanja.

Popeo se na ogradu i sve je stalo.
Osetio je samo blag ali leden povetarac preko lica. Zatvorio je oči ali je video svetla kamiona. Kada ih je krišom otvorio, provirio samo, saobraćaj se odvijao kao i pre tri sekunde. Pogled krajičkom oka uhvatio je siluetu koja se približavala pasareli.

Uh, moram da sidjem dok ovaj prodje.

Kao da do malopre nije stajao na ogradi, sada je sa velikim olakšanjem, jer njegovoj je kastriranoj odluci ipak nedostajalo herca, stajao uz ogradu i razgledao preko. Hvatao je pogledom svetiljke bandera koje su se u daljini auto puta spajale u jednu vijugavu zlatnu nit pokušavajući da se zagleda što dalje, do suza.
Osetio je suzu od vetra, hladnu, zaledjenu na pola obraza. Okrenuo je lice od vetra i ugledao sečivo bajoneta koje mu se zarilo u stomak. Osetio je kako je proboden, vrh sečiva je udario u ogradu. Silueta koja se pojavila na mostu imala je lice. Oči tog lica gledale su pravo u oči mladića. Sledeći potez bajoneta probio je grudnu kost i mladić je postao truplo na sred pasarele.

Sledeća tri udarca teškog sečiva, ne znamo tačno kog – govorio je inspektor okupljenim novinarima na uvidjaju – oslobodili su srce, koje je isčupano, po proceni doktora golim rukama.
To je sve što mogu da vam kažem za sada…

13. april 2013 0:33:02 | (21) komentara

Onda bi ovo bio kec iz rukava.
moonlightgirl, u 13. april 2013 11:02:59

nije, vishe kao pazi shta zelish
horhe, u 13. april 2013 11:12:45

na kraju je sve proslo glatko, mladic ratko hehe
ljupce (Neregistrovan), u 13. april 2013 11:58:53

Jedino moguća reakcija, a da je zdrava. Samo što to mogu samo retki.
Gost kod grofice na veceri, u 13. april 2013 17:07:39

shaljivo zapaljivo, hehe
goste, koja reakcija?
horhe, u 13. april 2013 17:19:16

Herz je izdrzati te depresije sto donose kapetni i ostale oficiruse. Nema svako HerzA, neko se preda… Herz je herc, treba da kuca, ponekad i jace al da radi. Ne znam da li nije imao Herza ali je imao muda da se bori.
robin, u 14. april 2013 22:18:59

da se razumemo, poshto imam utisak da ste svo chetvoro uchitali neshto shto je meni promaklo…
dakle, lirski subjekat jeste pichkica, nije da se slazem sa vojnim metoda iskorenjivanja ali jeste pichkica, major je samo dodatni pritisak…
samoubistvo, koje nikako da se desi, kao ideja je obichna zelja za paznjom ali dechko ustvari ni ne zeli da se ubije, on vapi za paznjom i bira pogreshan nachin (zaboga nigde nikoga na mostu) jer, ponovicu, on ustvari ni ne zeli da se ubije, to je samo samosazaljenje preokret na kraju je osmishljen da razdvoji takve od onih koji su stvarno resheni da to urade, i kojima uspe
onih koji imaju herca da stave tachku ako je za tachku a ne stalno…
horhe, u 15. april 2013 0:33:04

Pa cekaj sad, jeste pickica jer se nije ubio? Hoce paznju, ok pickica , na taj nacin. Moze da i jede eksere pred kapetanom, ne mora da ide na most i to pust, to mi je promaklo malo. Eto branim tvoj mol-ski lik, iako je tvoj. Pa sta sad, ima takvih sto traze paznju hiljadu, sta ce, nedostatak ljubavi. Ali si ga nekako udenuo u pricu sa kapetanom, gde bi i pametan pukao na zdravo mesto ( bar po profilu iz okolisa kakve pamtim ). Ustvari nisam svatila razmazenu mazohisticku strukturu, da, jos mi je i prica bila previse ocita. A za stavljanje tacke ako treba… hm jeste donekle a nije odnekle. Ok za to treba herza.
robin, u 15. april 2013 1:05:15

shvatila pored ko zna jos kojih pojedenih i naopakih
robin, u 15. april 2013 1:10:47

pichkica je jer samo takvi ‘kao’ hoce da se ubiju
neprijateljsko okruzenje (cale major) je u funkciji trazenja ‘brzog’ reshenja problema
makar i po sistemu ‘ako imam problem koji nema reshenja, reshenje je da nema mene’
a lichno mislim da to nije dovoljno za stavljanje tachke na sopstveno postojanje; duboko u sebi i mali to zna i zato sa ograde umesto da skochi, sidje, ustvari je sve usmereno izbegavanju hvatanja u koshtac sa stvarnoshcu
ne postoji uvek i za svakoga izlaz ali za veliku vecinu postoji ali nedostatak herca da se ka istom krene je stechena slabost
horhe, u 15. april 2013 16:51:54

self-denial
horhe, u 15. april 2013 23:03:54

Ja sam uvek na strani slabi(ji)h. Treba im dati šansu i dovoljno vremena da ojačaju. Ovaj tvoj je pao za primer. I to mora neko…
Weltschmerzgirl, u 16. april 2013 0:31:12

pitanje je da je dobio pravu shansu i dovoljno vremena (i normalnog oca) da li bi je iskoristio ili bi se prenemagao, recimo romantike radi, da bi…
horhe, u 16. april 2013 9:01:20

Dobra priča, horhe. Jbg, skratio si mu muke na kraju, a mogao je preživeti. Butterfly effect i tome slično.
arrow3, u 16. april 2013 12:31:59

da li bi bila dobra da je preziveo?
i kako bi onda izgledala?
horhe, u 16. april 2013 15:31:08

Osećam se prozvano, i šteta je što si požurio s novim postom, kad smo tako lepu raspravu mogli voditi na ovom.
Weltschmerzgirl, u 16. april 2013 18:39:17

mozemo i dalje
(i blize)
horhe, u 17. april 2013 10:33:29

Ovaj post, delo naime. Vidim ga kao jedino moguću, a zdravu reakciju na “okolinu”.
Gost kod grofice na veceri, u 19. april 2013 18:57:58

sad mi je, naravno, sve cheshki jasno
horhe, u 19. april 2013 20:23:43

“nemas herza cek cek pa zasto se zadrzati na simbolu” jao…
AV (Neregistrovan), u 20. april 2013 0:25:26

jao, jaDNo, jA dnO, jad NO?
ne, beda, chemer, nesreca…
svima nam je srce shuplje i poluprazno
pa opet zivimo, mnogi
horhe, u 20. april 2013 1:19:54

VREME

… o jednom čekanju …

Čekam onaj momenat koji će mi ulepšati dosadan dan.
Sećam se ranije, dok sam bila mlada, to je bio momenat kada se kazaljke poklope, pa onda zamislim želju, da nam se pogledi sretnu sutra posle škole, u dvorištu. I sretnu se, i on se nasmeje a ja pocrvenim ali počnem da verujem.
Onda odrastem.
I sve se zdrobi. Od plodne zemlje ostane prašina koja curi kroz usko grlo staklenog vretena.
Jurim i nemam vremena da se okrenem za sobom. A kada se okrenem vidim da su svi već istrčali napred jedino ja spavam u startnoj mašini, na stomaku, sa glavom u jastuku.
Kunem se da nije bilo pucnja.
Kunem se da je to bio pucanj u prazno.
Alarm je savest.
Uzletim na silu i vremenom zanemarim silovanja.
Prepustim se.
Ono teče i protekne.
Vratim se da se ogrejem, pa nestanem.
Na neko vreme.
Parče kože na kome se vozim ulicama kojima sam prohodala, osipa se danima. Čekam da sretnem nekoga koga sam poznavala, nekoga ko je mene poznavao.
Čekam nekoga da mi pokaže put.
Klimam glavom.
Poći ću.
Toliko vremena sam bila zagledana u Sunce, hipnotisana, poželim da kiša nikada ne prestane. Moje oči su umorne od čekanja.
Od gledanja.
Kapi padaju jedna po jedna, kao u klepsidri, čuje se oluk, mladji od mene i časovnik postaje gramofonska ploča.
Samo da je neko postavi.
Ploču.
Igla je zabodena.
Naoružana do zuba išla sam u rat. Ubijala sam vreme, ne gledajući ispred sebe, širom zatvorenih očiju.
Sve dolazi na naplatu. Jasno mi je.
Platiću.
Evo ulažem jedan dah.
Poslednji.
Blažena beznadežnost se klati nad mojim krevetom, kao klatno zidnog sata koji je stao na tri minuta do jedan, kada je on umro.
Davno.
Poslednjih godina sve češće kasnim. Dani su mi sve kraći.
Kao da je stalno zima. Nešto mi je hladno.
Hladna sam.
Čekam da čujem magične reči.
Čekam vreme.
Vreme je.

9. april 2013 0:57:07 | (21) komentara

welt, hvala za ideju
horhe, u 9. april 2013 1:01:08

Zbog onog daha poslednjeg ja sad mislim na Ričarda, možda i na Žan Lika Godara, a da samo znaš u koje vreme čovek može da ode od jedne asocijacije. Like za pesmu, nešto iz prošlog života.
moonlightgirl, u 9. april 2013 8:39:26

asocijacije su super, kao besplatna voznja
pricha i jeste o proshlom zivotu, nechijem proshlom zivotu
horhe, u 9. april 2013 9:06:08

Na početku “Dosadan dan” (i asocijacija na hit grupe iz devedesetih “Tap 011”) i Sindi Loper na kraju imaju ironičnu notu (ovo drugo autoironičnu)
Gost kod grofice na veceri, u 9. april 2013 12:41:05

ajde goste, nisi Toliko star
ima josh vremena za tebe…
horhe, u 9. april 2013 13:02:22

horhe, svaka čast, i dalje mislim da si muZIKAlan i sve mi se dopada i na kraju CYndi i ako poseduješ ploču, najbolji si!
TriDe, u 9. april 2013 13:13:12

Ovo sad je asocijacija na EKV…jbg.
Gost kod grofice na veceri, u 9. april 2013 13:18:07

Bjesovi – VREME JE
duledudule, u 9. april 2013 13:57:24

3D, trt, malo plocha posedujem
goste, iskusno
dule, vecheras
horhe, u 9. april 2013 14:22:36

gde?
duledudule, u 9. april 2013 15:06:13

Mene je iz nekog razloga podsetilo na onu S’vremena na vreme kao da chujem stope.. da kazemo onda na neku nostalgiju.
Oloriel, u 9. april 2013 15:13:17

dule, kod mene
(na kompu, link, copy/paste)
oloriel, tu sam plochu nasledio,
nostalgie est tres romantique
horhe, u 9. april 2013 17:01:41

Da mi pucne vinil pa da umrem.
arrow3, u 9. april 2013 20:11:05

dule, video, Sindi i Bjesovi, hm (ne ta Sindi, bre!) tako se zvala u originalu, vreme je, ali sam varao ovde
rowena, imam, zlu ne trebalo…
horhe, u 10. april 2013 0:00:24

Vreme i onako ne postoji, tako da nije bitno koje je od nas dvoje prvo pisalo o vremenu.
Weltschmerzgirl, u 10. april 2013 21:48:36

Iskusno, ali ne i manirom rasnog strelca.
Gost kod grofice na veceri, u 11. april 2013 8:42:35

welt, priznajem da sam poveden/zaveden/naveden
goste, kako sam iskusniji sve sam manje rasa
horhe, u 11. april 2013 18:32:52

kad smo kod vremena, cekam da mi poprave komp pa da procitam zuta slova koja se ne citaju na tel
robin, u 11. april 2013 22:47:09

jbg, pusti da se uchita pozadima
ili vezbaj strpljenje
horhe, u 12. april 2013 14:51:07

Strpljenje mi je jaca strana, nemam vremena, ali nekad proradi crno beli caroban stapic. Ne znam, tuzno je da cekas vreme, lepse je da ga zivis.
robin, u 13. april 2013 2:32:18

od cekanja nema selameta sto ‘no kazu
ljupce (Neregistrovan), u 13. april 2013 12:06:13

MAGLAJSKA 18

… Bog je prešao na pripejd …

Mačka je skočila na sto
rerna je skočila na dvesta, Farenhajta
što je ništa, za makarone,
napolju je sneg a bazen je prazan
šaka mi je otekla, kao misli
koje je pokrenuo nesrećni Edrijan Brodi
Bog je prešao na pripejd

Ima nečeg sramotnog u kvadratima
i Farenhajtima
mozak kao u krokodila
veličine zrna pasulja, kidney bean
zaljulja brod na sred okeana
u sred bela dana
Bog je prešao na pripejd

Snimljen iz satelita
kako mi landara kita
grejanje je obrnuto proporcionalno
veličini mozgova
pa mogu da se šećkam go
Mozgova je stavio na poster, ne znam ko
a Bog je prešao na pripejd

Lično sam mu poslao SMS, MMS,
video zapis svoje čemer čamotinje
kako jedem pelen(e) i gloginje
u vili u kojoj mili po deo neke životinje
gledam obilje okom sirotinje
čekam odgovor da makar zgromi me
ali Bog je prešao na pripejd

Istrajavam tvrdoglavo u svojoj praznini
okružen tudjim punoćama
hacijenda sa Dedinja leti u Meksiko
zimi govorim da odlazi
i ona je prešla spolja, u moje srce
ja sam prešao tamo odakle sam
a Bog je prešao na pripejd

4. april 2013 1:53:20 | (21) komentara

Moguće je da se ovde dođe… U nekom od prošlih života.
moonlightgirl, u 4. april 2013 13:54:24

inkarnacija, reinkarnacija i njihova prijateljica hibernacija (al’ to onda ne bi smo bili mi)
horhe, u 4. april 2013 14:17:00

Gledam obilje okom sirotinje, cekam odgovor da makar zgromi me, a na kapiji Boga pise “Vracam se za pet minuta…”
duledudule, u 4. april 2013 17:05:08

kao nikad te napushta, ma vazi
a kad ti zatreba odgovor shto si sjeban
a neko jede jastoga na raznju, nema kredita
horhe, u 4. april 2013 19:09:58

Sreća je što su Ameri uvek tu da intervenišu onda kad Bog zakaže… Soundtrack se nikad bolje nije uklopio, čini mi se.
Weltschmerzgirl, u 4. april 2013 22:54:57

da, vidish, mnogima su krivi Ameri (i Englezi (i Nemci)), ali ovde su Ameri pick, za njihovu sjebanost, nekome je kriv Bog, neko od Boga trazi da mu pomogne i sad, iako su sve tri tachne koliko i netachne, retko ko podje od sebe…
ova pesma ‘iz Amerike’ je visila u vazduhu, koliko i Rammstein – Amerika
horhe, u 5. april 2013 0:30:13

Jastog na ražnju.
Šalu na stranu, balans ne postoji.
arrow3, u 5. april 2013 1:07:10

a i ako postoji onda je jogurt, pitam se kako ide uz jastoga; ovo je pesma o trazenju izgovora
horhe, u 5. april 2013 2:44:26

A djavo na postpejd… Uzeo smartove…
Erazmo, u 5. april 2013 21:48:38

Kako ide, pa fantasticno cuci uz jastoga. A ostalo sve legne nekako i sa one i sa ove strane baste.
robin, u 5. april 2013 21:52:16

erazmo, esenciijalno si to srochio
robin, konzumirala si jastoga? de napishi koju o tome; chini mi se da ovakvim likovima, leci i bashta, mogu samo imati veze
sa velikim parkom na kraju Ruzveltove
horhe, u 6. april 2013 10:13:59

bas tako legne, a cuci kao sto sve u svetu odgovovara fantasticno, nikako ali se desava.
robin, u 6. april 2013 10:36:23

na putu si da postignesh nivo nerazumljivosti koji sam gajio i josh ga se ne odrichem
horhe, u 7. april 2013 2:59:37

‘Gledam obilje okom sirotinje’… Nemoj nas bedirati. Ionako nam je dovoljno teško.
astarta@net.hr, u 7. april 2013 12:15:44

živo me zanima kakvi su tonovi i ritam ove pesme ako prodaješ, zamisli neku visoku cenu, i je l’ imaš ono R sa krugom ili mogu da ukradem?
TriDe, u 7. april 2013 13:13:07

Nije problem, nivo ne gajim, ali se sa mnogima ne razumem. Moracu da se sazmem u tacku, ili da dupliram slova, da ne trosim reci. Vidis da sam bila u pravu . Shah.
robin, u 7. april 2013 23:59:32

astarta, kad je lako vetar ga odnese,
kad je teshko ima se iza chega sakriti…
3D, tamno plavi, usporeni, donji 60…
kradi ako ti se da, besplatno je
robin, chek malo, mene zapravo zanima razjashnjenje prvog i drugog, jer ispade da nisam bash skontao (iako sam mislio da jesam, prvi),
treba li da kazem preety please?
horhe, u 8. april 2013 0:10:44

Jesi, skontao si, ovo je rebus. Salim se, da tako sam mislila kako si i shvatio, kad se pruzimo sve je isto, a onda moze i jastog sa jogurtom. U zivotu se sve vise dogadjaju jastozi na raznju sa jogrtom u pivskim casam. A nekad ga kod tebe u komentaima sazmem, ali vidis skontas. A sa nekima i na siroko nikako.
robin, u 8. april 2013 0:32:24

e dobro je, sad mogu miran na spavanje
horhe, u 8. april 2013 0:35:34

jedno je sigurno, da si snimljen iz satelita kako ti landara kita hehehe
ljupce (Neregistrovan), u 8. april 2013 8:03:41

jednu friendly dopunu kasnije: krrr krrrr u (evro)tunelu je.
AV (Neregistrovan), u 8. april 2013 13:47:40