… jedna je baba ali druga ima tetku u Kanadi …
– ’E li Smiljka ’oćeš nerandže?
– Čega?
Kandže? Nisam čitala. To je od onog Vidojkovića?
– Koga?
Stojkovića? Dobar je Piksi. ’E li on i dalje u Japanu?
– Čega?
Stanu? Nisam je videla od kako je otišla u Kanadu.
– Koga?
Kadu? Prvi put sam je videla posle rata, kad me je muž doveo u ovu kućetinu na Dedinje.
– Čega?
Dudinje? Pa mi smo jeli pačija govna umesto dudinja. Deca. Šta smo znali šta valja…
– Koga?
Švalja? Ima jedna u mom selu. Da znaš kako je ta štrikala…
– Čega?
Štirkala? Ne, nisam sama tako stoji. Namestila sam je juče dok sam čekala taksi.
– Koga?
Maxi? Znam da ovaj naš radi celu noć al’ je unutra ‘ladno.
– Čega?
Gadno? Tu si u pravu. Gadno vreme nastupa…
– Koga?
Glupa? A nisam ja glupa. Ne znaš. Pa ja sam uradila promenu pola još kad je Sloba umro.
– Čega?
Šta umro Sloba? Eh, jadan čovek. U pravu si. I ja ću promeniti pola. Mnogo mi je 100…
6. avgust 2009 18:43:21 | (1) komentar
SMEH
trej, u 6. avgust 2009 20:57:10
horheakimov 