mojblog

BOZA

… at Lollapalooza …

Ja sam Toza u lak.Toza

beo kao celuloza

lord od kičme u lord.oza

osip kod J.osip.a Broza

pro sam kad se piše pro.za

čar od Čar.obnjaka Oza

biro koji ima Ru.biro.za

kada mi je mala doza

budem mimo svih mimo.za

budem vo na vrhu vo.za

imo kada me muči f.imo.za

hip sam kada je hip.noza

ali izvučem se poput loza

dub step out iz dub.ioza

euro u n.euro.za

bio sam i sim.bio.za

baza, kiselina i riboza

plus sam kul ko kal.kul.oza

imam ten od svih s.ten.oza

na livadi leguminoza

jarac, galeb, jare, koza

preživaju

SENF

Na kasi je pisalo ‘POVRAĆAJ’ pa sam se ispovraćao kao konj, u kadicu gde stoje kese i pamfleti na akciji.

Ne znam koliko vam je poznato ali konji zbog dužine svog vrata i ugla pod kojim jednjak ulazi u želudac jako teško i veoma retko povraćaju.

Kako li je žirafama?

Nakon što se ispovraćaju, loše im se piše, i obično umru.

U teškim mukama sam se domogao telefona i dozvao Dugog da me otkopa. Istina je, nakon što sam se ispovraćao kasiru, da bio je kasir, na radnom mestu, završio sam u kovčegu, šest stopa pod zemljom.

Znate od prošle godine vežbam ronjenje na dah samo što u peščari nigde nemam more pa moram da se dovijam. Pročitao sam u priručniku za obuku KGB agenata, sa kojim je jedan partizan dao da ga sahranimo, da se mozak prvo vežba da se navikne na minimalne količine kiseonika, kako bi lakše podneo potpuni nedostak.

I sada mi Dugi pomaže, zakopa me na 5 minuta u raku koju spremamo za vikend, imamo taj jedan trenažni kovčeg koji niko ne kupuje, i onda ga ja dozivam na telefon. Jednom mi se nije javio odmah zato što je Marica bila došla da obiđe roditelje, pa se zagledao, bilo je proleće, sve ga razumem, vetar i haljina.

Bio sam u bolnici mesec dana posle. Doktor Šiška mi je rekao da mogu da nastavim da treniram. Kaže da naše mesto nikada nije imalo vrhunskog sportistu, i kako je moj sport plemenit jer nema udaranja i fer jer nema sudija, čovek je sam protiv sebe i protiv vremena.

Ja razumem Dugog, njega je devojka ostavila sa šesnaest i od tada nije baš čitav. Vodio sam ga i na auto put da se malo istroši ali bila je kiša pa nismo sreli nijednu, kako kaže pop Tasa, koji se moli Bogu da uspem, kurcoliznu. Deo mog treninga je i povraćanje a takodje i proliv. Naučio sam da izazivam i jedno i drugo. Cilj je da mi abdomen bude što prazniji kako bi se dijafragma u potpunosti spustila a pluća maksimalno rastegla i primila što veću količinu kiseonika. Povremeni član moje ekipe je i veterinar Krneta. On mi je predočio prednosti pražnjenja organa za varenje i resorpciju. On zapravo i nije veterinar iako leči stoku. Više je kao tehničar.

Mada Dugi tvrdi da je završio samo MOC.

Za proliv koristim gorku so koja može da se kupi kod Rumuna na buvljaku, ricinus koji mi dobavlja Krneta i jedan specijalan produžetak za tuš koji koristim za ispiranje odzada, poklon doktora Šiške sa kongresa u Berlinu.

Za povraćanje obično koristim jednu čašu u koju nalijem senfa i slane vode.

Mislim da je ovom senfu od jutros bio istekao rok.

LUDNICA

Na poljima su ostali
istina
zajedno sa osama da mirišu cveće
i tako mirisni
smrde na vrenje
u ustima pilotiraju
bespilotne letelice
cede iz neba boje mandarine
guste ihorozne sline
bljak!
uklješteni zapomažu
i ne znam zašto
ali u mom vrtu se ne čuje ništa
bele grudi i beli kukovi
klizaju
i ništa me ne lažu
Gde sam sad a gde sam bio
zašto sam se ovde sakrio?
Ljudi se menjaju
istina
kao kuvana jaja
i budu lepši kad bace ključ
zatvore vrata
otvore poklopac
čim ustanu ispod neba
boje kore mandarine
i više nema tišine
gong!
publika urla
a nisu svi stvoreni za dvanaest rundi
idem hodnikom
i proveravam kvake
lagano
sedamnaest koraka u sekundi
Gde sam bio nisam disao
nisam se sakrio nego sam zbrisao.

IMAM SAVRŠENO TELO, ALI JE U GEPEKU I POČINJE DA SE OSEĆA

… strpljen spašen …

Pljusak u ravnici.

Skrivena ispod žalosne vrbe, par koraka od druma, prekrivena preko glave navy blejzerom koji je već dobrano bio mokar, namerila je do grada. Podnevni autobus joj je opet pobegao, za malo. Tražeći pogledom prozor među nimbostratusima, očekujući tračak sunčane nade, nije primetila VW type 2, koji se pojavio niotkuda i zaustavio blizu nje. Kratki zvuk sirene, kako bi joj skrenuo pažnju. Okrenula se, nabacila osmeh na lice i već je skakutala ka spasonosnom prevozu a veliki drečavi peace sign se odbacivao od njene još veće grudi. Zanosila je bokovima a okvašena kosa vezana visoko klatila se i levo i desno. Obrisala je kapi sa obraza. Bila je to kiša.

– Možeš da me odbaciš do grada?

Već se bila uhvatila za kvaku i presavila blejzer u drugu ruku.

– Mogu…

Otvorila je vrata i uskočila unutra. Kombi se zaljuljao. Kiša je dobovala po krovu. Niz stakla se slivalo nebo. Reka neba.

– Kako ovde kod tebe miriše na lekove! I operacije….

Okrenula se iza sebe i sve je bilo u najboljem redu. Zadnja klupa je bila pohabana a gepek je bio prazan. Motor je radio.

– Mogu ti reći…

– Znam, znam, nemoj da mi kažeš, ti si zubar? Ili veterinar? Super su ti kolca, skroz kao za mene. Šta ti je to sa okom?

Negde na horizontu nimbostratusi su se razmicali i otvarali prozor Suncu. Usevi su doživeli prosvetljenje. Jedan auto je projurio pored parkiranog hipi kombija, divljački udarajući po sireni.

– Vidi! Kakav bilm…

Maramica natopljena etrom je bilo sledeće što je udahnula. Savila se kao grane žalosne vrbe i spustila glavu ispred volana. Ptozično oko pojavilo se u retrovizoru. Nikoga nije bilo niz drum, sem kiše. Ispred njih i kiša je nestajala.

Traka zalepljena preko usta. Sajla vezana za sedište zategnuta preko ruku i nogu.

– Mogu ti reći da imaš savršeno telo.

NAOČARE, MLEKO I KARTE ZA UTAKMICU

… jedan dečački …

Stalno bi nosio plavo, skoro teget

ništa vredno, razočarenja

prosuta po maglovitoj mesečini

skupio je u krevet, ispod jastuka

od pravih ptica, kondora i jarebica

stakla od prozora, sočiva prema zvezdama

ispod plavog papagaja,

na komodi kraj

san ostaje san, do kraja

Ako ne popiješ ostaćeš mali

pio sam i rastao i ostao dete

nema te igre

u kojoj ne možete

da mi pomognete

samo ako mi verujete

ako mi ne verujete, zatvorite oči

jedno je mrak, a drugo je teget

hajde još jednu čašu pa u krevet

Nikada nisam video magiju

iako me je nosila

nikada nisam dodirnuo zvezde

iako nisam bio na Zemlji

ljudi će doći da gledaju utakmicu

imaće mali osmeh na licu

iskreno kao dete

mrak uvek posvetli u teget

ako verujete

DEPILACIJA DUPETA

… praznični popust …

Vosak za depilaciju namažem na lebac

glavna ikebana nema parče vate

jednom rukom kucam

drugom radim kate (Middleton)

u dresu Hijavate

i propustim autobus za Pevac

Kao prskalica pucam

za Uskrs dragoj babi

donesem jajašce za ragbi

i voštanog zeca

Last Boy Scout plaća ljuto piće

udjem u pekaru sa džepom punim siće

kano klisurine

ostale su ti na obrazu

sasušene…
…suze

ti padaju u sise

koje kriješ ispod bluze

koje poreska uprava ti uze

PRAVDA ZA SISE!

U šta sad da blenem?

nožem za isti onaj lebac

presečem svoje…
…dodavanje

pijem šampon

ako nema parabene

žene koje hoće mene

rade (Šerbedžija)

samo u tri smene

izvan kruga dvojke

još jedared dojke

još redare da sredim na kapiji

zatrov, trljnjcskhpau

zatvorene dveri

leba ti mazanoga voskom

ustima ne seri
U ustima sa kostima

bludničim u gostima

kao Mjunik Bajern

srce para bol nikako da stane

prevrnem se naopako na putu za London

na puta pročišćenja sa malenom Hondom (Nami)

špalir u hodniku gde se sreća menja

pokloni se tovare za nova pokloljenja

pokajnike glatkih guzova

tovare

a njima se kenja

a njima se kenja

a njima se kenja

u fade out

a njima se kenja

5. maj 2013 0:21:31 | (15) komentara

Auć, čupa!
Weltschmerzgirl, u 5. maj 2013 12:40:44

kakva li je preferencija u crnorizaca?
horhe, u 5. maj 2013 14:10:16

Pomalo je degutantno. Lol.
astarta@net.hr, u 5. maj 2013 20:17:42

ma daj, koji deo
horhe, u 5. maj 2013 21:09:14

Svako ima dupe, a depilaciju samo privilegovani.
moonlightgirl, u 5. maj 2013 21:19:40

bas si se iznervirao.
robin, u 5. maj 2013 21:26:23

dobro si to srochila, pa mi pomozi ovde
‘svako ima mishljenje, a ( ) samo privilegovani?’
robin, bash sam se zabavio
horhe, u 5. maj 2013 21:29:48

K’o da si naručio piće.
moonlightgirl, u 5. maj 2013 22:40:38

Je li, je l’ poster pocinje sa NOT
volim kad se zabavljas! Nastavi! Tvoj blog je d best!
TriDe, u 5. maj 2013 23:43:53

pochinje sa YOU ARE, d’izvinish
horhe, u 6. maj 2013 0:17:34

sto bi moj kolega rekao svako ima “misljenje”, a ti ne moras bas svakoga da tapkas po guzi…
duledudule, u 6. maj 2013 2:21:41

lakše je bez dlaka, dizvineš.
arrow3, u 6. maj 2013 4:23:03

ako se izvinim, shta dobijam,hm?
TriDe, u 6. maj 2013 14:09:03
dule, nema tapkanja bez depilacije, jea
rowena, znam shta kazesh
3D, plazmu?
nemash se za shta izvinjavati,
poster glasi YOU ARE AN IDIOT
please, act accordingly
horhe, u 7. maj 2013 0:26:15

“rado su mi ruke na dupetu zena” hehe
ljupce (Neregistrovan), u 8. maj 2013 13:24:13

LJUTNJA


… četrdeset godina kasnije …

IDIOSINKRAZIJA – medicinska osobina izvesnih lica da ne neke nadražaje odgovaraju jače nego što je normalno, urođena preosetljivost preman nekim stvarima, naročito odvratnost prema nekim jelima (jagodama, rakovima), lekovima  (aspirinu, jodu, kininu), mirisima ili životinjama (na gore pomenuta jela i lekove organizam reaguje poremećajima organa za varenje, koprivnjačom, ospama);

temperamenat ili duševni sklop, način mišljenja svojstven nekoj jedinki; netrpeljivost, antipatija

Prošli su meseci od nesrećnog slučaja. Prošle su nedelje od kada sam pušten iz bolnice. Glava je u redu. Krvni sudovi su prohodni. Tako je rekao doktor. Nemam razloga da mu ne verujem. Na telefon ne odgovarm. Posao sam ostavio. Zauvek.

Kupio sam stakla da gradim akvarijum. Ili terarijum, nisam se odlučio za biće, svakako nešto sa kičmom. Ima nešto umirujuće u gradnji malih stvari. Antikatarzično malih stvari koje ipak ne mogu stati u džep. U džepu imam fotografiju koju je uslikao otac, davno davno. U dvorištu sam porodične kuće, na mini gradilištu sa gomilicama zemlje, plastičnim kockama, autima, i king size medvedom i zecom. Mislim da sam njima pravio dvorište. Eh da, i još većom patchwork zmijom. Sećam da se zvala Josephine. Sećam se da mi je ona bila ograda za dvorište. Fotografiju mi je neko doneo još u bolnicu, uz novine i pomorandže.

Sam sam.

Svuda je nosim sa sobom.

Sećam se kako sam se samo ljutio kad moram na ručak, kad moram da rasturim što sam gradio ceo dan. Uh, kipeo sam od besa.

– Pokupi krpene igračke, kiša će! Ako se ublatnjave idu u kantu! – drala se majka iz kuhinje.

Pokušao sam da se prisetim kako je Josephine skončala. Nije u kanti završila tek tako. Bio sam prerastao krpene igračke kada je Josephine poslužila mom prvom psu da promeni zube. Odlazila je krpicu po krpicu.

Bio sam teenager.

Ljutio sam se za svaku sitnicu. Besneo, plakao. Hteo sam da sve bude po mome. Hteo sam da se Sunce okreće oko mene. Valjda sam zato uspeo u korporaciji.

Kad se samo setim. I jednog i drugog. I prošlosti i ohoho prošlosti.

Jednom prilikom sam toliko izludeo zbog toga što nisam probao ni jednu od kupljenih jagoda. Sada znam da je to bila šala mojih roditelja koja im se obila o glavu. Pomahnitalo sam otrčao nazad na pijacu i probavao jagode od tezge do tezge, gutao peteljke, blato i svoj ponos. Završio sam u bolnici, otečen kao slonova noga.

Mrzeo sam majku zbog toga.

Problem sa starijim ženama se nastavio sledeće leto. Naravno da me nisu zanimale starije žene. I da, naravno da su me zanimale devojčice. I da, bio sam prosto rečeno, zaostao u odnosu na njih. Ako sam kretao one su već stizale. Ako sam stizao one su već bile daleko ispred, novi krug. Učio sam na sopstvenim greškama. Izabrao sam put posut trnjem. Neiskustvo.

Jednom prilikom kada me je već ne znam koja po redu devojčica, ne znam koji put prošetala i oladila, potpuno sumanut od ljutnje otrčao sam kod stara majke koja je od mladića pravila muškarce.

Oh , živote, puni, radosni – gotovo da je pevala –udovoljiću ti, pružiću ti zadovoljstva koja slutio nisi! Pogledaj me mladiću, pogledaj me mlado biće – oči sam pomerao, tako da sam zapamtio svaki komad nameštaja – dozvoli mi da ti udovoljim – pala je na kolena i krenula se okretati – Pogledaj me mladiću – pogledao sam je a njena matora guzica se pohotno uvijala preda mnom – sve su to dame oko tebe, koje se vrte u krug, u krug, koje ne žele još jedno leto bez svog mladića, bez svog mladog bića! Ah!

kraj.

1. maj 2013 0:07:28 | (15) komentara

cekam sledeci parastos. pitanje je sta ce kicmeno staviti u akvarijum ili terarijum. Josephine je skoncana pojedena, ne bas slavno za sada.
robin, u 1. maj 2013 11:28:06

imash li ideju kako moze da se zavrshi?
ili kad? bash me zanima kako izgleda spolja?
horhe, u 1. maj 2013 14:03:04

parastosom u svakom slucaju. Cekam zaplet, ne tako lep i ipak neko razresenje sindroma zbog neprilagodjenosti. ( za sada je izmedju po mnogim pitanjima, ali se trudi)
robin, u 1. maj 2013 14:29:17

iznenadicesh se.
horhe, u 1. maj 2013 15:55:21

A morao si da začiniš na kraju!
Ovo je komentar iz autobusa.
Weltschmerzgirl, u 1. maj 2013 16:21:28

pa zachini idu na kraju, ne?
a bice valjda i iz fotelje, top shop alike
horhe, u 1. maj 2013 20:01:25

Dođe tako neko vreme kada se okrene ono što nas interesuje.
moonlightgirl, u 1. maj 2013 21:38:49

trebala mi je seksualna frustracija iz detinjstva da bi lirskom subjektu opravdao ponashanje iz prvog dela a i kao put ka sedmom delu, koji si nehotice priblizno pogodila
horhe, u 2. maj 2013 0:07:15

Benedikt koga znam ima sindrom kataklizme
arrow3, u 2. maj 2013 0:24:55

Videla sam, trebalo ti je sve to, dva puta
@arrow, benedikt kog ja znam igra Holmsa
moonlightgirl, u 2. maj 2013 0:56:49

idiosinkrastichan sam na spor procesor, spor internet, inache sam spor
znao sam za raru, ali katakliznuo se, jea
horhe, u 2. maj 2013 1:35:29

izgledaju kao jagode, mirisu kao jagode, imaju strukturu jagode, ali…..
ljupce (Neregistrovan), u 3. maj 2013 22:12:48

izgledaju kao Seltiksi, mirishu kao Seltiksi, imaju strukturu Seltiksa ali su Niksi
(ne ljutim se)
horhe, u 4. maj 2013 4:01:15

Tvoje pisanje trazi predznanje od citalaca.
Gost kod grofice na veceri, u 4. maj 2013 17:10:54

ili Google search…
(trazi radoznale)
hvala
horhe, u 4. maj 2013 21:00:00

Cr

… sjaj metalnih očiju …

Prekjuče sam zakasnio na posao.

Zato sam u subotu sanjao da kasnim na posao. Žurim kroz centar ranom zorom, naravno gužva je sve veća i veća, jedva izbegavam ljude. Ubrzanim korakom skrećem sa glavne džade u uličicu kojom bi mogao i da skratim put i izbegnem gungulu. Istina ljudi nema ali ni svetlosti. Jeste da je sokače uzano oivičeno višespratnicama ali pre bih rekao da je noć. Iz dna ulice se približavaju samo tri siluete. Žurim da iskoristim odsustvo svetine. Zidovi se sužavaju u smeru u kom idem stvarjući nekakav arhitektonski levak. Pokušavam da se iskosim kako bih izbegao, sad vidim kao kroz prigušeno svetlo, tri momka sa crnim kapuljačama. Prolaz je sve uži a oni ne nameravaju da se sklone. Malo je nedostajalo da se samo mimoidjemo ali prvog s leva sam ipak zakačio ramenom.

Njegove hromirane oči su me prostrelile kad sam se okrenuo da se izvinim.

Došao sam svesti a glava mi se nadula kao cepelin. Vidim tri policajca na trotoaru gde je malopre bila noć, kako na zubatom Suncu čitaju podatke iz moje lične karte. Gnušam se policije, moglo bi se reći opravdano jer nikad nisam nikakav prekršaj napravio a kamoli krivično delo a toliko su me puta šikanirali i maltretirali da sam prestao da brojim. Animozitet je dovodio do straha a strah do potrbe da svedeno ali najiskrenije odgovaram na postavljena pitanja kako bi se što više smanjio njihov manevarski prostor za otpočinjanje uznemiravanja. Pogledao sam se u slomljene naočare za sunce i video da mi je okrnjena trojka, otečena jagodična kost i krvava usna. Bol je postajao sve intenzivniji, plitko sam disao jer mi ni rebra nisu bilo kao pre. Na levu nogu nisam mogao da se oslonim.

Policajac me je pitao čime se bavim u životu kada je dobrano potvrdio da sam čist, to valjda nigde nije pisalo. Podigao sam glavu i dok mi je pružao ličnu kartu video sam njegove hromirane oči i odsustvo osmeha na metalnim usnama. Pa ipak pored sveg predjašnjeg iskustva u trenu sam odlučio da ne kažem istinu i odgovorio:

Pisanjem.

28. april 2013 0:22:40 | (11) komentara

Ipak sam pročitala. Vreme je da me posetiš može(š) preko reda i da pišeš i da se slikaš (na rendgenu)
moonlightgirl, u 28. april 2013 0:57:30

Inspiracija dolazi iz nemogućih izvora. Ne konspiracija.
arrow3, u 28. april 2013 1:03:20

MG, dobro si uchinila, bio sam na rendgenu, ne tako davno
nego kad sam hteo da te posetim bilo je ovo ono, ccc
rowena, o pisanju mi najlakshe da pishem
horhe, u 28. april 2013 13:42:50

i da sanjas levak sa tri kapuljace a zuris na posao.
robin, u 28. april 2013 16:08:15

bio je to arhitektonski levak
(neshto kao Chika Ljubina, iako tuda ne zurim na posao)
horhe, u 28. april 2013 16:15:57

jasno mi je, ali levak je suzenje i arhitektonsko koje mora da se predje da bi dosao na vreme do posla (nekog) jer ne volis da kasnis a i da izbegnes guzvu i vrevu od ljudi koji ti smetaju. A tamo “medjutim”.
robin, u 29. april 2013 0:01:23

da, ne volim policiju
horhe, u 29. april 2013 0:09:41

Ima ona pesma Šta ko želi to i sanja.
Dečije pesme su najpametnije.
Weltschmerzgirl, u 29. april 2013 23:17:18

nikada necu odrasti, a niti sam mali, niti veseljak
horhe, u 30. april 2013 0:21:45

A Mali Veseljak jeste odrastao.
Weltschmerzgirl, u 30. april 2013 17:11:09

jepo je
(uranak!)
horhe, u 1. maj 2013 0:01:56

OVERSIZE

… +/- …

Oversize naočare

ispred praznih očiju

praznog pogleda

prazan šešir može da je oda

prazna glava

na zgodnim nogama

pravi dosta praznog hoda

po ivici realnosti

preko oboda

pada pogled

u prazan push-up

oversize

za samopouzdanje up

push away from yourself

everyone else

kada ostane sama

samopouzdanje down

šteta za tako kvalitetan brus

+

to niko ne vidi

ali češće je minus

dozvoljen

dozvoljava sebi apriori ne

češće je ne

nego bilo gde

na svetu

svet je prazan

prazan je stomak

jer ne jede, samo se jede

devojka je pas samojed

devojka je prokleta kučka

ustane na pola od bogatog ručka

bogatija nego ikad

ispod praznog stomaka

ostaje prazna pička

kvalitetnom dugotrajnom kurčetinom

underline

neće je napuniti nikad

24. april 2013 0:17:23 | (15) komentara

nagrdno ? je shta ustvari kaze Parov Stelar, bez guglanja
horhe, u 24. april 2013 0:25:11

Pitanje je koliko zapravo kvalitetno to dugotrajno moze da bude? Nema tu neke razlike sta je dole.
robin, u 24. april 2013 7:50:30

mogli bi o tome, mada svakakao krace
ako si oversize umishljen
horhe, u 24. april 2013 8:58:07

Pa sve je naduvano od trenutka kad su zene pocele da se bore za status zene sa muskarcima a onda je pamet otisla pod led. Ispraznost je dodatna komponenta koja je in i kod jednih i drugih, jer na koji nacin objasniti trend i prihvatiti samu tu cinjenicu da muskarci nisu dovoljno dobri ako nisu feminizirani ( ne smatram maco varijantu kao bolju) kao ni zene ako ne lice na travestite sa svim prenaglasenim. A sve je upereno i sa jedne i druge strane da se dobije roba na trzistu mesa i onda se lakse manipulise. Da, onda istorijsko pitanje pameti, duhovnog razvoja ,jedni pljuju druge, drugi pljuju prve, neki se pozivaju na razum i pamet a opet ne vide da je dosta stvari u daljinskom upravljacu, pa se zaista nadam da ce baterije da iscure u jednom trenutku i da ce se osvestiti zamrznute pameti. Nije popularno imati neko misljenje na osnovu svog mozga, to iritira, sta sad npr ja s. odavno su drugi rekli i objasnilu, je l’ da – da, sta sad npr postavka sto ne rade silikoni na sebi duhovno .pljuj silikone… ok pljuj, ali ja kao miroljubivo a istovremeno veoma ratoborno bice, ne mogu da prebacujem nekome sto ima virus i temperaturu. Sve se nadam proci ce, sve jedno. A neki pametni samo pljuju, treba skrenuti paznju na to, to je korektno, ok jeste, nego gde je protivteg i drugi uzor, kritika sama nije uzor. Izvini ako sam promasila post. Izbrisi nebitno iovako treba samo opljunuti, mozda ali ne mora da znaci.
robin, u 24. april 2013 11:00:06

mene samo zene zanimaju, zato je cura lirski subjekat; nije toliko kritika, msm jeste, ali vishe mi je krivo shto neke devojke
toliko izgube kompas, da vishe ne znaju ni shta hoce (taj deo, krivo mi je, me goni da pishem)
a bash je loshe kad neshto hocesh a ne znash shta ili mozda i znash, medjutim pojma nemash kako se do toga dolazi i onda lutash a svaki je dan Nova Godina… koliko je jela samo lepa, gola, u prirodi, pre i posle Nove Godine
bez ukrasa, svetiljki i poklona
horhe, u 24. april 2013 11:22:05

ako je svila oprošteno je, ali ako je sintetika džaba sve.
Nekako ste konektovani sa gostom danas.
arrow3, u 24. april 2013 11:33:07

jeste svila ali i dalje dzaba, sve ostalo
horhe, u 24. april 2013 12:48:58

Ma naravno dzabe, i naravno da sam shvatila tvoj poriv, ali u moru svega najmanje je bitno moj ozbiljan prilaz problemu. Krivo je, naravno da jeste bas zal, ali ne zalosno, zal za boljim. Ima jos, al neka, da ne shvatis kao svoju kritiku, nije, nego ima mnogo onih koji samo pljuju a nisu daleko od mozdanih silikona.
robin, u 24. april 2013 12:57:42

najozbiljnije pishem kad ne uchinim prilaz, nego udalj, taman toliko da vidim, naochare ne nosim,
samo za Sunce (argumentovana kritika nije na odmet, bez prideva je izmet)
horhe, u 24. april 2013 20:21:59

Manje gledaj tuđe devojke, više svoju, sve bude okej…
moonlightgirl, u 25. april 2013 10:58:14

meni je percepcija ekspan.(divna)
+ neke pojave bodu ochi…
horhe, u 25. april 2013 11:25:49

Sve je to manipulacija. Nije ona kriva, mada jeste.
Weltschmerzgirl, u 26. april 2013 11:35:12

manipulacija je push-up + josh malo
ali za ostalo cesh da izvinish
horhe, u 26. april 2013 12:44:15

svaki dan da je 13.10. i svi srecni
ljupce (Neregistrovan), u 26. april 2013 13:19:27

ovo su neke sise verovatno, videcu kasnije u toku dana, telefonska sprava mi je previshe pametna, za sise
horhe, u 27. april 2013 0:59:09

ZADAH

… život je divan …

Naslovne strane su pune smrdljivih laži. I smrdljivih istina. Novine zaudaraju.

Nikada mi neće biti jasni pisci koji su prodali kičmu za desk. Pročitao sam kako sam nedavno ubio gospodina Blacka. Dogadjaj se odigrao na državnoj granici izmedju Lousiane i Texasa. Piše i da sam pobegao sa gospodjom Black u Mexico. Kada je ona umrla ostalo mi je malo bogatsvo. Neko bi rekao da sam srećnik? Istina je da sam ga ubio odavno.

Kada me sretnu, ljudi se povlače u sebe. Valjda to zrači iz mene. Zadah povučenog. Povlačenje kao takvo. Uvlačenje. Ostanu dve školjke, jedva otvorene, koje se osećaju na trulo meso. Dve kućice od puževa. Prazne.

Spor sam ali pravedan. Nisam slep. To si mogla videti do sada, moja srećo?

Zadah iz usta nekih ljudi pouzdano govori o poslednjoj, prošlovekovnoj, poseti stomatologu. Zadah iz usta drugih govori da lažu. Ali dragi potrošači, laži nisu belje ako su zubi belji. Potrošićete sve pare na varikinu, neće ostati ništa ako se zubi pokvare. Zube koji se pokvare moguće je popraviti.

Hajde popravi ti lažnog Mesiju?

Zubi mogu i da se izvade. Može i oko da se izvadi. Oko za oko zub za zub. Rekao sam ti da sam pravedan, draga. Krezavi i ćoravi jesu ružni ali na posletku niko ne vidi kroz oronulu fasadu da li si unutra propao, sa sprata kroz truli parket, ili zajedno sa kadom dok si zamišljao da se opuštaš u meksičkom zalivu. Samo se propadne, kroz sebe.

Proročanstvo kaže da gledam iza svakog ćoška! Da budem oprezan! Kako da gledam ćoškove na ostrvu sa usamljenim svetionikom? Treba ceo život da se okrećem i gledam preko ramena kao kurva u javnoj kući koja ga prima u dupe.

Oseća se zadah smrdljive ribe. I smrdljive ribice.

Proročanstvo kaže da ću jednog dana biti u prevrnutom automobilu, smrskan u jarku, muve će polagati jaja u moje krvave rane. Krv na suvozačkom mestu. To nije proročanstvo, to je kletva.

Zadah smrti se oseća preko plastičnog cveća na grobu koje se ljulja od večernjeg maestrala. Zavese se pomeraju u praznoj sobi. Prozor je otškrinut.

Gravitacija je saveznik smrti. Polako nas vuče na dole, od prvih koraka van kolevke. Vuče naše podočnjake kako bi se potpuno izopačili do izgleda koji više nije vredan pogleda. Od kog se pogled skreće. Otegne vam se brada, sise, dupe, muda vam se otegnu, sve privlači središte Zemlje. Od zemlje si u zemlju se i vraćaš. Pa i kad u istu legnemo, opet idemo na dole.

Sudbina je optužena kao konspirator. Egzekucija? Neki lik kome se ne tresu ruke. Obarač, volan, penkalo, ili iglodržač, nije bitno. Na trenutak točak stane. Taj momenat mi je promakao. Krene rikverc. Retrovizor. Dobro postane zlo, a zlo dobije nove krpice i preruši se do neprepoznatljivosti. Uvuče se u kosti. Postane prihvatljivo. Sugradjanin.

Zadah pakuju u bočice parfema i daju mu imena i brojeve. Žvake postanu lekovi. Puckaju alu folije. Gutam, ne žvaćem, ne hvatam vazduha. Kopam i rukama i nogama zemlju koja me preživa i vari. I taman kada pomislim da sam stigao do vrha, prokopam dno učmale bare. Vidim trsku močvare, samo na sekund, sunčev zrak, a onda tunel proguta sve što nije isparilo tokom miholjskog leta, zajedno sa mnom. Jednostavno se urušim sam u sebe pod težinom mulja u koji sam isplivao. Segregacija mi napuni pluća, uvuče me u sebe, svari me i ispljune na obalu mora, kilometrima dalje.

Vidim ceremoniju na litici, sedmi je dan, sveštenik je sav u crnom i ima onu purpurnu traku, kao neki transvestit. Stari svetionik je do pola srušen i gori. Vatra upozorava mornare da se ne prevare. Večna vatra. Spremaju se da rasprše pepeo nekog nesretnika, sluge Božijeg, ali ne vide odakle vetar duva. Završe zaslepljeni kao da im je neko bacio prašinu u oči, pre nego da su se posuli pepelom. Najviše mi liči, ustvari, na pesak na koji sam ustao. Pesak koji curi u donju kupu sata. Vreme je za pročišćenje. Smrdim kao da me je poplava izbacila. Ili cunami.

Zadah se oseća sa oreola, oko šuplje lobanje, levo i desno od panamskog kanala, larve gamižu iz nagrižene orbite. Orbite miruju. Po njima se samo kreće. Nigde se ne stiže. Opet sam se vratio na isto mesto.

Oči su u REM fazi. Sanjam a ne spavam. Znam da treba da krenem. Auto i šofer me čekaju ispred glavnog ulaza u hacijendu. Trebam otići do grada, do urednika, odneti svoj poslednji tekst. Svoj testament.

Sve dodire koje sam spustio na tvoje lice, sve knjige koje sam ti pročitao, svi leptiri ostaju zauvek zarobljeni u vitrini. Svaki put kada sam prošao pored sobe u kojoj si spavala, voleo bih da sam neko drugi. Neko koga sam odavno ubio, bogatstvo moje. Osećam da smo previše vremena odvojeni jedno od drugog. Nikada nećeš znati za bol koji sam preživeo i patnju koja se nikada nije slegla, ni ja nikada neću osetiti koliko bi me volela najiskrenijom, detinjom ljubavlju. I krivo mi je zbog tebe.

– Gospodine Black, da li mlada gospodjica Black ide sa Vama do grada?

U utrobi je ostalo samo probrano kamenje. I drago i nije mi drago. Dalje, gore u gradu, crkva je kroz svoja teška drvena vrata sa stepeništa koja vode na ulicu udahnula šlep venčanice.

20. april 2013 0:29:03 | (15) komentara

Kako da znaš kada je ono Ja koje ubijaš pravo Ti?
Weltschmerzgirl, u 20. april 2013 12:07:59

chini mi se da ne znash kad treba, a posle je kasno, ne znam…
horhe, u 20. april 2013 12:37:21

Prerano za zadah, prekasno za venčanicu.
moonlightgirl, u 20. april 2013 13:15:46

mene zanima kako si dozivela scenu sa venchanicom?
zashto prekasno?
horhe, u 20. april 2013 16:01:53

Pa posle zadaha, koja bi se još udala?
moonlightgirl, u 20. april 2013 18:13:38

ne sporim shaljivi momenat
ali dozvoli da dopishem
razjashnjenje scene sa venchanicom
ako moguce nije jasno iz priche
dakle, radnja se odvija
na polju vremenskog diskontinuuma,
u prezentu glavnog junaka,
gospodina Blacka,
njegovoj proshlosti
ali i u buducnosti nakon njegove smrti
kroz predosecaje koje ima,
prorochanstva i kletve,
kao i na planu lichnih reminiscencija,
koje obelezava motiv zadaha
kao nechega shto chitalac mora da domashta
(i tako pokushavam da ga uvuchem u prichu)
scena sa venchanicom je sugestivna aluzija,
da se mlada gospodjica Black, njegovo bogatstvo
i sreca, u buducnosti udala,
samim tim da nije ushla sa njim u auto
koji ga je vozio ka gradu,
na putu do kog se prevrnuo
i ostao smrskan sa njegovjim poslednjim tekstom
njegovim testamentom
(ovo je kao kad madjionichar otkrije trik)

horhe, u 20. april 2013 20:20:00

Svejedno nikada mi nije bilo jasno kako izvuče i onog belog zeca
moonlightgirl, u 20. april 2013 21:48:01

svejedno na ovolike rechi, auć
horhe, u 20. april 2013 22:08:55

meni je asocijacija na tekst neko otudjenje, tako sam doziveo, onaj deo sa kurvom mi nije bas leg’o
duledudule, u 21. april 2013 12:44:29

chush kurva da ne legne!?
(ustvari moguce je)
horhe, u 21. april 2013 20:31:09

Odoh po Asepsol.
arrow3, u 22. april 2013 1:26:01

toliko se oseca…
horhe, u 22. april 2013 10:29:18

moze bit interesantan film
ljupce (Neregistrovan), u 23. april 2013 8:17:35

Mislis da je sve pocelo da zaudara? Pa jeste uglavnom, zato se smrad maskira parfemom. Ustvari novine i sluze za potpalu ili za brisanje cega god. Ko zivi u njima ima istoriju koja se cita u WC kabinetu. Sve vuce na dole kazes, ne znam da li se i podiglo ikada u visine, vise od zemlje i prizemnih stvari.
robin, u 23. april 2013 20:26:50

dvadesetchetvorobit, film
robin, uspravili smo se na gore, a ne na bolje
(ali zivot je i dalje divan, poruka je za mladje, cerku, iz priche)
horhe, u 23. april 2013 21:21:43

LEPTIROVA NEPREKIDNA VRTEŠKA

… prijatna noć i lak dan …

Vrteška, prirodna greška

priroda je savršena

ljudi su ti koji otkazuju

zdrav razum, bolestan naum

i obrnuto

reka useca ranu i ističe lekovita

da vidim nekog da za bolje pita

naravno da ne

vrteška je teška

od slova S i C

i obrnutih

biću tih

da ti se zavrti u S stomaku

da ti se zavrti u C crevima

koja su se odavno uvrtela

zašto se kaže uvrteo je u glavu?

laku noć želim svima

u utrobi džinovskog leptira

svira muzika

muzika od spiralnih nota

nevidljivih kota

izohipsi i izospirala

ispirala ne ispirala

tragovi ostaju

muzika je odsvirala

u utrobi džinovskog leptira

što se vrti

na ivici sna i jave

na ivici života i smrti

život je san

smrt je jedina jasna kao…

želim svima još jedan prijatan dan

16. april 2013 10:13:09 | (15) komentara

Mnogo dobra ova stvar.
moonlightgirl, u 16. april 2013 18:23:18

Ukrala mi MG konjmentar iz tastatature.
A i fotka je dobra, misteriozna.
Weltschmerzgirl, u 16. april 2013 18:35:14

MG priznaj da si mislila na muzichku podlogu?
welt, ako je predhodni iskaz istina
tvoj konjmentar josh vishe marginalizuje moju pesmu jer i fotku spominjesh a jok istu, stidi se! (foto je dodushe moj, kao i 91,7% ovde, pa mi je lakshe i mogu vecherat’)
horhe, u 16. april 2013 20:51:05

može i ovako, recimo.
arrow3, u 16. april 2013 22:36:02

to mi je odgovor na ? sa HERCA?
razmislicu…
horhe, u 17. april 2013 0:35:21

djoleprolece
ljupce (Neregistrovan), u 18. april 2013 10:50:09

antidepresiv
horhe, u 18. april 2013 11:11:32

Uvek primarno hvalim delo autora bloga, a tek onda specijalne efekte.
Weltschmerzgirl, u 19. april 2013 1:48:30

hvala lepa rech (i grozdjana mast otvara)
horhe, u 19. april 2013 2:10:39

Pažnja; kradem komentare iz tastature.
Mislila sam na tebe.
moonlightgirl, u 19. april 2013 9:41:20

ona stvar me je navela da mislim
mislim na poslednju rech u prvom komentaru.
horhe, u 19. april 2013 11:00:39

Ni vrteske ni uvrtanja ni ljuljaske i uljuljkivanja, klackalice su drugarskije i ne bude ti muka. Takav mi horoskop valjda, ni dehidrirane fontane nisu lose
drugarica iz eLEja (Neregistrovan), u 20. april 2013 0:12:16

boli tebe uvce, idesh koje kude, josh samo da odesh u eLEej.
horhe, u 22. april 2013 21:02:15

znaci ipak sanjam. lep ti je taj dzinovski leptir koji zivi jedan dan za svoj san.
robin, u 25. april 2013 16:56:25

romantichno chitanje, ali neka te.
horhe, u 25. april 2013 18:39:01

HERZ

… treba imati …

Ništa mi drugo ne preostaje nego da se ubijem.
Sve je izgubilo smisao. Rodjen pre vremena, mrtvorodjen ustvari, mrtvoživim.
Shodno tome umro pre vremena, logično kao smrt.

Mladić je ležao u fetusnom položaju na braon ćebetu, na krevetu, u maslinasto zelenoj sobi. Depresija se slivala niz farbu. Plafon se spuštao, a zidovi primicali polako ka centru sobe, gurajući krevet i lomeći pokućstvo.

– Kakva je to buka tamo? razdrao se major iz kuhinje.
Major nije umeo da kuva.
– Hoćeš li ti večerati, nesrećo?
urlao je kada je odškrinuo vrata sobe.
– Hoću tata.
– Hoću tata, pu jebem ti mater dronjavu, ko neka pičkica si, hoću tata. Šta si se skvrčio tu kao govno neko? Izlazi!

Nesreća je prava reč.
Kada bih postigao da izgleda kao nesrećan slučaj.
‘Mladić pogrešno procenio brzinu voza?’
‘Mladić se sapleo na ivici zidine?’
‘Mladić pretrčavao auto put?’

Mrak se nadvio nad gradom, potpomognut gustom maglom. Kiša je bila sitna i neprimetna. Mirisalo je na fosilni ogrev. Na svarene leševe. Nešto što je Zemlja već zaboravila, vadjeno je iz njene utrobe, da bi bilo spaljeno. Predikcija pakla.
Samo će u paklu goreti meso i kosti.
Samoubice imaju rezervisan separe.

Auto put, to uopšte nije loša ideja. Sećam se da na pasareli stoji znak, 4.3m, dovoljno da se ne dočekam na noge. Treba samo u pravom trenutku skočiti u pravu traku, kamion od 25 tona će dovršiti posao.

Mladić je napustio utrobu očevog stana, prošao pored postavljene večere za dvoje, ukrao jabuku i iskrao se napolje.
Vrata su se zatvorila.
Major je izašao iz kupatila u kom je bio da isprazni plastičnu kesu koja mu je bila vezana za nogu i počeo da viče na tišinu.
I na prazninu.
Za sad je primetio da samo jabuka nedostaje.
Razdor u njemu produbljivao se sve glasnije.

Mladić je izlazio iz vojnog naselja, naselja nasilja, i dosegao prečicu za presudu. Prošao je pored bandere koja se isključila. Zastao je.
Semafor je treptao žuto, sve je dozvoljeno. Pogledao je gore. Svetiljka je ostala isključena.
Isključen iz svakog drugog ishoda približavao se pasareli koja je premostila auto put.
Bio je sam. Naizgled.
Strah je bio sa njim. Odlučio je da mu pojebe odluku.

Samo dodji blizu pola i popni se.

Došao je blizu pola ali se nije popeo na ogradu. Ispod njega, saobraćaj je parao tišinu sa kojom se on mirio.

Sada se samo popni i skoči, nema oklevanja.

Popeo se na ogradu i sve je stalo.
Osetio je samo blag ali leden povetarac preko lica. Zatvorio je oči ali je video svetla kamiona. Kada ih je krišom otvorio, provirio samo, saobraćaj se odvijao kao i pre tri sekunde. Pogled krajičkom oka uhvatio je siluetu koja se približavala pasareli.

Uh, moram da sidjem dok ovaj prodje.

Kao da do malopre nije stajao na ogradi, sada je sa velikim olakšanjem, jer njegovoj je kastriranoj odluci ipak nedostajalo herca, stajao uz ogradu i razgledao preko. Hvatao je pogledom svetiljke bandera koje su se u daljini auto puta spajale u jednu vijugavu zlatnu nit pokušavajući da se zagleda što dalje, do suza.
Osetio je suzu od vetra, hladnu, zaledjenu na pola obraza. Okrenuo je lice od vetra i ugledao sečivo bajoneta koje mu se zarilo u stomak. Osetio je kako je proboden, vrh sečiva je udario u ogradu. Silueta koja se pojavila na mostu imala je lice. Oči tog lica gledale su pravo u oči mladića. Sledeći potez bajoneta probio je grudnu kost i mladić je postao truplo na sred pasarele.

Sledeća tri udarca teškog sečiva, ne znamo tačno kog – govorio je inspektor okupljenim novinarima na uvidjaju – oslobodili su srce, koje je isčupano, po proceni doktora golim rukama.
To je sve što mogu da vam kažem za sada…

13. april 2013 0:33:02 | (21) komentara

Onda bi ovo bio kec iz rukava.
moonlightgirl, u 13. april 2013 11:02:59

nije, vishe kao pazi shta zelish
horhe, u 13. april 2013 11:12:45

na kraju je sve proslo glatko, mladic ratko hehe
ljupce (Neregistrovan), u 13. april 2013 11:58:53

Jedino moguća reakcija, a da je zdrava. Samo što to mogu samo retki.
Gost kod grofice na veceri, u 13. april 2013 17:07:39

shaljivo zapaljivo, hehe
goste, koja reakcija?
horhe, u 13. april 2013 17:19:16

Herz je izdrzati te depresije sto donose kapetni i ostale oficiruse. Nema svako HerzA, neko se preda… Herz je herc, treba da kuca, ponekad i jace al da radi. Ne znam da li nije imao Herza ali je imao muda da se bori.
robin, u 14. april 2013 22:18:59

da se razumemo, poshto imam utisak da ste svo chetvoro uchitali neshto shto je meni promaklo…
dakle, lirski subjekat jeste pichkica, nije da se slazem sa vojnim metoda iskorenjivanja ali jeste pichkica, major je samo dodatni pritisak…
samoubistvo, koje nikako da se desi, kao ideja je obichna zelja za paznjom ali dechko ustvari ni ne zeli da se ubije, on vapi za paznjom i bira pogreshan nachin (zaboga nigde nikoga na mostu) jer, ponovicu, on ustvari ni ne zeli da se ubije, to je samo samosazaljenje preokret na kraju je osmishljen da razdvoji takve od onih koji su stvarno resheni da to urade, i kojima uspe
onih koji imaju herca da stave tachku ako je za tachku a ne stalno…
horhe, u 15. april 2013 0:33:04

Pa cekaj sad, jeste pickica jer se nije ubio? Hoce paznju, ok pickica , na taj nacin. Moze da i jede eksere pred kapetanom, ne mora da ide na most i to pust, to mi je promaklo malo. Eto branim tvoj mol-ski lik, iako je tvoj. Pa sta sad, ima takvih sto traze paznju hiljadu, sta ce, nedostatak ljubavi. Ali si ga nekako udenuo u pricu sa kapetanom, gde bi i pametan pukao na zdravo mesto ( bar po profilu iz okolisa kakve pamtim ). Ustvari nisam svatila razmazenu mazohisticku strukturu, da, jos mi je i prica bila previse ocita. A za stavljanje tacke ako treba… hm jeste donekle a nije odnekle. Ok za to treba herza.
robin, u 15. april 2013 1:05:15

shvatila pored ko zna jos kojih pojedenih i naopakih
robin, u 15. april 2013 1:10:47

pichkica je jer samo takvi ‘kao’ hoce da se ubiju
neprijateljsko okruzenje (cale major) je u funkciji trazenja ‘brzog’ reshenja problema
makar i po sistemu ‘ako imam problem koji nema reshenja, reshenje je da nema mene’
a lichno mislim da to nije dovoljno za stavljanje tachke na sopstveno postojanje; duboko u sebi i mali to zna i zato sa ograde umesto da skochi, sidje, ustvari je sve usmereno izbegavanju hvatanja u koshtac sa stvarnoshcu
ne postoji uvek i za svakoga izlaz ali za veliku vecinu postoji ali nedostatak herca da se ka istom krene je stechena slabost
horhe, u 15. april 2013 16:51:54

self-denial
horhe, u 15. april 2013 23:03:54

Ja sam uvek na strani slabi(ji)h. Treba im dati šansu i dovoljno vremena da ojačaju. Ovaj tvoj je pao za primer. I to mora neko…
Weltschmerzgirl, u 16. april 2013 0:31:12

pitanje je da je dobio pravu shansu i dovoljno vremena (i normalnog oca) da li bi je iskoristio ili bi se prenemagao, recimo romantike radi, da bi…
horhe, u 16. april 2013 9:01:20

Dobra priča, horhe. Jbg, skratio si mu muke na kraju, a mogao je preživeti. Butterfly effect i tome slično.
arrow3, u 16. april 2013 12:31:59

da li bi bila dobra da je preziveo?
i kako bi onda izgledala?
horhe, u 16. april 2013 15:31:08

Osećam se prozvano, i šteta je što si požurio s novim postom, kad smo tako lepu raspravu mogli voditi na ovom.
Weltschmerzgirl, u 16. april 2013 18:39:17

mozemo i dalje
(i blize)
horhe, u 17. april 2013 10:33:29

Ovaj post, delo naime. Vidim ga kao jedino moguću, a zdravu reakciju na “okolinu”.
Gost kod grofice na veceri, u 19. april 2013 18:57:58

sad mi je, naravno, sve cheshki jasno
horhe, u 19. april 2013 20:23:43

“nemas herza cek cek pa zasto se zadrzati na simbolu” jao…
AV (Neregistrovan), u 20. april 2013 0:25:26

jao, jaDNo, jA dnO, jad NO?
ne, beda, chemer, nesreca…
svima nam je srce shuplje i poluprazno
pa opet zivimo, mnogi
horhe, u 20. april 2013 1:19:54

VREME

… o jednom čekanju …

Čekam onaj momenat koji će mi ulepšati dosadan dan.
Sećam se ranije, dok sam bila mlada, to je bio momenat kada se kazaljke poklope, pa onda zamislim želju, da nam se pogledi sretnu sutra posle škole, u dvorištu. I sretnu se, i on se nasmeje a ja pocrvenim ali počnem da verujem.
Onda odrastem.
I sve se zdrobi. Od plodne zemlje ostane prašina koja curi kroz usko grlo staklenog vretena.
Jurim i nemam vremena da se okrenem za sobom. A kada se okrenem vidim da su svi već istrčali napred jedino ja spavam u startnoj mašini, na stomaku, sa glavom u jastuku.
Kunem se da nije bilo pucnja.
Kunem se da je to bio pucanj u prazno.
Alarm je savest.
Uzletim na silu i vremenom zanemarim silovanja.
Prepustim se.
Ono teče i protekne.
Vratim se da se ogrejem, pa nestanem.
Na neko vreme.
Parče kože na kome se vozim ulicama kojima sam prohodala, osipa se danima. Čekam da sretnem nekoga koga sam poznavala, nekoga ko je mene poznavao.
Čekam nekoga da mi pokaže put.
Klimam glavom.
Poći ću.
Toliko vremena sam bila zagledana u Sunce, hipnotisana, poželim da kiša nikada ne prestane. Moje oči su umorne od čekanja.
Od gledanja.
Kapi padaju jedna po jedna, kao u klepsidri, čuje se oluk, mladji od mene i časovnik postaje gramofonska ploča.
Samo da je neko postavi.
Ploču.
Igla je zabodena.
Naoružana do zuba išla sam u rat. Ubijala sam vreme, ne gledajući ispred sebe, širom zatvorenih očiju.
Sve dolazi na naplatu. Jasno mi je.
Platiću.
Evo ulažem jedan dah.
Poslednji.
Blažena beznadežnost se klati nad mojim krevetom, kao klatno zidnog sata koji je stao na tri minuta do jedan, kada je on umro.
Davno.
Poslednjih godina sve češće kasnim. Dani su mi sve kraći.
Kao da je stalno zima. Nešto mi je hladno.
Hladna sam.
Čekam da čujem magične reči.
Čekam vreme.
Vreme je.

9. april 2013 0:57:07 | (21) komentara

welt, hvala za ideju
horhe, u 9. april 2013 1:01:08

Zbog onog daha poslednjeg ja sad mislim na Ričarda, možda i na Žan Lika Godara, a da samo znaš u koje vreme čovek može da ode od jedne asocijacije. Like za pesmu, nešto iz prošlog života.
moonlightgirl, u 9. april 2013 8:39:26

asocijacije su super, kao besplatna voznja
pricha i jeste o proshlom zivotu, nechijem proshlom zivotu
horhe, u 9. april 2013 9:06:08

Na početku “Dosadan dan” (i asocijacija na hit grupe iz devedesetih “Tap 011”) i Sindi Loper na kraju imaju ironičnu notu (ovo drugo autoironičnu)
Gost kod grofice na veceri, u 9. april 2013 12:41:05

ajde goste, nisi Toliko star
ima josh vremena za tebe…
horhe, u 9. april 2013 13:02:22

horhe, svaka čast, i dalje mislim da si muZIKAlan i sve mi se dopada i na kraju CYndi i ako poseduješ ploču, najbolji si!
TriDe, u 9. april 2013 13:13:12

Ovo sad je asocijacija na EKV…jbg.
Gost kod grofice na veceri, u 9. april 2013 13:18:07

Bjesovi – VREME JE
duledudule, u 9. april 2013 13:57:24

3D, trt, malo plocha posedujem
goste, iskusno
dule, vecheras
horhe, u 9. april 2013 14:22:36

gde?
duledudule, u 9. april 2013 15:06:13

Mene je iz nekog razloga podsetilo na onu S’vremena na vreme kao da chujem stope.. da kazemo onda na neku nostalgiju.
Oloriel, u 9. april 2013 15:13:17

dule, kod mene
(na kompu, link, copy/paste)
oloriel, tu sam plochu nasledio,
nostalgie est tres romantique
horhe, u 9. april 2013 17:01:41

Da mi pucne vinil pa da umrem.
arrow3, u 9. april 2013 20:11:05

dule, video, Sindi i Bjesovi, hm (ne ta Sindi, bre!) tako se zvala u originalu, vreme je, ali sam varao ovde
rowena, imam, zlu ne trebalo…
horhe, u 10. april 2013 0:00:24

Vreme i onako ne postoji, tako da nije bitno koje je od nas dvoje prvo pisalo o vremenu.
Weltschmerzgirl, u 10. april 2013 21:48:36

Iskusno, ali ne i manirom rasnog strelca.
Gost kod grofice na veceri, u 11. april 2013 8:42:35

welt, priznajem da sam poveden/zaveden/naveden
goste, kako sam iskusniji sve sam manje rasa
horhe, u 11. april 2013 18:32:52

kad smo kod vremena, cekam da mi poprave komp pa da procitam zuta slova koja se ne citaju na tel
robin, u 11. april 2013 22:47:09

jbg, pusti da se uchita pozadima
ili vezbaj strpljenje
horhe, u 12. april 2013 14:51:07

Strpljenje mi je jaca strana, nemam vremena, ali nekad proradi crno beli caroban stapic. Ne znam, tuzno je da cekas vreme, lepse je da ga zivis.
robin, u 13. april 2013 2:32:18

od cekanja nema selameta sto ‘no kazu
ljupce (Neregistrovan), u 13. april 2013 12:06:13

MAGLAJSKA 18

… Bog je prešao na pripejd …

Mačka je skočila na sto
rerna je skočila na dvesta, Farenhajta
što je ništa, za makarone,
napolju je sneg a bazen je prazan
šaka mi je otekla, kao misli
koje je pokrenuo nesrećni Edrijan Brodi
Bog je prešao na pripejd

Ima nečeg sramotnog u kvadratima
i Farenhajtima
mozak kao u krokodila
veličine zrna pasulja, kidney bean
zaljulja brod na sred okeana
u sred bela dana
Bog je prešao na pripejd

Snimljen iz satelita
kako mi landara kita
grejanje je obrnuto proporcionalno
veličini mozgova
pa mogu da se šećkam go
Mozgova je stavio na poster, ne znam ko
a Bog je prešao na pripejd

Lično sam mu poslao SMS, MMS,
video zapis svoje čemer čamotinje
kako jedem pelen(e) i gloginje
u vili u kojoj mili po deo neke životinje
gledam obilje okom sirotinje
čekam odgovor da makar zgromi me
ali Bog je prešao na pripejd

Istrajavam tvrdoglavo u svojoj praznini
okružen tudjim punoćama
hacijenda sa Dedinja leti u Meksiko
zimi govorim da odlazi
i ona je prešla spolja, u moje srce
ja sam prešao tamo odakle sam
a Bog je prešao na pripejd

4. april 2013 1:53:20 | (21) komentara

Moguće je da se ovde dođe… U nekom od prošlih života.
moonlightgirl, u 4. april 2013 13:54:24

inkarnacija, reinkarnacija i njihova prijateljica hibernacija (al’ to onda ne bi smo bili mi)
horhe, u 4. april 2013 14:17:00

Gledam obilje okom sirotinje, cekam odgovor da makar zgromi me, a na kapiji Boga pise “Vracam se za pet minuta…”
duledudule, u 4. april 2013 17:05:08

kao nikad te napushta, ma vazi
a kad ti zatreba odgovor shto si sjeban
a neko jede jastoga na raznju, nema kredita
horhe, u 4. april 2013 19:09:58

Sreća je što su Ameri uvek tu da intervenišu onda kad Bog zakaže… Soundtrack se nikad bolje nije uklopio, čini mi se.
Weltschmerzgirl, u 4. april 2013 22:54:57

da, vidish, mnogima su krivi Ameri (i Englezi (i Nemci)), ali ovde su Ameri pick, za njihovu sjebanost, nekome je kriv Bog, neko od Boga trazi da mu pomogne i sad, iako su sve tri tachne koliko i netachne, retko ko podje od sebe…
ova pesma ‘iz Amerike’ je visila u vazduhu, koliko i Rammstein – Amerika
horhe, u 5. april 2013 0:30:13

Jastog na ražnju.
Šalu na stranu, balans ne postoji.
arrow3, u 5. april 2013 1:07:10

a i ako postoji onda je jogurt, pitam se kako ide uz jastoga; ovo je pesma o trazenju izgovora
horhe, u 5. april 2013 2:44:26

A djavo na postpejd… Uzeo smartove…
Erazmo, u 5. april 2013 21:48:38

Kako ide, pa fantasticno cuci uz jastoga. A ostalo sve legne nekako i sa one i sa ove strane baste.
robin, u 5. april 2013 21:52:16

erazmo, esenciijalno si to srochio
robin, konzumirala si jastoga? de napishi koju o tome; chini mi se da ovakvim likovima, leci i bashta, mogu samo imati veze
sa velikim parkom na kraju Ruzveltove
horhe, u 6. april 2013 10:13:59

bas tako legne, a cuci kao sto sve u svetu odgovovara fantasticno, nikako ali se desava.
robin, u 6. april 2013 10:36:23

na putu si da postignesh nivo nerazumljivosti koji sam gajio i josh ga se ne odrichem
horhe, u 7. april 2013 2:59:37

‘Gledam obilje okom sirotinje’… Nemoj nas bedirati. Ionako nam je dovoljno teško.
astarta@net.hr, u 7. april 2013 12:15:44

živo me zanima kakvi su tonovi i ritam ove pesme ako prodaješ, zamisli neku visoku cenu, i je l’ imaš ono R sa krugom ili mogu da ukradem?
TriDe, u 7. april 2013 13:13:07

Nije problem, nivo ne gajim, ali se sa mnogima ne razumem. Moracu da se sazmem u tacku, ili da dupliram slova, da ne trosim reci. Vidis da sam bila u pravu . Shah.
robin, u 7. april 2013 23:59:32

astarta, kad je lako vetar ga odnese,
kad je teshko ima se iza chega sakriti…
3D, tamno plavi, usporeni, donji 60…
kradi ako ti se da, besplatno je
robin, chek malo, mene zapravo zanima razjashnjenje prvog i drugog, jer ispade da nisam bash skontao (iako sam mislio da jesam, prvi),
treba li da kazem preety please?
horhe, u 8. april 2013 0:10:44

Jesi, skontao si, ovo je rebus. Salim se, da tako sam mislila kako si i shvatio, kad se pruzimo sve je isto, a onda moze i jastog sa jogurtom. U zivotu se sve vise dogadjaju jastozi na raznju sa jogrtom u pivskim casam. A nekad ga kod tebe u komentaima sazmem, ali vidis skontas. A sa nekima i na siroko nikako.
robin, u 8. april 2013 0:32:24

e dobro je, sad mogu miran na spavanje
horhe, u 8. april 2013 0:35:34

jedno je sigurno, da si snimljen iz satelita kako ti landara kita hehehe
ljupce (Neregistrovan), u 8. april 2013 8:03:41

jednu friendly dopunu kasnije: krrr krrrr u (evro)tunelu je.
AV (Neregistrovan), u 8. april 2013 13:47:40

SIMBOLIKA TREĆEG MESECA

… S-MART …

Svi su mi uvek govorili da sam pametan. Kažu da sam progovorio u trećem mesecu. Mama, tata, baba, deda, ujak, tetka, čak mi je i mladja sestra jednom rekla da sam pametan. Doduše to je bilo davno, bili smo mali, danas ni nemam njen broj. U školi takodje, nastavnici su se utrkivali koga ću više zavoleti, ko će mi dati više najviših ocena, gomile pohvalnica, priznanja sa neozbiljnih takmičenja, medalje, slavlja, promocije. Ne sećam se da sam svake godine pošteno bio u školi ni jedno tromesečje.

Na fakultetu nije bilo drugačije. Za trimestar sam postao miljenik veća i bio sam vidjen za člana čim se steknu uslovi. Bilo mi je drago da učestvujem u projektima profesora koje sam neretko sam osmišljavo i realizovao uz administrativnu podršku tih istih profesora koji bi se na kraju samo potpisali. Lako sam magistrirao jer je to bilo svima u interesu. Posao sam dobio za tri meseca u velikoj svetskoj korporaciji. Na razgovoru je sve izgledalo kao i pre. Nadredjeni mi je rekao da sam pametan i da sam na probi tri meseca. Naravno da sam za tri meseca napredovao iz slabo osvetljenog podruma medju kolege i naročito koleginice.

Kao nagradu za potpis na novi tromesečni ugovor dobio sam jedan od onih smart telefona. Svi su bili ponosni na mene. Uvek sam bio dostupan za nove provere, pretrage i rešavanja najtežih problema iz materije ali neretko i tudjih problema koji nikako nemaju veze sa poslom.

Tada je počelo.

Prvo sam čuo zvono tamo gde ga nije bilo, javljao sam se na isključen telefon, ustajao da otvorim vrata WELCOME otiraču i vraćao se zbunjen u svoju fotelju na razvlačenje.
Kada nije bilo zvono, jednina, slušao sam zvona, množina, do dugo u noć.

Posle tri meseca sam dobio novi ugovor, povišicu plate i premeštaj u centralu. Ne mogu se požaliti, zvonjava se proredila ili nisam imao vremena da je primećujem. Posla je bilo sve više, vremena za san sve manje. Uspavljivao sam se uz TV. Imao sam dovoljno da bez preračunavanja kupim novi TV, jedan od onih iz smart serije. Mogao sam bez ustajanja da vidim da nikoga nema pred vratima, koliko mi je minuta sna ostalo do zvona a kada bi počeli glasovi u glavi samo bih pritisnuo MUTE i sve bi utihnulo. Jednom sam tako, nakon što sam poslao poslednji izveštaj tri sata posle ponoći, uključio TV i gledao sebe kako spavam. Nije dugo potrajalo, trebalo je ustati.

Bio je ponedeljak.

Na poslu je sve bilo u redu. Dobio sam jednu od onih kutija u kancelariji od 10.000 kvadrata, uredio sam je po svojoj volji, čak sam uneo i akvarijum sa zlatnom ribicom. Imao sam ustaljen put kroz lavirnt radnih kabina kolega i koleginica. Naravno da su se ljudi gubili i koliko puta greškom upadali kod mene. Meni se to nije desilo. Ribica je ubrzo uginula. Nisam imao vremena da kupim novu jer posla je bilo sve više. Privodio sam kraju poverljiv i zahtevan projekat poveren direktno od upravnog odbora. Posle tri meseca danonoćnog rada sve sam upakovao i bolje nego nego što je bilo zadato. Za nagradu sam dobio Smart automobil. Jedan od onih pola automobila sa dva sedišta, jedno sa volanom i jedno na koje ću spustiti ceo svoj život (laptop, telefon i novčanik sa karticama), bez volana jer šta će ti u životu upravljač kada uvek neko drugi može upravljati tvojim životom.

Jednom sam imao rok za Novu godinu. Nije bilo nikakve šanse da stignem iako više od tri meseca nisam spavao i poslednjeg dana sam krenuo autom na posao. Na ulazu naravno nije bilo nikog pa sam ušao autom u kancelariju i od tada se vozim lavirintom i ne mogu da nadjem izlaz. Benzin mi je stalno na rezervi i ne mogu da zaspim.

Danas je mart, gotovo istekao, niko od kolega više ne dolazi na posao i niko me ne zove za projekat.

31. mart 2013 0:30:27 | (19) komentara

gde si sad erazmo ‘antikorporacijski’ frojde?
horhe, u 31. mart 2013 0:37:13

eh da, muzika na kraju ga ostavlja potpuno porazenog
horhe, u 31. mart 2013 0:38:36

Muzika mu razbija koncepciju (super je inace) Nazalost i kad mu ne pretekne benzina preci ce na baterije. Tuzno ali istinito kad postanes smart model “za upotrebiti i zameniti kad zastari.” Jedan u nizu savremenih i zamenljivih modela.
robin, u 31. mart 2013 13:46:56

duracell osoblje, to je to
muzika je klasicno podsmevanje (anti)heroju, koji je za razliku od ovih siromashnih ali slobodnih ljudi koji sviraju kumbiju, potkovanu karipskim ritmovima, zarobljen a da toga josh nije ni svestan, a svest je vec izgubio
horhe, u 31. mart 2013 16:38:11

kad se citava pamet meri samo poslovnim uspehom, korporacijskim napredovanjem, kad se ego pumpa divljenjima na poslu, u 4 zida ili u jednoj zgradi, onda je bolje da i ne progledas i ostanes slep do kraja zivota, jer susret sa stvarnoscu moze da bude jako bolan. A takvi ljudi su obicno fah idioti, nisu ni za pecanje kao kolega iz nekog predhodnog posta, tako da ih ne racunam ni u smart, niti ostale smart modele koji se tome dive. Postujem red, rad i disciplinu, ali ipak radi se da bi se zivelo, mada je rad i od majmuna napravio coveka, pa sad gledaj logiku. Znam, epski presek realnosti i nije za pametovanje, ali su loncici sve vise i vise pobrkani.
robin, u 31. mart 2013 23:59:13

pa josh kad ti se od malih nogu govori da si pametan, pa josh kad osvajash beznachajna priznanja za svoju pamet, pa josh kad sam sebe ubedish u to i na kraju samom sebi poverujesh
onda si vidjen da budesh rob imaginarnog upravnog odbora sa odlichnom platom koju necesh moci da troshish na zivot jer od zivota nece ostati mnogo
kroz godine kojima cesh se boriti za mesto ka vrhu koje mozesh izgubiti za dan hraneci svoju bolesnu ambiciju (mada nije primarno)
zarad bolesnog profita istog onog imaginarnog upravnog odbora u koji se nikada necesh smestiti jer za to zapravo treba pamet i mozesh postati jedino antiheroj, sici sa uma i ispariti u sopstvenom besmislu
horhe, u 1. april 2013 2:46:20

‘Ako čuješ da je neki dečko od jedanaest godina postao najbolji učenik među pet stotina učenika, nemoj na to obraćati pažnju. U čemu je on to najbolji, za ime božije? Zar mu nije tek jedanaest godina? Najbolji? Ko želi dete opterećeno tako teško uzbudljivim osećajem samovažnosti?…’
(Vilijam Sarojan, ‘Zovem se Aram’)
Ako kažem da su najveći problem čovečanstva pogrešni prioriteti, neko može pomisliti kako nisam nimalo SMART.
Weltschmerzgirl, u 1. april 2013 14:15:43

kao konj sa plashnicama, vidish samo napred, i neko drugi te usmerava, bichem a plashnice su da se ne plashish, ako neshto nailazi sa strane
(distinkcija: konji su plemenite zivotinje)
horhe, u 1. april 2013 19:52:23

Ako odrasteš sa nekom etiketom, uvek je dobro da je neka dobre kvalitete.
moonlightgirl, u 1. april 2013 23:16:39

dobro je, odlicno, fenoMENalno, ali, sto. sto mu gromova, nisi dobio nekoliko, recimo tri devojke na tri meseca, a vidis kako bi to bilo bolje od… (volim tri tackice)
TriDe, u 2. april 2013 10:20:45

MG, shto se etiketa tiche, vec napisah u proshloj pesmi, etikete u konfete, ostajem pri tome, reci cu ti zashto, ako ti je neko prishije, nisi je sam prishio, ako je sam prishijesh, uvek si izabrao predobru…
3D, to je korporacija, nije bordel, lik je finansijski analitichar ili neko slichno chudo, a ne svodnik, zene nisu roba
kapiram da nisi hteo o tome ali nisam odoleo da ne promovishem antisextrafficking, nego mene nema ich u tekstu; kada bih radio u korporaciji svakako bih pishao u korporativni lavabo ili neko slichno chudo
horhe, u 2. april 2013 12:24:22

Slažam se, je l su muškarci roba, hm?
TriDe, u 2. april 2013 15:18:39

nisu, ali i zene i mushkarci mogu biti dobro placeni robovi.
that’s the point
horhe, u 2. april 2013 16:40:30

Pedomobil
ljupce (Neregistrovan), u 3. april 2013 14:56:57

Pahomije nije platio kaznu za parkiranje
horhe, u 3. april 2013 19:52:51

Tu sam… Bra…zil… tatatattataa…. Bra..zil….. Ja sam nedavno isledjivan zbog svojih aktivnosti na internetu… ovo nije zajebancija…
Erazmo, u 5. april 2013 21:55:40

sa korporacijom nikad nije za.jeben.cija, nego srednji deo rechi
horhe, u 7. april 2013 19:01:28

du.. ovaj.. hm visok post, znam neke koji igraju tu 1D utakmicu, trku sta vec. imam karte u parteru (povremeno utrcim pssst) kako je jedna -girl rekla strasno im fali sa jedne strane, a resavaju ono sto umeju da rese. privremeno olaksanje. nije uvek za podsmeh.
AV (Neregistrovan), u 8. april 2013 14:16:34

nije podsmeh, vishe OM (odbrambeni mehanizam)
horhe, u 10. april 2013 15:31:10

AMNIOCENTEZA

… let me be …

Nisam ni udahnuo
a uzimaju mi vazduh
zagadjuju mi vazduh
ogadjuju mi vazduh,
okruženje, nestaje iz mene

Iz mene već viri papila,
kanila,
produžena ruka skraćenog debila
pliva, u vodi zagadjenoj kao etar
dugačka je metar

Metar dalje samo malje, na grudima
malje na rukama, skraćenim,
malje na mozgu,
pege na Suncu, na ljudima
dobijene rodjenjem

Birth mark, Marko
lako za prepoznati sa maskom
ko ti je jednom tlo pod nogama makao
neće te taj ni u pakao
pustiti lako

Lako kao prvi udisaj
kada ima dovoljno surfaktanta,
da se pluća odlepe, da se otcepe,
sve etikete sa ovog čoveka,
koji tek treba da postane dete

Etikete u konfete,
ostavite mi okuženje
ostavite me da plivam i uživam,
da plutam, ako nestanete
mogao bih more da progutam

27. mart 2013 0:41:12 | (11) komentara

Znam da ne obožavaš seriozno repanje, al’ nadovezalo mi se: marchelo – pismo vanzemaljcu
Weltschmerzgirl, u 27. mart 2013 9:41:57

Opaka pesma, jeziva… druga i zadna strofa su mi najupecatljivije
duledudule, u 27. mart 2013 10:16:38

abortus, biti il’ ne biti, na ovome svetu,
abortiram chesto a josh se cheshce radjam, za sada, amin
op jeziva, je opaka
horhe, u 27. mart 2013 16:06:10

Život je kad si živ.
moonlightgirl, u 27. mart 2013 16:08:32
najzivlji sam kad me niko ne dira
horhe, u 27. mart 2013 16:18:47

onda te ne diram a i nema sta da se doda.
robin, u 27. mart 2013 23:51:04

samo mi to retko uspeva
a posle ne znam da objasnim zashto hocu komparativ i pozitiv, a hocu
horhe, u 28. mart 2013 0:44:31

Asaf Avidan – Reckoning Song
horhe, u 28. mart 2013 19:47:24

a kamo prolece?
ljupce (Neregistrovan), u 29. mart 2013 13:51:25

tu je iza choshka
horhe, u 30. mart 2013 13:05:34

Volim kad nas uželiš pa pokidaš
Bx (Neregistrovan), u 30. mart 2013 18:12:03

U AMBULANTI

 

Benediktov sindrom – skup nervnih simptoma koji se javljaju usled retkog oblika šloga zadnje strane mozga sa efektima na srednji i mali mozak (prim. aut.)

– Dobro jutro, doktore.

– OHOHO, dobro jutro – odgovorio mi je doktor u kostimu Deda Mraza.

–  Znate, ja sam onaj od zimus, onaj sa Benediktom, znate, rekli ste da se, znate, javim za četrdeset dana, znate, na kontrolu.

– A gde vam je Bendža, ostao na hodniku? AHAHAHA! Četrdeset dana, što da vam nije neko umro? AHAHAHA!

Khm, khm, sedite!

Doktor je prišao prozoru koji je bio otvoren na kip i širom otvorio oba krila. Počeo je da skida kostim Deda Mraza, ispod kog je bio uredan beli mantil, košulja, kravata, pantalone na peglu. Skinuo je mantil i zafrljačio ga preko ordinacije, prema čiviluku. Ispade gomila sranja iz džepova. Naravno nije se sam zakčio na kuku nego je zavšio pored kante. Doktor je otpustio kravatu i prebacio mi je preko glave i nastavio da raskopčava košulju, onda se naglo okrenuo i uputio mi je jedan od onih pa dobro šta čekate pogleda, uz jedan pokret rukom, kao odakle da počnem, na šta sam se uhvatio za dugme na košulji. Doktor je izuo cipele, čarape i skinuo pantalone koje zgužvao i bacio kroz prozor i dok sam se zapiljio u svoje dugme koje se zaglavilo u procepu, skočio kroz prozor. Nakon što sam iz ukipljenog stajaćeg položaja, držeći se za dugme kao da sam video odžačara a ne medicinara, sručio u stolicu, grčevito sam uhvatio naslone za ruke, kao da bi me promaja mogla izduvati kroz isti onaj prozor. Nisam se maknuo dok mi se disanje nije stabilizovalo.

Kada sam smogao snage da se pomerim, ustao sam i krenuo sam stidljivo prema prozoru. Nisam odmakao ni korak dva, doktor je bos i golih prsa ali u pantalonama banuo na vrata ordinacije. Bio je u sred rečenice a meni je srce bilo u ustima. Mislio sam da sam se opet šlogirao.

– … u najrazličitijim bojama. Flora prva prevladava strahovima, plavi u svom krilu Harmoniju koja drži Sunce koje greje. Dragi moj, Apolon se smeši sa neba, nektarom omajan povetarac nosi polen preko napupelih livada, kojima odzvanja pesma slavuja, srećnog jer je zima za nama, radost se širi kroz šume i proplanke, na kojima horovi vila i vilenjaka pevaju nežne melodije i sve je nagnuto ka ljubavi. Krv koja struji kroz nas snagom nadošlih planinskih potoka je krv koju treba trošiti samo na one koje volimo.

Da, volimo dragi moj…

– Doktore, je l’ sve u redu? – procedio sam jedva.

…sve je u redu sa vašim krvnim sudovima. Idite sad i zapamtite – PRIMO VERE, dragi moj, PROLEĆE je već počelo, sve dobija drugu šansu, za sve postoji novi početak, svake godine ali ne u januaru. Imajte to na umu.

Kada sam na parkingu ulazio u auto, pokisao kao miš od ovog doktorovog sunčanog proleća, slučajno sam bacio pogled ka ordinaciji. Video sam ga na prozoru, kako mi maše. Ispod istog onog prozora sa kog je malopre skočio, sada sam video kraj terase, koja je bila ni dva metra niže i sa koje se ulazilo u ordinaciju pored, iz koje najverovatnije na hodnik, pa logično opet kod njega.

Doktor je bio u pravu.

nastaviće se…

22. mart 2013 1:02:03 | (13) komentara

Baš ti je uspeo ovaj lik doktora, svaka čast, zamišljam ga kao Robina Vilijamsa. Doduše, ne znam koliko bih volela da mu budem pacijent.
Weltschmerzgirl, u 22. mart 2013 1:55:17

lucidan, ha? da je zensko zvao bi se Lucija, od miloshte Luce
horhe, u 22. mart 2013 2:00:05

Meni je super, bolje razumem takve doktore. Njegov pacijent po pitanju onih crnih oblaka, moze..
robin, u 22. mart 2013 10:37:44

Trebao je nešto da prepiše na recept pa puta dva, pa retard delovanje, ili je prerano objavljen post, bar petnaest dana pre nego što treba.
moonlightgirl, u 22. mart 2013 13:00:31

Ja sam srecna, oko mene sve zgodni, mladi doktori. Kostim omiljenog deke u crvenom zamislim sama.
arrow3, u 22. mart 2013 13:17:49

da, doktor je dobro ispao (shvenk, shvenk), mogao je da mu prepishe i toplije vreme ali vidim da i sledece nedelje ima da zimujemo, koliko i rowena, ali shta sam znao, kada sam pisao bilo je prolece mame mi… djed crveni je upao jer chini mi se da se mi ‘porasli’ radujemo sad prolecu kao ‘deca’ njemu iako su oboje opsene, na stranu simbolika novog pochetka, o chemu sam zapravo hteo, u nastavku…
horhe, u 23. mart 2013 9:21:18

Zamisli, lik se sad naloži (mislim lik iz priče) na proleće i novi početak, al’ ga prolećne vremenske prilike slične današnjim pokolebaju i vrate na pogrešan put, zamisli. Mislim, teško je to sa novim počecima, preteško.
Weltschmerzgirl, u 25. mart 2013 21:25:08

shto se nastavka tiche znam samo da ce zvati Ljutnja i da ide prvog maja, ako do tad ne zarudi, ima da poludi (m)
ma zarudece, do rudimenta…
teshko jeste ako idesh iz minusa (ko ne ide?),
chak i kad je dozvoljen…
horhe, u 25. mart 2013 22:05:47

opet o rari
ljupce (Neregistrovan), u 26. mart 2013 18:57:33

ovaj RARA je legendaran
(na svih sedam nastavaka nece biti promashaj kachiti legendarnog raru
horhe, u 26. mart 2013 20:02:26

Vera u ozdravljenje je pola ozdravljenja.
Weltschmerzgirl, u 26. mart 2013 20:13:51

doktor posmrkao sav polen (i jos ponesto) lepo vreme opet tek kad se zalihe obnove
AV (Neregistrovan), u 8. april 2013 14:39:24

anice, doktor je alergichan na polen, to makar svi znaju sem njega, za poneshto ne tvrdim
kazu chike iz yahooa, obnova od chetvrtka, ovoga…
horhe, u 8. april 2013 21:47:49

IZMIŠLJENOJ DRUGARICI IZ LONDONA

… obrnutost sveta…

Shopping mall strana mosta
je dosta popunjena,
pa se vozim desnom stranom
glumim stranca,
glumim Engleza,
koji voli da se zeza
vraćam se u stari Beograd

Pristajem na dogovor kod Pristaništa
samo ako povedeš drugaricu
onu što se gubi,
na papiru,
ako pristane da se ljubi
i sa tobom i sa mnom
ili ništa

Odloži venčanje
odloži krst i odloži krštenje
odleži par dana kao javno mnjenje
javno istupi u odbranu teme,
teze,
Temze,
nabujala Sava potopiće vreme

Na dvojci su ispisane trojke
nekome su se potkrale greške
krug je krug,
i kada si tramvajem i kada si peške
a obrnuti trougao je obrnuto prvenstvo prolaza,
nešto treće
ni manje, ni veće

Ako dodješ do tačke u kojoj zima postaje proleće
napravi fotografiju bez ljudi
da se sećamo,
budi daleko i daleko ostani
tvoje ostrvo je veće nego Veliko ratno
i sve ti je, i sve mi je
obratno

17. mart 2013 0:00:09 | (15) komentara

ne znam zasto ali me ove poslednje 3 strofe snazno asociraju na
NIKOLA VRANJKOVIC Sretenje
a kada sam procitao naslov i video sliku na pozadini prva asocijacija mi je bila
Tom Waits- Christmas Card from a Hooker in Minneapolis
duledudule, u 17. mart 2013 11:58:41

Povedi onu drugaricu koja će pristati da se ljubi i sa tobom i sa mnom. Vau. To može. Da ne ispadnem sad neka biseksualka lažna ovdje. Lol.
astarta@net.hr, u 17. mart 2013 12:00:34

dule, do vecheras
astarta, povedi drugaricu kad krenesh u London/Beograd
horhe, u 17. mart 2013 13:13:14

Nemamo gde da zurimo, tako da samo lagano
duledudule, u 17. mart 2013 13:47:49

3 nikad nije 2 , ni sa druge strane gde Englezi pristaju na poljupce. Moze 3 u 1, ali samo za one koji nemaju ukusa. Poslednja strofa je sjajna.. PS volis obrnuti smajli pa ga obrni.
robin, u 17. mart 2013 17:40:14

Je l’ očekuješ da ti izmišljena drugarica odgovori ili i to spada u tvoj deo posla?
moonlightgirl, u 18. mart 2013 15:12:59

dule, sretenje je na repeat, iako nisam ljubitelj domacice ali ovoj pesmi se nema shta osporiti, za Toma treba retko raspolozenije…
ne mogu da pronadjem asocijacije, ipak su pesme o razlichitim osecanjima
ali hvala za hit nedelje…
(video sam i link na Penziji, to je bio zicer)
robin, mozda bi bilo jasnije da je naslov Umishljenoj drugarici… ali takve smo svi nekad imali, izmishljam, to mi je ukus…
MG, do kraja smo se sporazumeli, drugarica i ja, ona ostaje Izmishljena/Umishljena a ja ostajem sa stare strane Save…
horhe, u 18. mart 2013 19:00:24

nisam imala i-drugaricu i taman kad se uplasim da se ne uklapam jer sam nemastovita shvatim da je to ‘obratno’, a ‘obratno’ je vidim in i tu se malo smirim, uh…
za pragnje cula naravno, a jagnje koristim iskljucivo u agregatnom stanu dzempera (ili simbolicnog procenta u istom)
AV (Neregistrovan), u 19. mart 2013 12:41:48

anice, obratno je in, do te mere da mora, chitaj mora, da bude obratno
to su te izmiumishljene drugarice, kao da su rodjene u Londonu
horhe, u 20. mart 2013 0:05:36

Eh, da barem svako može da izmisli ono što mu treba. Treba umeti izmisliti!
astarta, čekamo te!
Weltschmerzgirl, u 20. mart 2013 14:47:00

da astarta, chetkamo te
horhe, u 20. mart 2013 16:51:15

Gde će pesnik da se seli?
Anoniman (Neregistrovan), u 20. mart 2013 16:59:01

za sve koje to zanima, moje vec postojece adrese koje ce biti naslednice
(ne znam tachno josh koja kad i tako to) su u vidu atributa upisane u html ovog Titanika i pojavljuju su na dnu ili pochetku arhive (levo drolje) kao linkovi ka istim,hvala
horhe, u 20. mart 2013 19:24:02

I sad su sve pogledale levo
Dobro da si napisao, retko gledam tamo.
moonlightgirl, u 20. mart 2013 23:34:08

dobro si (me) ugledala
horhe, u 21. mart 2013 18:00:59

PENZIJA

… neko je zaista dočeka …

Ekspozicija.
Sati je oko pet. Sunčevi zraci padaju pod kosim uglom i samo jedan deo arene je osunčan. Sezona je na samom kraju. Ipak, više to nije bilo što je bilo pre. Ljudi su prestali da dolaze u velikom broju. Mada i dalje skoro svi su navijali protiv mene. Za mene pak, opet jedan dan u areni, još jedna borba. Nisam gajio nade, mislio sam kako mi sledi definitvno poslednji izlazak na pesak. Ravno je čudu, božanskom providjenju i u ozbiljnoj koliziji sa matematičkom verovatnoćom da ću opet preživeti pošto sam već dva puta preživeo. Je l’ treba da spominjem da je, za mene, najvažnije pravilo, a to je ko pobedi,  odnosno ostane živ,  jednom, više nikada ne mora da se bori, bilo pogaženo kao da ne postoji? Tako da mi je ovo treća borba.
Za to su krivi ljudi.

Zaplet.
Borba je osmišljena tako da se retko ko izvuče. Ljudi protiv kojih se borim je uvek više i oni su naoružani a ja skoro pa nisam. Dobro jesam ali svakako poštenijim oružjem. Tamo u areni, i na pesku, svi su protiv mene. I oni koji su tako daleko od mene, spremani ceo vek samo na to da me teatralno liše ovo malo ograničenog života. I oni koji su mi neki nazovi rod, koji bi mogli da budu u mojoj koži da se neko pita, koji se ponašaju kao da me ne poznaju i puštaju druge da ih jašu. Od njih uvek prvo primim najpodlije udarce. Oštre čelične žalce mi sa visine i sa ledja zabodu u ramena. To je da me oslabe.
Nakon toga počinje ta jeziva muzika.
Krv kaplje sa mene na pesak pred noge. I dalje su brojno nadmoćniji i dalje su im mete moja ramena. Još po tri stileta, sa svake strane, uspevaju svaki put da zariju u mene, obično kao kukavice prilazeći iz mrtvog ugla. Zatim sledi finale ove nepoštene predstave za svetinu.

Kulminacija.
Borba oči u oči koja traje tačno 16 minuta. Ja sam krvav i prašnjav sa svim tim oštrim prokletinjama koje vise iz mene a on je sav ugladjen, hvata poslednje zrake zlatnog Sunca u svoju zalizanu crnu kosu i  na svoje vašarsko zlatno odelo. Tradicija nalaže da moram biti proboden mačem kroz vrat, od napred. U tom smrtonosnom plesu oko mene, pokušavajući da mi isporuči večna lovišta, moj kičasto maskirani ali nadasve obožavani, i samim tim dobro plaćeni ubica, napravio je prvi put u svojoj dugogodišnjoj egzekutorskoj karijeri jednu malu grešku. Instinktivno sam je iskoristio. Uspeo sam zato ja njega da probodem kroz donju vilicu, izmedju leve i desne strane, kroz usta i da mu otkinem jezik.
Preživeo je.
Mislim da ipak neće moći, kada jednom ostari kao ja i ode u zasluženu penziju, da svojim unucima priča kako je veliki bio. Meni su izvadili oštrice iz tela, izveli su me na mesto sa kog sam i uveden i sezona je bila završena.

Peripetija.
Rane su zarasle. Znajući koliko su ljudi lažljivi očekivao sam da nikada neću dočekati penziju i da sam sledeće sezone, ponovo za borbu, prvi na redu.
Ali sledeće sezone nije bilo.

Rasplet.
Korida je zvanično ukinuta.

14. mart 2013 0:15:28 | (25) komentara

evo, ja ću da navijam, baš za tebe.
moonlightgirl, u 14. mart 2013 14:09:35

“jaoh mene do boga miloga
dje pogubih od sebe boljega”
fali ti jagnje (ili par njih) od po godine pod nosom
AV (Neregistrovan), u 14. mart 2013 14:28:22

Meni treba Epilog,
TriDe, u 14. mart 2013 16:38:46

mislis da se moze uzivati u penziji kad si fakticki pojeden, samo jos ne znas. U Stek Housu, za stolom sa besplatnom salatam i uz pecen krompir se susretnes ponovo sa odusevljenom krvozednom masom.
robin, u 14. mart 2013 19:39:23

na sve cu obratiti paznju kada se dokopam kompa horhe, u 14. mart 2013 19:57:21

ne znam zasto iznenada flesbek proradi…
pisala o slicnom…
arrow3, u 14. mart 2013 23:23:35

ili makar kada se dokoMpam Kopa, MK trt mrt, rezrt, jedno od ta 2
horhe, u 15. mart 2013 0:21:46

MG, dobrodoshla u klub
horhe, u 15. mart 2013 18:00:30

anice, jagnjad ginu iz drugih razloga koje ne mogu u potpunosti da pobijem
(koja rech za argumentaciju)
znash ono, dvoglavi razanj za prase i jagnje, pa shta se onda peche?
pa PRAGNJE!
horhe, u 15. mart 2013 18:00:45

3D, rasplet je bash lepa rech, na kraju se uvek sve rasplete, ne ostane upleteno, jedino je problem shto je vec kraj
ako nisi mislio na neku svoju intimnu koridu koja bi voleo da bude ukinuta?
ti znash bolje kakve su shanse ali ono shto meni ne ide u ovoj prichi je previshe optimistichan kraj, takvi smo mi budale/romantici
horhe, u 15. mart 2013 18:02:43

robin, Steak house, to je ono ispod Beogradjanke? nisam bio; to za penziju i uzivanje je velika misterija, dozvolio bih sebi chak i smisao zivota… evo moj djedo ce uskoro biti u penziji vishe nego shto je radio (ni malo lak posao) ali nisam siguran da uziva jer ne zna, ne zna, pricha kako ce svake godine u grob chak se i ne drzi saveta lekara i malo mu fali do 90
opet onaj grobar od pre neku nedelju koji ce da ide na Dunav da peca, verujem da ce uzivati, kada sam chitao intervju, poverovao sam mu
ako dozivish penziju, morash da znash shta cesh sa sobom
horhe, u 15. mart 2013 18:03:54

rowena, prochitao, naravno
vidim sad zashto ‘skoro kao ja’ na proshlom postu
da, prvo lice jednine pojachava utisak koji svakako ne moze da izostane sve da je neko Hercegovac; jednom sam se na temu surovosti prema zivotinjama, o chemu se ovde zapravo i radi (ako je ikome promaklo) raspravljao sa jednim majmunom
(ustvari bolje ne koristiti poredjenja sa zivotinjama) o tome da li je ‘gore’ psima ili bikovima? na nesrecu ‘upoznao’ sam pse koji su preziveli borbe, istina i bikovi po pravilima koride mogu preziveti ali se to mnogo redje deshava, no moj glavni argument je bio da pas makar ima fer borbu, sa drugim psom, kad vec mora, jer prokleti ljudi pronalaze neshto zabavno u tome, dok bik ima ‘premazanijeg’ protivnika koji vezba bikoubistva od malih nogu i krajnje je nefer naoruzan
+
na svu tu gomilu izmeta, korida je legalna, kul zabava nedeljom popodne
dok ovi dzukci sa psima moraju malo da se kriju
(rekli smo nema poredjenja sa zivotinjama)
ovaj komentar, tj. podsecanje na ovu raspravu, sam inache smislio josh sinoc da ti napishem, ne znajuci o chemu je link sa tvog bloga, kad ono stvarno borbe pasa…
horhe, u 15. mart 2013 18:07:02

Jbt, koliki komentari!
Jedva čekam da dočekam (penziju).
Weltschmerzgirl, u 15. mart 2013 18:20:17

naterao si me da tacno nadjem restoran koji mi je bio asocijacija – cak je i lirski subjekt na salvetama. Maredo Essen Nemačka; a sto se tice penzije, sumnjam da cu je docekati. Ako je docekam , verujem da ne bi bilo problema sa tim sta cu sa sobom, tu mi ne bi manjkalo, jedino pitanje kako, ako ne naidje u medjuvremenu taj grcki brodovlasnik koji bas mene ceka ili osoba b, koja bi bas samnom hranila kokoske u nekoj zabiti i lepoj prirodi. A sto se tice koride, sve je jasno u tvom komentaru, + gomila izmeta smatra da je cool zabava i kada ih puste da jurcaju onako izbezumljeni ulicicama trazeci izlaz…zabava nevidjenih razmera sa krvoprolicem u svakom slucaju…
robin, u 15. mart 2013 19:47:17

welt, a o prichi? ochekivao sam vishe od ti
robin, ne mogu nishta da izjavim protiv bifteka (na zalost), ali protiv surovih sportova koji ukljuchuju zivotinje sa jedne strane i surovog izrabljivanja od strane poslodavaca, do penzije sa druge strane, a tu vec ne moram da se krijem
(muzika koju sam sakrio je genijalna, btw)
horhe, u 16. mart 2013 2:50:53

O,HorhE, u svakom,ma u sto-posto svakvom slučaju si u Pravu na svom Blogu!
U mom PRIVATE koridi sam svoj Gazda, a šijem
A kod tebe volim hepi-end. Volim i reč Penzija. I Pozadina je fina.
TriDe, u 16. mart 2013 10:58:39

Nadao sam se da mu na kraju uslise želju…
duledudule, u 16. mart 2013 19:00:48

3D, 100% to kao ona stochna (mochna) hrana?
dule, zelja mu je uslishena, na neki, neromantichan a opet previshe zanesenjachki, nachin…
horhe, u 16. mart 2013 23:41:53

U priči je nada da će svako ko je zasluži i dobiti tu zasluženu penziju, ili makar nada da će jednom, mada verovatno u dalekoj budućnosti, pobediti pravda.
Weltschmerzgirl, u 17. mart 2013 0:43:27

Rambo Amadeus – Zreo Za Penziju
duledudule, u 17. mart 2013 11:36:25

welt, kad se samo setim koliko ima nezasluzenih penzionera, neshto me boli taj glagol
dule, poslushacu kad se dokompam kopa, nego kako ti se chini yt koji sam prikachio?
horhe, u 17. mart 2013 11:58:08

cini mi se sasvim prikladno
duledudule, u 17. mart 2013 14:15:50

meni je ge ni jal no
horhe, u 17. mart 2013 15:17:50

ge nu ine ly in ge ni ous
duledudule, u 17. mart 2013 15:42:08

penzije nece ni biti…
ljupce (Neregistrovan), u 17. mart 2013 19:27:32

MOJSIJE U JEDNOJ RUCI VODI KOZU A U DRUGOJ NOSI MAGNUM

… budjenje …

Čekaš da ti neko faksom pošalje maštu

baštiniš tudja imanja

koja su sve manja

Mojsije moj nije ali more gluposti

koje prerasta u okean sranja

moglo bi mu napraviti problem

prilikom razdvajanja

Čekaš da ti snove objave reklame

uplašiš se jave

pa pobegneš kod mame

na šolju šećera i kockicu kave

a mama je odavno otvorila svoj kovčeg

jednosed sa točkovima, zamenila je posve

ovim novim, glatkim kao koske

Čekaš da ti zvezde dopadnu sa neba

samo napred, tako treba

hleba i kiše i obrok je spreman

ali kiše nisu sjajne, nego dugotrajne

dugo traje tvoje kišno stanje

a doneće samo meketanje

ili ucmekanje

10. mart 2013 0:44:13 | (17) komentara

Tvojsije, divan ti je kozorog.
Weltschmerzgirl, u 10. mart 2013 1:14:26

moj kozorog ima vime, aha
izgledash zbunjeno?
horhe, u 10. mart 2013 1:44:04

Kozovime ti je prava lutka sa naslovne strane.
robin, u 10. mart 2013 8:29:57

savrshenstvo bez mane, to lirski subjekt misli o sebi; a to da je f zanimljivija od p, navikao sam
horhe, u 10. mart 2013 11:55:55

ne, nego se u k stopilo i p i f.
robin, u 11. mart 2013 0:46:24

psovanje je dopushteno, samo ako je masno kao neka druga zivotinjica sa farme
horhe, u 11. mart 2013 13:07:09

nema psovanja.
robin, u 11. mart 2013 14:51:43

i mojsije voli sladoled
AV (Neregistrovan), u 11. mart 2013 15:36:49

zvučni sU ovi stihovi, lepo se izražavaš. kozorogU miluješ, garant
TriDe, u 11. mart 2013 17:56:47

ne psujem sem kad je neko jebeno nevaspitan
ne volim sladoled, nego ono nevaspitano sladoled
ne razbiram kozorgU, a milujem nevaspitano
inache sam pitom kao koza…
horhe, u 12. mart 2013 0:35:17

i ja sam pitom.me.meeeeeeee…
TriDe, u 12. mart 2013 0:52:57

chajniz kajnd ov rogatog mi znaka.
trava uvek zelenija preko puta.
arrow3, u 12. mart 2013 1:33:22

ovo je cela pesma koja je delom napisana kao komentar na jednom tvom predhodnom postu, rowena
ne prepoznade li je?
horhe, u 12. mart 2013 16:39:00

divokoza a ne kozorog
ljupce (Neregistrovan), u 12. mart 2013 21:18:05

otporan sam kao divokoza, a isto toliko sam i divalj (shto se ne da pripisati lirskom subjektu)
horhe, u 13. mart 2013 0:33:26

zamrsen si skoro isto kao i ja.
arrow3, u 13. mart 2013 1:53:53

skoro je odlichna rech
horhe, u 13. mart 2013 11:13:54

KNJIGE 3

… i sajamski popusti …

Izdavačka kuća ’’DUCA CIGAN JE IZ BEOGRADA IŠAO BRODOM U EGIPAT’’

u ediciji ’’32.FEBRUAR’’ spremila je 13 novih, baksuznih, naslova:

1. ČUVAJ SE aPSA

usmena ispovest psa koji se borio u ringu sa drugim psima ne bi li svom gazdi koga je neizmerno voleo pomogao da zaradi gomilu para koje je gazda  neizmerno voleo

2. L’APOT.EKA

skraćeni spisak farmakoloških preparata, medicinskih sredstava a boga mi i čekića i macola kojima se na tradicionalan način može pomoći dedica koji je stariji od Pantelije

3. POGODJEN KO POČAŠĆEN

čast izuzecima ali ovaj rukopis je delo lovaca sa invaliditetom, a koje su zaradili u lovu i ima muzičke korice na koje je snimljen autentični smeh divljeg vepra (koji je jednom prilikom promašen a kuršum se zabio u guzicu lovca)

4. ZAŠTO SE KAŽE KARAVAN KADA IMA DOVOLJNO MESTA DA SE KARA I UNUTRA?

dnevnik privodjenja mladoga grobara koji se u slobodne sate prodavao kao žigolo a svoje tetke i ujne koje je privodio nije od majke smeo da uvodi u kuću pa ih je gostio u Opelu OmeZi karavan ’93
(a u ’93 najbolje se…)

5. PLAVA KONKLAVA

nastavka čuvene filmske epopeje o Plavoj laguni samo što se umesto Bruk Šilds pojavljuje jedan znameniti kardinal, kandidat za korisnika Svete stolice dok se radnja odvija u Vatikanu pred samo zatvaranje konklave
(golišavi dečak iz filma se pojavljuje onakav kakav je)

6. POPIS SIGNIFIKANTNIH RAZLIKA IZMEDJU VRBASA I VRŠCA
(AKO IH UOPŠTE IMA?)

zbirka urbanističkih rešenja po kojima se dva bratska gradića pokušavaju razlikovati (Bačka i Banat, ne reci te da to nije isto, aj Srem al’ ova dva, ma dajte molim vas!)

7. MOJA KRAVICA SUNČICA TRAVICA

intimna ispovest poznatog tenisača koji se pojavljuje pre filma u bioskopu, u banci i u L’apot.eci, objavljivana kao feljton u časopisu Moja Bašta o tome koliko je odista vime, te trovačice, mamipare i što da ne kažem goldigerke koja je samo želela ono za šta su drugi propišali vrelu krvcu svoju

8. BORIS ČEKA ŠEŠELJA

naučite sve o taktici čekanja, čeki, zasedi, savladajte neizvesnost kao da je baba sa penzijom, za samo 999 RSD, priredio kreativni tim McCann&Erickson

9. KLADIO SAM SE KAO DA SAM IZ KLADOVA NA TIMOVE KAO ŠTO SU ALBINOLEFE I PADOVA

ekskluzivna priča najvećeg domaćeg kladioničara, većeg kockara i od Lepe Lukić, koji je celokupni imetak, veći no što imaju Savatijević Kene i Peconi zajedno, zaradio igrajući ‘Talijane’ C1A i C1B

10. SAMO SAMOSTREL

niste sigurni da ste izabrali pravi način za samoubistvo?
Imamo revulucionarno štivo za vas, uputsvo za uporabu samostrela sa vezicom za povlačenje dugačkom i do dva metra
sedite lepo u omiljenu fotelju, nanišanite predhodno samostrel u predeo vrata i povučete uzicu koja vam je u ruci

11. VODOINSTALATER AMATER

glavni junak romana možda ne ume sa pravim cevima ali sa pravim crevima je tatamata
(ovaj roman nije napisan da vredja seksualne navike gej populacije i svaka sličnost sa pravim crevom je potpuno nehotična i spontana a sve u cilju promovisanja pakovanja mesnih preradjevina u prava creva a ne u plastična)

12. SPECIJALITETI RESTORANA ZAZE PAČULIJE

real time cook book gruzijskog više od dvometraša, po principu od Tokija do Milvokija, pa ako se to stvarno nekad dogodi, da imate gde da svratite na klopu u Milvokiju

13. MOJSIJE U JEDNOJ RUCI VODI KOZU A U DRUGOJ NOSI MAGNUM

zbirka besmislenih pesama pesnika za koga je malo ko čuo a i oni što su čuli nisu izabrali kozu

uživajte u čitanju uz krilaticu
ne prekidaj me dok čitam knjigu

4. mart 2013 17:07:13 | (23) komentara

I do solemnly declare da je ovo poslednji deo ove besmislene trilogije i da se necu vracati kao Roki Balboa sa KNJIGAMA chetiri, 5 i shest
horhe, u 4. mart 2013 17:17:35

dakle ima nesto u magiji brojeva, glasam za 7 i 11. Sazet rezime nije ni potreban, ovo su moja dva naslova.
robin, u 4. mart 2013 20:25:43

volish domaci tenis i domace kobasice?
(chek, chek, ovo bi moglo pogreshno da se protumachi)
horhe, u 4. mart 2013 20:30:00

ne, klizanje i slaninu, ustvari konkretno rebarca. Naslov me je privukao. chek, kakav chek na koliko odlozeno sa vodoinstalaterom amaterom?
robin, u 4. mart 2013 20:40:54

samo ako imash chekove amaterske banke
horhe, u 4. mart 2013 20:50:29

A zašto sam ja godinu dana ranije pitala je li soba tvoja? Sad mi ništa nije jasno.
moonlightgirl, u 4. mart 2013 22:34:15

bila si radoznala?
horhe, u 5. mart 2013 1:46:48

Ja ću da naručim trinaesticu, naravno, samo pod uslovom da je tvrd povez.
Weltschmerzgirl, u 5. mart 2013 18:37:36

da li je to neka predikcija?
horhe, u 6. mart 2013 0:15:56

u vezi desete stavke, pogledaj predlog
Small Apartments – Official Trailer
arrow3, u 6. mart 2013 0:24:11

jedino shto mi pada na pamet je da je Juno dobra riba i da Billy navija za Clipperse, mozda i pogledam mada, ocena i rezija ovog shvedskog Ozzyja lejdigagiste/madoniste, ich ne obecava
horhe, u 6. mart 2013 0:53:22

3. A sve se pitam da li je moguce da se moj svekar tako smeje sam sa sobom…No, sad mi je jasno. Zvuk dopire s korica.
nufeta, u 6. mart 2013 8:09:42

Odgledala, jedino sto vredi je scena iz garaze arrow3, u 6. mart 2013 10:25:48

Dakle, tvoje žongliranje rečima skoro da nema premca.
Gost kod grofice na veceri, u 6. mart 2013 21:41:02

goste moze s koro.m sam cu da guljajem a moze i premac, pramac, krme ili chamac, plutam kao Bramac (crep, iako (ni)sam lep)
rowena preskok za.bilje.zen (to su organizmi iz porodice biljaka koji odvode u zen pa iz istok razloga na sledecim izborima ce imati dati slogan)
nu(t)feta, sve.kar kakva smeshna rech, ahahahahahahaha
horhe, u 7. mart 2013 1:39:30

Ja cu da glasam za 4orku, naslov mi je genijalan, nasmejao sam se do suza!
duledudule, u 8. mart 2013 20:24:55

Od predikcije mi bolje ide intuicija, pa recimo da je to.
Weltschmerzgirl, u 8. mart 2013 20:27:30

dule i meni je to najuspeliji naslov, sam sam sebe najvishe zabavio
institucija, je l’ to neshto instant tuc?
horhe, u 9. mart 2013 3:03:28

Instant tuc, je l’ to nešto kao instant kafa? Bljuc.
Weltschmerzgirl, u 9. mart 2013 15:23:13

jesi siguran da nije laguna?
ljupce (Neregistrovan), u 10. mart 2013 17:09:34

Pozadini nedostaje Magnum, ostalo je sve ostalo za peT
TriDe, u 10. mart 2013 20:18:03

ova pozadina od juche je za post objavljen juche, kasnish tri ali hvala za 5
eh da, kako se kod tebe vidi koza?
na nekim monitorima nema glavu, ali zapravo ima
horhe, u 11. mart 2013 0:15:36

Ja nisam stavio koze jer mislim da navijaju za Partizan. Na mojima se vide krave, organske krave i to je to. Živeli!!!
TriDe, u 11. mart 2013 0:44:14

ČETVRTAK

… 789 dana ranije …

Samo Četiri takva
sam doČekao Čežnjivo
petog si me Čvrsto zagrlila
tvoja Čupava kosa boje lila
i tvoje grudi devojČice
poČinule su
uz moje išČudjeno lice

Samo Čudom
smo mogli da se ne saČekamo
priČali bi satima
a da reČ nije reČena
scena je bila sveČana
naklonost steČena
noć sažima Čini iz dana

Sasvim Čulno
ali neČujno protrČiš kroz mene
ČuČneš i sakriješ se
da skoČiš i da me uplašiš
Čudim se gde si
Čupkam ideje
kako da te zaČas nasmejem

Samo me ponekad Častiš
i predoČiš
tvojoj Čarobno pokvarenoj mašti
a Češće si Čedna
blago zatvorenih oČiju
Čista, bleda,
potČinjena i bezbedna

Samo što nije bio Četvrtak
ali Čini mi se
to se Čita kao ništa
sa ove taČke gledišta

28. februar 2013 0:12:21 | (11) komentara

Neka samo četiri devojke sada računaju unazad 789 dana, dosta je?
moonlightgirl, u 28. februar 2013 13:12:56

znash ti dobro koja ce brojati, nemoj da unosish zabunu
horhe, u 28. februar 2013 16:04:17

Ne smem kaz’ti po čemu sam je prepoznala.
moonlightgirl, u 28. februar 2013 20:45:36

jao MG, nevaljalice jedna
horhe, u 28. februar 2013 21:01:03

Trebalo bi da ljudi vole kad se ljudi vole, svima bi nam bilo lepše.
Weltschmerzgirl, u 1. mart 2013 23:55:07

mozda.no
horhe, u 2. mart 2013 11:40:16

divno Čuftice
ljupce (Neregistrovan), u 2. mart 2013 15:38:19

lepa je dzini
AV (Neregistrovan), u 2. mart 2013 17:55:06

nemoj nishta, bolje je ishta.
I ovaj komentar bio bi drugaciji da nisam gde jesam.
arrow3, u 2. mart 2013 23:15:58

dobro jutro.
horhe, u 3. mart 2013 5:59:48
dobro veche (:
chuftica je bash ochekivano
anice, prochitao sam lepa je dizni, diznivesh (:
rowena, htedoh reci nije bitno koji je dan, dok god si tamo gde jesi
horhe, u 3. mart 2013 21:41:37

ZAŠTO SE ĐAVO NE PLAŠI DOSADE?

… but we did nothing …

Jednom sam sedeo u publici u koži trgovca kože u rimskoj areni, kada je imperator, poznat po svojim razvratima, naredio da se svi ljudi iz redova do onog u kome sam sedeo, najure na krvavi pesak. Ideja je bila da se divlje životinje nahrane običnim ljudima, jer su svi kriminalci već bili potrošeni. Bio sam se uplašio za svoj večni život. Posetio sam Kaligulu iste večeri. Po treći put za života.
Drugi put sam bio misao u glavi, olovka u ruci, papir feničanski, ispred španskog pisca, koji je pisao o liku, koji previše čita treš literaturu vitezova heroja, pa pokušava da i sam bude deo miljea. Bio sam i vetrenjača na brdu i plašio sam se da ne budem pobedjen. Kihot je ipak ispao kao nacrtan. I dan danas ga čitam i uvek me zabavlja.

Danas sam C.E.O. u velikoj korpraciji čiji je on-line sistem plaćanja usluga provaljen i zloupotrebljen metodom social engineeringa preko mog ličnog naloga. Kada je policija stigla na vrata hakera koji je za to odgovoran, Kozmo (Cosmo the God) je još uvek bio u gaćama, tek izašao iz krevata. U trenutku hapšenja imao je samo 15 godina.

Ljudi koji su čisti kao sveta vodica znaju biti užasno dosadni kako u istoriji, knjigama ali i u stvarnom životu.

22. februar 2013 1:00:54 | (17) komentara

slova su kao lak za nokte, samo da se zna
horhe, u 22. februar 2013 1:11:25

Dosada je kad se plasis sebe sta bi radio kad bi mogao i onda dosadis sebi ako licis na svetu vodicu. Extra boja je l’? Nimalo dosadna.
moonlightgirl, u 22. februar 2013 14:04:19

ni malo, zato sam je i ubacio.
uvek me muchi ta boja slova, zbog fotografija,
kad bi mogao svaki put da imam odgovarajuci kod samo da c/p
bilo bi cool kad bi svako napisao svoju definiciju kao ti (nisam imao tu ideju pa cu shvatiti kao predlozeno/prihvaceno)
horhe, u 22. februar 2013 16:04:29

Ja baš mislim suprotno, da je dosada đavolu najpristupačnija teritorija…
A Kihota ti toplo preporučujem.
Weltschmerzgirl, u 22. februar 2013 17:31:04

mene je to uvek bunilo, kazu stari (a i staromodne cure) ‘dosada je djavola rabota’ ali ne znam da li je reponja kriv i za upadanje u stanje i za to shto proistekne sranje?
ispada da chovek moze djavolski da ‘zaserava’ ako mu je dosadno…
sa druge strane dosadni ljudi se ne moraju dosadjivati, ama ich, ali biram devila za drushtvo pre nego takve, a verujem i on mene, ccc
deset puta sam menjao naslov
Zashto se djavo ne plashi dosade?
Zashto se i djavo plashi dosade?
nisam pametan, mislio sam mozda mi se ovde ukaze
horhe, u 22. februar 2013 18:18:08

Mislim da profesor Voland ipak više voli malo manje strejt dečake.
Weltschmerzgirl, u 23. februar 2013 0:03:22

mislim da nema cistih kao sveta vodica. Ima praznih, neinteresantnih (dosadnih i sebi) i drugacijih. Odustvo ideja pravi buku u glavi kod prvih i drugih a trece uglavnom tera na akciju . E sad , kakva ce biti, repata ili ne.. ..
robin, u 24. februar 2013 2:25:19

Citam trazeci odgovor i nista.
arrow3, u 24. februar 2013 9:54:22

nisam toliko strejt, strejt ko skejt
robin, dozvoli hiperbolu, mislim da se razumemo koje bi i djavo preskochio, to su oni za koje ne vazi treci Njutnov zakon
ali i dalje nemam odgovor, rowena
horhe, u 25. februar 2013 2:00:47

Dosada je rezervisana za nepušače. Pa ko je kakvog uma, nek shvati po sopstvenoj volji.
nufeta, u 25. februar 2013 10:02:10

cigarete ne troshim, plache mi se al’ se smejem
horhe, u 26. februar 2013 1:40:54

kad mu odradim kampanju nece imati cega da se plasi hehehe
ljupce (Neregistrovan), u 26. februar 2013 14:34:34

nego kome se najcheshce obraca nesrecni rogonja
nego marketing kompanijama
‘dajte malo zaludite ove ovim, one onim
da im ne bude doasadno’
ali teta u delhaizu ne pita da li si prodao dushu djavolu iz dosade, nego imash li dovoljno da platish brokole…
horhe, u 27. februar 2013 0:36:04

Pišeš odlično. Odsad ću te pratit.
Anoniman (Neregistrovan), u 27. februar 2013 0:59:56

hvala puno, a kako si me nashao?
ko veli da se mora imat tviter, da te ljudi prate tvit, tvit…
horhe, u 27. februar 2013 1:10:53

dzini i djavo, pfffff ne prihvatam
AV (Neregistrovan), u 27. februar 2013 14:22:14

chuo sam da je Disney prodao dushu devilu, ali tezak sam na ushima
horhe, u 27. februar 2013 19:00:44

GRUBOR

…konstatujem s tugom…

Policajac sa sramnom slavom
imao je problema s glavom
imao je problema s pravdom
više od onih što je pred nju slao
pokvaren svodnik, prljav i zao
sve što je hteo on je i znao
kada je pao
nikome nije bilo ni žao

Oftalmolog sa dioptrijom
voleo je da opšti s komšinkom
igrao je karte sa komšijom
očima im je predočio
kada se popeo i skočio
bio je tih i povučen
komšija je ostao utučen
komšinka je nabavila kuče

Učitelj sa govornom manom
mazio se sa mališanom
mazio se i sa njegovom mamom
ali bez da znaju jedno za drugo
bio je pravi primer u školi
sako sa laktovima
naočare u kožnoj futroli
crveni Yugo

Sveti otac sa jarećom bradom
kapao je na koze kradom
dolazio je u manastir Ladom
čak i kada je hladno
išao je na stočnu pijacu
imao je zaledjenu životinjsku facu
kad su ga pronašli
svuda po placu

Grubor danas odlazi u penziju. Ove četiri sahrane bile su mu poslednje. Od kolektiva je dobio privezak sa zlatnim krstom, od drugara malu mesinganu lopatu na postolju.
‘Nikada se nisam zanimao za bivše ljude koje sam polagao u raku. Ne znam ko su bili i šta su radili, koliko god da su bili dobri, svi na kraju dolazili kod mene. Sve što sam video za ovih četrdeset godina, nestaće za četrdeset dana pecanja na Dunavu.’

18. februar 2013 23:05:17 | (27) komentara

Podsetilo me jednim delom na jednog imenjaka na koga mislim da ne bi voleo da podsećaš, ali meni je pesma baš strava. Mislim tvoja pesma.
Weltschmerzgirl, u 19. februar 2013 0:03:51

tvog ili mog imenjaka?
horhe, u 19. februar 2013 0:17:15

Tvog.
Weltschmerzgirl, u 19. februar 2013 0:28:43

olelole nije valjda panonski govnar?
horhe, u 19. februar 2013 1:01:32

lopata je sasvim prikladna, mesing mozda previse?
robin, u 19. februar 2013 9:53:53

to je kao bronza siromashnih, lazni sjaj za kraj
a shto mislish da je previshe?
horhe, u 19. februar 2013 10:55:11

Upravo zbog toga. Ni lazan sjaj da olaksa.
robin, u 19. februar 2013 12:25:13

ipak je to penzija, sjajna jedna stvar, zamisli sa 58 godina, pricha je donekle istinita
horhe, u 19. februar 2013 12:37:10

Tek sad mi mozda grubor ima smisla, pokopavas u reali. Ok je onda mesing.
robin, u 19. februar 2013 14:16:21

Grubor je prezime jednog poznanika od poznanika, najgrublje (groblje) i najgrobarskije prezime ako mene pitash (mozda bi skliznulo sa trona ako bi se neko prezivao Grobar)…
chitao sam u novinama o tom choveku, koji izgleda kao da ima 40 a ne 58, koji je negde u provinciji kopao rake i spushtao sanduke od svojih 18 jer je ostao sam na svetu, prichao je o ispracaju u penziju, o ‘klijentima’ i kako jedva cheka da ode na pecanje…
horhe, u 19. februar 2013 14:41:04

duhovite kolege o drugarima da ne govorim
AV (Neregistrovan), u 19. februar 2013 15:29:59

duhovit sam kao duh iz Aladina
horhe, u 19. februar 2013 17:57:08

kad smo vec duhova neko me je dodao u prijatelje ali nisam video ko
horhe, u 19. februar 2013 18:01:11

Asocijajcija je dovoljna i meni je prezime gruborsko. Da li takvi ljudi na zivot mogu da zaista gledaju samo ‘otkopaj, zakopaj pa na pecanje…’ Znam i to mora neko da radi, nije nikakv stav u smislu negative ili podcenjivanja, ali kako zaista izgleda na tom pecanju u penziji. Da ne sirim…
robin, u 19. februar 2013 18:16:57

ima simbolike, ne znam koliko podsvest nekoga ko zatrpava mrtve dobar deo zivota vapi za vadjenjem zivih, pa maker iz vode, pa makar riba, i koliko u tome moze da priushti sebi odredjeno ponishtavanje realnosti/proshlosti ali chuo sam iz priche pecarosha da je pecanje (nikad nisam bio na) ultimativni zen/beg od realnosti
horhe, u 19. februar 2013 18:29:47

mozda, simbolika jeste vadjenje zivih, doduse odmah posle toga i lagano ubijanje na suvom. Cula sam i ja ali ne mogu bas da docaram tu zen varijantu. Jer, “kad sam mladjan lovac bila ja” pecala sam na moru ali u onoj vatijanti lovca, ko ce kome da doskoci , ali nikad dugo i nikada iz hobija.
robin, u 19. februar 2013 18:45:24

Ne znam zasto ali mi je prva strofa nekako najskockanija, a prva dva stiha i rima u trecoj i cetvrtoj strofi, nisam ziv.
duledudule, u 19. februar 2013 22:11:47

Panonski grobar? Ko je to?
Weltschmerzgirl, u 19. februar 2013 23:39:59

primecujem da pocinjes da biras cime baratas kad mi se obracas, po principu – aladin je bio pre nego sto je anica skolovAla tu je valjda opismenjena
AV (Neregistrovan), u 19. februar 2013 23:50:47

dule, meni je prva najtanja, zato sam je stavio na pochetak, mislio sam da se zaboravi, ali nemam pojma, ochigledno, naravno stihove sam dopisao na prichu iz novina, njegovi ‘klijenti’ nisu bili ovoliko ‘dobri’
welt, ako su tvoje aluzije ishle u prvcu chanka samo da znash da je on obichna chinijica, da ne mozda
anice, jul nevr hev a frend lajk mi
horhe, u 20. februar 2013 1:23:28

Ala si skockao pesmicu. Alal ti vera!
nufeta, u 20. februar 2013 10:25:04

najbolji su klijenti koji nemaju mogucnost zalbe.
arrow3, u 20. februar 2013 10:53:47

lego, a? kao ovi Gruborovi shto legnu
zalbe, koja ne odlaze izvrshenje
zamisli da se zale da im je hladno, i vlaga, bozesakloni
horhe, u 20. februar 2013 11:01:24

Više sam išla u pravcu članka, da li novinskog ili nožnog, izaberi sam.
Weltschmerzgirl, u 20. februar 2013 14:12:28

nozni, samo je pitanje na dole ili na gore od?
horhe, u 21. februar 2013 1:10:36

toni grubor
ljupce (Neregistrovan), u 21. februar 2013 16:44:18

moglo bi i tako, iskreno nisam se nadao ovolikom tragu
horhe, u 21. februar 2013 21:07:52

LUKSUZ

… čist …

Često prekoračim granicu.

Bez dokumenata.

Nigde nisam zaveden. Nikada nisam zaveden.
Savet graničara graniči se sa savetom staraca. Savest mi je ostarila pa često zadrema, kao svaki starac. Tada prekoračim granicu.

Izgubim iz vida celokupni vidokrug, zavidim samo na jednoj tački, zarezu. Zarez na oku se dilatira, upije da ubije. Upirem se da se ne odupirem jer bujica buja kao divlje meso.

Proud flesh.

Caro luxurians.

Zacrvenim se u licu kao tepih na patosu. Uskoro neko popije patos.

Crveni tepih je luksuz.

Luxurians.

Padne mi mrak na oči iako foaje hotela Luxurians ima šandolijer luster. Pustim da me taj mrak proguta više od devet, deset puta. Više od devedeset puta. Godišnje.

Izbrojim do deset. Tada naročito izgubim iz vida celokupni vidokrug. Jedne godine sam tako brojao preko hiljadu, kada se sve sabere. To je jedan pošten obrok brojanja.

Devojka je prva otišla, usred obroka. Njen brat i njegovi drugovi su jednom hteli da me presretnu na ulici. Prešli su na drugu stranu, na sunčanu stranu, odmah zatim.

Pas je pobegao sledeći. Vidim ga s vremena na vreme u dog parku kako se ipak veselo igra.

Spremačica je prestala da dolazi pre dve nedelje.
Negde sam načuo da se zauvek vratila na selo.

15. februar 2013 0:03:15 | (21) komentara

Eto, možda ipak postoji neko ko zaslužuje da nema ni kučeta ni mačeta.
Weltschmerzgirl, u 15. februar 2013 11:07:47

posten obrok brojanja, a ostanu gladne i meso i kosti
duledudule, u 15. februar 2013 13:50:33

cist luksuz, e da, pesma me pogodila.
duledudule, u 15. februar 2013 13:51:28

kucheta i macheta je pravi luksuz, a macheta je Danny Trejo, nasilnik, ali pravedni nasilnik, i zbog njega bih preshao na drugu stranu ulice
dule, pesma? nisam imao to na umu
kosti, hm, obichno budu polomljene a meso kontuzovano
horhe, u 15. februar 2013 16:49:18

tesko videti crveni tepih, tesko
TriDe, u 15. februar 2013 18:19:44

pre bih rekao, teshko onome ko chesto vidi crveni tepih, a josh teze onome do njega
horhe, u 15. februar 2013 22:43:29

i cirkuske satre imaju crveni tepih. Klovnovi se smeju i zasmejavaju a najtuzniji su likovi. Lepo zdanje, staro ( volim taj polukruzan prozor). Podseca me na jedno preko puta jednog parka. Hotel koji sam cesto posecivala da se uobrocim znanja.
robin, u 16. februar 2013 8:07:35

hocete da pogadjate koja je zgrada?
(naravno nije neka nepoznata, nepogodljiva, lokacija Beograd)
hocete da pogadjate o chemu sam hteo?
(chini mi se, na osnovu komentara, da je mozda ostalo nejasno)
horhe, u 16. februar 2013 17:27:10

ja hocu, mislila sam da je Filoloski.
robin, u 16. februar 2013 22:04:54

mene ovaj beli polukružni prozor asocira na studentski dom Lola, mada možda i nije ta zgrada… svojevremeno je Sanja sa cimerkama živela baš u toj sobi, a soba nekako na centru, gleda na “Vuk”.
duledudule, u 17. februar 2013 11:52:52

nije, vazi za oboje, objavicu sutra
nisam ochekivao interesovanje, mozda neko josh pokusha
e da, nasilje je luksuz, o tome sam hteo, ispade veoma aktuelno ove nedelje
horhe, u 17. februar 2013 12:05:13

Možda zgrada pravnog, ili ETF…? eto sad vidim da nisi imao to na umu, mene su neki stihovi zaveli i odneli u drugom pravcu…
duledudule, u 17. februar 2013 12:17:01

nije, mada zgrada u Bulevaru Kralja Aleksandra 73
moze biti pomoc u neku ruku…
u kom pravcu?
horhe, u 17. februar 2013 12:29:01

Pa prva polovina pesme me je navela da pomislim da je u pitanju bes iz nemogućnosti da se postigne neka suština ili zapravo samo bes i nezadovoljstvo usled nečega npr, tu je i pesma sudelovala, a ja sam tresher stari i slejer obozavam, a onda me je ova druga polovina i pogotovo posten obrok brojanja, to me je nekako obuzelo, a ja se uhvatim za stih koji mi pleni pažnjom, navelo me da pomislim da srdžba možda vodi u samoću, gubiš tlo i svi te ostavljaju (pas je otisao, devojka, spremačica) mada su mi brat i drugovi bili sumnjivi al’ ajd… a ond akad si rekao vidi se lapo kako je svaka reč na svom mestu… pa jel u pitanju elektrotehnički? napisao sam gore… ili mašinac?
duledudule, u 17. februar 2013 12:43:29

nije, ta zgrada je samo pomoc, asocijativno
a shto se tiche tumachenja, Slayer je agresivan, to je konotacija
a shto se pisanja tiche to je komplikovano, ne znam ni sam da objasnim
horhe, u 17. februar 2013 13:43:58

Chis’ luk-suz da te chitam odavle.
arrow3, u 17. februar 2013 15:19:19

a jel odavle Olandezija?
(imam 1 nji’ov dres, zbog nandzaraste
(tako sam je govorio dok sam bio mali))
horhe, u 17. februar 2013 21:37:31

Aham. Jos sutra, onda jos dalje. Znaci, perverzija od luk-suza.
arrow3, u 17. februar 2013 22:11:57

samo nemoj Sijetl predaleko, rowena
robin, dule, zgrada je Muzej Nikole Tesle, Krunska 51
horhe, u 18. februar 2013 12:49:12

ja, moj brat i hiljade nas drugih…
ljupce (Neregistrovan), u 18. februar 2013 23:07:12

ljupche ljupche, stvarno si Djura
(Djura ce ti oprostiti shto te je tukao)
horhe, u 18. februar 2013 23:23:52

SUDBINA

… četrdeset dana kasnije …

… Takav je način sudbine: u jednoj ruci joj kruna, a u drugoj zamka;
Dok se ti s krunom na glavi veseliš, ona te zamkom sa prestola istrgne!
Šta treba ljubav za svetom vezati kad se svi od njeg’ moramo rastati?
Čovek se dugo za životom brine, a sutra će se vratiti u zemlju!
Ima li nebo o tom kakva znanja ili je prazna mozga, sve je jedno;
Mi ne možemo znati tajne neba, ne možemo mu reći: kako? zašto?
Ne treba radi smrti jaukati, zar ne vidimo šta je konac svega?

Abdul Kasim Firdusi, Šahnam (Knjiga kraljeva), X vek n.e.

– Daj skini taj sablasni osmeh sa lica, nije smešno. Izgledaš kao Džoker!
– Mhmhmhm!
– Ej šta ti je? Ej jesi li dobro? Reci nešto! Reci bilo šta!
– Bbblbl…A!
– Zovite hitnu pomoć, ovo je šlog! Brzo!

Ha, odavde konačno mogu da vidim da ne nosiš gaćice, kurvo mala. Dodji, nagni se, da ti vidim te sisetine, mmm… Jebao bih te! Jebote ne mogu da se pomerim. Koji kurac!

– Jeste mu vi… Šta ste mu vi?
– Lični asistent!
– Izadjite! Nemate mu više šta asistirati, pomogli ste, koliko ste mogli. Bilo je važno odmah prepoznati simptome. Biće vam zahvalan na tome. Pomerite se sad, da unesemo nosila!

Prokleti sat se klati, gore, dole, gore, dole, gore, dole… Nasledio od ćaleta. I kuglice u Njutnovoj kolevci, gore, dole, kao da nikad neće stati… Kao da smo u jebenom vakuumu. To mi je poklon od kurvice, koji kliše. Tresnuo bih joj ga medju sise a ona sva kao nedodirljiva. Posle danas zasigurno.

– Doktore?
– Dajte mu Plaviks i Hartmana i/v!

Do juče si bio onaj što udara a danas nisi ni na klupi, ni u protokolu. Drugi su leteli zbog tebe a danas su tvoja krila ostala priklještena u vratima lifta. Niko i ništa. Jedan dan, jedan sat, jedan minut i crno pocrveni  a crveno pocrni.
Rulet.
Mesecu treba čitav mesec da se popuni i isprazni. Vidim ga kroz prozor, izgleda kao srp koji mi je odrubio glavu, ovu na jastuku iz koje izlaze sve ove cevčice i žice.

A gde li sam sad?

– Sad ste na klinici. Sve je u redu. Odmorite se. Ako vam zatrebam pritisnite ovde. Možete me pozvati kad god poželite.

Ne izgleda kao klinika ali ova sigurno izgleda kao klinka. Klinka sa klinike koja miriše na lekove.

Čudan ti je parfem. Neki egzotičan, podseća na miris lekova, ne? Nego, pričamo već satima, jesi gladna? Hoćeš da izadjemo na večeru? Daj mi broj telefona da te pozovem na večeru? Rekla si da mogu da te mogu pozvati kad god poželim? Lepa ti je kosa, baš se nekako jako presijava. Skoro metalni odsjaj.

– To mi nije kosa, to mi je perika. Povuci me za kosu! A voleo bi da me vučeš za kosu, je li? Vidiš, ja sam ustvari ćelava od radijacije a ispod korseta je prazno! Nema nikakvih sisetina. Evo otkopčaću se da ti pokažem! Vidiš? To je samo barska stolica. Nikada tu nije bila nikakva klinka sa klinike.

Barmen je brisao čašu, sve stolice su bile okrenute i na stolovima, maestro je zaklopio klavir.
Na kraju šanka hrčak je okretao točak, trčao je i trčao, sve brže i brže, brže i brže, podizala se prašina piljevine u njegovom malom kavezu, ubrzao se toliko da se piljevina palila, dim je povukla ventilacija.

Dok sam vratio pogled, pao je mrtav.
Noge su mu se i dalje pomerale.

nastaviće se…

10. februar 2013 1:01:02 | (15) komentara

totalno si moderan
DTF, u 10. februar 2013 9:18:12

volim i ja tebe
horhe, u 10. februar 2013 11:30:41

Antipatičan lik, postavljen u dobar kontekst.
Muzička podloga je pak pravo iznenađenje.
Weltschmerzgirl, u 10. februar 2013 14:17:23

lik tek treba da se izvuche…
muzichka podloga upravo odslikava sudbinu, svi smo mi prashina na vetru, ako neko ima bolju, imam i zelju i volju
horhe, u 10. februar 2013 20:23:21

Možda Ringer? Ringe, ringe…
moonlightgirl, u 11. februar 2013 11:10:37

Sve si jači.
Gost kod grofice na veceri, u 11. februar 2013 11:36:10

Ringer Hartman isti kurac, imash li iskustva sa ovakvim sluchajevima?
Goste je l’ se secash one reklame kad Kari Pesic kaze neshto kao ‘Ima li ko jaći?’, valjda za Slinavko?
horhe, u 12. februar 2013 1:11:21

Shto kosa zna da bude iritirajuca.
arrow3, u 12. februar 2013 11:47:26

Ne, horhe, nikada ustvari nisam videla hrčka.
moonlightgirl, u 12. februar 2013 12:07:36

kad te drashka a nije ti do drashke
MG, sve sam razumeo
horhe, u 13. februar 2013 1:55:36

vidi jbt, urek’o sam Papu, oprosti
Sveta stolice
horhe, u 13. februar 2013 14:40:21

dobro je da mala u korsetu nema srp.Korset bez korseta, kosa bez kose a srp bez srpa. Jadan hrcak..mrtav a trci.
robin, u 13. februar 2013 19:04:33

ps. kad stavis svetla slova ne mogu da citam na tel.. Muzicka zelja
robin, u 13. februar 2013 19:06:07

sudbina je takva, prevrtljiva a slova nisu sudbina, trudim se da dobro izgledaju na fotografiji, na velikom ekranu, jbg shto je sudbina ekrana da bude sve manji i manji, zelja ce ti biti ispunjena kad god bude svetlija pozadina a ti me chitaj kuci kad dodjesh, inache
horhe, u 14. februar 2013 0:10:17

svakom po zasluzi tako mi deluje videcemo…
ljupce (Neregistrovan), u 15. februar 2013 19:03:44

BAZEN

… u kom ne mogu da me spaze …

Samo pločice i nebo plave se
i žuljevi prave se

Toliko sam lutao po bazenu go
da sam se umorio

Izgubio sam se na klizavom tlu
i bilo je jadno

Sam u sebi šibam se
da mislim još brže

Ako prestanem tu nisam ni bio
znoj isparava

Klečim pred filterom
za sada jedinim izlazom
koji privlači sve ono najgore

… iz kog ne mogu da se spasem …

5. februar 2013 17:49:06 | (15) komentara

preko androida, vidi se taman malo boje, meni lici na sporedan izlaz.
moonlightgirl, u 5. februar 2013 19:18:36

pogledaj i na kompu, bice ti jasnije, a chuje se i vapaj
horhe, u 5. februar 2013 20:05:43

Ako je život bazen, teško neplivačima!
Weltschmerzgirl, u 6. februar 2013 11:16:29

a ako je zivot prazan bazen?
horhe, u 6. februar 2013 12:21:02

Onda možeš da biraš, glavom o pločice, ili da počneš da treniraš tenis.
Weltschmerzgirl, u 6. februar 2013 12:32:52

glavom o zid nikome ne gine, nego ti teniseri shto navezbavaju u praznom bazenu, ispadne da su dobri u udaranju paralela, reklo bi se da veshto stvore sebi paralelan zivot…
horhe, u 6. februar 2013 15:36:27

Klečim pred filterom
za sada jedinim izlazom
koji privlači sve ono najgore…
a usisna sila vuce…?
duledudule, u 6. februar 2013 21:56:53

ne, bazen je prazan
a to zashto je lirski subjekt pred filterom, recheno je u poslednjem stihu
horhe, u 7. februar 2013 0:31:04

…ako je bazen prazan, teško plivačima.
Gost kod grofice na veceri, u 7. februar 2013 10:52:26

najblize istini
horhe, u 7. februar 2013 17:23:34

sta fali ako je prazan moze da se pravi zurka
been there done that trust me
ljupce (Neregistrovan), u 7. februar 2013 21:15:08

moze neko glavu da polomi
Mario2002, u 8. februar 2013 10:15:07

nezgodno
horhe, u 9. februar 2013 2:44:41

dobro je da nije bubanj, ima sanse da padne kisa, provala oblaka, cunami, proradi pumpa i elegantno ostavis filter da privlaci ono najgore. Plivaj dalje lirski subjektu.
robin, u 9. februar 2013 16:04:55

kisha je nekad pozeljna isto koliko je nekad nepozeljna, lirski subjekat bi mogao puniti taj bazen suzama, meni se chini, ali on je jedan od onih koji nikad ne plachu, spolja
a kada smo poslednji put plakali?
horhe, u 10. februar 2013 0:31:27

ROB

… broj 8675309 …

Nedaleko od njene kuće, iznad nivoa naselja, odakle se video čitav grad, nalazilo se polje kukuruza. Nije to bilo nepregledno polje, mogao sam da ga obuhvatim pogledom a ako bih se potrudio mogao sam i da izbrojim sve stabljike. Stajale su ispred mene, visoke ni do struka, mlade i pune života. Za tren sam skrenuo pogled i one su se pretvorile u nekakve radnice u fabrici tekstila, sve obučene u zeleno, spremne da na znak šefa smene krenu u obaranje norme. Bile su robovi ljudi koji su ih doneli ovde dok su još bile male, tako reći seme. Vetar ih je šibao danima a one su se grčile, savijale, izdržavale nemoguće kako bi i sutra ponovo trpele. Sunce ih je pržilo, nekada nije bilo vode danima, paraziti su ih grizli a one su i dalje rasle. Do danas su izrasle taman dovoljno da me zakriju kad sednem ispred njih. Iz ove pozicije sam mogao dobro da vidim njenu kuću.

Nikad nisam prišao bliže.

Sedeo sam na vrhu kosine koju je obradjivao starac. Ipak prvo sam primetio vola i kao hipnotisan nastavio da blenem. Sunce je rastopilo bele oblake i počinjalo sve više da peče. Vo je isprva vukao plug sporo zatim sve brže i brže. U jednom trenutku, zakleo bih se, da sam izbrojao osam nogu, u sledećem šesnaest, pa i tridesetdve.

Brzina je postala nemoguća. Životinja je sada potpuno radosna trčala po livadama i pašnjacima. Plug se pretvorio u mladunce koji su trčali za odraslim sada i svi su bili slobodni. Nisu više bili robovi zemljoradnika.

Unezvereno sam tragao za starcem jer on je radio za njenog oca. Hteo sam da ga upitam ponešto o njoj ili makar za njen broj teleofona. Starac je bio nestao u hladu oraha.

Zato sam morao da se odvažim da sam sidjem u njen kraj. Drvene bandere koje su nosile napon radosti odredjivale su put niz brdašce. Obično su bile od jednog debla nevešto istesanog ali bilo je i onih što su ličile na veliko slovo A. Izgledale su kao da se pomeraju. I stvarno, sa svakim mojim korakom i one su koračale. Kako je samo njima bilo, ceo život ukopanih nogu, na jednom mestu, ne pomeraju se, stoje. Sad su pustile korak. Srce mi je lupalo sve brže i brže a bandere su trčale sve brže i brže. Hrabrost koja neminovno raste u pojedincu što je grupa veća u meni je plavila oči, kvasila mi je čelo i dlanove. Sada više nisam bio sam. Robovi žičanih krila pretvorili su se u visoke ljude dugačkih nogu i kratkih ruku, koji su oduvek sanjali da osete sijalicu, da im jednom sine…

Ideja mi je bila neophodna. Ideja šta dalje.

Dobro sići ću dole i šta onda?

U njenu ulicu ušao sam sam. Prošao sam pored njene kuće. Kada sam bio ispod prozora duboko sam udahnuo mirise iz njene sobe. Obrazi su pocrveneli i kao posramljen pretrčao sam na drugu stranu ulice. Seo sam na klupu ispred obućarske radnje dve kuće dalje. Odmah sam ustao kako neko ne bi pomislio da čekam obućara.

Klupa je ustala za mnom. Obratila mi se krajnje prijateljskim tonom.

Ceo život sam na nogama i stvarno sam svašta podnosila.

Jedva sam čekala da stigneš da malo ustanem. Znaš sanjam kada ćete doći zajedno.

I ja isto! – odgovorio sam ne skidajući pogled sa njenog prozora.

A kada će se vratiti obućar? – pitao me je jedan čovek rukom tražeći da se okrenem.

Kako me je dodirnuo prizvao sam se svesti i kao oparen otrčao niz ulicu.

Pa gde ćeš, rekao si da ga i ti isto čekaš? – čuo sam ga kako se dere za mnom.

1. februar 2013 18:39:33 | (15) komentara

Lep, maštovit, klinački.
Weltschmerzgirl, u 1. februar 2013 20:47:25

zaljubljen
horhe, u 1. februar 2013 21:25:58

ja bih stvarno jednom želela porazgovarati sa nekom klupom
moonlightgirl, u 2. februar 2013 16:02:52

ohoho.
arrow3, u 2. februar 2013 16:48:52

mene bas zanima sta je to klupa sve podnosila, ali neee, bitno da si nam rekao duzinu stabljika
AV (Neregistrovan), u 2. februar 2013 18:45:30

MG, ma nisi valjda zaljubljena?
Rowena, da ne bude posle da samo mrachim i oblachim,
najava probe proleca za vikend
Anice, visinu, visinu, nije sve u duzini
zamisli samo, klupa ispred obucarske radnje u provinciji, hm?
horhe, u 2. februar 2013 21:00:06

žičanih krila pretvorili su se u visoke ljude dugačkih nogu i kratkih ruku, koji su oduvek sanjali da osete sijalicu, da im jednom sine…:” Ne znam sta ima klupa vise da kaze. A za bika ne mogu da nadjem sliku Sagala.. njegov svira violinu.
robin, u 2. februar 2013 21:55:09

biljke su robovi ljudi
zivotinje su robovi ljudi
ljudi su robovi lju…
horhe, u 3. februar 2013 1:45:52

…jutros u kišni oblak, iznad moje glave, al’ neću da priznam
moonlightgirl, u 3. februar 2013 9:52:51

visinu onda b r e ali ali ali klupa je rekla ‘svasta’
AV (Neregistrovan), u 3. februar 2013 13:12:45

cokolada resava
Mario2002, u 4. februar 2013 11:19:48

chokolada sa dosta mleka, neko mleko svakako, da se unosi u mlad organizam, da se poraste, moze i iz tetrapakla, chokogladno
horhe, u 4. februar 2013 16:53:39

stvarno smo smešni kada se zaljubimo
A (Neregistrovan), u 5. februar 2013 3:13:11

kulje bi bilo da su roboti ne?
ljupce (Neregistrovan), u 7. februar 2013 21:19:30

to je dobra ideja, ali kad mi nije odmah pala na pamet
gde si bila, shto si dangubila…
horhe, u 8. februar 2013 0:37:33

NA MARGINI

… mirno u tišini …

Ja sam marginalan lik.

Igrač iz razvojne lige, koji može da uspe samo usled tudjeg neuspeha. Samo ako mu se posreći tudja nesreća. Koji dobija priliku tek kad se takmičenje završi i svi glavni igrači odu na odmor.
Kada više nije bitno.

Trećepozivac.
U najboljem slučaju kurir, donosilac poziva za mobilizaciju, ipak nemi posmatrač rata. Ratna rezerva. Sa bezbedne distance. Eventualno donosilac loših vesti, crni gavran, nikad bela vrana. Bez šanse za orden heroja ili broja u spisku žrtava. Bez groba za mrtve, duboka pozadina.

Honorarac.
Potreban ponekad ali nikad neophodan. Daleko od centra zbivanja. Zamoljen ali i zaboravljen. Pitan ali ne uziman za ozbolijno. Vešt i neuk u isto vreme. Čovek od priče koji ne progovara. Čovek od pera koji piše samo priče koje niko neće.

Epizodista.
Karakter u romanu koji se pojavljuje na samom početku, u uglu kafane, na čijem drugom kraju, narator u trećem licu počinje svoju priču.

Režiser koji samo prolazi kroz tudji kadar.

Bezimeni u evidenciji.

Samoinicijativno.

29. januar 2013 1:01:08 | (21) komentara

13 prase koje ne dodje do sise, koka koja zrno ne ubode.. Ako krenemo o zivuljkama.
robin, u 29. januar 2013 12:12:59

jebe samo poslednja rech/muzika u tekstu
horhe, u 29. januar 2013 12:22:04

da bi bio trecepozivac, moras biti mator
Mario2002, u 29. januar 2013 12:29:14

mislish lirski subjekt?
horhe, u 29. januar 2013 12:31:16

muziku ne citah na tel. To kad koka ubode comp.
robin, u 29. januar 2013 12:34:48

htedoh reci, lirski subjekat sve sam tako bira, koko
horhe, u 29. januar 2013 12:41:51

Kad sam na margini, gledam da budu bar u boji.
moonlightgirl, u 29. januar 2013 14:38:30

kada sam u boji, na margini sam
horhe, u 30. januar 2013 2:27:04

Koliko će komentara imati ovaj post ako priupitamo publiku misli li da je naš čovek sa margine srećan ili nesrećan tu gde jeste, i šta je od ta dva manje zlo?
Weltschmerzgirl, u 31. januar 2013 1:31:54

Manje zlo je da je čovek sa margine nesrećan. Znači da je normalan, samo je na margini.
Gost kod grofice na veceri, u 31. januar 2013 11:00:03

nesreca je shto mislim da je srecan, ili makar nije nesrecan, jer to je njegov izbor, a ljudi imaju tendenciju da budu ponosni na svoje izbore iako im je nekada jedini kvalitet to shto su sopstveni
horhe, u 31. januar 2013 13:10:57

Da ,to je i meni poenta. Mnogi biraju marginu, da li zato sto ne vide gde su ili su prosto zalutali ili bolje ne mogu, ne znam.
robin, u 31. januar 2013 20:16:43

Block Out – Poštar
duledudule, u 31. januar 2013 23:45:44

na putu za marginu nema laktasha oportunista, mnogi biraju marginu, samoinicijativno, to jeste poenta, i nauche da se dobro osecaju tamo, a pitanje ostaje da li je to sreca ili nesreca ili nishta?
dule osim ‘necu da delim deci pozive u rat’ nisam bash ukopchao, jel to neka objektivna ili krajnje subjektivna asocijacija, deder pojasni?
horhe, u 1. februar 2013 17:47:54

Predpostavljam sreca, dodju do onog sto izaberu i tu su mirni. Doduse, vire nekad nezadovoljno iza linije, upiru poglede u one sa druge strane i velikodusno ih zale, (zavide titl) pokusavajuci da sebi opravdaju mesto , ili sto ti tece izbor. Ali nije meni to presudno. Gore mi je ono sto sledi uglavnom margina, varikina, ispiranje mozga.
robin, u 1. februar 2013 18:48:04

mislish da ne moze bez zavisti? mislim da lirski subjekat nema taj problem, njemu je dobro tamo gde je, chak misli da je na boljem mestu nego vecina
nisam skontao onaj deo sa ispiranjem mozga, chini mi se da najvishe efekta ima bash tamo gde je gustina najveca
horhe, u 2. februar 2013 2:10:27

Nekako kao da je cela pesma o coveku koji je na margini, na rubu egzistencije, nesrecan, nesnadjeno-snadjen… to mi je bila asocijacija dok sam citao.
duledudule, u 2. februar 2013 13:25:09

Skontao si, to je ono misljenje da su na boljem mestu nego drugi. Mislim da i kad se mozda pokolebaju da li je to pravo, pocinju sami sebi da ispiraju mozak. Nije to verujem zavist u pravom smislu te reci, vise zelja mozda da budu neki drugi likovi ali se i uplase. Mislim da smo temu apsolvirali, od prasica i koka do zakljucka.
robin, u 2. februar 2013 15:03:18

men se cinilo da se ti osecas vise kao za-one-koji-zele-da-znaju-vise fusnota, ali opet mislila sam i da anagramujes, a i lepa lukic se zove lepa, tako da ono…
AV (Neregistrovan), u 2. februar 2013 19:03:09

margina? je’l to neka nova droga?
pa onda naravno da mu je dobro
ljupce (Neregistrovan), u 3. februar 2013 14:34:43

ko o chemu baba o ushtipcima, bez margina i bez margarina
lepa margina, kladim se da se kladi na nulu, na ruletu, mislim
horhe, u 4. februar 2013 0:22:37

PODVIJ REP

… pseći život …

Samo dišem
ne mogu više
video sam kuče
koje ne beži od kiše
koje juri točkove
video sam kuče
koje ne nosi okove

Ne lažem
ne psujem
lajem kao pas
video sam čoveka
koji juri doveka
i ne stigne da stane
samo na čas

Kao primoran
prebiram po priboru
za ličnu higijenu
prirodu sam zaboravio
na betonskom terenu
pas je prljav
ostao da srlja

Pronalazim
ne kradem
kradom se prošetam gradom
nekad mi gladnom
ljudi koji nemaju za sebe
rado
udele da jedem

Hoću da arlaučem noću
hoću da prespavam dan
hoću da se vučem
kao prebijeno kuče
hoću da kuče
postanem od juče
da mi kuče postane unuče

Nisam siguran kako je dospeo ovde
da li je od alkohola ili od droge
ali čovek što je jurio
poprimio je pseće lice
i uzalud sam stezao vilice
samo je podvio rep
istina bio je pas, nem, gluv i slep

25. januar 2013 0:48:55 | (17) komentara

na ovom postu je muzichka podloga mnogo mnogo bolja, od onoga shto je meni uspelo, samo da se notira
horhe, u 25. januar 2013 2:05:08

Pravo je pitanje da li je ovih dana teže biti čovek ili pas. Već sam ti pisala na tu temu, sećaš se? Lepo je što skidaš kapu drugom umetniku, zato je ja skidam tebi.
Weltschmerzgirl, u 25. januar 2013 9:34:29

ponekad bih stvarno radije bio slepo, gluvo i nemo kuche i oslanjao se samo na njuh kada vidim kakvi su ljudi a kakvi su psi
horhe, u 25. januar 2013 13:33:24

Mozda da razmislis o ovoj izjavi. Ni psima sa ovakvim ljudima nije bas lako. Mozda im je sa psima lakse, ali ne znam da li jos ima divljih pasa, da lepo zive svoj mirni pseci zivot. Divljaka ima, ali ima i medju ljudima… Gde si samo uslikao ovu ekipu.
robin, u 25. januar 2013 22:13:47

imao bih pse (iz ekipe) da me chuvaju i klonio bih se ljudi, da, ionako je sve to mashtarija/metafora, na putu do prodavnice, u kraju
horhe, u 25. januar 2013 22:26:03

“Ja sam mršavi pas ostavljen od gospodara.. “. Pronalazim, ne kradem. Što je u ova vremena teških lopova izuzetak. Zadnji stih je predobar. Nekad sam jednako voljela i ljude i pse. Poučena dugogodišnjim iskustvom da će ti čovjek zabiti nož u leđa ako ga nahraniš, a pas će barem mahnuti repom, već dugo hranim samo pse.
astarta@net.hr, u 25. januar 2013 22:26:06

lezim a ne lazem, potpuno se slazem, astarta
horhe, u 25. januar 2013 22:29:02

Da mi je biti morski pas…
moonlightgirl, u 26. januar 2013 17:19:36

…imao bih oshtre zube.
horhe, u 26. januar 2013 17:54:44

Nije samo ko ne voli životinje, ne voli ni ljude, nego i ko ne voli Ljude, ne voli ni životinje. Samo, nisu svi ljudi Ljudi. Volite se, Ljudi!
Weltschmerzgirl, u 26. januar 2013 19:27:28

meni je ovo urbana balada o kucki i stencima.
arrow3, u 26. januar 2013 22:43:01

welt hipiku 1
rowena, zimski Jesenjin, najgori deo
…A uveče, kad živina juri,
Da zauzme motke, il prut jak,
Izišo je tad domaćin tmuri,
I svu štenad potrpo u džak…
horhe, u 27. januar 2013 13:26:08

taj rad, klot frket.
arrow3, u 27. januar 2013 13:34:49

a gdi je jovanka?ha?
komentar je suvisan zbog izrazene slabosti prema psicima
ljupce (Neregistrovan), u 28. januar 2013 20:32:23

Jovanka je Broz, ver je bila na Kubi
horhe, u 29. januar 2013 0:43:09

“nekad mi gladnom ljudi koji nemaju za sebe
rado udele da jedem”
meni ovaj deo naj
A.V. (Neregistrovan), u 29. januar 2013 1:18:41

dobar ti potpis anice, kucheci, mogla bi cheshce da ga troshish ovde
horhe, u 30. januar 2013 13:17:18

LJUSKARI

… večera za jedno …

Dobro veče.
Da li je veče? Da li je dobro?
Dobro dakle.
Večeru za jedno.
Nešto teško ako imate. Od čega boli stomak i od čega se povraća.
Da li je gotova? Kada će da bude gotova?
Gotova je. Gotov je. Gotovo je.
Da li sam ja gotov? Da, ja sam gotov. Da li si ti gotov?
Kao posao? Posao je gotov? Da li si ti uradio posao?
Ne, ja nisam uradio posao. Ja nemam posao.
Da li ti imaš posao? Da li ja imam neka posla ovde?
Ko je ovde šef? Jesi li ti šef ovde?
Hoću da vidim šefa. Šef je sisa. Hoću da vidim sise.
Da li sam ja sisa? Jesam, ja sam sisa.
A nisam šef.
Gde je druga sisa? Obično idu u paru.
Gde je tebi par? Gde je meni par? Gde je meni šef?
Gde je meni sisa? Hoću i ja da sisam. Nisam šugav.
Šef je šugav.
Od šefa zavisi par i para i pare.
I jare.
I paja.
I sise.
Da li bi hteo da potrošimo nešto para? Da li bi ja to hteo?
Hteo bih ali imam samo nešto.
Nešto od ranije što uvek rani me.
Imaš li i ti nešto? Znao sam, svi imamo nešto od ranije?
Ranija je svima nama i majka i maćeha.
A jesi li ti sisao majku ili maćehu?
Jesam li ja sisao? Nisam.
Jesu li tebe sisali? Jesu li mene sisali?
Jesu, mene su isisali.
Isisali su me. Ostala je samo ljuštura.
Šta si u horoskopu? Šta sam u horoskopu? Rak. Vidi jebeno iznenadjenje. Cancer.
Kao neoplazma. Neko zlo svakako. Jedan korak napred, dva unazad.
Ljuštura. Samo ljuštura. Sama.
Da li si još uvek ovde? Da li sam ja još uvek ovde?
Da li sam ovde sam?
Da, sam sam.

18. januar 2013 23:37:09 | (19) komentara

Charles Bukowski.
astarta@net.hr, u 19. januar 2013 0:57:47

preterano je to, odvadi malo
horhe, u 19. januar 2013 1:11:06

Moze i u mnozinu, da li smo mi rakici, da li ste vi canceri?
robin, u 19. januar 2013 10:15:37

od Rakica znam Milana, od Milana Intera a od Intera Kontinental, vec od Kontinentala samo Bentlija…
pa opet od cancera znam samo cancel.
horhe, u 19. januar 2013 12:19:40

Onda cancel za samoću.
moonlightgirl, u 19. januar 2013 22:20:36

preferiram i OK i CANCEL za samocu, na 1 klik
(nedostajala si)
horhe, u 20. januar 2013 0:22:09

Može i pause nekada.
(ajde, ajde, još ću i suzu da pustim)
moonlightgirl, u 20. januar 2013 5:21:10

svi mi imamo nesto od ranije sto nas hrani tako sto nas rani…
duledudule, u 20. januar 2013 16:43:19

moze Lila Pause, je l’ se secash te chokoladice?
(ta suza neka padne u dekolte)
dule, bolja ti je ova formulacija od mnogih iz priche…
kad nismo od kamena, mislim mi koji nismo
horhe, u 21. januar 2013 0:04:58

a, razgovor sa samim sobom u ogledalu. da li sam ogledalo? ne, nisam ogledalo. što vežbam pred ogledalom kao ludak? možda sam ludak? jesam li lud? možda.
bongala, u 21. januar 2013 10:52:31

ko ranije rani mozda i ugrabi pre.
arrow3, u 21. januar 2013 15:10:17

U dekolte mi juče upala pereca iz kesice dok sam jela sama, nećeš verovati.
moonlightgirl, u 21. januar 2013 15:21:16

bongala
You talkin’ to me? You talkin’ to me? You talkin’ to me? Then who the hell else are you talking… you talking to me? Well I’m the only one here. Who the fuck do you think you’re talking to? Oh yeah? OK.
Rowena, kada sam napisao Ranija, imao sam negde na pameti da sam nekada chuo (prochitao) to ime, mozda odavde Ranija_Al-Abdulah on Wikipedia

MG,
verujem, ali perece nisu seksi
horhe, u 22. januar 2013 0:32:36

Ako nešto od ranije ili Ranija i dalje ranjavaju, onda ili nije prošlo, ili je to što boli sujeta.
Mrzim horoRskop.
Weltschmerzgirl, u 22. januar 2013 18:15:52

i sam ne gotivim horoRskop, za dva dana sam mogao biti mnogo zabavnija zivuljka, trt
horhe, u 23. januar 2013 0:23:19

al kurca baba vecerala
ljupce (Neregistrovan), u 23. januar 2013 21:37:02

da, sve je kurac, pa i vechera(s)
horhe, u 24. januar 2013 0:10:22

idu u paru, a ako ne onda mogu i od para.
kazu da je podznak mnooogo vazniji od znaka ako je to ikako moguce
AirHeadAlice (Neregistrovan), u 29. januar 2013 1:35:07

u podznaku nikako da se odluchim
lepo je videti te ponovo ovde…
horhe, u 29. januar 2013 11:48:01

FERTILIZATOR

… rotor, stator, Dušanbe i Ulan-Bator …

Gleda me sa klupe princeza Gvadalupe
posedujem kabriolet koji nije kupe
povadim na hartiju sva slova iz supe
dobijem partiju
čim kročim u salu
mogu da me poljube u dupe
piše na astalu, pice, piće na muralu

Na mini maskenbalu odglumim budalu
odenem se keceljom kad krenem u Valhalu
ne odem u dvorac al’ odem u štalu
kao Sofronijev kobac
ne razlikujem šljuke
hodam go i bos i dobijem upalu
nema veće bruke kad popišaš ruke

Obrlatim bez muke Titove unuke
koje se besne uvek prvo sete buke
besim prazne ljušture na mesarske kuke
kazne za pandure
za prekršaj neznanja
kao Titanik isplovim iz nemirne luke
na liniji ždranja ništa osim sranja

Jebe mi se Tanja za tvoja psiho stanja
moj komondor i ja se nadišemo granja
što pali ispred zgrade komšija Nemanja
postane mi vruće
polijem se vodom
rombastične čarape perem bez pretpranja
potopim sa brodom i children of bodom

Iskusnim modom kao Lamar Odom
prešišam kolegu što je bio Škodom (Felacio)
brojeve imenica pomešam sa rodom
sumnjiva lica
mi vrše korekcije
napravim pekmez sa neubranim plodom
a posle kod inspekcije molim za konekcije

Vratim se na lekcije što šalju iz direkcije
razbolim se debelo pa primam injekcije
glupost se širi poput aerosol infekcije
toalet papiri
raznoraznih boja
udarim se reketom kod jake erekcije
dobra je proja a i ljubav tvoja

Oplemenim bez znoja deo svakog stroja
mirišem na novi parfem kao Vitez Koja
driblam jezikom samo usta svoja
sa jebenim Drezikom
surfujem po plaži
po gomili govana koja nisu moja
ako ovde vidiš laži samo mi pokaži

15. januar 2013 21:30:33 | (13) komentara

bas te posla brazda, rombasticno bez pretpranja.
robin, u 15. januar 2013 22:35:23

to je kolega uhvatio redak, ja sam samo pripravnik,
pripravljam stihove
sutra ćemo da raznosimo gnojivo…
horhe, u 15. januar 2013 22:39:44

premetnuh malo gnojivo pa mi bese ruzno da pitam za vrstu
robin, u 15. januar 2013 22:57:37

vidish sa gnojivom nema nestashice a i jeftino je, ljudi su u stanju da produkuju neverovatnu kolichinu gnojiva svaki dan (dok se krave i svinje stide u coshku, shku, shku, shku), shto elektronskog, shto opipljivog, kroz medije, tarabe, barabe i plotove (kako ne bi i video spotove); opet, za fertilizator se moze i u zatvor, jer se regresira kao i nafta, a zbog nafte se sablje vade, aj ti Milorade sade, spoji kraj sa krajem?
horhe, u 15. januar 2013 23:14:11

Sinu sunce i obasja polje pod oblacima. Sretni radovi, a ja odoh da kopam bez mehanizacije, onako tradicionalna metoda rasipanja snage za nista.
robin, u 16. januar 2013 8:04:52

U poljoprivredu se ič ne razumem, ali kad je došlo do udisanja granja znala sam da ima neka zvrčka, jer nema šanse da je ono što većini prvo padne na pamet.
Weltschmerzgirl, u 16. januar 2013 14:22:51

kashichica za chaj, a posle chaja natrag u majdan ochaja
bilo je to obichno jesenje granje, od komshiluka uvek neko sranje
horhe, u 16. januar 2013 18:03:17

e jbg htedoh ja to za udisanje granja
ljupce (Neregistrovan), u 17. januar 2013 16:24:22

a tek shto mi je soba puna kaktusa, samo mi pejotl nedostaje, ahahaha
horhe, u 18. januar 2013 0:44:08

pejotl za metafiziku, djubre u metu i traktor za fiziku, ustvari fizikaliju
Anoniman (Neregistrovan), u 18. januar 2013 14:13:23

“Jebe mi se Tanja za tvoja psiho stanja. “. Zakon. Lol. Platićeš mi lasersku korekciju vida jer mi tvoj blog uništava vid.
astarta@net.hr, u 18. januar 2013 16:03:09

pa jbt udari ctrl A, nisam toliko bogat, ionako najvrednije shto imam ostavljam ovde
horhe, u 18. januar 2013 18:40:29

mi lajki
larissa, u 22. januar 2013 10:42:20

MOLIMO POKUŠAJTE KASNIJE

… jednostavno van dometa …

Niz staklo na prozorima slivale su se kapi kiše, najpre sporo, dok jedna ne bi uhvatila drugu, zatim bi nestajale u trenu. Stakla na naočarima zaboravljenim pored Igre staklenih perli prelamaju svetlost koja dopire sa TV-a sa kog ne dopire ton. Staklo ekrana je musavo po ivicama tako da se prave mala ostrva prljavštine, koja su preživela krpu, odvojena od kopna prljavštine koje se u tankom sloju hvata na sam rub stakla. Neobrisivo kopno i arhipelag koji nema ko da obriše. Staklo u kupatilu je primilo na sebe više od trideset  Judinih pretopljenih srebrnjaka, i sada mi, premazano srebro nitratom, svakim danom izdaje ko sam ja. A ja to ne konstatujem. Vidim samo bradu od tri nedelje. Staklo sijalice u kupatilu ne ispunjava svoju svrhu. Bolje se snalazim u mraku. Obrijaću se sutra po danu.

Možda.

U polumraku porte sedela sam sama. Stakla na vitražu bila su mokra spolja ali se to ne vidi. Kiša je padala i kada sam došla. Jedna sveća dole. Voštane suze kaplju na stakleno postolje sa praznim mestima. Nema praznih mesta. U staklu izloga, dole niz ulicu, kućica bez prozora. Lutka se plaća posebno. Umesto lica vidim samo svoje Murano mindjuše. To jedino nije crno na meni. Flaša je razbijena od zid na kome piše, ČEKAJ ME DOK SE NE PROBUDIŠ, srča je zelana, slova su crvena. Brisači škripe preko vetrobranskog stakla ali kiša je neumoljiva. Zgrade su neumoljive. Čelik i staklo, kako je samo to moguće. Sve je moguće. Ništa nije nemoguće. Ništa je sve ali niko ne želi da to potraje. Sve je ništa traje malo duže. Moj fokus je na staklenim nogama. Posustajem. Treba mi da sednem. Ali osim ivičnjaka nemam gde.  Ivičnjaka Mlečnog puta.

Armirano staklo na vratima lifta ima svoju liniju života koja počinje dole levo a završava se gore desno. Neko poprilično jak živi u ovoj zgradi. Znam ko sigurno nije. Izlazim kroz staklena vrata, na staklenu ulicu. Kiša radi ono za šta je i poslata na grad. Zavarava trag i udara glazuru. U glavi mi se javlja melodija za kišu. Ne idem nigde. Bare se primamljivo presijavaju, hipnotišu. Svaka bi mogla biti metrima duboko jezero na čijem se dnu krije odgovor na bilo koje pitanje. Onda zgazim u prvu, jedva okvasim djon i potpuno je raspršim. Na staklu stanice odmah pored ZABRANJENO LEPLJENJE OGLASNOG MATERIJALA stoji  IZDAJEM SOBU ZA SAMCA, POVOLJNO  svi telefoni su potrgani.

Nailazi tramvaj. Ulazim i sedam do prozora.

Utrčala sam u trolu i sela. Danas je neki praznik pa su svi kućama, u svojim sobama, pred svojim staklenim kuglama. Ne verujem u budućnost. Ne verujem u susrete. Napolju je samo ko mora. Ja moram. Mene zatvoren prostor guši iako nema nikoga. Osećam se kao muva pod čašom. Grčim se da poletim, letim bez glave, udaram u staklene zidove koji nikako da se slome. Zato se ja slomim. I onda me samo puste. Pusti me. Puste me na kratko. Samo da bi me posle opet uhvatili. Uhvaćena sam u taj stkleni lavirint, iz kog, bez obzira što se kroz njegove staklene zidove vidi da je tamo, vani, sve zeleno i osunčano, treba  pronaći izlaz. Na starinski način. Peške. Putem ponavljanja neuspelih pokušaja. Jedini put iz svakog lavirinta je put neuspelih pokušaja. Opet sam pokušala i opet nisam uspela. Slepoočnica mi je naslonjena na staklo i čujem svoju mindjušu kako lupka po prozoru svaki put kad vozač prikoči pa krene. Staklo od staklo.

Na jednom mestu na kružnom toku glavnog gradskog trga, često se desi da se dva električna vozila toliko približe jedno drugom, prozori se gotovo priljube tako da bi se moglo čuti lupkanje mindjuše ili melodija za kišu.

Ali kao u zatvoru duplo staklo bude dovoljno da razdvoji dva sveta.

11. januar 2013 0:01:06 | (15) komentara

Ponekad se desi i sudar svetova, samo ako su suđaje isprepletale niti…
Weltschmerzgirl, u 11. januar 2013 3:04:22

melanholija u podne i minut
horhe, u 11. januar 2013 12:01:21

Staklena slova trebala su biti plava. Ostalo je mnogo dobro.
moonlightgirl, u 11. januar 2013 13:20:10

potpuno si u pravu, zato sam i promenio
horhe, u 11. januar 2013 14:30:39

Pokušajte malo kasnije.
moonlightgirl, u 11. januar 2013 16:03:50

A ne znam. Meni su svi tvoji postovi kao da snivam lucidne snove. LOL.
astarta@net.hr, u 11. januar 2013 17:56:23

Trip.
astarta@net.hr, u 11. januar 2013 17:56:44

kad se perle razigraju jasno je da je staklo lomljivo, pa cak i aramirano sa linijom zivota koja vodi na desno…
robin, u 11. januar 2013 21:11:26

Sta je zivot nego casica i to ona fina za porto. Ceski kristal.
arrow3, u 11. januar 2013 23:57:01

dobro jutro, danas nema kishe u glavnom gradu, pishe se vedro (toliko ima pricha gde sluchajnosti igraju glavnu ulogu, chak se ni sam ne mogu odbraniti od postupka, ali ovde su namerno skrajnute, mimo atmosfere i atmosferskih prilika… sluchajnosti pokushajte kasnije)
horhe, u 12. januar 2013 16:01:11

Ne postoje slučajnosti, postoji uzročno-posledični razvoj događaja, koji mi uviđamo tek ako se posvetimo detaljnoj analizi istih, a kakav bi to život bio kada bismo sve analizirali!
Weltschmerzgirl, u 14. januar 2013 3:49:59

analizom uzrocno-posledicnog razvoja dogadjaja se dolazi do zakljucka da je kasnije uvek masnije
ljupce (Neregistrovan), u 14. januar 2013 21:00:32

kasnije, masnije, slasnije…ujka pero, sto si se ti raspisao
Anoniman (Neregistrovan), u 14. januar 2013 22:33:16

Ovu melanholiju citajuci po drugi put odjednom osetih kao svoju. Lepo klizu slova po ekranu i po dushi. Samo tako dalje poeto nasheg doba.
Anoniman (Neregistrovan), u 15. januar 2013 9:03:52

Ovaj cetvrti pasus mi se nekako izdvaja, kad da je deo celine, ali opet, sam za sebe… bas mi je prijao, citati po danu bez sunca.
duledudule, u 15. januar 2013 12:38:16

CHIASMA OPTICUM

…džaba oči, džaba um…

Valcer se pleše, valcer se ne gleda

u sobi sa glavom i ledjima polarnog medveda

sve izgleda lepše,

boje su življe,

vidim ga, uzalud maše,

potvrda oftalmološkog pregleda

težak je plagijat, deca se plaše,

Kuda idu svinje divlje

sa zida dvorane?

Sa povezom preko oka je kao jebeni pirat

hvatam se margine, kao inje,

oslikam Roršahove mrlje na staklu

samo za probrane

Idiot u paklu, zimske idile

tudje brige brine, na primer

kako bi mogao da nasanka debile

u praznične dane

u magli utrine, jeftine oči

nedovoljno prešle,

ipak, ukrštanje koči, pogledi se teše

hvataju samo sliku sa strane

ne vide pred sobom

polje sa grobom,

u kadru je zjap

što hoće samo da ga se reše,

jer valcer se zaista samo pleše

Dobro veče reče meče…

Ali doktore napolju je dan…

Skinite mi se više i izložite san

jer za vas je noć, mrkla još…

Mrtva je noć…

Šta mi vas dovodi preko reda?

Ali…?

Da vidimo? Chiasma je trula, džaba je mrežnjača

kada slike u mozak stižu kao sprovodi

preko preklanog koljača, loš izbor lekara

košta vas, pa… Idite časkom do grobara

nek naplati, zaključam vrata za njim

i na ekser obesim mantil od polarnog medveda

7. januar 2013 22:49:14 | (11) komentara

Još jedan iskorak, mladac. Srećni ti praznici, srećna budućnos’!
Gost kod grofice na veceri, u 8. januar 2013 10:41:08

hvala goste, i tebi, valjda smo u pravu
(iskorak je dobar za gluteuse)
horhe, u 8. januar 2013 10:47:03

Jedno je sigurno, drugačije VIDIMO januarenje.
Weltschmerzgirl, u 8. januar 2013 20:06:07

neko ce morati kod doktora, buhuhaha
horhe, u 9. januar 2013 0:11:44

a da probas kapljice? hihihi
ljupce (Neregistrovan), u 10. januar 2013 20:10:49

Vrijeme je za teže droge i lakše knjige. Lol.
astarta@net.hr, u 11. januar 2013 17:52:10

snaga na usta ulazi a droga na ochi, kapljice ili knjige, svako shta mu doktor prepishe
horhe, u 13. januar 2013 3:01:47

Januar je vreme za NFL Play-off!
Tanja Henry, u 13. januar 2013 3:06:30

nisi valjda gledala NFL Play-off do 3 izjutra 13. januara?
horhe, u 13. januar 2013 21:01:54

Daaa! Ukratko, bilo je jako bitno da pobede Gavranovi i ja taman našla omiljenog igrača, kad ono ako izgube, to mu poslednja tekma, i onda sam morala da gledam oba produžetka i da navijam do pobede.
Tanja Henry, u 15. januar 2013 12:40:05

Konj se uvek drzi margine. Ovo smatram komplimentom.
arrow3, u 15. januar 2013 15:24:44

REDALJKA

… više od 13 godina ranije …

Težak ritam. Teško ozvučenje.
Nežno plavo svetlo sečeno je prodornim strobom.

Iako su već sve plastične čaše bile upljuvane S. je ipak tražila u šta će sipati svoje jubilarno prvo piće. Trideset i prvo. Viski i džin to još nije probala. Bljak je ali sišlo je niz jednjak.

Šta sledeće?

Smack my bitch up!

Gomila je počela da skače i na svaki pomen reči kučka urlali su kao kerovi. G. je kapirao situaciju. Večeras je noć za snošaj. Neće se pobuniti sigurno. Napila se kao majka. Prava prilika da je zaskoči. Do sad  je skakao samo na muziku.

Od njihovog skakanja tresla se cela zgrada a ne samo sprat daleko iznad krošnji jablanova. Stanari su se možda i bunili, zvali policiju, ali avaj, niko nije izlazio na vrata tako krupnog glavonje. Odgovor je uvek bio isti :

~ Dolazimo samo kad je nešto stvarno važno ~ čulo se iz policije.

B. je sedeo u kupatilu već sat. Razmišljao je šta bi bilo bolje. Možda da je izudara ili da skupi ekipu pa da presretnu njega. Ili jednostavno i on nju da prevari. Ideje su dosezale do toga da se zarazi HIV-om pa da se pomire pa da joj prenese.
Mada, to je bila glupa ideja.

~ Kako si mogla sebi da uradiš tako nešto? ~ rekao je G.
~ Šta? Meni je sve sjajno. Sjajno bajno ~  rekla je S.

G. je svoje ruke spustio na njen struk i za tren je već vodio u spavaću sobu svojih roditelja. Znao je da kad cura popije duplo više pića nego što ima godina ne može da mu izmakne. Večeras je to S. Izmaklo mu je njeno prezime ali saznaće već preko ćaleta, ako mu ikad bude opet zatrebala. S. nije znala da li treba da podje sa njim ali je pomisao o krevetu olakšala odluku. Teške su joj noge. Teške su joj ruke. Teške su joj oči.

Težak ritam. Teško ozvučenje.

Smack my bitch up!

Prva koja naidje biće moja. Sada ću moći da jebem okolo, baš me briga. Ostaviću je za sekund. Kurvetina! Ali prvo da je prevarim. Kad to čuje neće mi izlaziti na oči. Ni ne treba mi. Šta je dve godine, skupiću to opet. Izlazim iz ove klonjare i sve ću da muvam.

Najebala je.

~ Najebala si mala. Sledi jebanje bez kajanja ~ govorio je G. u pravcu polusvesne S.

Medjutim S. je bila u predubokoj anesteziji. Relaksirana od svih briga, zatamnjene svesti, u tamnom satenu. Krevet je bio previše mekan da bi se opirala snu ili bilo kome drugom.
Sa puno strpljenja G. je skinuo svu odeću sa omamljene devojke iako je erekcija pretila da mu pomuti um. Krv je kanula na posteljinu boje krvi dok se po deseti put probijao u svoj veliki uspeh. Dva, tri puta je samo liznuo njene poplavele bradavice i već je svršavao. Kada je izašao iz opijene cure, malo krvi koju je poneo obrisao je prvo o njene tek nikle kovrdžice.

Vrata su se otvorila.
Barem pet klinki čekalo je ispred kupatila. Barem tri su htele da se ispovraćaju.

~ Šta si radio unutra? Ribao pločice? ~ dobacila je jedna.

B. je prošao kroz njih kao kroz duvanski dim. Nije hteo da muva neke prljave kurvice još pritom lujke. Trebalo mu je nešto na gotovo. U dnevnoj sobi bilo još dosta mladog mesa, prvakinja i drugakinja.

Okrenuo se.

Okrenuo se da vidi ko je ušao u sobu. P. ga je i ranije video sa kitom u ruci tako da se nije previše iznenadio. Na kraju bili su najbolji ortaci čak i proveli nekoliko noći drkajući na porniće.

~ Ko ti je ova nakaza? ~ pitao je P.
~ Možda je tebi nakaza ali meni je dala ~  odgovorio je G.
~ Šta ti je dala, pa ona nije na planeti!
~ To ti kažem, daće i tebi! Možeš da je karaš, neće se buniti. Bićeš joj drugi.
~ Drugi? To je strava, ali moram da je okrenem na stomak i da joj bacim majcu preko glave, toliko je odvratna.

I nije se bunila. Nije mnogo ni mrdala. Malo grudni koš kao kad diše i to je sve. Sperma po dupetu i ledjima nije joj remetila san. Tako je dočekala sledećeg.

~ REDALJKA! REDALJKA, REDALJKA LJUDI ~ razdrao se P. sa vrata spavaće sobe.

Smack my bitch up!

Ko je čuo dotrčao je odmah. Svi su na odredjeni način bili oduševljeni prizorom koji su zatekli. Gola pička na krevetu, ovo je zato dobra žurka, imaće sutra u školi o čemu da pričaju.

B. je pričao sa jednom malom kad je primetio da se dobar deo ljudi izgubio iz dnevne sobe, u hodnik koji je vodio negde gde još nije bio. Radoznalost ga je odvukla sa većinom. Muzika se slabije čula. Mozak je trpeo manji pritisak.

~ Ko će sledeći? Gde ste jebači? Riba je van sebe sve će vas pustiti! Šta ste se stisli? ~ drao se P. kao da prodaje lubenice.

Pola njih iz sobe, uglavnom devojčica, već je pobeglo dok je G. tražio naslednika.
Ostala su trojica četvorica najhrabrijih i samo jedna devojčica. Ona je tiho stajala po strani i pokušavala da prepozna svoju najbolju drugaricu na krevetu. Nije smela da je ostavi a nije smela ni da se oglasi kako ne bi završila kao S.

Silovana bez posledica.

Telefon.

Samo da ga se dokopa iz jakne na hodniku i zvaće njene roditelje. Iskrala se neprimetno.

~  Evo ja ću ~ rekao je B.  ~ A koliko vas je već izjebalo? ~
~ Samo nas dvojica. Bićeš joj treći. Brate i to je za medalju! ~ odgovorio je G.

Iznenadjen što je dobio priliku da se svojoj, u njegovoj glavi, sada već bivšoj devojci tako brzo osveti B. je svršio za minut. Za to vreme soba je opet bila prepuna. Ljudi su ipak istrčali samo da bi pozvali sve ostale. Drugarica je obavila jedan poziv i vratila se da im upamti lica. Stala je na vrata i skamenila se. Tri momka koja su osvojili zlatnu, srebrnu i bronzanu medalju stajali su u uglu sobe. Dogovarali su se nešto, okrenuti prema rulji i licitirali. Već dve~tri pesme niko nije uskakao kao sledeći. Neko će morati da ponovi radnju. Svi očekuju akciju. Uhvatili su da nagovaraju najvećeg štrebera na žurci ali on se nije dao nagovoriti.

Cura na krevetu je počela da se pomera. Spustila je ruke na donji ledja kao da joj je bilo hladno. Osetila je na sebi lepljivu tečnost i primakla je ruku glavi ne bi li saznala šta je. Drugom rukom smakla je majcu i bacila je u drugi kraj kreveta.

Okrenula se.

B. se okrenuo da vidi koga je pojebao.

Usledele su promene boja na njegovom licu. Prebledeo je. Zatim je požuteo. Poplaveo. Pozelenio je. Počupao je kosu sa sebe, zagrizao je pesnicu pošao napred, pošao nazad, napred, nazad. Stao je. Okrenuo se još jednom.

Poslednji put pogledao lice svoje sestre koja se još nije potpuno osvestila i skočio kroz zatvoren prozor.

Pao je roditeljima pred noge.

4. januar 2013 23:59:07 | (19) komentara

O bože. Ako je mene šokiralo, a ja sam imuna na sve, onda znaš koliko je sati. Opet. Podsjeća me na “Srpski film”. Ma šta srpski, na ovozemaljski film. Tako tužno, a tako istinito i stvarno. To je svijet u kojem obitavamo svaki jebeni dan.
astarta@net.hr, u 5. januar 2013 0:12:13

jedino date created 26. april 2008. u Word Properties bi imao da izvuchem u odbranu da je napisano napisano makar tada (iako to moze da se fingira) ali pricha je zapravo josh starija, davno pre ‘Klipa’ i ‘Srpskog filma’, pricha koju sam chuo josh dok sam bio gimnazijalac, negde godina kao i nesrećni likovi, vishe od 13 godina ranije…
jedino shto se promenilo su opijati…
horhe, u 5. januar 2013 0:35:02

Jezim se, jer i dok sam chitala sve je zvuchalo previshe istinito. Mene malo podseca na pesmu “Dance with the devil” od Immortal tehnique, jeste da se teme dodiruju samo na krajevima,ali ipak podseca.
Oloriel, u 5. januar 2013 15:50:43

repchuga od devet i kusur minuta, nice
dobro pa nisam najgorN, njihova je pricha deblja
i vece su shanse da je kod crnaca istina, a hiperbola je uvek dobrodoshla, neshto kao lupa, da se bolje vidi malignitet josh u nastanku, kada ima neke vajde, kasnije kada izbija ochi obichno nema pomocHi…
izgleda da je danas tuzan/ruzan dan, ako se pogleda ovde
a i kroz prozor, zatvoren
horhe, u 5. januar 2013 16:15:55

uzasavaju me price o beslovesnoj surovosti jer se svi toliko trudimo da se pretvaramo da ona ne postoji a toliko dobro znamo da je realna. mozda nije ova prica, ali neka slicna njoj, negde se dogodila i dogodice se opet i opet cu se uzasnuti i iznenaditi kad je cujem i setim se da je bezumna surovost takodje u ljudskoj prirodi
Anoniman (Neregistrovan), u 5. januar 2013 22:38:02

Mene nije šokiralo i uopšte, mislim da je taj tragični obrt na kraju malo nepotreban. Hoću da kažem da neko tvoje mašte i spisateljskih sposobnosti može bolje od ovoga što je, po meni, potez kakav se obično koristi da bi se kod publike izazvao taj efekat šoka, a to je trik koji koriste oni koji nemaju bolji način da privuku pažnju. Ti nisi taj. Rekla bih i da je već viđeno, ali činjenica da je pisano 2008 menja taj utisak. Mnogo serem, hoću da kažem da je trebalo da promeniš kraj, čak i ako si priču preneo u obliku u kom si je čuo. Ono što je uspelo je kritika društva. Verujem da se ovakve žurke u Srbiji danas dešavaju mnogo češće nego što neinformisani (naročito neinformisani roditelji) mogu da naslute.
Weltschmerzgirl, u 5. januar 2013 23:28:33

beslovesno, nova rech, crkv. slov. hvala lepo, molim lepo…
a meni je surovo kada se neko toliko potrudi oko komentara
(pod ‘toliko’ podrazumevam dve prostoproshirene rechenice)
a zaboravi da se potpishe… a tko si ti?
welt draga, zelja za shokiranjem je postojala mozda dok sam je pisao, zelja, valjda, da shokiram samog sebe, shto je do te mere uspelo da je nisam davao na chitanje dugo, dugo…
fala bogu pa sam uznapredovao, bar po tom pitanju…
sada je motiv bio samo da se oslobodim starih pricha, pa negde mora da se pochne, npr. pochetkom godine, eto…
trik, hm, gledala si onaj film, prvo strada ptichica a tek na kraju kraju Hugh Jackman, neki put ne trebash dati sve od sebe da bi postigao rezultat, i onda kazesh ovo je bilo lako…
sve u prichi je namerno stavljeno pod uvelichavajuce staklo, preterano,
jer o preteranom se i pishe…
neki put je najbolje kad hocesh da napishesh pichka da napishesh pichka, pak drugih puta dovoljno je i vagina ili ono dole, i sve ima svoje
(vec podosta serem jer su svi komentari kilometarski pa ne mogu a da ne budem hype)
dobro je da sam neshto uspeo.
horhe, u 6. januar 2013 0:27:22

Samo bih da dodam da se tragedija dogodila još negde na početku teksta, tako da faktički tračigan obrt na kraju, ne postoji.
Pitala sam se kako ćeš započeti 2013…
moonlightgirl, u 6. januar 2013 11:06:52
Tragični obrt postoji, u književnoteorijskom smislu. To što se dešava tokom cele priče možda je strašno i iznenađujuće, ali nije tragično. Možda nečiji subjektivni osećaj bude da jeste, ali jednostavno nije u tom smislu u kom sam ja to htela da istaknem. Možda obrt nije prava reč, jer ne dolazi do velike promene u atmosferi, ali da je drugačije napisano, pijana maloletnica bi obrisala telesne izlučevine sa sebe i otišla mami i tati, bez velike buke, a tako se najčešće i desi u stvarnosti… Razumem zašto bi većina odraslih ljudi koji su odrastali u drugo vreme i takav kraj shvatila kao tragičan…
Evo vidi, čak si i neku vrstu diskusije uspeo da podstakneš, nadam se da si zadovoljan.
Weltschmerzgirl, u 6. januar 2013 13:01:20

Meni je tragično što uopšte može da se nekome digne na mrtvo-pijanu devojku koja ne učestvuje u sexu, nego je kao izduvana lutka, a što je pao roditeljima pred noge, najmanje me briga.
moonlightgirl, u 7. januar 2013 0:35:57

MG, mislish njemu je sve lakshe i lakshe i na kraju mu laka zemlja/beton?
svi, ili skoro svi smo preziveli tragediju ostavljanja u gimnaziji, pa se niko nije ucmekao, ili jeste, ali jako malo njih…
da li su od tog trenutka pochele da se ispoljavaju posledice tog dogadjaja kroz nasha ponashanja, verujem da se brojke oko toga drastichno penju, neko bi mogao posle toga krenuti iz greshke u greshku, pa ipak zelim da verujem da je vecina na greshkama uchila, no samo nagadjam…
ipak sam imao neshto drugo na umu
welt, knjizevne teorije mi je nekad bio pun, da ne kazem, rezervoar, sada se samo vozim na isparenjima, prichaju ljudi da ti plinovi shto se udishu voze kao Mustang…
vremena se menjaju i znam da su ovo promilni sluchajevi, danas verovatno i gori, ali i neoplazma pochne prvo kao jedna promenjena celija
horhe, u 7. januar 2013 0:40:58

vidim kucali smo u skoro isto vreme
to za dizanje u tim godinama i nije neka tragedija, cura je obichno mortus a tip ne, i to ne bude tragedija, prava tragedija, ali tragedija je bila neophodna, jer tragedija je tema u prichi, ne njegova/njihova, nego kolektivna, koja se ogleda kroz pojedinca, uvek bilo
horhe, u 7. januar 2013 1:01:08

Klip 2
Tanja Henry, u 7. januar 2013 1:47:54

Klip 0
horhe, u 7. januar 2013 18:01:08

Tezak ritam price. Da li treba suvisan komentar? Pekad je bolje navuci zavese i ziveti bar u svom svetu, nekom boljem nego sto je onaj sa druge strane.
robin, u 7. januar 2013 22:35:11

pade mi na pamet sada kako je mogao da hoce da se u poslednjem momentu uhvati za zavese ali zavesa nije bilo, mada mi je to malo nategnuto
horhe, u 7. januar 2013 22:55:04

da hoce al ne moze, zavese su u fronclama… (lepa rec).
robin, u 7. januar 2013 23:03:44

e ima i neki vic ovakav…100%
ljupce (Neregistrovan), u 8. januar 2013 23:14:53

kao i tacna (lepa rech)
kako beshe ono, dobar vic i gvozdena vrata otvara?
horhe, u 10. januar 2013 0:01:24

KADAR

… kadar za kraj …

Pitam se da li sam kadar postojati? Mesto je strašno, to je sigurno.

Plastični prozori kadriraju na uzvišenju, jutarnjim Suncem obasjanu, komšijinu vilu. Sva je od mermera, izgleda kao mauzolej. Na podu umesto tangi i brushaltera kesa iz Maksija i kesa iz Drink Stora. Close-up na kesu, piše da je biorazgradiva.

I jetra je biorazgradiva.

Sinoć sam leteo po kući kao mačak Feliks, padao sam i dizao se kao ptica Feniks iz pepela, u piksli. Iz pepela u urni. Nikada prikazanoj ujni. Mačke i ptice idu mi na živce. Pogledam se u ogledalo ali ne vidim lice.

I pitam se da li sam kadar uteći? Kada bih mogao da odem negde ali da me to usreći…

Ulazim u lift ali vozim se u podrum. Da li ste znali da Bodrum na turskom znači podrum?

Gde ćete na more?

Idemo u podrum!

Silazim u mišiju rupu u kojoj pacovi prvi napuštaju brod dok Alisa skače za zekonjom, skače po zekonji. Drži ga čvrsto za uši dok on nju drži čvrsto za uši, dok mu puši. POV edit.

Izlazim iz rupe ulazim u lift ali lift opet ide samo na dole, na dno. Bilo je nečeg uzvišenog u poseti vašoj rupi. Sada se vraćam na dno. Hvala, vrlo se ljubazni.  Sledi nabijem vas na kurac duplo tiše. Sledeća stanica Stari savski most, do pola. Od Pola može Veler. That’s entertainment.

I pitam se da li sam kadar stići? Jer život me mimoilazi, još malo pa će me mimoići.

Zoom na znak radovi na putu, momak sav na ćoše, radi na crno. Crnom lopatom kopa nedostižne dubine. Površni svet površine zahvata under construction put za Kragujevac preko Trešnje. Jednom sam tresnuo sa trešnje. Iz krošnje trešnje sam bio padao ali nije bilo Njutna da me uhvati. Isak je hvatao jabuke. Velika je razlika izmedju trešnji i jabuka. Za trešnje ne treba brushalter.

Na drumu za Kragujevac, full shot, vozim jednu nizbrdicu. Yugo je na putu za pičku lepu materinu, tamo odakle je i došao. U redu je, u leru je, jedva da se čuje. Farovi su isključeni jedva da se vidi. Čuju se sove i vide se Mesec i zvezde.

Vidim sve zvezde. Sve zvezde svih filmova koje sam ikada gledao. Film mi se prevrti pred očima.

Freez frame.

31. decembar 2012 0:00:07 | (11) komentara

Pravi praznični.
Weltschmerzgirl, u 31. decembar 2012 16:25:43

noc je kao vidjena za provesti je na putu za Kragujevac,
na kom nicheg nema osim interneta
horhe, u 31. decembar 2012 22:11:07

a sta ces kad stignes do ralje, iza ralje nema dalje, a i jugo nece dugo
bas mi se djasvi kad koristis izjave poznatih
a slika me seca na zimu 2002/03
ljupce (Neregistrovan), u 1. januar 2013 18:20:13

iza ralje stani pani imaju parcani
deset dina kasnije, a gde smo sada?
horhe, u 2. januar 2013 3:01:32

Pogrešna kadrovska politika!
Loša kadrovska rešenja!
Upao si im u kadar!
Budi kadar da budeš kadar!
Weltschmerzgirl, u 2. januar 2013 16:50:56

to je sve zabava, a zabava se mora nastaviti, dok se ne prekine
horhe, u 3. januar 2013 0:07:02

kaze agent 007
horhe, u 3. januar 2013 0:07:34

Od podruma do Zvezda, vrlo dug put.
Srećna H.
moonlightgirl, u 3. januar 2013 17:16:06

ako zasluzim
horhe, u 4. januar 2013 2:03:04

kad procitam ovih par poslednjih vidim da napredujes, sto manje poezije i onoga sto ni tebi nije jasno sta si hteo da kazes… i moras vise da citas
Miki Manojlovic (Neregistrovan), u 4. januar 2013 19:40:47

Uh, al ga ovaj lažni Miki serucka. Moraš više čitati… na Wc- u. Meni je ovo baš lucidno – dobro. Želim ti sretnu novu, pa makar bila i 2013. Lol.
astarta@net.hr, u 4. januar 2013 19:47:48

ARONDISMAN

… ostrvo tame i svetlosti …

Zao krug se omotava po mojoj spoljašnjosti

pritisak vriska

pomera kosti, iz zglobova

pokretnih robova, prokletog skeleta

kojem ni mrtva hladnoća ne smeta

Arondisman je pust, gorak ko Proust

posle večere, otrova

vrhovi podzemnih otvora

lete preko krova dobrotvora

koji izumiru u šaci snova

Odškrini od prozora, staklo na vitrini

otkini, oroz okini prema sredini

prostora, nema čistih na čistini

nema ni jedan gubavi

nema ni jedan leprozni

Kako se ne vidi, ostali su ti grozni

odvratni, mali, ti od kojih čulo vida zabridi

propali, na dno koje su kopali

da bi se dna ispod dna takla

dobošari na vratima pakla

Ruševine duša koje niko neće da sluša

koje slušaju tišinu koju Père-Lachaise čuva

ploča je gluva, soba je ploča

kada uistinu okončam

minus 21 gram

Elegija mi više prija nego šansona

od ispod balkona flauta para zrnce eona

razumem je i kada sam mutav

i kada bljutav ukus ne mogu da sperem

ne mogu više da se derem

Ti retki trenuci sreće, ne mogu i neće

sprečiti da zao krug ponovo krene

da omotava, iz kruga u krug

zaokret na jednu ili drugu stranu

arondisman je na okeanu

28. decembar 2012 13:37:37 | (15) komentara

E zbog tebe kradem susjedima signal samo da se spojim na net da te čitam. LOL.
astarta@net.hr, u 28. decembar 2012 18:11:25

vredi lopovluka, ma daj?
horhe, u 28. decembar 2012 21:09:21

odakle je ovo slikano?
Anoniman (Neregistrovan), u 29. decembar 2012 14:57:59

sa horhea pompidua, a tko si ti?
horhe, u 29. decembar 2012 17:17:21

arondisman samo ako je 16
i sve komentare cu shvatati licno
ljupce (Neregistrovan), u 29. decembar 2012 21:47:57

nishta Senjak?
horhe, u 29. decembar 2012 21:53:11

‘Ruševine duša koje niko neće da sluša…’
Ko li se tu nije prepozneo…?
Weltschmerzgirl, u 30. decembar 2012 2:14:03

I moram da dodam na listu želja da naučim taj francuski…
Weltschmerzgirl, u 30. decembar 2012 2:16:49

nema se vremena za prepoznavanja (fr. detection)
samo za prekopavanja (fr. reinhumation)
vidish nije komplikovano (fr. complique)
horhe, u 30. decembar 2012 17:03:54

Senjak seljak, svinje Dedinje
samo arondisman 16
ljupce (Neregistrovan), u 30. decembar 2012 19:37:26

zato ce morati da padne ambasador
ili barem atashe za chilashe
horhe, u 30. decembar 2012 23:29:11

i kada bljutav ukus ne mogu da sperem
ne mogu više da se derem…..
arrow3, u 31. decembar 2012 0:59:59

rowena, van konteksta?
u kontekstu?
horhe, u 31. decembar 2012 1:11:51

u kontekstu dranja i bez konteksta spiranja.
arrow3, u 31. decembar 2012 1:37:24

kontrast kontekst, dobro jutro
horhe, u 31. decembar 2012 14:15:30

NEUHVATLJIVA RAZDALJINA JEDNOG VATROMETA

… sa ove razdaljine …

Probudio sam se kasno iako više nisam bio živ.

Sa ove razdaljine, i kada sam bio, ne sećam se da sam ikada rano bio budan, pre nekako pod budnim nadzorom. Ustao sam nazor, vidim sveća je pored stola, lepa, debela, original, gori, pucketa, mada, sa ove razdaljine meni bi to mogla biti i Zvončica.
– Jao Petre, jao kukala ti majka (ali Radoslava je pokojna već pola veka), kukala mi majka (‘ajde Jelice i tašta je sa Radoslavom, verovatno igraju tablića), jao Petre, kukusigameni (Jelice, šta imaš u kuhinji?), jao, jao, kuku…

Prošetao sam se do kuhinje, miriše tamjan mada, sa ove razdaljine, mogli bi da budu i karanfilić i ruzmarin. Kuhinja je poprilično sredjena (kao da dolaze gosti, bože me oprosti), i nema kese za djubre. A taman sam hteo da je zafrljačim komšiji Izetu, u dvorište kao što se njemu par puta omaklo u moje. Sa ove razdaljine, ne deluje mi više slučajno jer Mustafa je jedno obično djubre. Imam komociju da sada mogu nenajavljen da ušetam kod njega i da ga u lice nazovem onako kako sam ga oduvek zvao pred Jelicom, ovde je ionako previše kuknjave.

(E pa Mustafa da znaš da si za mene uvek bio… A što plačeš, pobogu crni čoveče? Izvini za ovo crni, gde si krenuo tako uparadjen? Ej, pa nećeš valjda kod mene? Pa nisam ja više tamo, sada sam ovde!)

Što se uplaka čovek, nikad ga nisam video da plače. Sa ove razdaljine, dodje mi čak lep, nekako tužno lep. Nema ni kod njega kese sa djubretom.
Šteta.
Nigde nikog.
Ko da je neko umro, na daj bože, daleko bilo, pu, pu, sveti Vasilije Ostroški i svi sa nebesa!

U Sivoj mačketini samo neka dečurlija, sa decom. Svi piju gusti sok od breskve, iz malih čaša, debelih.
Ne preostaje mi drugo nego šetnja.
Ceo život šetam.
Danas pravac Kališ.
Sa ove razdaljine i nije tako daleko.

Tamo uvek ima neko. Vasa je tamo svaki dan već dugo. Sećam se da je voleo šah. Vidim ga na klupi koja gleda na Ušće kako hrani sive golubove. Sa ove razdaljine mi izgleda kao da se nekakva  paučina rasteže sa njegovih prstiju, prema golubovima sivim kao duvanski dim, da bi se poput dima golubovi razvlačili oko njega.

– Reci mi da još nisi ostavio cigarete Vasilije, sad sam te spominjao na Ostrogu?
– Kako? Ostavio pre godinu dana, na današnji dan. I evo, ne vuče me ma ič! Sve je stvar karaktera. I malo sportske sreće.
Nego, šta ima novo kod tebe?
– Nov sam od danas. Ceo nov. Još mešam vremena. Mislio sam da udarimo jedan šah?
– Ali nemam tablu!
– Da odem one ispisnike da pitam da nam pozajme jednu sa zdepastim figurama, debelim?
– Pazi, tamo se igraju partije života, mogao bi da ostaneš neprimećen. Ionako nemam vremena, moram da se vratim. Danica mi dolazi danas, na godišnjicu, ko zna možda ponese tablu.
– Kakve smo sreće poneće šećernu.

Nakon što je Vasa otišao Sunce je polako potonulo u veliku beogradsku spavaonicu. Zahladilo jeste, mada sa ove razdaljine mene to nije puno doticalo. Sat na Sabornoj crkvi je udario sedam, zidni sat u Majke Jevrosime 19 je stao a u Višegradskoj se rodila jedna Milica.

Sedeo sam tako jednog prolećnog predvečerja, na Kališu na klupi, sam, i polako se utapao u mrak koji se spuštao, bez znanja da li ću u njemu zauvek nestati.

A onda je počeo vatromet.

24. decembar 2012 22:41:22 | (13) komentara

Ovo meni i jeste za vatromet. Neka ti zadatak za 2013. bude da ga nadmašiš.
Weltschmerzgirl, u 24. decembar 2012 23:10:43

ratnemok javo okapoan olam ejin it aD
horhe, u 24. decembar 2012 23:17:28

.ejukečo en in ogurd es hikapoan dO
Weltschmerzgirl, u 24. decembar 2012 23:24:31

molim samo da se obrati paznja na muziku
najbolja pesma na YT sa najmanje pregleda ikad
ko nadje bolju, vodim je/ga na sholju…
horhe, u 25. decembar 2012 0:00:30

“Sa ove razdaljine… ” odlični stihovi da se sa daljine nešto doda i napiše, isprika jer se samo nadovezalo u glavi.
moonlightgirl, u 25. decembar 2012 2:25:07

‘pravih se rechi uvek kasno setim, odgovor znam kada ostanem sam’
josh jedan o razdaljini, razdaljina je poznata od ranije
horhe, u 25. decembar 2012 14:04:04

lepo
Anoniman (Neregistrovan), u 25. decembar 2012 18:54:06

danas sam u fazonu lepote
horhe, u 26. decembar 2012 1:02:19

Kao film “Mr. Nobody”. Pogledaj ga ako nisi. A što se tiče šetnje, bolje da cijeli život šetaš nego da tebe šetaju. Lol.
astarta@net.hr, u 26. decembar 2012 14:00:07

Sve si bolji i bolji, ako smem da kazem.
Gost kod grofice na veceri, u 26. decembar 2012 20:29:09

skinuo sam film, gledacu pa cemo se valjda nekada proshetati, jal tamo, jal ovde pa mozemo da podelimo utiske
smesh, a dobro bi bilo i kada budem gori da isto smesh, pa da vidim zashto
horhe, u 27. decembar 2012 1:23:34

pa eto da nema te razdaljine ne bi ni postojala sudbina
ljupce (Neregistrovan), u 27. decembar 2012 22:47:28

sa ove razdaljine ne mogu da tvrdim ali kladio bih se da da
horhe, u 28. decembar 2012 2:01:09

POSLEDNJIH 30 SEKUNDI

… savršeno završeno …

Nebo je bilo ljubičasto. Ravan je zlatna. Zlato je uglačano. Kristali svetlucaju pod sjajem crvenog Sunca. Crna senka leži na svetlu. Prsti se pojavljuju iz širokih polja tame. Opruženi su. Grčevito hvataju uglačane brazde blještećeg metala.

Nastajem! To je nemoguće! Nastajem, kako će život postojati bez mene? Da li bi nešto moglo da me spasi?

Senka počinje da menja oblik. Stopala izroniše iz tame. Ledja. Grudi. Koža. Kosa. Svetlost je ostala nepromenjena.

Oblik! Tekstura! Pokret! Nemoguće je! Ja ne mogu da nastanem! Kako se ovo dogadja?

Polje tame se sužavalo. Senka je postajala sve tanja, izduženija, sabijala se. Ruke su se tresle. Vrat je drhtao. Odmahivanje glavom proizvodilo je zvuk. Tišina je bila izazvana i srušena.

Misli!? Mogu i da mislim! To je nemoguće! Niko ko postoji ne može da stoji iza ovoga!?

Zlato je bilo zagrejano. Bilo bi divno bos prohodati par koraka.

Kako to da hodam? Nastala sam! Ali to je nemoguće! Neko bi mogao da me vidi!?

Strela vremena se zabola u vrat senke koja je postojala na zlatnoj ravni. Tresak pada na ploču nadvlada prasak probijanja tkiva. Boja krvi i boja zlata se pomešaše. Stvarale su se svetle zone.

Na nebu.

20. decembar 2012 20:12:48 | (17) komentara

Ne daj da te proguta mrak.
Weltschmerzgirl, u 21. decembar 2012 3:08:45

kao prvo, hvala na nevidjenom savetu/komentaru
kao drugo, tri su krucijalna pitanja ovde otvorena
prvo: ko je, gde i shta objavio dvadesetog dvanaestog
dvehiljadedvaneaste u dvadeset i dvanaest?
drugo: o chemu se zaboga radi u ovoj prichi?
i trece, najmanje bitno: shta je uslikano?
odgovori 2/3 bice dovoljni da se ne bude progutan
propan, butan, Dzibuti, Becutan
(to sam oduvek zeleo da napishem ali sam se sramio)
horhe, u 21. decembar 2012 4:37:24

nevidljivo je trebalo da bude mnogo više
dirty
moonlightgirl, u 21. decembar 2012 10:37:24

nisam Christina Aguilera
(lepo sam se stesao inache)
ovo mi je kao najapokaliptichnija pricha,
to ce biti da je aktuelno ovijeh dana,
kao o ubistvu smrti je i nestanku vremena
(odgovor na drugo ?)
pa kada nestane vreme, valjda je tad sve crno
jbg, nema ni lasc od lascivnosti, izvinjavam se
horhe, u 21. decembar 2012 15:15:27

Uvek možeš da budeš horhe akimov apokaliptični, ne moraš da čekaš poslednjih trideset sekundi
moonlightgirl, u 21. decembar 2012 15:48:50

apokaliptichni horhe akimov, a.k.a A.H.A
svidza mi se, bez shechera
samo sam, mali Mujo, hteo kud i svi, u smak, smack, shmek, Shrek, Shaq…
mislim ko bi josh hteo danas da chita o pochetku zime ili borbama bikova ili spushtanju sa Treshnje ka Kragujevcu?
horhe, u 21. decembar 2012 16:16:46

“Malo nas je al’ nas ima”, to je i bila npr. poenta mog protesta kolenom međ’ smak
moonlightgirl, u 21. decembar 2012 16:56:04

jedva se suzdrzah da ti ne ostavim manje dirty,
vishe lascivni komentar sa kolenima i smicanjem
klavijatura krenula sama da tipka,
morao sam da joj prekinem napajanje
na trideset sekundi, da se prizove
horhe, u 21. decembar 2012 17:18:39

desni klik, prevucem, sve obelezim, citam i utom slucajno kliknem negde na pozadinu posta i slova urone u mrak… nestanu, vreme tece, smak traje… ceo dan danas
duledudule, u 21. decembar 2012 20:42:48

…i danas, i danas ne budem, i da nas ne bude
horhe, u 22. decembar 2012 1:15:41

Ti da nestaneš. Nemoguće. Onda bi i ja nestala. Lol. Nego, hvala ti što nam na sve načine otežavaš čitanje svojih postova. Tjeraš nas da se trudimo oko tebe. Lol.
astarta@net.hr, u 22. decembar 2012 12:26:49

Ja znam da odgovorim na 2/3 pitanja, neka to bude dovoljno da te ne proguta mrak, a odgovore necu da otkrivam, zbog publike.
Weltschmerzgirl, u 22. decembar 2012 19:46:12

ti se trudish, nestalna
publika koja te proguta, to je, to je dobra ideja, svidja mi se to
horhe, u 23. decembar 2012 1:04:33

Bolje da te publika proguta, nego da te neki psihički bolestan obožavatelj ili obožavateljica drži svezanog u nekoj kolibi. Lol.
astarta@net.hr, u 23. decembar 2012 11:39:18

obozavateljicu bih podnosio
horhe, u 24. decembar 2012 2:00:51

grupa smak
ljupce (Neregistrovan), u 24. decembar 2012 10:22:38

trebali su biti dvdeset prvog ili drugog, smak za smakom, s makom, poppy, popij!
horhe, u 24. decembar 2012 18:23:25

IKO?

… niko? …

Nema mesta za dvoje

na mom belom

crnom licu

maskirne oči

masakrirane

maskarom se ne boje

prema sredini

već prema kori

već pre kore se skorim

ukočim

da reč ne prozborim

već prema odori

prepoznajem

odurno lice

se stvori

stvor opori

prepoznajem sebe

kapci na pola

i stojim

stajanjem sporim

starim

oprosti

sorry

Nema sećanja za mene

nema memorije bola

nervi ko nervi

otupe polako

polako sam tup i dobro mi ide

dobro mi je tako

udobno

grubo udobno

grobno udobno

lako, dno

so i led

led i rane

rane i so

Nema izlaza

sa ovih utabanih staza

nema fraza, ni prikaza

nema kamikaza

nema tragova

obijanja pragova

vragolana i vragova

nema pacova, ni štakora

mogao bih da izadjem iz šatora

sa potopljenog broda

na ledenu ploču

tanku kao film

koja pušta u gluvo doba

samoću

samo samoću

ni Mesec više ne izlazi noću

sam sam

i samo sam hoću

ali nemam s kim

16. decembar 2012 0:37:32 | (13) komentara

Pa imaš facebook. Budi i ti dio hipnotisane gomile. Lol.
astarta@net.hr, u 16. decembar 2012 11:55:05

“Masakrirane maskarom”. Sviđa mi se.
astarta@net.hr, u 16. decembar 2012 11:55:36

“Take me somewhere nice”
Izgleda da nešto ipak znaš.
moonlightgirl, u 16. decembar 2012 15:09:15

Sredinu izmedju nikog i svakog, to je najteze pronaci…
Weltschmerzgirl, u 16. decembar 2012 21:08:49

video sam jednom kad sam bio mali panker majicu, napred je pisalo ‘da li verujesh meni’, kada je lik proshao, na ledjima je pisalo ‘ili mislish svojom glavom’, uvek sam to sebe pitao, nemam FB, fak
izgleda da ipak neko slusha ‘moju’ muziku, znam neshto ali krijem veshto
manje sredinu, blize nikog
horhe, u 17. decembar 2012 2:34:11

nema fraza, ni prikaza, nema kamikaza, nema tragova, obijanja pragova, vragolana i vragova… izostane odgovor i nema pitanja, nema skitanja, ni siktanja…
duledudule, u 17. decembar 2012 16:06:50

poshtujem dopisivanje, to nije lako
horhe, u 18. decembar 2012 0:40:13

Više volim karirano nego maskirano
ShArGaRePiCa, u 18. decembar 2012 9:43:25

e bash bih voleo da vidim te karirano nashminkane ochi (na stranu shta mi prvo padne na pamet kada se spomene karirano)
horhe, u 18. decembar 2012 14:07:42

karirani stolnjak (stoljnjak?) plave boje
ljupce (Neregistrovan), u 18. decembar 2012 14:22:22

sto stonjak stol stolnjak stolj, jbg
sa jedne strane karirani sa druge maskirni
ne znash gde da pritisnesh
ipak nije bio niko
horhe, u 19. decembar 2012 2:31:31

Izmedju nikog i svakog trebalo bi da bude tvoj neko…
Weltschmerzgirl, u 19. decembar 2012 12:31:53

dace Bog da svako ima nekog svog
horhe, u 20. decembar 2012 0:13:45

SLAGALICA

… lekovi od srede do kraja nedelje …

Slagalica. S lagalica. S small, mala laž. Lažarica. Zbirka malih laži.

Mala gazdarica. Mala, ali gazdarica.

Slavica.

Laž bez lica. Lice bez vilica. Laž bez vilica.

Slavija.

Slava via… Vijana slava.

Dijana. Lažna slava.

Spaček. Prava slava.

Sveta slava. I svi sveci. I svi sveti.

Cveti.

Cvet. Cvetni trg. Budi drug. Drugarica.

Osmi četvrti. Peti deveti. Devet i pet. Četrnaest. Paran broj.

Devet cvetova i pet cvetova.

Pet ambalaža. Lažna ambalaža. Ružna ambalaža. Skrnava. Skaradna.

Skarletna. Ruža ne može biti lepša. I blaža.

Ruža vetrova.

Ruzveltova. Ruzvelt. Teodor. Otac. Makarije.

Makar da nije. Makar da sam ja. Mada ga samo…

Madagaskar. Daleko.

Maskarada. Blizu.

Šezdesetosme u Parizu. Poslednji tango. Dvoje. Potrebno.

Jednom. Jednome.

Jedan manje. Jedna manje.

Jedan je najusamljeniji broj. Gori je i od dvojke.

Krug. Prazan. Pi. Pih.

– Dobro veče, profesore. Gde li ste vi to bili? Malo po gradu, kako je bilo?

– Pih. Je sais que la meilleure. Uskoro ću opet tamo ali vam se neću vraćati.

Samo sam se podsetio kako će da bude.  Lagarija tako bedna, igrarija samo jedna.

– Neka neka, sve će proći…

– … pa i život.

– Spremila sam vam lekove od srede do kraja nedelje.

– Hvala sestro, poneću kutijicu u sobu.

– Laku noć, profesore!

– ‘Noć, draga.

12. decembar 2012 12:12:33 | (13) komentara

pokvariše ti slagalicu ove 33 sekunde…
Tanja Henry, u 12. decembar 2012 14:41:50

Masochism tango – Tom Lehrer…
MorticiaHope, u 12. decembar 2012 15:21:14

Uzimajmo redovito lijekove i sve će biti u redu. Lol.
astarta@net.hr, u 12. decembar 2012 16:41:32

zapravo dvadeset i jedna, ali nisam ja Gandalf,
a poshto je hit dana Tom Lehrer evo mala pomoc oko osnovnih rachunskih operacija Tom Lehrer – New Math;
da, pesmu znam od Toma, imam odavno sve njegove albume, (je l’ lichi to na mene, ipak se on stalno sprda, chovek?), otkrio sam ga kada sam pravio moju Mexico kompilaciju (da vidish koliko ljudi gotive Meksiko, my dream country, i shta ga ih je pesama), uglavnom, Lehrerova je ovde,
Tom Lehrer – In old Mexico
a od Adamsa najvishe gotivim rodjaka, srecna sreda
i jedna za tebe, chista radost (je ovaj Tom Lehrer)
Tom Lehrer – The Old Dope Peddler
horhe, u 12. decembar 2012 19:13:12

s ruzom u zubima, tango.
MorticiaHope, u 12. decembar 2012 21:12:22

pleshem kao indijski slon
horhe, u 13. decembar 2012 0:00:38

Ova ti je na drugo čitanje. I treće, i četvrto…
Weltschmerzgirl, u 13. decembar 2012 10:49:21

Let iznad kukavičjeg gnezda
bongala, u 13. decembar 2012 23:30:57

dok se sve rechenice ne sloze, u puzzle
ostadoshe mi The Mary Onettes neprimeceni
in fact male old Amelie Poulain, Pariz, France
bash bih voleo da mi razradish svoj komentar, zashto taj film?
a mozda i ukapiram sam…
horhe, u 14. decembar 2012 2:02:54

slika vrhunska pa odvlaci paznju
ljupce (Neregistrovan), u 14. decembar 2012 22:46:29

Makar da sam ja.
moonlightgirl, u 15. decembar 2012 0:30:33

Htedoh reći to uglavnom fali u slagalicama raznim, da se potrefi.
moonlightgirl, u 15. decembar 2012 0:40:16

makar da jesi, ne bih se muchio sa slagalicom
horhe, u 15. decembar 2012 0:41:16

PLUTANJE PREKO POLUTARA

… uspavanka jednog sastanka …

Lampice radio aparata su jedina svetla

jata snova beže od sova

nalet preko Popokatapetla

mirna noć krije zoru

pod krilom plavog galskog petla

donoseći talase na moždanu koru

plutam na ledjima po beskrajnom moru

Antena sa krova upija dimne signale

porub pokrova od snova

popušta na spoju male dijagonale

odlutam po nedovršenom krugu

Pitagorine kvadrate sažmem ko od šale

i po mraku gledam u dugu

kliznem šinama niz transsibirsku prugu

Kamčatka na dohvat obraza pod jastukom

bez mraza deo snova starog kova

majstorski iskujem ne dodirujući rukom

staklenu površinu jezera Saskačjijen

opišem kišu i sakrijem se pod lukom

akvaduktom pretočim svaki vredan tren

u nemerljivu večnost kao pero položen

Odišem udahnutom svežinom Amazona

pišem samo nove snove

poletim sa pustog ostrva u korpi balona

Aristotelovu Poetiku recitujem iza kapaka

sidjem medju svoje sa papirnog trona

Zambezi je treća ruka čarobnjaka

pretapa nevolje u bolje

postelja ponovo postaje laka

8. decembar 2012 3:33:25 | (15) komentara

Ovakvu pjesmu ni Đole ne bi znao sročiti. (Ovo nije usrani smajlić, nego onaj pravi). Lol.
astarta@net.hr, u 8. decembar 2012 19:18:12

da li insinuirash da je nisam znao lichno srochiti?
horhe, u 8. decembar 2012 22:31:33

Meni ne liči na Đoleta, ali mi liči na Đoleta.
Weltschmerzgirl, u 9. decembar 2012 3:17:39

meni lichi da se pogodilo sa ovim vremenom
horhe, u 9. decembar 2012 16:15:37

Ma Đole se fura na tebe.
astarta@net.hr, u 9. decembar 2012 16:18:21

L ovo bilo upuceno Welt ili meni, potpuno sam se pogubil?
horhe, u 10. decembar 2012 0:44:37

Ja samo gledam ove male talase…
moonlightgirl, u 10. decembar 2012 4:31:43

meni lichi da su ove talasne duzine
samo deo uzine, dobro jutro i ovde…
horhe, u 10. decembar 2012 15:25:11

Cure for lullaby, something beginning with…
MorticiaHope, u 10. decembar 2012 19:29:35

I po mraku gledam u dugu.
Dobro ti ovo, ko mantra.
arrow3, u 11. decembar 2012 9:53:11

Morti, ochekivano, bez leka, nema spavanja
kako ti se svidja Low – Lullaby?
Rowena, uspavanka je mantra i muzika
a poshto znam samo da mantram
evo jedna bespovratna pozajmica
horhe, u 12. decembar 2012 0:01:44

Ovih dana sam na malo drugacijim frekvencijama. High Hopes
MorticiaHope, u 12. decembar 2012 14:05:58

ti si uvek + ili je iz – u +?
horhe, u 14. decembar 2012 22:33:48

podseca me na riziko ne znam zasto to mi je prvo palo na pamet
ljupce (Neregistrovan), u 14. decembar 2012 23:24:43

united states of euroasia, ili tak neshto
horhe, u 16. decembar 2012 1:01:57

PROKLETI BESKONAČNI TUNEL

… pokop, teret i melem potop …

Noć je bila tamna i gusta kao melasa. Gusta magla i gusta kiša, prokleti novembar, kao da nije mogao da bude drugačiji u veku najvećih klimatskih promena.

I ovaj mesec je gust. Svi ti načičkani datumi, promocije i proslave, priredbe i performansi, gomila nekakvih aktivnosti pod krovom, jer ko bi sada smeo da se provodi napolju. Pored toga što je hladno i vlažno, lako te proguta noć. Stopa kriminala je stopa Jetija ili nekog prokletog trola i gazi ceo ovaj avetinjski grad. Toliko je više zavladalo bezakonje da se ni za ubistva ne ustaje iz stolice, izlazi iz stanice, pali rotacija. Moraš da imaš vezu u partiji pa da se neko potrudi da makar izadje na mesto zločina, kada ti prokleti pacovi ubiju nekog bitnog. I to je sve, izadju i ništa. Eventualno će se ponašati kao da si ti kriv i pokušati da reše slučaj na licu mesta. Ako nikako, ni teoretski, nisi mogao ti to da uradiš svom najmilijem to je otprilike kraj istrage, jer dok su kod tebe kući i piju čaj od nara u gradu su se desila bar još tri slična ubistva.

I nikom ništa. Evolucija.

Zato se ne brinem za ovo dvoje prokletih džankija koji su mi sa mesarskom satarom upali kroz terasu. Osim revolvera kojim sam ih poslao pokretnim stepenicama tamo gde su krenuli peške i dedinog sata iz prošlog veka ništa vredno i nemam da mi se ukrade. Moji poslovi koji su se klackali na granici legalnog i ilegalnog odavno su prevagnuli u ambis i dan danas se survavaju niz golu kamenu liticu sveopšte proklete nemaštine. Mislim da su omladinci išli na blef, pa šta nadju nadju. Za dedin sat bi mogli da se rade gotovo cele nedelje. Dop je neverovatno pojeftinio jer sve je veća ponuda, kako se niko ne bavi racijama, a i potražnja je pala, jer sve je više ljudi koji su u morfinskoj izmaglici zauvek zaboravili koliko su prokleto propali.

OD je najpoželjnija smrt ovih dana, samo se lepo uspavaš.

Brinem se samo hoće li oboje stati u gepek ove moje krntije koja ne vredi ni koliko da iznajmiš kurvu. Koliko vredi toliko i ide, brinem se hoće li uopšte upaliti. Benzin sipam iz flaše koju čuvam u frižideru odmah pored flaše sa mlekom.

Klinka je sva sasušena od horsa, on se još uvek drži sa par kila mrtvog mesa na kostima, iskrivljenim od bolesti koje je preležao u detinjstvu. Rekao bih da je on samo jedan u nizu njenih bogatijih momaka koji će moći da joj plaća H za seks, na kog se zakačila kao krpelj kada joj se bivši uspavao zauvek.

Mali nisi imao sreće, jedino gore od kurvetine je junk kurvetina.

Kladim se da je njena ideja bila da upadnu kod mene. Kao da sam je vidjao u kraju ranije. Prokleta kurvetina.

Stali su.

Vozim se ka periferiji i razmišljam gde bih mogao da ih pokopam. Poneo sam nekakvo pola ašova koje sam dobio na poklon od neke nekada devojke kada smo nekada negde zajedno išli na kampovanje u divljinu. Pre nego se divljina uselila u sam grad i u duše ljudi. Računam da će ovaj potop biblijskih razmera da nadomesti malu zapreminu pojedinačnog otkopa i da će mi na natopljenoj zemlji biti srazmerno lakše kopati prokletu jamu.

Setio sam se stare kasarne, napuštene još pre svih ratova i stradanja koja se nalazila odmah na izlazu iz tunela. Tunel je bio rešen nekako skoro u S i njegov ulaz nalegao je pod oštrim uglom na širu stranicu dugačke krivine u C, koja se na ničijoj zemlji, izmedju daleke periferije i stvarno daleke periferije, skupljala iz četiri auto-put široke trake u dve kozje staze, opasujući nekada veliki i poznati automobilski centar. Ovo se i dalje zove grad samo zato što ovuda prolazi gradski prevoz.

Kasarna je bila skrivena iza brda po kome je nekad išla pruga kojom se moglo stići čak i do mora. Jedini prilaz kasarni je bio taj sablasni tunel, koji je probijen kroz brdo sa tim krivinama u njemu, zbog kojih se ni u sred bela dana nije videlo svetlo na drugom kraju.

Auto sam prvo parkirao na obodu velike krivine ali sam ubrzo shvatio da iako ovde niko ne prolazi u ovo doba, ovakve noći, čak i taj niko bi mogao da vidi auto i da počne da se interesuje. Nisam brinuo da će pozvati bilo koga, nego samo da ću morati kopati još dublje.

Zato sam se nanovo parkirao odmah na ulazu u tunel. Izvadio sam proklete leševe iz prtljažnika i počeo ih vući, nju za kosu, njega za kaiš. Bila je mrtva tišina. Baterijska lampa koja mi je bila u ustima pregorela je posle deset koraka. Prokleti Kinezi. Pljuno sam je u stranu kao da je koštica trešnje i nastavio napamet. Čuo sam samo svoje cokule i struganje ovih dvoje po razvaljenom putu kada je odjednom nešto tresnulo o pod. Kosa mi je bila i dalje u ruci, u drugoj lažna koža markiranog akcesoara, ali sam vukao samo jednu trupinu. Prokleta nadogradnja.

Za to si imala pare, hteo sam da joj odbrusim ali čemu.

Uzeo sam ih oboje za ruke sada, kao kada tatica vodi dečicu na sladoled a oni se obese i prave mrtvi samo da bi ih nosio. Koraci su odzvanjali u praznom tunelu.

– Blate da ti pomoglem sa tim pokojnicima. Da ti blat pomogle.

Okrenuo sam se da vidim da li me neko prati jer ispred sebe nisam video ništa. Nije bilo nikoga. Bio sam siguran zato da makar jedan čovek stoji na kraju tunela. Ko bi drugi rekao to što sam čuo. Ili sam počeo da umišljam.
Ovo dvoje su sigurno hladnih tabana.

– Kakav ti je to asov blate? To nije asov to je kasika, kopaces do Nove godine. Da ti blat pozajmli plavu lopatu, evo za 50.

Sada sam već mogao da vidim, siluetu čovečuljka u kabanici koji, moglo bi se tako reći, radi u kasarni. Nisam jedini pametan koji zna za ovo mesto. A ima i pametnijih koji su od nebitnih ubistava odlučili da zarade, pa su zauzeli kasarnu i bave se čistom fizikalijom. Iz portirnice su izašla njih trojica još manjih. Pokazao sam im revolver i nastavio da vučem moje nezvane goste.

– Blate necemo ti mi nista, kopaj sam ako hoces. Ali za 500  imas vec gotove lupe samo da ih ubacis, mi cemo i klec da bacimo i da ih zatvolimo.

– 500!? Odakle mi 500!? Je l’ ti izgledam kao neko ko ima prokletih 500!?

– A kol’ko imas?

Od pomisli da bi ovog trenutka moglo sve da se završi i samo da se okrenem i odem ako se budem dobro cenjkao osetio sam nalet adrenalina i cimnuo moje saputnike i uzeo ih oboje pod ruke, kao džakove krompira. Istina je bila da ne bi skupio 500 ni kada bi prevrnuo celu kuću.

– Imam možda 150 i to nisam siguran.

– Evo moze 150 i taj sat sto vili.

4. decembar 2012 0:00:13 | (21) komentara

Oduvek sam volela tunele, ali moram priznati da mi je sada ovaj omiljeni. I među tunelima i među pričama.
Moraću da menjam TOP11…
Weltschmerzgirl, u 4. decembar 2012 0:13:24

pitam se, pitam
KO ce biti istisnut iz TOP11?
da ne kazem pokopan
horhe, u 4. decembar 2012 1:01:40

Ja klaustrofobična pa ne volim tunele …..Blate ti makal imas 150…
Ilijana, u 4. decembar 2012 12:43:37

mislio sam da ce ova preko 5000 duzina biti problem i za sada sam u pravu, je l’ ti se svidja? pusti tunel
imam 150, pricha mozda
horhe, u 4. decembar 2012 16:47:10

Ne daj dedin sat ni po cijenu života.
astarta@net.hr, u 4. decembar 2012 18:31:58

kad ih imas 150 (prica) daj jednu a ovu pokopaj sa njima, blate… i vrati se po onu baKteriju, koju si ispljunuo ili kuvaj kafu sutra Horesiju.
MorticiaHope, u 4. decembar 2012 20:34:55

sledi komentar o davanju
astarta, shta mislish je l’ dao? jel bi ti dala?
morticia, pa dajem svako malo, dato je u arhivi
Horesijo kako ga ti vikash, ne postoji u prichi a i kada bi postojao pio bi chaj od nara i ne bi davao zrno boba zbog ovog groba
horhe, u 5. decembar 2012 0:32:48

A da mi kratko prepričaš?
moonlightgirl, u 5. decembar 2012 10:22:11

Melasa telesa talasa. Kada se setim da je psihološkinja iz moje osnovne, nosila ime Milesa (kesa Milesa), postaje sasvim jasno da je ovaj komentar gotovo u celini оф топик.
Gost kod grofice na veceri, u 5. decembar 2012 11:08:58

jao, ja sam sve ovo zamislila. blate, mnogo doblo. inače, najjači trenutak kad ih vuče(š) za ruke. čujem kako stružu.
bongala, u 5. decembar 2012 15:20:11

MG zar je tako teshko prochitati?
mislio sam da me volish i preko 5000 karaktera (sa belinama)
goste, za tebe sam siguran da si prochitao prvu rechenicu
bongala, za tebe sam siguran da si prochitala sve rechenice i da me volish i preko 5000 karaktera (sa belinama)
horhe, u 6. decembar 2012 0:10:40

horhe, ako ti budem ikada izjavila ljubav, ostaću bez ovo malo karaktera
moonlightgirl, u 6. decembar 2012 20:14:25

22.12.2012. ili jedan sasvim obican dan
ljupce (Neregistrovan), u 6. decembar 2012 20:58:15

a to nikako ne bi smo voleli, ne?
chuo sam da ce biti smaka sveta, ali na sitno, da se ne primeti…
horhe, u 7. decembar 2012 1:10:42

fali ti ekpertize glede narkomanskog miljea rekla bih
larissa, u 7. decembar 2012 13:04:06

o Javore, narkomane ekspertu, nije ovo pricha o miljeu nego o smislu i besmislu, vishe ovo potonje i evo ispravio sam po preporuci
horhe, u 7. decembar 2012 14:49:47

Ne znam šta si ispravio, znam da nije bilo potrebe!
Weltschmerzgirl, u 7. decembar 2012 15:41:57

Radije bih dala sebe nego dedin sat. Lol.
astarta@net.hr, u 7. decembar 2012 20:57:47

…jer ko zna shta je sve deda za sat morao da da
horhe, u 8. decembar 2012 1:53:25

upravo.lol.
astarta@net.hr, u 8. decembar 2012 11:29:35

nadam se da ovaj nije, skoro citiram, ‘iz svijeta usranih smajlića’ ovaj nije jer je naopachke (:
horhe, u 8. decembar 2012 14:14:32

POSLEDNJA PINOKIJEVA POLO PARTIJA

… i drvo je nekad bilo hartija …

Skupio sam hrabrosti da priznam, pod reflektorom, u sred srede bela Lugoši dana:

Jeste, bio je utorak, kada sam švercovao brodski pod čamcem na naduvavavanje, Hijavavavata.

Norwegian wood.

Norwegian blue.

Golija KUD.

KUD GO LIJA!

Goli ja, Golijat a ti tDžejn!

Ruke su mi ispucale od tolikog timbarenja pa sam Atrix mazao na hlebac iscepan sekirom. Bio je lepog obličastog oblika pa nisam odoleo. Odelo je stiglo sa hemijskog, fizički sam se odupreo kravati, jer gde ste videli drvoseču bez brkova? Našminkao sam jedno oko kao Damon Albarn i transcedentovao se u šumu, kao šaman. Trajalo je jedan šamar, taman.

Šumar Mihael, Mihael Šumar, zvani eBor  je bio moj kolega sa šumarskog fakulteta, isto koliko i komšija sa Banovog brda, koji se mlad oženio, još mladji razveo, a ni deca mu nisu bila mnogo starija.

Ćerka mu se zvala Lucija. A druga Marija. Treću ćerku, i ako je imao, nije se tako zvala. Kazem žvala jer je otišla u Čikago.

A druga u Ameriku.

Luce je bila lepa, ali je pala s konja na magarca, a Marija se udala za igrača pola, pola igrača, pola igrač, pola vino, pola voda, Pola Abdul, al Hasan, seckati, hleba i stabala.

Na gomilu.

Potpisujem Stabilo olovkom.

Dačić stabilno.

Mozak labilno.

Mozaik laik.

Ping. Point (Drina bez filtera).

Bing. Boeing (747).

Kenozoik nije za tebe, reci mi… (Vlada Divljak).

Mezozoik čine sledeća razdoblja:

Trijas (temperatura, puls, disanje),

Jura (Stublić, grupa Film, crtani, porno, strani, 6 reči,
Pet Geret i Bili D Kid, jesmo rekli nema ličnih imena?),

Kreda (kredar kde je kreda?, neoligizmi, fanatizmi, srpske reči i izrazi, lica, mirazi i Milica, tako je Mico, svadba, svadba, svadba, svadba, izadji mala, izadji mala, iiiju!)

Ajmo ruke gore, ko nema ne mora.

Mica se zove treća. Setio sam se. Samo sam morao izokola.
Pozdrav za Micu!
Pozdrav za društvo iz ćoš škaškaška!
Pozdrav za društvo iz pilane!

Obe ruke gore da se naruči 5 piva, za četiri druga treća (gas patos) smena, 1 posle 1, dogorela sveća. Ničija nije gorela do zore ako nije kvarcna i te slične fore.
Pišonja i Žuga ne mogu na more.

Ostarilo se matori, vide nam se bore.

– Bore se upokojio prošlog vikenda, bila cela generacija. Nisi bio?
– Čuo jesam, bio nisam! Ali sećam se da je taj umeo da slaže, ihaj, ja ni u tu smrt ne verujem!

1. decembar 2012 1:00:53 | (13) komentara

Ova ti je dobra horhe mada nisam sigurna da znam o čemu ti je, a što bih pola olakšala onima posle mene ako i znam
moonlightgirl, u 1. decembar 2012 10:46:59

Sve šta je na naduvavanje, zvuči dobro. Lol. Daj ti šalji te tekstove tamo nekim hip hop glazbenicima da to uglazbe.
astarta@net.hr, u 1. decembar 2012 12:18:49

dobar ti je ovaj koment MG, shto bi im onda olakshavao i sam, hahaha
astarta, nije te bilo godinama ili je to prenaduvano?
shto veli MG, a shto bi im, hiphoperima, olakshavao i za pola, nek si sami izmishljaju mashti na volju…
horhe, u 1. decembar 2012 13:27:26

ni Lucija nije vecna a Djepeto zna svog sina i kad laze da ne veruje. jbg, nego me M buni.
robin, u 1. decembar 2012 13:58:15

Bila sam u Afganistanu. Tamo sam bila potrebnija nego ovdje.
astarta@net.hr, u 1. decembar 2012 14:10:51

Sve u svemu, puna glava i jedna i druga…vidim treca spava.
Ilijana, u 1. decembar 2012 14:36:10

Once upon time … The end.
MorticiaHope, u 1. decembar 2012 16:11:49

ali pazi kada sam znao da se cure loze na drvoseche
robin, cela pricha je misleading circuit, nije ni chudo
astarta, tamo si bila potrebnija, ovde si nedostajala
ilijana, glavno da je glava glavnokomandujuca
morticia, pricha zbilja ima bajkovit kraj, kao pochetak tvog komentara
horhe, u 2. decembar 2012 0:03:08

Da nisi tih a voda breg ronilac, pa da se prijaviš za Slagalicu, bio bi najbolji u bar dve igre.
Weltschmerzgirl, u 2. decembar 2012 17:27:51

tiha voda breg A I BRENA, hahahahaha
ima i brezobrazni nastavak
Shta kaze Milka Canic kada ugleda drvosechu u shumi?
horhe, u 3. decembar 2012 17:43:32

Dobro veče, muškarčino!
Weltschmerzgirl, u 4. decembar 2012 0:13:11

sve je to smisljeno da bi negde mogao da se umetne doticni link za koji se znalo sta je i pre otvaranja
ljupce (Neregistrovan), u 4. decembar 2012 8:35:51

a sada idemo na igru KO ZNA ZNA
horhe, u 6. decembar 2012 17:21:44

MOIS DE CHIENS – la partie finale

PINČ                                  ŠPIC

Lift ide                                Na mekanom papiru

samo na dole                   na kom ti pišem

za sve one                          mekane reči

koji obole                           mekanom olovkom

od vrtoglavice                  2B

uspavane poglavice         koja boji

voze kao koze                     mekano sivo

preko gudura                       špic

gudra vam je štura             Na strelici

ne udara                                 koja vodi u desno

samo uhvati u klinč           koje vodi u lavirint

pinč, pinč,                             sa samo jednim

pinč                                          smerom

u kome je

Ludačka košulja                  pretežno noću

i Dejana Rosuljaš                 špic

i miran sam                           Na otvorenom putu

kao jezera Kanade              prema tvom srcu

baba sera                                koje ima

jede iz sredine                       svoj eho

rolne                                         koji ne može tek ko

bolne oči rade                       da pročita sa trake

traže borne kiseline            kada ugleda

popijem krevet                       špic

a mleko mi priredi linč        Na otvorenom moru

pinč, pinč,                                snova starinskog kova

pinč                                              Stravinskog svira

Horovic

Lepo sam                                   na klaviru

nevospitan                                 koji nema

mislim da sam bitan               ni jedan

java me prilepi                          špic

za patos kao Java                    Na kome stojim

samo san                                   nema vidik ka tebi

slepca spasava                        sa kog mogu

evo žmurim                              pogled da pružim

već satima                                 ali ako verujem

uštini me                                    lako poletim

ako se pomerim za inč         i zaokružim

pinč, pinč                                   špic

pinč

25. novembar 2012 22:47:02 | (29) komentara

birajte, leva il’ desna?
horhe, u 25. novembar 2012 23:01:41

Leva je dobra za kišan dan.
Desna za pred san.
Moj poduhvat, za razliku od tvog nije uspeo.
Ako na glasačkom listiću moram da zaokružim jednog kandidata da bi bi bio važeći, onda desna… A smešni su ti mali psi, naročito ako su muškog pola. Diskriminator sam, znam.
Weltschmerzgirl, u 26. novembar 2012 0:13:07

Ja sam ih čitala zajedno, red po red, dve kolone kao jednu. Tako mi leglo.
alisa_tamna, u 26. novembar 2012 0:37:00

D1 onda, izuzetno su smeshni ali i prgavi, koja kombina… hvala alisa,
ostaje ti josh svaku posebno pa da mozda odaberesh bolju, ne?
horhe, u 26. novembar 2012 1:07:28

koje vodi u lavirint sa samo jednim smerom u kome je pretežno noć (u)
arrow3, u 26. novembar 2012 1:12:40

da i od tebe pishem D?
znachi D2, kao dizel jbt…
horhe, u 26. novembar 2012 2:43:14

Erotski post. Sex je ovo čitati.
Gost kod grofice na veceri, u 26. novembar 2012 10:18:35

Ja ću da uzmem obe, pred spavanje.
moonlightgirl, u 26. novembar 2012 15:20:38

meni su obe dobre, nema bolje, a posebno cu da izdvojim “baba sera jede iz sredine rolne”, “gudra vam je stura”, to stura nisam cuo odavno, “nema vidik ka tebi sa kog mogu pogled da pruzim”…
duledudule, u 26. novembar 2012 17:54:20

Goste, gde da pishem glas?
bilo je seksa i dok sam ukucavao u editor
pa me je svako malo jebalo
Lepo spavaj MG, stize zima
dule, pishem +1 1+
shtura, moze i u’vatio je shturu
bice da je trenutno L 2 : 4 D
horhe, u 27. novembar 2012 0:00:34

pinch se ne da ushtinuti, a shpic nabada.
pa obe su opasne
thirstydog1, u 27. novembar 2012 0:48:10

osim ako pinch ushtine shpic
thirstydog1, u 27. novembar 2012 0:51:40

razumeo sam pinch, ne?
L 3 : 4 D, dodajem na napetosti
toliko je napeto da pucaju __osti
horhe, u 27. novembar 2012 1:10:58

pinch je zapravo naleteo na ekser, ali to nije pomoglo, jer shpic je shpic. ali je nekako uvrnuto obrnuto 4 : 4
thirstydog1, u 27. novembar 2012 1:19:01

rekoh da ce biti mapeto
horhe, u 27. novembar 2012 2:04:55

Prvo pročitah levu pa desnu pa obe zajedno po redovima…Ako treba da biram, desna naravno….strc, strc romantišen kvrc….Ne volem liftove
Ilijana, u 27. novembar 2012 13:05:24

trebalo je da skrenem levo kod Albukerkija..ali nisam.
MorticiaHope, u 27. novembar 2012 13:26:56

leva pesma je rep, a u desnoj ima nekoliko vrlo lepih mesta.
krepkimrtvac, u 27. novembar 2012 13:50:28

početak je, recimo, sjajan.
krepkimrtvac, u 27. novembar 2012 13:51:11

Meni ovo liči na ‘pre i posle posla’ .
‘Posle svakog napornog dana, dočekaju te oči, koje kažu : veselo av av, ili grr grr .’ U prvom slučaju je prirodno,svojstveno oglašavanje, a u drugom, čista onomatopeja.
Zašto mi je to sad u glavi, ne znam, ali u glavi mi je.
Jillian, u 27. novembar 2012 21:44:25

ilijana, shmrc, shmrc kako se penjesh na svetionik
da iskljuchish svetlost
morticia, nadam se da se nisi izgubila bez svetionika, znachi desna, shmrc
krepki, lepo je shto si svratio, ostaje nedoumica gde se izgubio glas,
hip hop poetry, tako im tepam, kad ostanemo sami, shmrc
jilian, posao je shmrc sranje i sve ga je manje,
ali psi su sjajni, kad ostanu sami, dobili su chitav mesec
horhe, u 28. novembar 2012 15:01:58

krecem se sasvim dobro i po mraku. hvala na briznosti.
MorticiaHope, u 28. novembar 2012 16:38:56

chitao sam da ljudi koji se dobro snalaze po mraku duze zive…
svetlo moze dnevno i kada treba da chitam…
horhe, u 28. novembar 2012 20:03:42

za la partie finale ocekivah neku ozbiljniju pasminu, al dobro neka ostane nereseno
ljupce (Neregistrovan), u 29. novembar 2012 20:06:40

desna.
robin, u 29. novembar 2012 23:11:04

chuj neozbiljne pasmine, chisti Nemac, kao BMW
robin, ti i ja se bash dobro kapiramo, rekao bih
jedna ce ipak pobediti, zar da?
horhe, u 30. novembar 2012 12:16:35

Jedna je pobedila, a ako mene pitaš, nije uopšte trebalo da se takmiče!
Weltschmerzgirl, u 30. novembar 2012 13:09:00

valjda se dobro kapiramo. Bilo je birajte a ne zasto. E sad ako prosirimo, kupila me mekana olovka 2 B.
robin, u 30. novembar 2012 15:40:31

kapiramo, uvek te/nas detalji kupe
horhe, u 30. novembar 2012 23:38:23

MOIS DE CHIENS – quatrieme partie

POENTER

Kad oreol nestane

vreme je za kapuljaču

ključ u bravu

koenzim i enzim

ne mogu da rezim

ne mogu da režim

a da ne čuvam glavu

dvoje kao jedan

tvoje prazne oči

ne mogu da gledam

ne prilazi

ukaljaćeš mi auru

do ovde je moje

za ostalo mi puca

ne zaleći se

tako

dobra kuca

puknućeš od čauru

imam oklop-sklop

kao kornjača

zube ko pirana

ima dana

kada ne izlazim iz stana

ima noći

kad mi nema pomoći

pa evo vegetiram

tretiram

ne serviram

treniram

ne trokiram

blokiram i šokiram

biram da provociram

trotinet koristim za net

bicikl za struju

zubarska sam stolica

pa na mene psuju

pa sa mene pljuju

imam sve te nastavke

sedme elemente

sipam čaj od mente

ispred bulumente

i pijuckam na momente

momentalno neće

ništa ne može

da me omete

monumentalne sveće

tope se kraj topa

još 5 minuta

i gotova je klopa

za ishranu

gore pomenutog oklopa

stopa stopu stiže

ona je sve bliže

senka čoveka

što sam nekad bio

pseto što sam krio

postalo je živo

promenilo je dlaku

ali ćud je ista

čista ko čistina

poentiram bez koske

kao Paul Pierce

čisto kao istina

20. novembar 2012 19:43:02 | (11) komentara

ako imaš osam šava to ti je orgilan
DTF, u 20. novembar 2012 22:53:20

ako imam devet na putu sam da budem Rondo
horhe, u 21. novembar 2012 0:53:20

Kažu, za čvrst oklop dosta kalcijuma.
Zeleno, volim te zeleno!
Weltschmerzgirl, u 21. novembar 2012 22:34:49

zeleno, cud je uvek ista… uvek…
ZelenaSuncica, u 22. novembar 2012 0:43:08

Zeleno, volim te Zeleno, to je beshe onaj Federiko Garsija Rolka
taj bi sigurno navijao za Seltikse
horhe, u 22. novembar 2012 10:50:50

Sa dva šava, gotovo je od 7 do deset dana.
Plavo.
moonlightgirl, u 22. novembar 2012 20:20:09

bice gotovo za 7 do 10 dana, ti bash nisi zavolela ove tematske mesece, plava?
horhe, u 23. novembar 2012 10:52:56

horhe je zelen i odmara oči
thirstydog1, u 24. novembar 2012 0:45:53

i može da se svira
thirstydog1, u 24. novembar 2012 0:46:54

zeleni pas sa brda, koji navija za Seltikse
i brdo je zeleno…
horhe, u 24. novembar 2012 17:17:14

paul pierce
ljupce (Neregistrovan), u 25. novembar 2012 14:32:32

MOIS DE CHIENS – troisieme partie

ZLATNI RETRIVER

Izlazim iz stana u gluvo doba dana

izlazim da lovim

bolje bi bilo da ostanem da volim

ali sobe su preorana polja

magla je volja

retka da se javi

previše gusta da bilo šta slavim

ne vidim na plave oči

dok sunčane ne stavim

Zato sunčane dane provodim sa strane

sa druge strane reke ogledala

bacim kamen u sebe

da vidim krugove života

samo naprsnuća i srča

isplivaju pred skota

stota stranica priče o splinu

koja će kao i sve pre nje

završiti u kaminu

Garež ostane da tinja kao milostinja

džeparim davnašnja sećanja

prosim za san

noćne more mogu da odmore

ali avaj, ne znam da li je gore

kada sebi naredim spavaj

ili kada me srce koči

i kada ne mogu bez straha

da zatvorim oči

Uplakane s unutrašnje strane

spolja suve, blede i blede

pokušam da se povratim

ali pokušaji ne vrede

slede tudje rutine

mrak ponovo udje u mene

i iz sve snage zine, prožme mi vene

okrećem se za sobom

bežim od sopstvene sene

Bežim od svetla ležem pre petla

vučem se kao prebijeni pas

tonem u ruševine sopstvenog

potopljenog sveta

u njima na čas pronadjem spas

ali pluća me izdaju

ne dišu vodu

nemam koga da zovem

kada svi koje imam prvo od mene odu

Ljudi su providni sami sebi su divni

sitnim koracima napredujem unazad

povratim se na sopstvene tragove

obijem prazno srce i trule pragove

prepariram gradove

koje sam pešačio

šačica jada

čašica jeda

nikada nikome nisam značio

Elementarne čestice mi ne znače ništa

i tako sam ih gurnuo

ispod stepeništa,

ispod tepiha, ispod lepih dlanova

imam fasciju

pune ruke slomljenih planova

u kolektivnu nesvesnu hibernaciju padaju

i ne gubim nadu

jer sam od ljudi što se ne nadaju

Nada nikada ne umire samo nestane

sama od sebe plane

više ni ne pomišljam

da će da prestane

iscepkan sam na hiljade komada

kao gaženi iver

i onda mi se nasmeši jedna mala plava

sa crnim očima

kao zlani retriver

15. novembar 2012 21:27:13 | (15) komentara

Ovde je svaka strofa mala pesma za sebe. Odavno nisi imao nešto ovako poetično, više ovakvog horhea, molim!
Weltschmerzgirl, u 16. novembar 2012 1:14:14

znash da ne mogu da pishem stalno isto
osetio bih se kao Crvenkapa,
a ovo je mesec pasa, molim lepo
horhe, u 16. novembar 2012 2:01:07

“Ljudi su providni sami sebi su divni”
Sve si rekao.
arrow3, u 16. novembar 2012 9:13:30

iskustvo govori iz tebe
horhe, u 16. novembar 2012 13:22:11

moreee!
ZelenaSuncica, u 16. novembar 2012 21:09:12

pre Dunaaav, mada svako vidi ono shto voli
horhe, u 17. novembar 2012 0:05:16

eeeeeeeeeeee… to si lepo rekao…
kao se toga nisam ranije setila?
ZelenaSuncica, u 17. novembar 2012 0:24:59

Ako ćemo o željama, ja bih prozu.
Može i sa crnim očima.
moonlightgirl, u 17. novembar 2012 11:20:38

Several Species of Small Furry Animals…
ovaj put stvarno ne mogu da izdvojim neki stih ili 2, 3, ovde me bas sve, sve onako… cak i kafa ima lepsi ukus posle ove pesme… ziv bio.
i pazi mogao bih da se slozim sa prvim komentom, a i sa ovim iznad mene
duledudule, u 17. novembar 2012 14:56:41

bice, bice MG, evo ovih dana vezbam.
hvala dule prijatelju
horhe, u 18. novembar 2012 3:51:41

preslushao numeru, imam taj album na vinilu, najbolji antiwar cover tih godina
pitam se da li ime super furry animalsa ima veze sa tim?
horhe, u 18. novembar 2012 21:01:20

eto vidis meni to nije palo na pamet, samo me asociralo
duledudule, u 18. novembar 2012 23:10:03

‘The name of the band came from T-shirts being printed by Rhys’ sister. She was making Super Furry Animals T-shirts for the fashion and music collective Acid Casuals.’
horhe, u 19. novembar 2012 2:26:54

zlatni retriver nema svoje ne
nesto mi se ne uklapa
ljupce (Neregistrovan), u 21. novembar 2012 21:43:17

nije svaka pesma da se uklopi, neke samo izmishljam
znam neki shljam, ruzniji od zlatnog retrivera
koji nemaju svoje NE
horhe, u 29. novembar 2012 0:00:11

MOIS DE CHIENS – deuxieme partie

AMERIČKA @KITA

… i pička od bandita …

Kada kući kuvam u sve stavljam KARI,

moj polarni pas mete kao pustinjske oluje

uopšte ne mari, na kućici mu PIŠE

putem električne struje

JOŠ PRLJAVIJI HARI,

pucketa presnimavana VHS kaseta

sa devojkama kojima vire

delovi naKITA

iz dupeta

Ušmrkana šaka jada od apoteKARA

voli vikendima da se ošamara,

ex ministru zdravlja na Peugeotu

naPIŠU flomasterima dopis

lažni krivotvoreni sinopsis

silno oplakanu diplomu zadrugara,

pa s anesteziranim Djedom Mrazom

overe ugovor o delu

da sa psima vuku sanke i oKITE jelu

Rastanke sastanče i banče

dok ih ne prekrije

sa mirisom jorGOVANA jorganče,

Jorgačević alike,

magarac se čuje kako njače,

pileći KARE u sendvič kada ne stavim

u hladu raKITE

ne mogu da oPIŠEm koliko poplavim,

kao Taško Načić počinjem da davim

Ček’ sekundu čaj da pristavim,

zmaj od O’čaja sve dobija na rundu

u borbi protiv lažnog Moby DICKa

postavite opklade,

masKARA im se topi preko brade

nikada nisam video KITA koji krade

i vara, rinfuz čaja ključ vode gruPIŠE

uvalim se u fotelju

da vidim ko će prvi prestati da diše

Intolerancija na dekstrozu, 9 PIŠEm 8 pamtim,

u vozu recitujem sedmoricu mladih,

6 do 5 nije još ni svanulo,

4 sumnjiva KARAktera

kroz St.epsku trilogiju pratim,

KITArov dupli disk obuzima prostorije,

na keca zaspim pored moje psine

vreme je planulo

dok Sunce sine, topiće se sporije

Nisam načisto da li će me ovde naći

pa kupim periku a la Goran KARAn,

zalepim je Henkel gelom da se neće smaći,

pogledam se u ogledalo i izgledam stvaran,

naPIŠEm post o tome i kao baba bajam

Ali-Baba je otišla na Sajam,

na Bazar,

da kupi MaKITA alat, sireve Parmalat

i kacigu kao car Lazar

A jadna cica maca izgubila je kacigu,

kao fon KARAjan se probudim u Lajpcigu

u parku na pikniku,

R ćirilicom PIŠE na parkingu,

kuče mi se pretvorilo u Fifiku,

presložim bez usta Helou KITI mimiku,

na vidiku pogledam da li ima vode,

opet zaronim 13 metara u sebe kao jebeni kormoran,

ustanem i potražim Ronaldov restoran

10. novembar 2012 4:54:21 | (17) komentara

KPK > SPS
Weltschmerzgirl, u 10. novembar 2012 19:50:58

kita, pisha, kara > sise, pichka, S?
horhe, u 10. novembar 2012 21:29:40

Salo Ivice Dacica.
Weltschmerzgirl, u 10. novembar 2012 23:55:06

ko bi se TOMU nadao…
horhe, u 11. novembar 2012 11:11:36

Nažalost za ove pesme nisam talentovana niti malo.
moonlightgirl, u 11. novembar 2012 16:01:34

i nije neka pesma, vishe je igra rechima, slovima i brojevima,
urimovan trip ili apsurd, ili od oba po malo…
ne treba talenat, ili te poveze ili ne, ako nishta ima zabavnih delova…
ako zamishljash dok chitash
starica koja se vraca sa Bazara i nosi kutiju alata, kesu sireva i kacigu sa bivoljim rogovima moze izgledati smeshno, ne?
horhe, u 12. novembar 2012 0:00:13

fifiku? ma vazi
ljupce (Neregistrovan), u 13. novembar 2012 15:53:49

tolerantna sam na kari
larissa, u 13. novembar 2012 18:16:21

prenela mi ana crvenu šugu pa me svrbe prsti da vratim milo za drago i oceskam se o tastaturu
AirHeadAlice (Neregistrovan), u 13. novembar 2012 23:19:55

s tim sto je moja prilicno obicna pa nema to moderno capsCOCK dugme
AirHeadAlice (Neregistrovan), u 13. novembar 2012 23:20:22

ovo jorGOVANA nisi boldovao…
duledudule, u 14. novembar 2012 16:27:00

ljupche svi znamo da vazi
larissa ne lazi
anice, anice, necu napisati ich vishe
dule govna su govna a kare su kite i pishe
(evo sledeca ce biti ozbiljna, mozda je i pesma)
horhe, u 15. novembar 2012 1:23:17

I sta sada….ajd opet cu…zanela me velika slova pa nisam ni mogla da se koncentrisem, eto opravdanja za neznanja.
nufeta, u 15. novembar 2012 9:13:45

…i posle velichina (ni)je bitna
aj polako pa se sKoncentrishi i na sitna
horhe, u 15. novembar 2012 17:01:27

Da je veličina toliko bitna, svi bi prvo primetili KURČINU, a ne, KITU, PIŠU, KARU. Ona je isto velikim slovima.
Weltschmerzgirl, u 15. novembar 2012 17:04:36

TWO DOGS DINING
ljupce (Neregistrovan), u 15. novembar 2012 19:04:21

dobro jutro, link je za smejanje do suza, dovidjenja
horhe, u 25. novembar 2012 11:26:53

MOIS DE CHIENS – premier partie

BOKSER

… omiljen za koske …

Neprestano halapljivo ližem prašinu sa asfalta

na stolu je ostalo voće koje se raspada

mogao bih se probudti na Krimu

faca mi je isavijana

na silu, na falte

u ringu rime oculi se šire kao palate

‘Pavijana’ su roknuli Tatari sa Jalte

Ekstremisti kao magla misty

potpisani u dnu na svakoj crnoj listi

seku dugo, seku sporo, sirov horor

posekotinama donose hipersenzitivni vizir

čujem curu sa brojevima kako bespomoćno vrišti

plastika se sa nje topi, odlazi u slivnik

kotao zapišti

Segregacija je uradjena napamet

kakav je to bezoblični gamet

koji svoju nedomišljenu glupost

ostavlja k’o namet, gubim je iz vida,

udaram bez stida, puca jagodična kost

možeš svoje trulo voće da poneseš u amanet

ne trebam tvoj lament

Vest se širi brže nego miris, miris smrti

koji kada te zavrti kao karusel neće da te pusti

trebao sam opet ja na tom podu biti

ali jedno dogovoriti a uraditi drugo

poprilično je jadno, zato biće gadno

jer ću sada doveka sebe od dva polučoveka

neprestano kriti

Eliminacija upotrebljenih ljudi

više me ne čudi što ludim

sa slomljenim snovima

u slomljnim prstima se budim

rukavice su tesne, okačene o klin, besne

to kučkin sin u meni neće da se smiri

i dalje sam žedan krvi kao izgladneli vampiri

Sudbina ne postoji, postoji samo čovek

koji vreme broji, koje isto ne postoji

sam sebe rodi, sam sebe kroji

drži svoj gard, na rukama svoj grad

ne napušta svoj ring, nema ništa s Njim

ulazi u klinč, ulazi u linč

i kada šiba i kada prima bič

Tatari su na vratima, prisetim se lica

koje je je imao ‘Pavijan’

čekam ih godinama i satima se skrivam

poslednji okršaj sa nezvanim gostima

za koje sam znao da dolaze,

jer verne sluge ne trpe poraze

finalna runda a onda kuda ću s kostima?

5. novembar 2012 23:59:13 | (15) komentara

“Sam sebe rodi, sam sebe kroji.” Poenta,
biće da je zbog glupe noći i pametnog jutra.
arrow3, u 6. novembar 2012 1:03:56

dok ne padne mrak na ochi
horhe, u 6. novembar 2012 1:10:54

…na oči čarnie…
Gost kod grofice na veceri, u 6. novembar 2012 9:41:43

…na ochi charne, da ne bi gledale…
horhe, u 6. novembar 2012 10:07:19

Dobar pas.
Weltschmerzgirl, u 6. novembar 2012 19:15:28

Penny.
horhe, u 7. novembar 2012 0:46:41

Brus Willis lover Pulp Fiction
Esmeralda Villalobos (Neregistrovan), u 8. novembar 2012 3:41:12

nije daleko, nije daleko uopshte,
onda bi Dzontra i Semi J bili Tatari sa Jalte
nego koja li si ti Esmeralda?
Dijana uloguj se
horhe, u 8. novembar 2012 17:10:08

zadovoljna sam …onako
larissa, u 8. novembar 2012 18:13:54

ja prizeljkujem finalnu verziju u mesecu pasa
mislim jedva cekam
ljupce (Neregistrovan), u 8. novembar 2012 22:23:40

mislim partie finale
ljupce (Neregistrovan), u 8. novembar 2012 22:25:40

mislim zadovoljena kao kli nishta vag
a za finale sam spremio neshto neverovakularno
horhe, u 9. novembar 2012 16:21:26

Neurovaskularno.
Weltschmerzgirl, u 9. novembar 2012 23:07:59

znaci kome su ovde rukavice za boks tesne hvata se za pero, to sam ja izvukla odavde
AirHeadAlice (Neregistrovan), u 13. novembar 2012 23:55:22

meni je pero i ime, Perro de la Colina
horhe, u 23. novembar 2012 16:15:10

SUNCE IZ JAME

… pluća bez tame …

Slika je deformisana.

Jama  izgleda kao da bi stala na dlan. Ciganka vidi budućnost. Ne vidi ništa.
Prašina neće da se slegne, to nije suvenir iz inostranstva, to je kristalna kugla.

Na ivici ponora stoje četiri crna auta. Svetlost farova ne dopire do dna. Dogovor je pao.

Čuju se crkvena zvona. Jutrenje. Kopanje počinje.
Zemlja se kruni. Dinamit puca. Drobilice lome kamen.
Suze kreću od prašine. Dave se u prašini. Staju.

Gore negde u gradu, u kamenom hotelu, pare su na stolu. Karte su otvorene.
Ceo pakao je na jednom mestu. Paktovi pucaju.
Dogovori se brišu. Dugovi se pišu.

Prelepe žene stoje, ne pomeraju se. Obučene su u crno.
Kao za sahranu. Karmin ih odaje. Osmehuju se. Izgledaju tužno.

Na ulici pored smetlišta trubači sviraju veselo.

U sobi u soliteru iza kaljavih prozora čuje se gitara. Odzvanja eho.
Mesec je mlad. Crno je.

Sunce izlazi iz jame. Potvrdjuje postojanje još jednog dana.
Osvetljava tragove sluzi, ožiljke života, puteve rana.

Crna kola kreću. Kofer je u gepeku.
Sat otkucava poslednje sekunde života ljudi koji se kockaju tudjim životima.
Odleću dodjavola.

U gradu od kamena živi čovek od kamena.
Njegova pluća su teža nego istina.
Oči su mu sive. Kosa mu je bela.
Izgubio je govor tela.

I kada se zarulaju motori, kad zaurlaju postrojenja, on počne da glodje i drobi, da jede kamen.
Ima fluorescenti prsluk i plavi šlem. Ima rupu na vratu. On je nem. Reči ostaju u stomaku.

Razori hiljadu tona kamena.
I preživi još jedan dan.

31. oktobar 2012 23:35:36 | (11) komentara

Mislila sam nešto ćeš o vešticama..
moonlightgirl, u 1. novembar 2012 10:08:17

svi se lože na pušačka usta, a niko na pušačka pluća, nego stvarno, gde su veštice?
DTF, u 1. novembar 2012 10:20:15

veshtice tek pishem, mada sporo idu
horhe, u 1. novembar 2012 11:18:09

Evo stigla veštica.
Poslednja rečenica je za zanemeti. Za citirati vekovima. Za zabraniti da je stavljaju na fb status, ili već neko slično govno.
Weltschmerzgirl, u 1. novembar 2012 12:21:50

Poslednje dve zapravo.
Weltschmerzgirl, u 1. novembar 2012 12:24:38

sporo to Welt, evo su dvoje pre tebe
shta je, nisi stavila zimske gume na metlu?
za ostalo se s.lazem…
horhe, u 1. novembar 2012 12:37:31

vestice su u kuferu
a gde je kufer?
ljupce (Neregistrovan), u 2. novembar 2012 22:38:10

Po rodjenju i ubedjenju. Kad ustanovim ne menjam.
Black forever.
arrow3, u 3. novembar 2012 0:07:39

Eldorado- Neil Young
ako neko ukapira pesmu neka se javi
horhe, u 4. novembar 2012 1:15:51

“Njegova pluća su teža nego istina, oči su mu sive, kosa mu je bela, izgubio je govor tela…”, “Ima fluorescenti prsluk i plavi šlem, ima rupu na vratu, on je nem…”, meni su ovi fragmenti nekako bas, bas.
duledudule, u 4. novembar 2012 11:40:44

hvala dule, ostavljash najpozeljnije komentare
a za pesmu, mogao sam i da pretpostavim…
horhe, u 4. novembar 2012 19:28:59