PRESUDAN UTICAJ ETIL-ETANOATA NA LEDENI POGLED KA UNUTRAŠNJOSTI CRNE HALJINE

Ima ta jedna fotografija, ne bih je ni primetio tada da moj perceptivni aparatus nije kalibrisan na broj 19, te lako, ali i jedino, uočava svaku pojavu pomenutog broja u svom vidokrugu. Dakle, njih devetnaestorica i dva neka nebitna lika, osamnaestorica u crnom i jedan u belom na stepeništu slično ofarbanog dvorca. Zagonetka autora instalacije, na kojoj su uslikani svetleli duginim bojama, bila je otkriti koliko njih ispod little black dress imaju dres SD Udruženog Da Broji Aluzije. Ili je bilo Iluzije? Možda Deluzije? Nisam više siguran. Dres je imao džep u koji su mogli stati mali blok i mastiljava olovka, kasnije diktafon ili studentska bubica. Dekonstrukcija bubica na maljavim grudima je bio punch line drugog dela izložbe. Najpoznatija od tih bubica zvala se Ljubica ali to je irelevantno za priču, kao i njeno prezime, Koprivica (celiva i žari, kakva vrhunska metonimija).

Dakle ta fotografija grupe muškaraca u crnom uvek me sećanjem vrati na kolaž koji je pravio moj nekadašnji poznanik Orlić, (Orao Mali) dok smo jednog leta na BELEF-u pokušavali da budemo samoinicijativno marginalizovani. Došao je Orlić, ili bolje reći doleteo, na terasu Vojnog muzeja sa gomilom starih novina i kilogramom OHO lepka. Isprva sam pomislio da će da liže olovnu boju i udiše sav taj etil-etanoat i iz plastične Idea kese ali Mali je imao dugu ideju. Hteo je da nasecka nešto likova iz starih novina i da im tajnom vradžbinom koju je nasledio u snu od svoje pokojne čukunbabe Gospave, daleke rođake Save Savanovića, udahne život. Novina je bila u tome što niko do sada to nije uspeo da uradi na nekom letnjem festivalu koji finansira vladajuća garnitura foteljaša. Isprva je morao udahnuti OHO. Možemo mi da se sporimo da li OHO otvara ONO OKO ili otrova sve OKOLO ili čini da se konzument ponaša OHOLO ali Orlić je napravio kolaž koji bi sigurno pobedio kao najbolje što je BELEF te godine doneo u kulturno nasleđe osnivača, da žiri nije bio pijan, tako reći destiliran od viskija.

Prevedeno na prost jezik: de stil jednako bez stila.

Orlić je od stranica sa umrlicama vrlo brzo dobio pozadinu svog kolažnog modela i složio najdalje u perspektivi raznorazne istorijske poglavare koji su svi do jednoga imali jasan stil, little black dress. Nakon toga imao ih je umočiti u modle sa vodom a na vrhove njihovih kapa OHO lepkom zalepio je štapiće od Freak sladoleda. Jedan od štapića koje je za Malog sakupljao njegov još manji brat od tetke, Teofilo, imao je dva ista znaka pa smo istog trena ostavili pravljenje kolaža i potražili na internet adresi ve ve ve frrree. kom koja mu nagrada sleduje. Bio je to Frrricking skate, jedan od najlošije ikada konstruisanih skejtova koji je već oduzeo previše mladih života u skejt parkovima diljem regiona, tako da smo se zadovoljni zbog dobitka i srećni što ga nećemo morati podići i tako ugroziti život malog Tea, vratili kolažu. Orlić je konstruisao, ja sam mu dodavao OHO lepak.

I udisao krišom.

Ispred crnih sladoleda, zaleđenih do ledenih kocki ili ruskih kapa… Ispred crnih sladoleda zaleđenih do kapa u perspektivi su nastanjeni i nekadašnji stanari kućice u parku, na adresi Travničkog hroničara. Travica u parku je bila nešto lošija nego u kući, tih dana. Sunca je bilo dovoljno. Sunčica je bila potamnela taman koliko i vilajet. Sunčanice je bilo nedovoljno. Dva kralja bez krune, vladari bez vlade, protuve na dvoru, skvašenih nogu, do kapa zaleđeni. Govorio sam tada Orlu da OHO iako univerzalni lepak ne može da zalepi led za stare novine ali on je samo odmahivao rukom kao da nemam pojma o čemu pričam, u šta ja nisam verovao, ali ispostaviće se da stvarno nisam imao blage veze šta se sve može kada si izdanak vampirske lože. Loze.

Ispred ovog takmičarskog para u show case study programu Zvezde Plešu Za Vas, Mali je iskrojio jednog Nečastivog iz neke stranice kojom je dominirao naslov o nekom filantropu. Velikim slovima je ismevan na račun svog seksualnog opredeljenja. Pisalo je FILANTROPUSSY.

Na kraju je 3D kolaž scena imala dva zida i patos od umrlica, OHO je naravno zalepio led za stare novine, bulumenta crnijaša je nadirala iz pozadine, sve sa štapićima na glavama, oni dvoje nekada takmaci, sada su se takmičili u Plesu Do Sova i Gavranova , tako što su im se papirnati torzoi sa glavama lelujali na vetru iznad zaleđenih i zalepljenih nogu, a Nečastivi je tu figurirao, takođe zalepljen debelim slojem OHO lepka, kao team leader. Orao je posle tri poluvremena i velike količine udahnutog etil-etanoata ustao zadovoljan i smestio svoj papirni kabare u ostavu, u frižider, koji nam je dat na raspolaganje za sokove i sendviče.

– Da se ne otopi od svih ovih vrelih topova – rekao mi je.

Topovi ispred Vojnog muzeja su bili konstantno na suncu. Napolju je bilo preko trideset stepeni ali Orao Mali nije strahovao od sunca, toplote i svetla, nego od beletristike.
Smestili smo maketu na hladno i tamno mesto, da se ne pokvari, a kada sam ga podsetio da treba da oživi aktere na sceni, jer ovakav kakav je njegov rad može biti prokomentarisan kao prosto proseravanje, iako složen i alegoričan, on je samo započeo Gospavinu mantru, nešto što je meni zvučalo kao ANAL NATRAG i oni su se, sve figurice, u maketi, pomerili za frame.

– Ostalo na finalnoj večeri, kada budemo zatvarali BELEF – rekao mi je pun optimizma Orlić i otišli smo na ručak u izgoreli restoran u blizin

Advertisements

3 comments

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s