Iako je sunce, iako je toplo
neki nose jakne
neki su za Ruse
neki su za buba-švabe jer živa bića ne treba da trpe
neki se jebu u dupe i to je sasvim u redu
nekima je Dejan Mijač pokvaren odvijač
neki prelaze na crveno
neki su u crvenom
neki su Guliverovi Liliputanci
neki su Liliputanci Liliputanaca
neki su samo vaške na glavama Liliputanaca pravih Liliputanaca
neki su samo odani stranci
neki su sami sebi stranci i kada ih pogledaš pogrešno obraduju ti se majci
neki ne misle ni o čemu
neki su kameleoni
neki su kameneloni
neki su u kamenu, kao mač nabijeni
neki se nabiju pa napiju
neki obrnuto
neki su otišli kući, prvo izašli iz kuće
neki su izašli iz sive zgrade
neki su skočili sa belog solitera tek izašli iz ormara videvši da se sme da se prizna ko si, sebi, porodici, ne
znam kome, Guliveru
neki su od rođenja zavijeni u crno
neki se tome smeju
neki se smeju svemu, kod kuće plaču, kod kuće kojoj odu za Uskrs, Lastom ili Belom Vranom
neki su crne ovce
neki sređuju frizuru
neki budu ošišani za džabe, do glave, kao vaške da imaju, plate na ćupriji kada ih prođu živa bića
neki su iz Jagodine
neki su iz bajke braće Grim
neki su iz Dobre knjige
neki se rode na Uskrs a vaskrsnu na Božić
neki se nikada ne rode i to je sasvim u redu
neki se rode abortirani
neki se rode bolesni ali oni su nebitni
neki nikada ne vaskrsnu
neki vaskrsavaju svako malo rukoblude nogama i glavom, na čelu sa zvezdom
neki su za partizane
neki su za Ravnu goru
neki su za Petu goru
neki su za najgoru
neki su za četnike
neki su samo za švabe, bube ih ne zanimaju
neke ni Stonsi ne zanimaju ali su spremni prvi da bace kamen
neki bi da su oni zarolali prvu grudvu niz padinu, pokrenuli lavinu
neki bi samo da rolaju
neki bi samo da rokaju
neki bi da su lavine
neki ne bi ali su lovine
neki su somine, komine, stomine
neki padaju kao domine
nekima je dosta da su lavovi
neki bi da su splavovi
nekima je dosta da su makar jeleni
neki jeleni su Jelene i to je sasvim u redu
neki jeleni su fini
neki jeleni lako nastradaju u po bela dana na praznoj čistini
neki se skijaju na belom veštaku
neki na Kopaoniku za Uskrs takođe voze sanke
neke nasanka Deda – Mraz
neke Guliver bez cipela
neki gledaju ljudima u cipele
neki ne
(objavljeno i na Betonu)
horheakimov 
i ti neki su neko koliko god vuce na ne.
Negacija prednjači u njihovoj ontologiji.
Tek ja ovo što ne razumem; ali bojim se da nije do autora.
Nemaš ni najblažu ideju ko je Guliver? Ajde Goste to čak nije ni metafora, nego komparacija…
Dobro, de, nije da ne mogu da upalim, nego ponekad treba malo pogurati.
Ruske svećice?
Veličina je nebitna, ali to uvidiš tek ako zalutaš u zemlju plemenitih konja. Nije on Guliver, on je jahu.
obrni okreni svi su sjebani
E, čak je i Guliver pojeban.
ovo mu dodje/ kako sam iskaljala cipele skroz, skroz
Metafora sa cipelama je otprilike veruješ li u nečiju priču ako nešto na prvi pogled nije ok sa njim, npr. palamudi u odelu ali bez cipela? No međutim kada se raja hipnotiše vođom gleda u nj samo kako parla, maše rukama ili odukuje, dakle krupan plan gornjice, niko ne vidi koliki je Guliver fake. + za neke ceo život ne možeš naći cipele = ceo život su fake. Zato moj obućar iz naslova mre. Za ovog našeg Gulija nema cipela. 63 je samo još jedna aluzija na veliku muku oko izrade.
Sad ako je tako shvaćeno sjajno, ako nije, objasnio sam…