pesme

ČOVEK KOJI TONE, NA KRAJU ĆE I POTONUTI

Gde je more gde se može lepo udaviti na mrtvo? Mrtvo more.

Gde je to jeftino more koje se reklamira svake sezone, more u koje se uz minimalan napor prosto potone?

Ne mislim na lažno more na Bliskom Istoku.

Gde je more mora gde niko ne pluta, gde je drugi kraj pruta, gde je dugi kraj puta, gde se očima ne koluta, gde oči nemaju nikakvog značaja?

More koje zapljusne i potopi, do dna te ogoli, otopi, razloži, razgradi i nataloži.

Planktonizira.

Problem geografije zbira.

Posle kraćeg odmora otkrio sam da problem nije u moru, nego u plućima, sva ta praznina koju svako krilo ima, koju odukuje nevidljivo, minutima, satima, danima, u jednu vreću sažima, održava u umnu bistrinu, na površini, neko bi rekao najbolje uvek ispliva na površinu, a Džarvis bi rekao da i govna plutaju, ako sama sebe ne progutaju

Pluća plutana, platana, Plutona.

Ne mislim na Mikijevog psa.

Nije dozvoljeno kupiti prohromske kanile i izbušiti beštiju na nekoliko mesta, smesta iscediti sav angst na jedro od svile, izvući prazninu, vodu, vatru, zemlju i prašinu iz alveola lažnih oreola, prostranih i tankih koje žive od tuđeg bola, valja čekati godinama dok ne atrofiraju i slepe se kao smola

Ne čekam više ni minut, skinut sa kuke, hvatam se za slamčicu kašastog soka, slamčicu spasa koja mi je oparala obraz kada sam bio mali, hvatam se sa obe ruke, i posmatram interkostalne prostore, međurebarne luke, kako privlačno za probosti izgledaju sa boka, pomisao na kanal me na tren razgali, DTD kanal za oticaj muke, opustim mlitave ruke

Ne mislim ni na Dunav ni na Tisu ni na Dunav.

Advertisements

NE PODNOSIM DA SAM NA IVICI OSIM AKO JE I MARICA TU – deo deseti

Ne podnosim magistralne lekove, prošle vekove, ispisane čekove koji trebaju da se unovče, ubice iz Ovče koji su izbegli omče, celu imaginarnu opštinu Dunavski venac, prvenac koji je započeo prstenac, zdenac želja u koji se piša, ne podnosim kad neko ne čita Kiša a čita Danilova, kada se za dete kaže prinova, osim ako mu/joj to nije kršteno ime

Takođe ne podnosim debele jakne a pogotovo zimske, gume za žvakanje i preskakanje reda, na očigled reda, časove ljubavi i časove nereda, časove nerada, emisiju A sada Rada, nečijih pet minuta, sinove Krkobabiće i sina Bruta, miris Malicije i Bruta, brutalne crash scene i grobove pored puta, kada neko očima koluta, kada neko očima odluta, ubistva jelena i košuta, ubistva u Košutnjaku, smaknuća vladara, globaliste i ruskog cara, džiber džadu u gradu, korzo u selu, višak vode u telu osim ako je nisam sam nasuo unutra prvobitno ispraznivši zdelu

Ne podnosim priče iz prevoza, zato nosim slušalice, potezanje peroreza, unošenje u lice, plave koverte i lizalice, prekršioce omerte, pacove, debele Berte i naciste, kad ljudi načisto zapizde u kanal, banalne konotacije, očeve nacije, iluminate, masone i iluminacije, evisceracije i ekstirpacije, magijsku moć negacije, eklipse i stipse, etno-fikcije i izostanak mikcije, prostatu, prostotu ako je sve u životu, doživeti stotu ili malo jače osim ako nije sto prvi rođendan Maričine kornjače

Ne podnosim kukavice koje ubijaju ptice, krvavice, aerosol klice i hirurške rukavice, poklič hirurške maske na ulice! krcate ulice, antivaksere, gužve i zastoje, zastore i zastave, Zastavu 101&128, kada neko i dalje valja foru na kurcu te nosam, Mesam, Nesal, podosta Neša Bridžisa, pomalo Nešu Bridžisa, stand up komičare zabavne poput Barberi šare, kad neko hoće i jare i pare, dupe na dve klupe, igrače sa klupe koji neće da pomere dupe, da se oznoje, žene koje se zgražavaju nad ženama koje doje, u parku, lošu varku telom, izjavu mir u svetu celom i pseudocelom, dupljare, takoreći ljude-duplje koji žive za tuđe dupe osim ako ne mogu za sitnu lovu da se skupe i pošalju svi do jednog na Gvadalupe, a može i Gvadalahara

Ne podnosim ni maltretiranja, iznude i ucene, pokušaje da drugog ožene ili udaju, ili ocrne, najavljene šamare, Lade Samare, sitne pare i sitne duše, neudoban dušek i opruge, kaleme i luster-kleme, breme koje nosim ne podnosim ali još nisam pao, kad je neko nepotrebno zao i ne misli ništa od onoga što je po sredi ali ne prestaje dok drugog sasma ne povredi, povrede koje odvajaju od terena, teniske dubl mečeve osima ako ne igraju Venus i Serena…

NASTAVIĆE SE…

NEKI OD LIČNIH HEROJA PARALELNE STVARNOSTI

Nisam osoba koja odustaje, zato se odričem, Odri se nasmeje sa dugačkom muštiklom, kratak osmeh, Lom, prelom svesti, srča vesti, raspe se, istresti iz sebe, sebe samog, bičare, alge, gljive, žive male ljude što lude, ograničiti im/mi kretanje, stani!

Reakcija izostaje, ukrućeni pežorativ im/mi ostaje, da se obesi, da se obesim, da se klati, platim pa se klatim, pa se kladim, Amadeus prima nemuštu opkladu od mene da neće mnogo proći do momenta kada neću moći da mrdnem nogom, da mrdnem rukom, šamar!

Dosta više o kulturi smrti, u pobedi se ne uzvisi, u bedi visi, u porazu se ne ponizi, tako je po Svetinoj knjizi a u stvarnosti, klecaju kosti, ponižavaju same sebe, ne mogu reći da im/mi ne pomažu, pomažem ponekada poneku mast za kostobolju, avaj!

Ko je kriv zapitam se samo kada im/mi misli odlutaju u belo meso, inače gladujem na Kišu i vodi, vodim se mislima o slobodi koje drugi misle, kapisle, ljudi, hodaju oko mene, treba izbegavati svako moguće trenje, jadno mnjenje, ne!

Tražim se, traži se tiraž, traži se tiran, fotomontaža, hologram, miraž, miran, Goodbye, Titan, identitet je tu negde, krije se, više nije bitan, samo ga treba prevideti, predvideti koliko će im/mi biti potrebno za strah ravno je prizivanju bolesti, krah!

Trenutak odbleska, refleks, moram da znam, gubim korak, gubim raskorak, učini im/mi plezir, slobodan pad, Veliki prezir, kinin gorči, odričem se ukusa u korist sluha, zadržavam, zatvaram oči, odričem se dodira sa javom u korist trbuha, uh!

Ništa, odgovor na šta je bilo, bilo je, epilog: ulazim u priloge, izlazim iz prideva, izlazim im/mi iz vidokruga, ronim ispod radara, Ronin se raspada, ništa se nije dogodilo, sve je normalno, samo je stvarnost paralelna, pa?

NE PODNOSIM DA SAM NA IVICI OSIM AKO JE I MARICA TU – deo deveti

Ne podnosim ni pozajmljivače ni zajmodavce, lažne prijatelje i punoglavce, spermatozoide u bide, istina, mora ponekad, da pobedi, pa zato ne podnosim poraze koji se odraze na nečiji život i priključenija, zvona i praporce, konce i saborce, ratoborne, rastvor borne kiseline, sline i ljude sline, ceđ i sluz neprane vagine, brda i doline, mora i planine, pogotovo ne podnosim da l’ je stiglo proleće, zlu slutnju koja obleće, avion koji poleće, Pilote i Kiki bombone, šalone i ešalone, spuštene roletne i spuštene pantalone u seksu od kojih mogu samo da padnem, pomene pometnje, smetnje u prijemu, smetnje u slanju, jednu Tanju, jednu Sanju i jednog Nemanju, sasvim lično, ništa polovično, ne podnosim poslovično poslovne banke osim kada ne priznaju da potkradaju stranke, što se, priznaćete ipak ne dešava

Ne podnosim cirkuse i cirkuzante, lakrdijaše i muzikante, lažne diplome i doktorante, prazne glave i pune kante, đubrišta, ropotarnice istorije i deponije, nije i nikada neće biti iako jeste, de fakto i de jure, brze frizure, termine mečeva Aperture i Klazure, glazure i pečen šećer, bravure mašin-bravara i dalje ječe, travnate tepihe vajnih travara, iscelitelje dodirom i biomasere, priče na koje raja uvek nasedne, nasledne funkcije u politici, umrlice u Politici, umrlice na banderama, bandere od ljudi u aferama, afere i aferim, kada niko nema veze s tim, kada se odgovornost seli od ureda do ureda, i na kraju završi na dnu bureta, osim ako bure nije neki debeli glavonja

Dočim ne podnosim debele glavonje, šonje i mlakonje, mlake sarme, izostanak instant karme za one koji zasluže, instant napitke, masne supe, žgoljavo dupe, skupe sise, duže uže i krače korbače, kada se ć menja u č, mlekaru Kuč, tuč i tučkove, priče o oprašivanju, polene, alergije, Masimilijana Alegrija, Staru damu, goblene, štrikanje i heklanje, štirkanje i klanje bez omamljivanja, kada se za hleb kaže panja, penjanja bez vrha, lutanja bez cilja, imena od milja, vence od bilja bačene u smeće, kad neko voli da ide ali ne voli da kreće, mirišljave sveće, nastavničko veće koje ne može da se sastavi, opstrukcije nastavnika u nastavi, stavi ga sada kada čujem dođe mi odmah da se obučem i obujem i prošetam do Opova, ne podnosim prodavce magle sa površinskih kopova osim ako ne završe na mestu za smeštaj privrednih lopova, a to  prečesto bude umesto bajboka neki restoran na Ibarskoj magistrali…

NASTAVIĆE SE…

ZAGLAVLJEN U ZASTAVI 101 U ODLASKU NA BABINU SAHRANU

Marija me moli da dođem u šumu, Šumarice, nema teorije, kažem, da se uhvatim za tu strunu, za slamku spasa, da tebi nije tvog glasa, Marice, i ti bi strunula zaglavljena u stelji, sve na kraju strune. Kaže znam za tvoju familiju oni znaju šta tebi nedostaje ali ja znam kada stvarno dosta je

Kišni čovek koji pleše oko grada dao mi je u ruke dve flaše. Kao neiskusni petak pomešao sam pića i sada bolje da me nema. Jedno je bila klekovača od koje sam kao poklekao, drugo je bila obična brlja od koje sam počeo da brbljam i brljam. Srljam u svoj kraj i usta ne zatvaram, ljudi su postali ružniji, petak je, draga

Gidra je delovao sluđeno kada sam ga pitao zašto i dalje glumata, kaže proklet da sam, on je dasa, dvesta kila vetrova je primao na prsa, dnevno. Rasuo se na komade kada sam mu dokazao da i njega vreme može da pokrade, zaborav iz kog se ni ti ni ja nećemo izvući, prati me od Beograda i čeka me kući

Radmila pokušava da mi nacrta da Kragujevac i Kruševac nisu isti kurac, možda Kraljevo i Valjevo. U fusnoti mi crta da se posebno čuvam putara, oni rade za crvenu ali zato krv uzimaju kao da je voda, kažem nisam to znao kada sam stao, tek sam jednog video uz put, a i taj je zanosio dok hoda

Točak i dalje rola po drumu sa svim svojim žicama, kučinama i tricama, roka. Skrenuo sam pogled sa puta, nisam izbegao smak. Student je zapalio šumu, apokalipsa kuca na vrata, sve deluje kao bez nade. Hteo sam Gorici da pošaljem poruku ali neko je ukrao prvi internet a drugi tek počinju da grade

Da li je ovo stvarno kraj, zaglavljen na ulazu u Kragujevac?

Može li, u kurac, odlazak biti manje bedan?

U zgužvanoj Zastavi 101?

            Majkula crta olimpijske krugove po zidovima, pločicama dna, pitam ga u čemu je stvar ali zaboravljam da on ne ume da govori. Talk, miriše na talk. Sala je mala, pao je mrak, devojke koje tu rade su ljubazne, ispolirane, umotale su mi rane, potrošile su dosta zavoja i selotejp trake, ne mogu da pomerim ruke, da dohvatim štake

Baba je skončala na svoj rođendan, sahranjena je u toplu zemlju. Na sahrani, koja me čeka, svi će pričati samo kako je zemlja podeljena. Rođendan bejaše na pola godine a na početku jula. Jul je potrajao dve decenije, sakrivajući se s vremena na vreme u okvire nula, što više nula to bolje

Lokalni šerif se pojavio niotkuda, dlakavih nogu kao muva. Iz vreće za smeće razbacivao je za srebrnu svadbu svojih roditelja, besplatne zlatne karte. Umalo nisam uhapšen kada sam uhvaćen bez karte, već su krenuli da me vuku da me bace pod kamion Zastava Iveco New Turbo Rival. Sreća mi je namignula kada sam jednu kartu našao ispod kante

Konačno, na sahrani vidim svoju babu koja se svojom voljom uhvatila u kolo i sada se pita da li može da plati duplo i da se vrati među žive. Kolika je cena za izlaz ako izlaz uopte postoji, ko stoji na vratima, ko se plaši a ko se boji? I u koje boje? Betonska zastava se vijori na vetru, pevaju crvi ili sam samo izgubio previše krvi

NE PODNOSIM DA SAM NA IVICI OSIM AKO JE I MARICA TU – deo osmi

Ne podnosim neznani svet, neizvesnost i iza krivine, tihu vodu, spelling check u Wordu, poligrafe i mašine istine, one što bodu, čačkalice i modu, poze i roze, Roze Poze, pozicije i ovlašćenja policije, očekivane abolicije, ablacije i lišće akacije, akcije i lažna sniženja gde se prvo poskupi pa posle cena tek malo snizi, sleazy ljude i neljude, one koji se uopšte ne ljube, cure koje bi se samo ljubile satima, nepozvane na otiraču na kome piše Not Welcome, pogotovo one spremne da stvaraju tenziju, bilo koga na vratima, osim poštara koji donosi privatnu penziju, ili neku knjigu koju sam naručio

Između ostalog ne podnosim ni naručioce, izvršioce i vršioce dužnosti, tendere i javne nabavke na foru, javne kuće, podvođenje i vođe u zboru, makroe, oboe i flaute, skute i skutere, popularne rute i rutere koji baguju, bagere i viljuškare, kašikare, nožekanje i kame, Viber poruke od moje mame, naznake drame i dramoserije, Džekove i Rasele, osim ako nije Džek Rasel terijer, dobro i Džek Nikolson, dobro de i Kurt Rasel

Ne podnosim dranje i derače, kožne jakne i opasače, opasnice i obarače, malo jače, mnogo jače i najjače, upijače i varjače, ulicu Varešku, Češku i Norvešku u finalu, budale i Mubadalu, KK Upsalu, Upsarin i Novalgetol, Art petrol i jako svetlo, zveckanje ključeva, lupanje vratima, hrkanje i šmrkanje koje zdrav razum sažima, kad nekog ništa živo ne zanima, opterećenost materijalima, materijaliste i fataliste, liste i spiskove, narezane diskove koji ne rade, bacače plamena i čuvare vatre, kamena s ramena i iskonske mantre, tamte za vamte, rampe i dame, matore mame udovice koje bi samo da ti sednu na kitu/lice i da ne silaze satima, ne podnosim guske sa malo mozga osim ako ne doleću u jatima

Jako ne podnosim ekstreme, zemne i morske kanale, fiškale, bedna piskarala, ubice zmajeva, nastavak iza na kraju krajeva, krajnje vreme, tantijeme i nalet treme, terme, saune, iskorenjivanje flore i faune, momčine paune, još ako i kosu naulje, hulje, karulje, um caruje, smešno, pre će biti kum caruje, snaga na usta ulazi a rob klade valja, valjanje u blatu, brodovlasnike i robovlasnike, časnike, časovnike i neumitnu prolaznost života, hladnu stranu jastuka podnosim ako nije jastuk iz kivota…

NASTAVIĆE SE…

SANKANJE PO SLOBODNOM RUKOM CRTANOM KORIDORU

Neki ljudi imaju stvarne probleme, pokušavaju da ih se reše, tih stvarnih ljudi, problemi, sele ih, iseljavaju ih iz goreg, na dole, iz Gornjeg Milanovca u Donji Milanovac, piše zbilja oko štambilja, sada imate Dunav, tok umiruje, pisalo je umire pa je problem prepravio, dopisao, dopis o opisu, dop opis, dobijaju se u 15 dana, bez prava na žalbu i osip i ospe i David Ospina, rezervna i zamenska krivina spina, splina, šaka pelina i plina i cepana sveska, pleska… Kako se kaže kada te neko presavije preko kolena i izudara po obrazima?  Kada te voli što klekneš kao da nemaš obraza? Guzice, iz dupeta odabranima vire uzice, ulizice, suzice, suziće, prelomiće, presaviti tabak, Žan, Klod, (Van, Da l’) vredi praviti sebi ono što problem već nije napravio? Ništa od navedenog ne mogu da dokažem stoga možda lažem, samo kažem.

Ulazim u zaborav, zdrav zaborav, Titovo Užice skala amnezije, žice, lice, stranputice draga saputnice, satrapice, sapatnice iz turske sapunice, da li bi se našminkala kao naše nepoznate glumice? Grupice misli problemi su pritisli, istisli, kao kaladont na front Nove Kaledonije, teraj je u pičku materinu, zaboravi je, goni je… Reč na NT? Enti stepen na skali, neki problemi jesu nestali, ali neki su ustali, ustajali, usta, kroz usta smo pili, pali, piši propali, prihvatam sopstvenu krivicu, u Totijevom Užicu, Francesco ti amo.

Tako mi graničnog prelaza Dobrakovo, dobro mi je ovako ovo, kako mi je, ovaj kov, otkov, otkos, dobar mi je ovaj los što vuče sanke kroz hodnik, stranke, lososi iz banke, losioni za strance, Mali Loša za loše starce, Zijo Valentino za nevaljale starce, za bezobrazne starce Dino Dvornik, povoljno prodajem mekane magarce, magnetne madrace, povoljno prodajem tvrde face, problemi zadaju udarce u srce, neki ljudi imaju prave probleme koji ih muče, ceo jedan život na godišnjem odmoru, sluzavi trag sandala, ništa ne nauče, jedva pet stvari zapamte, kao kuče, kao budala, trče, sagore, izgore i posle je krivo sunce, krivo je more, znam da bi stari Neil bio ponosan na mene, ali ja nisam ponosan, ja nemam obraza, kao pas pušten sa lanca, skačem bez odraza, mogu da optrčim samo svoj boks, i dobro mi je tako.