pesme

NE PODNOSIM DA SAM NA IVICI OSIM AKO JE I MARICA TU – deo peti

Izuzetno ne podnosim zadrte i ograničene, zadrte koji trte ograničene, varničenje, vatromete i petarde, šut za tri poena Ratka Varde, Tantum Verde, verande i gluperde, kao i glupandere, ne podnosim komplet plišane trenerke i mede u tonu, ronilačka odela i skafandere, bandere u A, TENT B, dalekovode iznad krovova, zapušene odvode i oluke, pomen rovova, bruke, jauke, muke i okuke, ljude univerzalne struke, univerzalni lepak i samolepljive pauke koji su namereni da nekog uplaše osim ako su zalepljeni na unutrašnjem dnu čaše, tako da se ne vide od pića

Ne podnosim vrućinu, ezoteriju, visinu, pustinju i preriju, svaku sapunjavu seriju, tvrde sapune uopšte, imena od milošte, deminutive, blitvu, kelj i gljive, ples i plesan, buđ i rđu, tvrdu struju i onu tvrđu, naizmenično, manično, depresivno i opsesivno, posesivno i sve je divno leptiriće, bačene papiriće, unutrašnje biće osim ako nije unutrašnje biće poručnice Ripli

Povrh toga ne podnosim vrhovne vođe, vrhunske ribe, vrhušku stranke, ribe morune skobalje i ralje, dalje ne podnosim roditelje koji imaju projekte a ne decu, aluminijumske felne na Kecu, kišu oko Kragujevca, kišu i oko ako ciljaju visoko, na vrhove, ne podnosim stihove koji liče na već napisane stihove, giht i gifove, metalske rifove u turbo folk numeri, naizgled iskreno prepuštanje sa zadnjom namerom, osim ako ta namera ne ostane zabeležena nekakvom kamerom

Onda ne podnosim prosek, Proseko i prošek, prepečen hleb i bonsek, oseku koja otkrije skriveno smeće, smećare koji se kriju, nijednu zmiju, one što biju pa posle pitaju kuda, muškarce bez muda, žene bez muda, ne podnosim one koji su bili svuda a da dupetom nisu makli, karoseriju koja se cakli, jeb’o seriju koja ima devet plus sezona, njih ne podnosim više iz fazona nego što su možda stvarno dojadile, evo na primer Dosije – X podnosim

Zato ne podnosim ostale dosijee, dijabole i dileje, odiseje i priče od Kulina bana, kako je uvek bolja tuđa poljana, na kraju dana ne podnosim da nosim ekran na jastuk, beli luk, crni luk, lukove i strele, imele i ukulele, ne podnosim granice, prelaze, prilaze, obode, ne podnosim one što odvode, mada ni oni što uvode nisu baš sjajni, pridev javni na tajni, magistralne pravce u Negotinskoj krajni, krajnji napor, priče koje je pisao Momo Kapor, kap u prepunoj čaši, oluju u flaši, Titanik u avanu, osima ako nije deo brodoloma na tavanu…

NASTAVIĆE SE…

BUNAR SUDBINE U PATNJI ZA KOFOM ŽIVE

Dah, izlupan palicom, držim u rukama, mito za život, držim u rukama točak sudbine, istrošen vremenom, točkić otpao sa kofera, uhvaćen u laži, tačnoj kao tač

Mesec je kriv za sve, i njegove smene, gule sa mene, čekanje i htenje, zurim u prazno, želim da se davim, kao leptir da se spržim, nad vrelom površinom, u fonu, dišem u balonu, na izdisaju sam kao kočnice školskog autobusa na samom vrhu nizbrdice, mašem rukama, sebi iznutra, nisam video karte, mape, rukama sam prekrio lice, pogledom tražim svoje oči, reči poslednje koje okupljam oko sebe kao dečicu, kao hrpu lascivnih fotografija, tri poznate žene, bačenih u bunar

Držim u rukama točak sudbine, istrošen vremenom, točkić otpao sa kofera, uhvaćen u laži, tačnoj kao tač

Mogao bih se vratiti kasnije, ali se vraćam i pre nego što odem, mogao bih se i vratiti nikada, ako dobro ubodem

Sva naša sreća rezultat je bezgrešnog kursa, koji traje tri meseca i nosi sertifikat, naša srca zatrudne kao u filmu od samo jednog seksa, i bez sonde ultrazvuka, i bez da bunarim, vidim, biće sigurno žena, zvaće se Nada, zvaće se Ljuba, zvaće se Vera

A posle pobačaja, ostaće hladna površina, sluzava slina, leš i tišina, otvrdla podla kičmena moždina, nikad čvršća osovina, osobina ovog tela je da istrpi sve, da iscrpi sve, i svakog, ko prvi trepne, pada, svi idu u istu kofu

A posle pobačaja zatvaraju se vrata raja, otvara se stomak, posuvraća izduvana vreća i ušiva za trbušni zid, abort! bušni zid, bog na nebu, bunar u zemlji, ozidan, uzidan sam, nabacujem laso sebi na vrat, konopac spuštam, okrećem točak, kofa tone, tri tone u mrak, čujem cerekanje, čujem zadah, izgubim dah

Dah, izlupan palicom, držim kao malo vode na rukama, nikada nisam živeo na živim mukama, na žive rane sipam živu iz toplomera, toplo mi je oko trudnog srca, iz grudi buncam, u magnovenju, febra me davi, meda, vi svi ostali iz špila, tač

Sedim u kofi, klatim se kao kakav bikuspidalni, trikuspidalni profil, pretim, otvaram zatvaram, krvni sud, sud pun krvi, serem u kofu, pišam u vodu, uvek sam prvi, čekam red, redove u zavodu, u zavoju, četrdeset dana da stigne hrana, četrdeset noći pića i moći, pokvari mi se konopac, kriv mi je džojstik, drkam ga, drkam ga, drkam dok ne pukne, pljusne, preko vode me vode, kikoćem se sa dna, ispuštam tam, ispuštam bam, ispustim dah

Tačan kao švajcarski sat, bušan kao bunar i praktičan, izvučem se na vlažnu površinu, zguljenu materinu, tačan kao tač, previdim prevod i spočitam neistinu, sam sebe otkucam, ukucam, upucan, puca-san, Mesec je kriv, Mesec je Japanac, moju nutrinu isisava na slamku i razmazuje je po zamku, na planini Fudži

Večni vetar, nepostojeći, raznosi kosti preko trema koga nema, bez mene se množe, sve te kosti i kože, milioni uzdaha, zuba, tačni kao tač, odvajaju se nepovratno od svojih ležišta, materija, ograničena strategija, tumor ekspanzija, niko ne sme da kaže, kad kažeš gotovo je, trepnuo si, padaš

Dah, izlupan palicom, držim u mukama, žito za kivot, držim u mukama tučak sudbine, isprašen semenom, uhvaćen u maži, tačnoj kao tač

Sva moja istina je uljuljkana uspavankom, miruje u tišini, jedva da otpusti dah, sedim sam u olupini, u konfuziji, kada znam zašto smanjim se na veličinu kofe, ali patim od visine pa se pravim da ne znam, ni šta, ni kako, ni gde, ni kada, dišem u fusnotama koje niko ne čita, ne obraćam više pažnju na skrivene poruke, ni na neskrivene poruge, poluge odavno nisu u mojim rukama, točak sudbine, sud bine, sud, kofa, ubi me

NE PODNOSIM DA SAM NA IVICI OSIM AKO JE I MARICA TU – deo četvrti

Ne podnosim ni konzerve, ni pritajene konzervativce, operu i operativce, gotovs i gotivce, gotovinu, otopinu, praznu binu i frazu pivce za živce, kad neko glumi sumnjivo lice, podgrejane pice i palice, neobrijane pice i ralice, skijice i ubice, raskopane ulice i zatvorene ptice, emisiju Vice i vice versa, pluripotentnost stresa, frižider bez mesa, pepeo na urni, večne i nepravedno optužene krivce, osim ako nisu dežurni

Audio-vizuelno ne podnosim neuspele diptihe, triptihe i lažnu kvadrofoniju, kakofoniju i mobilnu telefoniju, zračenja, kačenja, kad neko sebi daje značenja, kad neko sebi daje na značaju, talog u čaju, talog u društvu, tal i taljenje, bal i baljenje, krljanje, frljanje, trljanje i mrljanje, svako srljanje glavom bez obzira, pod duhovnim ili svetovnim vođstvom kralja Pira, ne podnosim ni žicanje, sricanje, žirante i mantre kao ni žirije osim ako ne jedu kilograme i kilograme žira

Iz keca u kec ne podnosim kladionice, auto-perionice, bolnice i lekare koji ćutanjem traže pare, apotekare koji valjaju lekove od preko bare, barmene čmarove, dugačke farove u gradu, načičkane štandove, šaradu, plastičnu kadu i Adu od maja do septembra, zlo koje se sprema da iz zasede podlo skoči i nekome našte srca iskopa oči, ne podnosim Vrnjačku banju, Goč i privezak Tamagoči, dočim i kad neko kroči u prostoriju i unese euforiju, osim ako nije zbog raspleta u Čiča Goriju

Zatim ne podnosim ni robote, omote i kvote, kokote i botove, lobotomisane skotove, kao i one komotne, predizborne video spotove, drotove, dronove, ajfonove, dobermane i rotove koji su naučeni da budu zli, mrzitelje pasa, mačaka, kornjača i uz to ne podnosim ni pokondirani Vračar, vračeve, tračeve, tračare, batice i braćale, ne podnosim zvanja, titule, nule i parne brojeve, imaginarne staklene kule, zurle, frule, kulturno umetnička društva za vaćarenje novca i idijote, osim ako nisu poznati bend iz Pule

Takođe ne podnosim debeovce i dibijevce, kodere i kod testere, Radovce, Ofkovce, pranje sudova posle večere, Grobare, Delije, četnike i partizane, prazne ćelije i prazne grane, likove i likuše iz zemlje Dembelije, pale s Marsa i pale s kruške, nepotrebne podele na muške i ženske, venske krvne sudove, sudove na osnovu prve impresije, represije i prazne tepsije, veresije i Pepsi, slabo podnosim i čudovišta van dvorišta osim ako nisu kô Nesi…

NASTAVIĆE SE…

GRAVITACIJU SMO IZMISLILI MI LUZERI DA BISMO MOGLI LAKŠE DA PADNEMO

Sedim u svojoj fotelji koja nije neka obična fotelja a nije ni Ikea, iza mene se ne čuje ništa, ispred mene se ne vidi ništa, pa onda proleti Džordž Kluni u istoj ovakvoj fotelji, dam malo gasa da stignem imenjaka, pita me ozbiljan kako je Sandra, kažem dobro je, nije loše ali pašće na kraju, na kraju svi padnemo

On odleti sa osmehom na licu, posle nekog vremena se raspukne od sreće na sastavne delove a i bila mu je probušena kaciga, nekad se i ja raspuknem jer ne nosim kacigu ili zato što mi je pukao film, pa snimam sebe i ljude oko sebe, toliko mi to snimanje dobro ide da samo što se ne lansiram u kosmos, kao kakva raketa sam, sedim na tonama eksploziva i samo što ne eksplodiram, čim ustanem iz svoje fotelje, imam tendenciju da padnem

Zato kada god mogu, a mogu svaki dan po ceo dan, sednem u svoju fotelju, koja ne troši struju, zemlju, vazduh ni toplu vodu i odvezem se negde bez veze u vasionu, samo da mogu da vidim planetu, sve ljude na svetu na jednom mestu, kako se kreću i padaju, gube tlo pod nogama umesto da plutaju u vakuumu i raspuknu se na sastavne delove, što nas sve neminovno čeka

NE PODNOSIM DA SAM NA IVICI OSIM AKO JE I MARICA TU – deo treći

Specijalno ne podnosim specijalitete i specijaliste opšte informisanosti, faširane šnicle i fašiste, tanke kosti i uzrečicu Bože mi oprosti, anahrone, tvrde makarone i anarhiste, histeriju, Listere i listeriju, glikemiju i glisere, kada neko neumorno sere, ne podnosim ministre i njihove šofere, mistere, crna stakla, lavirinte, ogledala i misteriju, osim ako nije stari dobri Marti, ili ako nije upleten profesor Morijarti

Ne podnosim borce iz Borče, ni slađe ni gorče, ni tvorce ni tvorove, emotivne vampire i trolove, internet smorove, beskonačne sudske sporove, šuplje obore i torove, alatnice i šupe, one koji na keca ljube u dupe, čekiće, klješta, šrafcigere i zaključanu prvu fioku, sitnu i krupnu stoku, koju niko ne hvata, osim ako nije repata

Izuzetno ne podnosim izuzetke, neuspele rođene zametke, koji su uspeli preko svoje tetke, metke, pištolje, naročito Berete, patrone i trombone, mine i starlete, amine i paštete, ne podnosim barove, barone, pompu i tampone, Osasunu iz Pamplone, koridu, Flo Ridu i Yugo Floridu, didulidu i lidudidu, poslednju turu, Sakuru i Fridu osim ako nije Frida Kalo, Sava Novu, Lepog Jovu, Beograd na vodi a i Mikser ne podnosim malo, mada sam tamo boravio više od tri puta

Ne podnosim ćao ćao, poštovanje ništa manje, šta ima novog i svako slično sranje, pitanja o plati, koliko šta košta, osmeh koji izvodi Košta i još što šta ne podnosim, što klavire više ne prevozi Ostoja, traktor u pozadini Boja, ne podnosim kako je ismejan vitez Koja i njegov verni drugar Mlata, mrve sa sprata, marvu sa sprata, kada neko kaže kako bata barata, Borata, zakopčanu kragnu oko vrata, sve vrste kravata, brijanje lica tip flaster i krasta, nikada brkovi osim ako nisu vokalno-instrumentalni sastav

Osobito ne podnosim sastanke sa više od tri osobe, gnusobe što imaju gnusne usne, one što tegle tegove, uske tegle, stalne tegobe, teskobe, pegle, Meggle, ne varim grdobe, buljine, somine i komine, jamb, tablić, tač i domine, pokere, džokere, dvorske lude, frikove, Betmene, Supermene i dizel likove, sve i da promene stil, jedini Diesel koji može da prođe je Shaquille Rashaun O’Neal, i Opel Meriva 1.7 CDTi, koju popovi ne voze…

NASTAVIĆE SE…

objavljeno i na Betonu

PATULJAK I SEDAM SNEŽANA ALL WHEEL DRIVE

Svih sedam Snežana sam namamio Adamovom jabučicom u svoje odaje, malu sobu, 4×4, all wheel drive, za čovečanstvo, ali veliku za patuljka

Padale su ničice na moje sličice, imao sam i snagu i tišinu, imao sam reči, reči posle kojih se raskreči, svaka, u dubinu, samo nisam imao visinu

Dirao sam ih svojim patuljastim zubima, po njihovim krutim bradavicama, uzdignutim od uzbuđenja, uzdignutog čela su vlažile vazduh, dirao sam ih svojim patuljastim udovima po vlažnoj unutrašnjosti

Gledale su kroz prozor u mauzolej na brdu, u zid, The Great Wall of China, gledale su u plafon, sebe u ogledalu, u kameru, u plahte, nisu gledale nigde ali nisu gledale ni u mene

Dobijale su po licu, po ustima, po stomaku, po leđima, gutale su, srkale i pljuvale mene, na mene, te moje Snežane, maštajući o prinčevima ili makar belim konjima, all wheel drive

Plakale su, coktale, groktale, gunđale, ćutale, tiho jecale i slinile, svih sedam Snežana zajedno ali nikada se nisu smejale a nisam se smejao ni sam, nisam

Odlazile su u mrak, u noć, u šetnju, u svitanje, u pitanje, u miraž, u zaborav, odlazile su samo da bi se vraćale opet nadražene, naoružane do zuba grižom savesti, za sve za šta sam kriv, kriv sam sam

NE PODNOSIM DA SAM NA IVICI OSIM AKO JE I MARICA TU – deo drugi

Ne podnosim ni prinčeve ni princeze, prčeve koji seksi osede dok na guzici sede, mlade babe i još mlađe dede, nikogoviće tipa lezi lebu da te jedem, kao ni one što samo i po ceo dan rade pa se posle čude što na pola mladosti ostare i što ih ne podnosim, osim ako stvarno ne vole svoj posao, što je malo verovatno

Posebno ne podnosim verovatnoću naročito preko dana malo bolje je podnosim noću,  dok spavam, statistiku iz nepouzdanih izvora, istorijske izbore pre izbora, istoriju uopšte, perfekat, pluskvamperfekat i sva pripadajuća sranja, osim ako nisu intimna sećanja, na bilo kom nosaču memorije

Ne podnosim memoare i memorandume, refrene i referendume, manje od dva zla dileme, ne podnosim ni šeme, prežvakane teme, anateme i parfeme koji vonjaju na hrizanteme, harizmatične i one mutave ili neme, gluve za druge i pred očima slepe, sve koje misle da su lepe i prelepe osim ako usta ne prelepe, naravno ne svaka jer neke usta mogu upotrebiti i za jednu korisnu radnju

Zatim, ne podnosim ubrzanu izgradnju, divlju ili legalnu, izgradnju tela kao ličnog hrama, ili gradnju Hrama uopšte, živa bića iz Pošte, brojanje svakog grama, kalorije, na ovu skupoću, malo li je? izuzetno ne podnosim reklamne slogane, šarene ljude i ljude marcipane, arene, dvorane i vile koje izlaze iz friza, ističu kroz bojler osim ako nisu sestre Vile Ravijojle

Uz vile ne podnosim ni druge predmete kojima mogu da se ozlede drugi ljudi ili životinje, glogove i gloginje, grinje, personifikaciju Boga i boginje, čireve, prišteve, kožne promene, Mesečeve mene i kada biciklista pogine, nehajno Zovi me, osim ako nije od Blondie, Debbie Harry u stvari, mada može i Blondie iz Sucker Punch-a

Ne podnosim brigu samo za svoje dupe, slomljene klupe, bilo koji coupé, radovanja za osvojene kupove pored izgubljenih šampionata, stranačke skupove, glupe trupove, izlepljene stupove, noseće stubove, društva sa ograničenom odgovornošću, društva sa ograničenom pameću, one što se stidljivo nameću, oportuniste, turiste, laktaše i laburiste, komuniste i populiste od kojih mi je jedan posebno gadan, imam i pesnicu za celu desnicu osim ako nije u pitanju Vladan, Vladane bolje podnosim nego Vlade…

NASTAVIĆE SE…

Objavljeno i na Betonu.