pesme

NE PODNOSIM DA SAM NA IVICI OSIM AKO JE I MARICA TU – deo poslednji

Ali povrh svega ovoga najteže podnosim sebe jer sa sobom moram da se borim svaki dan, pa tako ne podnosim kod sebe što umem da budem nervozan, što sam previše oprezan kad nisam neoprezan, što ni za šta nisam vezan, što ispod dresa nemam majicu sa porukom za publiku, što ne verujem u sebe i da ću prelomiti meč, u jednom urliku, što ne umem kada treba da kažem toplu reč, što neretko imam problem sa poukom, što držim se klupe, sigurne zone, što sam se previše puta izvukao iz zaslužene kazne na fore i fazone, što nedostaje mi hrabrosti, da ako treba, kada treba nekome koga ne podnosim polomim kosti, ili barem jednu kost, recimo viličnu

Dalje ne podnosim što sam previše osetljiv, moglo bi svašta da me pogodi, ne podnosim kada propustim da mi se nešto lepo dogodi, kada sam spor, kada trčim pred rudu, kada očekujem magiju, vudu ili neku ludu, ne podnosim kod sebe što sam u stanju da započnem deset stvari i ni jednu ne završim, obećanja samom sebi najlakše prekršim, slabo varim i što svakog dana starim ali kapiram da je tako većini

Ne podnosim što lako dižem ruke, ne od radosti, nego kao čin predaje, lako odustajem i često ne hajem, nisam otresit a znam kako se postaje, ne znam da kažem dosta je, preskačem stanice, prelazim sam sopstvene granice, precrtavam, prekrajam, stalno ispravljam, ne podnosim ram u koji sam se sklopio, niko me nije terao, uglavnom sam se sam uglavio a pride ne podnosim ponekad ni zid na koji sam se stavio

Očekivano je da ne podnosim što imam velika očekivanja, od običnih ljudi i još običnijih zbivanja, lako se razočaravam, to mi se nikako ne dojmi, lakše bih sebe podnosio da mogu bolje da se pojmim, nekada se ne pitam zašto, nego pustim da se samo odmota, ne podnosim što vrlo lako, znam kako, mogu da se pretvorim u skota, mada me neki samo tada najbolje razumeju

Daleko od toga da ne mogu sa samim sobom da izađem na kraj ali to je ponekad pravi pakao da bi izgledalo kao raj, ne podnosim kod sebe izostanak bilo kakve ambicije osim da vidim/pipnem što više duda, takozvanih grudi, ne podnosim što uvek prvo vidim loše kod ljudi pa posle mnogo teže takve osobe podnosim, osim ako nemaju velike sise

Ne podnosim ni svoje fiksacije, volšebne lakmus opservacije, traženje dlake u jajetu, paletu poluproizvoda mozga koju mogu da izmozgam, što umem da budem grozan a da to ne prepoznam, ne podnosim da budem na ivici osim ako je Marica tu, a Marica je upravo ušla u prostoriju.

Advertisements

KADA PONETI NOŽ ZA OTVARANJE KOVERATA NA REVOLVERARŠKI OBRAČUN

Obrnuo sam čun, čudan čun čučao je na gomili ekscesa, gomilu ekcema imam, da me nema, ne bih brinuo o svom povlačenju, uvlačenju, izvlačenju oštrice između korica i svega, između sveta i sopstvenog dupeta, da mi je da izađem na crtu, pa da procvetam, da mi je da otplovim, noćima sovim, s ovim, s onim, Sony dogori, izgori more iz noćne more, izmorim gore iz moćne Nore, haubica, tako me je zvao jedan ubica, nikakav opasan tip, samo obični ubica ptica, sećam se još uvek njegovog lica, ali ime sam mu zaboravio

Poslednji put osećam da trebam da objašnjavam svoje povlačenje, sa plaže, oseka sam, oseknem se, istresem ponešto iz sebe, svako jutro, svako veče, osetim se prazan kao keče, kao kečer, glumim padove a modrice su prave, večne, prelomi kosti, vilice i glave, ne govorim za film, televiziju, radio i kuće strave, ne govorim osim kada moram, kada bežim sa mora, kada moram sa mora, viknem u nebo da se more razmakne da otrčim na pučinu, pustim sebi krv da privučem kučinu, na obračun, na crtu, pseto ponese oštre zube, ja ponesem pastu iz tube

Hoću da znam da li je sve ovo zajedno vredno, za jed jedno, bezvredno ili sporedno ili oba, kada bih mogao samo scenu da probam pa ako mi se ne svidi da se povučem, da se vratim u garderobu i da se preobučem, da pokupim ispred teatra svoje morsko kuče i da ga pustim da me ponovo odvuče u zaborav, Meksički zaliv ili makar u Herceg Novi, da mi je da otplovim, ne, ne bih nikada mogao da lovim, zašto se uvek radi o lovi, ne, ne bih nikada mogao ponovo da volim

Poslednji put osećam da trebam da objašnjavam svoje povlačenje iz sebe.

NE PODNOSIM DA SAM NA IVICI OSIM AKO JE I MARICA TU – deo jedanaesti

Filigranski ne podnosim filistre, ćiftanje, prenemaganje i laganje prećutkivanjem istine, uprljane čistine i ine površine, površne ljude i nedovršene građevine koje propadaju, Patka Baju, Montija Bernsa i Miška, mudrost da glava ne boli od viška, pa da, zavisi čija glava i kog viška, one koji ne sumnjaju, koji se ne pitaju, sve pipače hlebova i sve drugo što pipaju takođe ne podnosim, FC Sion i novogodišnje lampione, protokole mudraca i šampione iz zone, još barem sto kuraca, morone i vito rebro, kone i komšije, kad neko ne zna ni dugme da ušije, šije i vratove, spratove iznad sedmog, u stvari sve iznad sedmog osim ako nije nebo

Ne podnosim nasilnike, krive slike i loše prilike, ispravljanje krive Drine, Krivu Feju, zlato, Zlatu i Peju, ljude koji se klanjaju Džeju, džeju koja je u stvari suva prašina, Popmeju i deus ex machina, Neočekivanu Silu Koja Se Iznenada Pojavljuje I Rešava Stvar, Bata Kandu,  Kodžaka a posebice ne podnosim Nebojšu iz Beograda, Lošu i nošu u obliku prestola, Igru Prestola, stada i krda, neke delove Labudovog i Petlovog brda, crne labudove, špricane petlove i bele vrane, špiclove i crne ovce, isparavanja, pare i novce, poštovaoce, svete oce što sisaju pivske boce, mramorne ploče, ljubim ruke oče, moče od pečenja osim ako nije moča za Panteliju

Relativno često ne podnosim relativizacije, samo priče radi, ulogu oca nacije, lepo vreme na Vojnoj paradi, vojne doktrine, između reda, rada i discipline najbolje podnosim red, ne podnosim tanak led i debeo jed, jedinice policije kao ni ćerke jedinice, jedinice u svesci ili u dnevniku, kada neko ne vidi širi sliku, usko gledanje na stvari, reč uskoro i trajekt Bar – Bari, brodove i svodove koji se ljuspaju, ljuspice, bratoubice i klice, kada neko sumLJa, sišle s uma koji uzjašu druge koji tek silaze, zarasle pruge i bogaze, zarasle zadruge, rezervoare kuge, pruge, tufne, štrafte i štafete, tanke providne bretele i debele špagete, targete i biznis planove, debelo plaćene dlanove, neplaćene ispucale dlanove, salone i salonske stanove, nakrivljene kranove, naherene znakove pored puta osim ako pokazuju pravac u nebo, ili u zemlju

Ne podnosim akrobate, mađioničare i klovnove, klonove, ovnove na brvnu kao i slonove u staklarskoj radnji, prodaju stanova u izgradnji, duplu prodaju stanova u izgradnji, trodupli viski, pivski stomak, kada se neko sa 45 predstavlja kao momak, minimalan pomak kojim se opisuju stagnacije, manipulacije i oscilacije dnevne temperature, toplo-hladno i obilne kiše teško podnosim više, svaki jebeni kliše, predrasude i ljude koji se čude, iščuđavaju i beče, Bečlije i Bečiće, poštovanog gospodina Bečića, KV poltrone na odgovornim pozicijama u svim mogućim pozama, osim ako ne kleče…

 

NASTAVIĆE SE…

ČOVEK KOJI TONE, NA KRAJU ĆE I POTONUTI

Gde je more gde se može lepo udaviti na mrtvo? Mrtvo more.

Gde je to jeftino more koje se reklamira svake sezone, more u koje se uz minimalan napor prosto potone?

Ne mislim na lažno more na Bliskom Istoku.

Gde je more mora gde niko ne pluta, gde je drugi kraj pruta, gde je dugi kraj puta, gde se očima ne koluta, gde oči nemaju nikakvog značaja?

More koje zapljusne i potopi, do dna te ogoli, otopi, razloži, razgradi i nataloži.

Planktonizira.

Problem geografije zbira.

Posle kraćeg odmora otkrio sam da problem nije u moru, nego u plućima, sva ta praznina koju svako krilo ima, koju odukuje nevidljivo, minutima, satima, danima, u jednu vreću sažima, održava u umnu bistrinu, na površini, neko bi rekao najbolje uvek ispliva na površinu, a Džarvis bi rekao da i govna plutaju, ako sama sebe ne progutaju

Pluća plutana, platana, Plutona.

Ne mislim na Mikijevog psa.

Nije dozvoljeno kupiti prohromske kanile i izbušiti beštiju na nekoliko mesta, smesta iscediti sav angst na jedro od svile, izvući prazninu, vodu, vatru, zemlju i prašinu iz alveola lažnih oreola, prostranih i tankih koje žive od tuđeg bola, valja čekati godinama dok ne atrofiraju i slepe se kao smola

Ne čekam više ni minut, skinut sa kuke, hvatam se za slamčicu kašastog soka, slamčicu spasa koja mi je oparala obraz kada sam bio mali, hvatam se sa obe ruke, i posmatram interkostalne prostore, međurebarne luke, kako privlačno za probosti izgledaju sa boka, pomisao na kanal me na tren razgali, DTD kanal za oticaj muke, opustim mlitave ruke

Ne mislim ni na Dunav ni na Tisu ni na Dunav.

NE PODNOSIM DA SAM NA IVICI OSIM AKO JE I MARICA TU – deo deseti

Ne podnosim magistralne lekove, prošle vekove, ispisane čekove koji trebaju da se unovče, ubice iz Ovče koji su izbegli omče, celu imaginarnu opštinu Dunavski venac, prvenac koji je započeo prstenac, zdenac želja u koji se piša, ne podnosim kad neko ne čita Kiša a čita Danilova, kada se za dete kaže prinova, osim ako mu/joj to nije kršteno ime

Takođe ne podnosim debele jakne a pogotovo zimske, gume za žvakanje i preskakanje reda, na očigled reda, časove ljubavi i časove nereda, časove nerada, emisiju A sada Rada, nečijih pet minuta, sinove Krkobabiće i sina Bruta, miris Malicije i Bruta, brutalne crash scene i grobove pored puta, kada neko očima koluta, kada neko očima odluta, ubistva jelena i košuta, ubistva u Košutnjaku, smaknuća vladara, globaliste i ruskog cara, džiber džadu u gradu, korzo u selu, višak vode u telu osim ako je nisam sam nasuo unutra prvobitno ispraznivši zdelu

Ne podnosim priče iz prevoza, zato nosim slušalice, potezanje peroreza, unošenje u lice, plave koverte i lizalice, prekršioce omerte, pacove, debele Berte i naciste, kad ljudi načisto zapizde u kanal, banalne konotacije, očeve nacije, iluminate, masone i iluminacije, evisceracije i ekstirpacije, magijsku moć negacije, eklipse i stipse, etno-fikcije i izostanak mikcije, prostatu, prostotu ako je sve u životu, doživeti stotu ili malo jače osim ako nije sto prvi rođendan Maričine kornjače

Ne podnosim kukavice koje ubijaju ptice, krvavice, aerosol klice i hirurške rukavice, poklič hirurške maske na ulice! krcate ulice, antivaksere, gužve i zastoje, zastore i zastave, Zastavu 101&128, kada neko i dalje valja foru na kurcu te nosam, Mesam, Nesal, podosta Neša Bridžisa, pomalo Nešu Bridžisa, stand up komičare zabavne poput Barberi šare, kad neko hoće i jare i pare, dupe na dve klupe, igrače sa klupe koji neće da pomere dupe, da se oznoje, žene koje se zgražavaju nad ženama koje doje, u parku, lošu varku telom, izjavu mir u svetu celom i pseudocelom, dupljare, takoreći ljude-duplje koji žive za tuđe dupe osim ako ne mogu za sitnu lovu da se skupe i pošalju svi do jednog na Gvadalupe, a može i Gvadalahara

Ne podnosim ni maltretiranja, iznude i ucene, pokušaje da drugog ožene ili udaju, ili ocrne, najavljene šamare, Lade Samare, sitne pare i sitne duše, neudoban dušek i opruge, kaleme i luster-kleme, breme koje nosim ne podnosim ali još nisam pao, kad je neko nepotrebno zao i ne misli ništa od onoga što je po sredi ali ne prestaje dok drugog sasma ne povredi, povrede koje odvajaju od terena, teniske dubl mečeve osima ako ne igraju Venus i Serena…

NASTAVIĆE SE…

NEKI OD LIČNIH HEROJA PARALELNE STVARNOSTI

Nisam osoba koja odustaje, zato se odričem, Odri se nasmeje sa dugačkom muštiklom, kratak osmeh, Lom, prelom svesti, srča vesti, raspe se, istresti iz sebe, sebe samog, bičare, alge, gljive, žive male ljude što lude, ograničiti im/mi kretanje, stani!

Reakcija izostaje, ukrućeni pežorativ im/mi ostaje, da se obesi, da se obesim, da se klati, platim pa se klatim, pa se kladim, Amadeus prima nemuštu opkladu od mene da neće mnogo proći do momenta kada neću moći da mrdnem nogom, da mrdnem rukom, šamar!

Dosta više o kulturi smrti, u pobedi se ne uzvisi, u bedi visi, u porazu se ne ponizi, tako je po Svetinoj knjizi a u stvarnosti, klecaju kosti, ponižavaju same sebe, ne mogu reći da im/mi ne pomažu, pomažem ponekada poneku mast za kostobolju, avaj!

Ko je kriv zapitam se samo kada im/mi misli odlutaju u belo meso, inače gladujem na Kišu i vodi, vodim se mislima o slobodi koje drugi misle, kapisle, ljudi, hodaju oko mene, treba izbegavati svako moguće trenje, jadno mnjenje, ne!

Tražim se, traži se tiraž, traži se tiran, fotomontaža, hologram, miraž, miran, Goodbye, Titan, identitet je tu negde, krije se, više nije bitan, samo ga treba prevideti, predvideti koliko će im/mi biti potrebno za strah ravno je prizivanju bolesti, krah!

Trenutak odbleska, refleks, moram da znam, gubim korak, gubim raskorak, učini im/mi plezir, slobodan pad, Veliki prezir, kinin gorči, odričem se ukusa u korist sluha, zadržavam, zatvaram oči, odričem se dodira sa javom u korist trbuha, uh!

Ništa, odgovor na šta je bilo, bilo je, epilog: ulazim u priloge, izlazim iz prideva, izlazim im/mi iz vidokruga, ronim ispod radara, Ronin se raspada, ništa se nije dogodilo, sve je normalno, samo je stvarnost paralelna, pa?

NE PODNOSIM DA SAM NA IVICI OSIM AKO JE I MARICA TU – deo deveti

Ne podnosim ni pozajmljivače ni zajmodavce, lažne prijatelje i punoglavce, spermatozoide u bide, istina, mora ponekad, da pobedi, pa zato ne podnosim poraze koji se odraze na nečiji život i priključenija, zvona i praporce, konce i saborce, ratoborne, rastvor borne kiseline, sline i ljude sline, ceđ i sluz neprane vagine, brda i doline, mora i planine, pogotovo ne podnosim da l’ je stiglo proleće, zlu slutnju koja obleće, avion koji poleće, Pilote i Kiki bombone, šalone i ešalone, spuštene roletne i spuštene pantalone u seksu od kojih mogu samo da padnem, pomene pometnje, smetnje u prijemu, smetnje u slanju, jednu Tanju, jednu Sanju i jednog Nemanju, sasvim lično, ništa polovično, ne podnosim poslovično poslovne banke osim kada ne priznaju da potkradaju stranke, što se, priznaćete ipak ne dešava

Ne podnosim cirkuse i cirkuzante, lakrdijaše i muzikante, lažne diplome i doktorante, prazne glave i pune kante, đubrišta, ropotarnice istorije i deponije, nije i nikada neće biti iako jeste, de fakto i de jure, brze frizure, termine mečeva Aperture i Klazure, glazure i pečen šećer, bravure mašin-bravara i dalje ječe, travnate tepihe vajnih travara, iscelitelje dodirom i biomasere, priče na koje raja uvek nasedne, nasledne funkcije u politici, umrlice u Politici, umrlice na banderama, bandere od ljudi u aferama, afere i aferim, kada niko nema veze s tim, kada se odgovornost seli od ureda do ureda, i na kraju završi na dnu bureta, osim ako bure nije neki debeli glavonja

Dočim ne podnosim debele glavonje, šonje i mlakonje, mlake sarme, izostanak instant karme za one koji zasluže, instant napitke, masne supe, žgoljavo dupe, skupe sise, duže uže i krače korbače, kada se ć menja u č, mlekaru Kuč, tuč i tučkove, priče o oprašivanju, polene, alergije, Masimilijana Alegrija, Staru damu, goblene, štrikanje i heklanje, štirkanje i klanje bez omamljivanja, kada se za hleb kaže panja, penjanja bez vrha, lutanja bez cilja, imena od milja, vence od bilja bačene u smeće, kad neko voli da ide ali ne voli da kreće, mirišljave sveće, nastavničko veće koje ne može da se sastavi, opstrukcije nastavnika u nastavi, stavi ga sada kada čujem dođe mi odmah da se obučem i obujem i prošetam do Opova, ne podnosim prodavce magle sa površinskih kopova osim ako ne završe na mestu za smeštaj privrednih lopova, a to  prečesto bude umesto bajboka neki restoran na Ibarskoj magistrali…

NASTAVIĆE SE…