Imao sam jednom taj san.
San o lepoti.
Stajao sam u drevnoj kineskoj palati, sam sa vetrom koji me je povremeno obilazio. U glavnoj odaji, u njenom samom centru bila je velika vaza, crna sa gotovo neprimetnim svetlim motivima, nalik linijama slobodne ruke. Neko bi tu možda ugledao i more. More se čulo iz nje. Prislonio sam uvo i čuo divlje talase koji se razbijaju o hridi. Odmakao se i kucnuo glaziranu keramiku. Odzvonilo je prazno i umirujuće.
Lepota je kada je mir. Lepota je kada veruješ.
Obišao sam oko vaze i primetio postament koji je bio vešto sakriven na dnu. Uvek traži utemeljenje lepote, pomislio sam. Proverio sam nogom postament. Delovao je poprilično čvrsto. Palo mi je na pamet da bih lakše šutnuo planinu nazad u more nego da bih pomerio vazu. Njena nadmoć se nadvila nad moju kosu, koja se podizala na glavi. Prislonio sam ponovo uvo. More se pretvorilo u pravu nemam, podiglo se, ujedalo je nebo i sada ga meša sa vodom. Odmakao sam se opet i kucnuo vazu malo jače, nadajući se još jednom poništavanju. Raspala se u paramparčad, tu preda mnom.
Iz nje su ispali prazni beli papiri.
Bili su to najlepši prazni beli papiri koje sam ikada video.
horheakimov 
Preduslov je da verujes u lepotu i da je ne cukas da vidis kako odzvanja, verujes u ono sto si cuo i u ono sto ti je lepo, a ne da sumnjas. Dok verujes, more i dalje smiruje.
S.lepa vera nije lepa. Ti koji ne sumnjaju uvek imaju nekog popa, da im popuje. Neka hvala.
O s.lepoci niko nije pricao nego o lepoti u koju verujes. Oni koji vazda sumnjaju u sebe i svoje procene lepote, jbg nemaju izgradjen neki stil. Ma jasno mi je sta si hteo ali dok je sveta ima leka a i praznih papira, pa i u vazi i u drugom lepom pakovanju.
Puna praznine.
Pomislio sam juče da ćeš i ti o praznom belom papiru ali do kraja se ispostavilo nešto drugo.
lepo je ono sto se svima bezinteresno dopada
a to je retko
i negovan
A prazan beli papir? Svima baš?
pa ako se svima dopada bezinteresno onda jeste, ako ne onda jok
tako kaze kant sta znam ja
negovan npr. jeste i po kantu i po stricevima
Ljupče stop being a Kant, ahahaha…
Snu o lepoti bih dodala i ponešto od njene relativnosti.
Ipak, jako artistički.
Opa, odosmo i iza Kanta…
Nekad, dok te citam imam utisak kao da vas je vise, pa svako napise ponesto… Ovaj mi je pun tisine
Stalno se tešim da je raznovrsnost bolja od ciklusa/serijala/faza a onda kada treba da skupim nešto stilski ujednačeno nastane haos…
Beli papiri …zanimljivo…
Tako savršeno dok ih ne pokvarim pričom…