samoobmana

ZAŠTO POSTOJI NEŠTO A NE POSTOJI NIŠTA?

Probudila sam se kao grana, otpala, odbačena, odrvenila. Probala sam da se dohvatim trupla. Sa ogromnom nadom sam gledala u lišće koje pada i pretvara se u novo drveće. Nada je nešto. Obmanjivala sam sebe.

Ležala sam na leđima. Svod nada mnom bio je ispisan drvenim sinapsama i anastomozama koje su izgledale tako izbrojivo i konačno naspram svih svetlećih tačaka tamnog beskraja. Impulsi i srž odavali su utisak kretanja nepomičnih stabala. Mlečni put je varao svojim prosvetljenjem. Zvuk lišća koje se zaglavilo pod mojim telom dozivao me je svesti. Otvarala sam oči ritmično, izdah otvorene, udah zatvorene. Zlo se nadvilo nad moj dah i ne da mu da nestane. Stoje mi pred ukočenim izdahom velike oči, ali bez rogova, i gledaju. Ptice kojima para izlazi iz kljuna kruže oko Zla. Jedino što me sada može spasiti je… nešto?

Čekajući godove na starom drvetu, čamim.

Vreme spasava ali usamljenost ubija.

Ležim sama tolike godove i niko me ne nalazi. Nikome se ne nalazim na putu. U moru stabala grane prolaze kao vreme, neprimećene. Vreme je nešto.

Ustajem u sred noći, u jesenji čas, i odlazim iz šume. Napuštam teritoriju balvana.

Odlazim na most.

Nije istina da onaj na mostu više vidi nego onaj pod mostom, vidi samo gore.

Pojavljujem se u prostoru između mosta i reke. Niti vegetiram niti trulim. Niti sam u životu, niti sam u smrti.

Advertisements

U JEDNINI MOŽEMO SVE, JAKAKO

Ja, ja sam se rodio sam. Ja sam bogom dan. Ja jašem jarazrenog jaka. Ja jaučem u sebi samom. Jače. Ja javno jaučem kao kuče. Ja sam ja. Ja sam sam. Ja sam mogu samo sam. Ja sam sanjam, niko mi ne pomaže. Ja samostalno mogu samouslugu da uslužim. Jao, posetim. Ja sam sam sebi gazda i jatak. Jasno vam je, javašluk ne trpim. Jarko sunce ogreje sve prisutne u mojoj rupi. Ja sam jasan. Ja sam jasen, veličanstveno drvo u parku. Javor plače kad me vidi i tako nastaje preliv za palačinke. Ja ne jedem, to je gubljenje vremena. Ja sam bogom dan. Ja sam mogu više nego bilo koji jedan. Ja sam vredan ako ne janvredniji. Ja ustajem rano a ležem još ranije. Ja sam viši od cele Bežanije. Ja sam lepši od princeze Ranije. Ja sam kujem svoj samovar. Ja sam samojed mojim haskijima. Ja samo sebe mogu da trpim a i za to moram da sisam jasiku. Ja sam sam jagma koja je veća nego magma koja je veća nego Magna carta libertatum. Ja sam Jalta. Ja sam Java. Ja sam Jaroslav Janagisava. Jašta. Ja sam javascript ovog matriksa. Ja sam arhetipska pojava. Ja sam postojao kroz istoriju. Ja postojim u kolektivnom nesvesnom i u kolektivnom ugovoru. Ja sam dug vremena. Ja sam kič božji. Ja sam bogom dan. Ja jašem jarazrenog jaka.

Svaki dan.

Ja? Da, tu smo.