– Gde si devojčice? Devojčice? DEVOJČICE!
– Ajde ne deri se majmune, probudićeš mamicu…
– Mamica je mrtva. Mrtva je mamica.
– Ćuti ti cmizdro. Devojčice, devojčice, evo nosim mala klešta, izvadiću ti dvojčice, devojčice…
– To nisu klešta majmune, nego makaze…
– Evo nosim makaze, da te iseckam na froncle i spasim ove nakaze… Devojčice?
– Mamice, mamice da vidiš šta rade, mamice što si me napustila…
– Ne obraćaj pažnju na njih, draga, ovaj misli da je zabavan a onaj samo cmizdri. Drži se ti čvrsto za svog čika komšiju, i sve će biti u najboljem redu. Prebacimo tvoje ručice oko mog vrata, i krenimo polako. Zamisli da idemo na počinak. Ne boj se ništa, draga, sve je u najboljem redu. Čika komšija će te odneti iz ove hladne sobe, dole u podrum, gde je kotlarnica i gde je lepo toplo i nećemo više dozvoliti da se iko meša u naš razgovor…
– A kako ćete da razgovarate kada si joj prelepio usta, profesore, doktore? Devojčice, devojčice, poneo sam makaze da isečem ti dojčice… Devojčice!
– Začepi majmune! Nemoj da ti padne na pamet da silaziš za nama, gurnuću ruku u kotao, mamice mi…
– Mamica je mrtva. Mrtva je mamica. Lepo sam vam rekao.
– I ti začepi!
Drži se ti draga za svog čika komšiju jer u mojim rukama si sigurna. Smestiću te lepo u topli krevet i napraviću ti napitak i onda ćemo svi spavati. Kotao će da pucka, vatrica će da nas greje i pričaćemo priče. Sve će se srediti i niko nam neće više smetati… Evo možemo odmah početi. Kakva si ti bila kada si bi…?
– Odlepi joj traku, odlepi joj traku, odlepi, hoćemo da čujemo kad odlepi, kada počne da se dere, nevaljali smo, nevaljali smo, i pomalo zli, neće more moći da nas opere…
– Začepi! Lezi ti ovde, draga. Sve će ovo proći kada popijemo koktel. Devojčice vole koktele, zar ne? I čika komšija će da popije sa tobom, sve ovo mora prestati, čika komšija ima pravi recept da sve ovo prestane, samo se ti udobno smesti ovde kraj kotla. Čika komšija je tebe gledao od malih nogu, kako rasteš i stasavaš, kako si iz devojčice izrasla u pravu devojku. Čika komšija je voleo da te gleda. Bio je srećan kada se presvlačiš sama u sobi ili kada se sunčaš u dvorištu. Onda je čika komšija pio lekove i išao onde ali niko nije uspeo da ubije moju ljubav prema tebi. Danas će sve prestati. Mama i tata će biti tužni ali na ovom svetu je sve tužno. Čika komšija je voleo i mamu i tatu jer su te doneli na svet. Lezi, draga, dok nam spremim koktele…
– Mamica je mrtva, ona neće biti tužna…
– Odveži je, odveži, odveži pa reži, ahahaha… Evo ti makaze. DEVOJČICE poneli smo makaze da iskopamo ti očice… Devočice!
– Još jedna reč i guram ruku u kotao, evo otvaram vrata i pečem se do krvi. Začepi!
Ne brini se draga, niko ti neće kopati oči, samo ćemo da legnemo kao pravi ljubavnici čija je ljubav oduvek bila zabranjena i da popijemo ovaj koktel.
– A kako će da pije kada si joj prelepio usta, željo pusta? Skini joj traku, skini je do gole kože, devojčice, oh ne… O BOŽE!
– Majmunčina, ovo će ga smiriti na neko vreme. Ne plaši se draga, to je samo koža ruke, sve će to zarasti, koža se uvek regeneriše, vidi ove opekotine po grudima i leđima što imam, sve je to od pre, i sve je zaraslo, pa šta misliš kako sam obuzdavao majmuna. Njemu je kotao kavez.
Lezi, smiri se, sve je u najboljem redu, evo ugasilo se, malo sam se prljnuo, ništa strašno. Smiri se. Evo naših čaša. Sada ću ti polako skinuti traku da bismo mogli da nazdravimo, ti budi dobra…
– UPOMOĆ! UPOMOĆ! UPOMOĆ!
– Nemoj se srditi, to je samo arsenik.
– POLICIJA!!! Otvaraj! Peroviću otvaraj vrata, znamo da si u kotlarnici. Razvaljuj!
horheakimov 