Pariz

NAŠA JE LJUBAV ZASVETLELA U GRADU SVETLOSTI A SIJAĆE I NA KRAJU SVETA

Bila sam umorna i iscrpljena posle višečasovnog vođenja konferencije na desetom jubilarnom međunarodnom kongresu marketing menadžera. Moj šef, gospodin Roberts, bi uvek mene poveo u Pariz jer je znao da ću jedina moći da podnesem ubitačni tempo vođenja svih događaja deset dana bez prekida. Ja sam uvek pristajala jer deset dana u Gradu svetlosti sredinom proleća bi mi osvetlilo sve ostale dane do kraja godine. Ušla sam u hotelsku sobu nedaleko od Place de la Concorde i bacila stvari na krevet.

Kakvo rasterećenje, pomislila sam.

Od sve one buke i graje i desetine,  sisetine, ljudi u dvorani, napokon sama. Stavila sam kafu da se kuva. Sela sam na krevet i uzela telefon da nazovem mamu. Zvonilo je i  zvonilo. Kada sam čula njen glas, glasno sam zaplakala. To je bio glas sa sekretarice, što znači da je majka sigurno vani sa gospođom Palmer. Briznula sam u plač jer nije ni malo lako biti sam. Maskara mi se razmazala i jedna crna suza mi je kanula ne belu košulju. Košulja je bila upropaštena.

Rekla sam sebi, možda je košulja upropaštena ali ti sigurno nisi.

Hitro sam ustala i svukla svoje pantalone i sako. Otrčala sam u drugu sobu gde su mi bili koferi i izvukla svoju malu crnu haljinu za specijalne prilike. Već sam zamišljala kako posle kupatila stavljam crveni lak i crveni karmin i odlazim u zagrljaj Pariza. Na izlazu iz sobe, obrijana pička, stavila sam parfem koji mi je majka poklonila a koji nisam imala prilike da nosim. ’Embrasser de la nuit’ potpuno se uklapao. Dok sam se spuštala vijugavim hotelskim stepenicama u glavi mi je odzvanjala muzika sa Montmartra.

Ispred hotela je čekao taksi i kada sam ušla, samo sam mu rekla, Montmartr.

Zašto baš taj taksi i zašto baš kafe Vous-le Vous i zašto baš večeras od svih večeri? Da je taksista samo vozio sporije ili da je, nabrekli kurac, promašio jedno zeleno svetlo, on se ne bi našao tu, da mi otvori vrata ispred kafea. Bila je to ljubav na prvi pogled. Izgubila sam se u njegovim azurno plavim očima i jedino je brod mogao da me spasi.

– Da li mogu da ti platim piće? Ja sam Riki, i znam jedan intimniji kafić malo niže.

Kada se pozdravio sa drugovima sa kojima je bio u provodu znala sam da treba da pristanem. Sisanje kurčine. Ostali smo do kasno u noć, uz roze i tiramisu, uživajući u pričama jedno drugog. Rekao mi je da ima brod na obali i da bi voleo kada bi mogao da mi pokaže, najlepši izlazak Sunca koji postoji. Pošto sam se osećala kao da ga znam od malena, među sisetine, rekla sam da nije problem samo da odem do hotela po nešto, namerno mu nisam rekla šta. Sačekao me je ispred hotela, i pogledao čudno jer nije primetio zašto smo uopšte svraćali u hotel na putu do aerodroma. Ali ja sam znala, znala sam da je takva ljubav moguća, karanje u dupe, samo jednom u životu. Bila sam sigurna jer tako sam se osetila srećno, kao da sam se ponovo rodila, kada smo se poljubili, sperma po faci, u njegovom privatnom avionu koji je uzletao za Nicu. U torbici sam ponela samo svoj pasoš, spremna da idem sa njim i na kraj sveta.