Hram

KANAP IZMEĐU ŠTAPA I ŠARGAREPE

Sunce divno obasjava mermerne zidove mauzoleja, hrama čovek kroz park, zraci se odbijaju unazad do prozora iza kojih stanuje mrak

 
Dobar sumrak želim, da li hladan je čaj ? očaj nikoga ne veseli, nekada stvarno dolazi kraj, i pre samog početka

 
Tetka donosi punjeno slonče, glavi bez kose i osmeha nose, igle i igre, i plehano lonče, sestra i brat i šareni zmaj

 
Ostavi se omče oče iako ne povratim sjaj, svako od nas ima svoje živote, moj bio je srećan, znaj, srazmerno kratak, nabijen srećom i majka te treba, više od neba

 
Ako sunce zaista nestane u mrkli mrak koji vreba, nekima će to biti poslednji zalazak, poslednji znak, pogled sa dečije onkologije, preko parka na Hram

Advertisements