Deda Mraz

DEVET MISTERIOZNIH SMRTI GOSPODINA DEDA MRAZA

Deda Mraz je pronađen u kafani Kod Radovana, dan nakon drugog dana Sv. Nikole. Bilo je već svanulo kada ga je čistačica ugledala ispod jednog od prevrnutih stolova. Nosio je svoje radno odelo i imao je veštačku bradu. Bio je izbezumljen i duševno rastrojen. Čuvar parkinga ga je odvezao u mesnu veterinarsku ambulantu, jedinu ustanovu koja je imala kakve takve veze sa medicinom. Deda Mraz je umro na bali sena u profilaktorijumu ambulante nakon dva tri sata agonije, od, kako je izrekao veterinarski tehničar, jedini u tom momentu prisutan, meningitisa.

Naklapalo se da je Deda Mraz završio u gorepomenutoj kafani, u kojoj gazda Radovan ponosno slavi svog sveca uz još pola sela, na dan Sv. Nikole i da je, iako se cele godine, želeći da popravi svoju pojavu pred ženom, borio protiv višedecenijskog alkoholizma, ne okusivši kap alkohola, te večeri svojevoljno, ili po pričama nekih ne mnogo pouzdanih ljudi, protiv svoje volje, popio barem litar, a najverovatnije i više, Rubinovog vinjaka. Pogubni uticaj etil-alkohola posle dugotrajne apstinencije oborio je Deda Mraza pod sto i polagano ga uvodio u i izvodio iz stanja pomućene svesti. Medicinski sročeno upao je u delirium tremens iz kog ga nijedan veterinar, da je bio prisutan, ne bi mogao izvući.

U nastavku razlaganja sudbine jadnog gospodina Deda Mraza stoji da su ga u ugostiteljski objekat doveli, ili pak po svedočenju istih onih persona sumnjivih biografija, dovukli, mesni odbornici vladajuće partije kako bi na vanrednim lokalnim izborima zakazanim na Sv. Nikolu, bio deo lanca koji je u narodu poznat kao bugarski voz. No, domišljati odbornici su za ove izbore uznapredovali u izvođenju pomenute tehnike, te Deda Mraz nije trebalo da bude samo jedna nego nekoliko karika. Stoga su mu za tu priliku nabavili nova odela i odgovarajuće brade. Standardno crveno-belo sa srebrnom bradom, nešto modernije zeleno-zlatno sa belom bradom i jedno egzotično, ljubičasto, sa bradom iste boje. Kada se Deda Mraz pobunio posle drugog presvlačenja a ujedno i glasanja, obezbeđenje lokalnih izbora ga je prebilo kao psa i vratilo u kafanu. Ne bi bilo iznenađenje da je umro od izliva krvi u mozak.

Kolale su i priče da ga je njegova žena, koju je ceo vek maltretirao, namerno otrovala živom iz toplomera a onda mu ugovorila sastanak sa svojom braćom u ozloglašenoj kafani gde su oni trebali da ga spasavaju kada počnu simptomi i povezu ga u grad u bolnicu. Ideja je bila da ga, na seoskom putu pre izlaska na magistralu, postave samog u ukradeni Yugo Koral 45 i puste niz liticu, pa šta mu bog da. Ovu eventualnost ispričao je vulkanizer iz susednog sela kod koga su braća zaglavila na dan slave jer su letnje gume na automobilu koji su ukrali bile očajne, te nisu ni stigli na zakazani sastanak. Malo ko je poverovao čoveku koji po ceo dan udiše teške epoksidne lepkove.

Postojala je i verzija u kojoj je Deda Mraz patio i od depresije i od insomnije, bolesti malo poznate i teško izlečive u našem malom mestu. U kafanu Kod Radovana došao je da se sretne sa osobom u crnom mantilu koja mu je, između ostalog, dobavljala Lexilium iz Republike Srpske gde se isti nalazi u slobodnoj prodaji. Niko se ne seća da je to veče video neznanca u crnom, jerbo je kroz kafanu na dan slave prošlo više stotina ljudi. Veselje je trajalo dva dana bez prestanka, jelo se, pilo se, lomilo se, pucalo se, uz samo jedno nehotično ranjavanje, ukratko rečeno, haos. Deda Mraz je imao dugačku istoriju zloupotrebe dozvoljenih farmakoloških ali i nedozvoljenih uličnih supstanci. Nekoliko puta je padao zbog posedovanja narkotika ali bi, pošto mu je otac, dok nije umro, bio načelnik okruga i dugogodišnji Deda Mraz, uvek bio puštan na slobodu nakon dva tri dana.

Jedan od mogućih uzroka smrti gospodina Deda Mraza je i tuberkuloza koja nije dijagnostikovana u okružnom kliničkom centru, između ostalog i zato što je svako ko je završio medicinu i imao imalo smisla za poziv otišao u Nemačku ili negde drugde, a ovde su ostali da nas leče lekari koji su anatomiju položili iz petnaestog puta a internu možda nisu ni položili. Radiologiju? Pa to se polagalo na zaokruživanje, kakvo crno tumačenje snimaka. Tako je i Deda Mraz dopao šaka nekog mladog ali nezainteresovanog lekara. Ovaj nije baš najbolje protumačio rendgenski snimak pluća i rekao mu je da smanji pušenje jer će ga ono ubiti a i zato što kao Deda Mraz daje loš primer deci i najurio ga iz ordinacije. Iako se skoro ceo život Deda Mraz uništavao alkoholom, drogom i lekovima nikada nije zapalio niti jednu cigaretu.

Po svedočenju Deda Mrazovog duhovnika on je u životu bolovao od mnogih bolesti za koje se i znalo i nije znalo. O nekima se šaputalo, naročito kada dođe sezona praznika i kada su roditelji lagali decu a deca verovala da je ovogodišnje primereno ponašanje preduslov za dobijanje poklona. Tako, na primer, neki roditelji nisu znali da objasne svojim potomcima šta je to dipsomanija ali su znali da sa Deda Mrazom, o kome se raspredaju takve glasine, nema slikanja. Sveštenik je potvrdio da mu se Deda Mraz poverio da je lečen još, ili je patio, i od dijabetesa, srčanih aritmija, epilepsije i apopleksije. Spominje se i kolera koja je protutnjala našim malim mestom nakon hiljadugodišnje poplave koja nas je pogodila pre neko leto. Mnogi verujući ljudi tražili su uzrok smrti, dok su palili sveće za pokoj mu duši, u ovom bizarnom koktelu bolesti u koji je bila potopljena napaćena duša gospodina Deda Mraza.

Scenario u koji najmanje ljudi veruje jeste da je Deda Mraz detaljno osmislio i besprekorno izveo samoubistvo koristeći sve pomenute, izvesne i manje verovatne okolnosti, u kombinaciji sa svojim empirijskim poznavanjem farmakodinamike lekova, a kojima je raspolagao u svakom trenutku, tako da niko u isto ne posumnja. Ceo poduhvat je, navodno, sproveden u delo kako bi nad sandukom mogao da dobije pošteno opelo. Naravno razlog zbog kog bi gospodin kao što je Deda Mraz, digao ruku na sebe, bio je sadržan u činjenici da je njegovo postojanje besmisleno, osporavano i negirano, da je sve na svetu jedno obično sranje koje u vreme praznika posebno zasmrdi. Naravno ne treba mu osporiti ni povod da je to uradio, ako je stvarno uradio, samo zato što živi u Srbiji a ne u Finskoj.

Deda Mraz je sahranjen na lokalnom groblju tek prvog dana nove godine usled proceduralnih propusta kao i zbog bolesti nekoliko osoba u lancu realizacije sahrane. Prvih dana nove godine pojavio se još jedan od mogućih uzroka smrti Deda Mraza koji je pustio u etar naš seoski veterinar, nakon što je u podrumu svoje ambulante, a tek pošto se vratio iz krivolova, prvo ugledao a zatim i iz lovačke puške, sačmarice, razneo, protivno svim protokolima, Deda Mrazovu mačku, Rudolfa, za koju je tvrdio da je imala sve simptome besnila. Besnilo koje se povremeno javljalo u našem okrugu moglo je da pređe i na Deda Mraza, tvrdio je veterinar, jer je imao prilike da detaljno razgleda leš koji je u njegovom zamrzivaču više od deset dana čekao na pogrebnike.

– Sav je bio izgreban i izujedan – govorio bi.

– Sada, sve i da je bio mačka, naš jadni gospodin Deda Mraz, više ne postoji – odgovorio bi neko.

Advertisements

SANKANJE PO SLOBODNOM RUKOM CRTANOM KORIDORU

Neki ljudi imaju stvarne probleme, pokušavaju da ih se reše, tih stvarnih ljudi, problemi, sele ih, iseljavaju ih iz goreg, na dole, iz Gornjeg Milanovca u Donji Milanovac, piše zbilja oko štambilja, sada imate Dunav, tok umiruje, pisalo je umire pa je problem prepravio, dopisao, dopis o opisu, dop opis, dobijaju se u 15 dana, bez prava na žalbu i osip i ospe i David Ospina, rezervna i zamenska krivina spina, splina, šaka pelina i plina i cepana sveska, pleska… Kako se kaže kada te neko presavije preko kolena i izudara po obrazima?  Kada te voli što klekneš kao da nemaš obraza? Guzice, iz dupeta odabranima vire uzice, ulizice, suzice, suziće, prelomiće, presaviti tabak, Žan, Klod, (Van, Da l’) vredi praviti sebi ono što problem već nije napravio? Ništa od navedenog ne mogu da dokažem stoga možda lažem, samo kažem.

Ulazim u zaborav, zdrav zaborav, Titovo Užice skala amnezije, žice, lice, stranputice draga saputnice, satrapice, sapatnice iz turske sapunice, da li bi se našminkala kao naše nepoznate glumice? Grupice misli problemi su pritisli, istisli, kao kaladont na front Nove Kaledonije, teraj je u pičku materinu, zaboravi je, goni je… Reč na NT? Enti stepen na skali, neki problemi jesu nestali, ali neki su ustali, ustajali, usta, kroz usta smo pili, pali, piši propali, prihvatam sopstvenu krivicu, u Totijevom Užicu, Francesco ti amo.

Tako mi graničnog prelaza Dobrakovo, dobro mi je ovako ovo, kako mi je, ovaj kov, otkov, otkos, dobar mi je ovaj los što vuče sanke kroz hodnik, stranke, lososi iz banke, losioni za strance, Mali Loša za loše starce, Zijo Valentino za nevaljale starce, za bezobrazne starce Dino Dvornik, povoljno prodajem mekane magarce, magnetne madrace, povoljno prodajem tvrde face, problemi zadaju udarce u srce, neki ljudi imaju prave probleme koji ih muče, ceo jedan život na godišnjem odmoru, sluzavi trag sandala, ništa ne nauče, jedva pet stvari zapamte, kao kuče, kao budala, trče, sagore, izgore i posle je krivo sunce, krivo je more, znam da bi stari Neil bio ponosan na mene, ali ja nisam ponosan, ja nemam obraza, kao pas pušten sa lanca, skačem bez odraza, mogu da optrčim samo svoj boks, i dobro mi je tako.

NE PODNOSIM DA SAM NA IVICI OSIM AKO JE I MARICA TU – deo sedmi

Oh kako ne podnosim prologe, klizave podloge, nekrologe, obloge i bolove, beskonačne dosadne monologe, monodrame i golove iz ofsajda, protivnike Prajda i podele što polove, pulovere, Range Rovere, Blackburn Roverse, Versus, Ellesse i Puma, ne podnosim Adidaš, Odidas i Fulla, sve bivše pripadnike JUL-a od kojih jednog posebice, uzane bokserice, japanke, kožne papuče, kada telefon mjauče, osvrtanje na juče i prekjuče, morone iz sitkom serija osim ako nije Ešton Kučer

Ne podnosim tropare, tropsku vrelinu, pizde i pizdu materinu, materinstvo kao odgovor na belu kugu, Jugu i jugonostalgiju, materinstvo kao društvenu normu, mijalgiju, lošu formu, Grega i Normu, Očajne domaćice, reklamu za Noblice, crvene čipkane gaćice, prvo lice, nepoznato lice, pratilje, ne  podnosim misice, Modelsice, mice i micike, polutke, polugole lutke i fensi butike, Barbike, Kenove, izuzetno ne ponosim nameštanje kose i fenove, fenomene svakodnevice, oralne device, moralne gromade koje javno rade na svojoj gromoglasnosti, gromopuc i epske romane osim ako nisu kraći od sedam stotina osamdeset i jedne strane, mada i tu samo neki dolaze u obzir

Momentalno ne podnosim monumentalnost, kompleks niže a naročito više vrednosti, apriori ne i ad hok nepoštovanje, čekanje, brektanje i odukivanje, trn u peti, balvane u oku i neumivanje, balvane u reci i balvane na obali, sve one što bi probali a ne bi probali, hoće kaki-neće kaki persone, persone hoću ali ti prvi, kada balvan neumorno drvi, ne podnosim drvena lica bez gubica, miris koji ima higijenska gumica (mada je koristim), duvanski dim i VIM, ne podnosim bušne kutlače, ludake i ludače osim ako nije Mad Madam Mim

U nastavku ne podnosim nastavke, nastavnike narednike i jesenje sastave, tečnost na vrhu pavlake, povlake, povlačenje za dres i dovratke, doznake, bogznakako obznane, pozvane da o svemu govore, medalje, vence i lovore, logore, ofis boksove, savremene pesnike i pesnice, koncentrovane sirupe i koncentrovane pesmice, osim ako nisu Docsove

Ne podnosim vešala, čak ni u igri, brojanje krvnih zrnaca, kite kod crnaca, barem većine, teror većine, teror manjine, teror uopšte, naše i njine, inje i mrazove, Deda Mrazove, lažne brade, brkove i kose, grede, krede, keder i fosne, one koji se visoko nose a u stvari su čist prosek, bez ostatka i srama, politički angažman Vargasa Ljose, ljude oko kojih se stvara fama, da ne kažem hype, osim ako nisu Kaiser Sose, a nisu…

NASTAVIĆE SE…