bunar

BUNAR SUDBINE U PATNJI ZA KOFOM ŽIVE

Dah, izlupan palicom, držim u rukama, mito za život, držim u rukama točak sudbine, istrošen vremenom, točkić otpao sa kofera, uhvaćen u laži, tačnoj kao tač

Mesec je kriv za sve, i njegove smene, gule sa mene, čekanje i htenje, zurim u prazno, želim da se davim, kao leptir da se spržim, nad vrelom površinom, u fonu, dišem u balonu, na izdisaju sam kao kočnice školskog autobusa na samom vrhu nizbrdice, mašem rukama, sebi iznutra, nisam video karte, mape, rukama sam prekrio lice, pogledom tražim svoje oči, reči poslednje koje okupljam oko sebe kao dečicu, kao hrpu lascivnih fotografija, tri poznate žene, bačenih u bunar

Držim u rukama točak sudbine, istrošen vremenom, točkić otpao sa kofera, uhvaćen u laži, tačnoj kao tač

Mogao bih se vratiti kasnije, ali se vraćam i pre nego što odem, mogao bih se i vratiti nikada, ako dobro ubodem

Sva naša sreća rezultat je bezgrešnog kursa, koji traje tri meseca i nosi sertifikat, naša srca zatrudne kao u filmu od samo jednog seksa, i bez sonde ultrazvuka, i bez da bunarim, vidim, biće sigurno žena, zvaće se Nada, zvaće se Ljuba, zvaće se Vera

A posle pobačaja, ostaće hladna površina, sluzava slina, leš i tišina, otvrdla podla kičmena moždina, nikad čvršća osovina, osobina ovog tela je da istrpi sve, da iscrpi sve, i svakog, ko prvi trepne, pada, svi idu u istu kofu

A posle pobačaja zatvaraju se vrata raja, otvara se stomak, posuvraća izduvana vreća i ušiva za trbušni zid, abort! bušni zid, bog na nebu, bunar u zemlji, ozidan, uzidan sam, nabacujem laso sebi na vrat, konopac spuštam, okrećem točak, kofa tone, tri tone u mrak, čujem cerekanje, čujem zadah, izgubim dah

Dah, izlupan palicom, držim kao malo vode na rukama, nikada nisam živeo na živim mukama, na žive rane sipam živu iz toplomera, toplo mi je oko trudnog srca, iz grudi buncam, u magnovenju, febra me davi, meda, vi svi ostali iz špila, tač

Sedim u kofi, klatim se kao kakav bikuspidalni, trikuspidalni profil, pretim, otvaram zatvaram, krvni sud, sud pun krvi, serem u kofu, pišam u vodu, uvek sam prvi, čekam red, redove u zavodu, u zavoju, četrdeset dana da stigne hrana, četrdeset noći pića i moći, pokvari mi se konopac, kriv mi je džojstik, drkam ga, drkam ga, drkam dok ne pukne, pljusne, preko vode me vode, kikoćem se sa dna, ispuštam tam, ispuštam bam, ispustim dah

Tačan kao švajcarski sat, bušan kao bunar i praktičan, izvučem se na vlažnu površinu, zguljenu materinu, tačan kao tač, previdim prevod i spočitam neistinu, sam sebe otkucam, ukucam, upucan, puca-san, Mesec je kriv, Mesec je Japanac, moju nutrinu isisava na slamku i razmazuje je po zamku, na planini Fudži

Večni vetar, nepostojeći, raznosi kosti preko trema koga nema, bez mene se množe, sve te kosti i kože, milioni uzdaha, zuba, tačni kao tač, odvajaju se nepovratno od svojih ležišta, materija, ograničena strategija, tumor ekspanzija, niko ne sme da kaže, kad kažeš gotovo je, trepnuo si, padaš

Dah, izlupan palicom, držim u mukama, žito za kivot, držim u mukama tučak sudbine, isprašen semenom, uhvaćen u maži, tačnoj kao tač

Sva moja istina je uljuljkana uspavankom, miruje u tišini, jedva da otpusti dah, sedim sam u olupini, u konfuziji, kada znam zašto smanjim se na veličinu kofe, ali patim od visine pa se pravim da ne znam, ni šta, ni kako, ni gde, ni kada, dišem u fusnotama koje niko ne čita, ne obraćam više pažnju na skrivene poruke, ni na neskrivene poruge, poluge odavno nisu u mojim rukama, točak sudbine, sud bine, sud, kofa, ubi me

Advertisements

KADA SAM OSTAO BOLESTAN KOD KUĆE NA DNU RENI BUNARA BLUZ

Čuje se glas iz podruma, dole nekog ima. Gde je sada STB pa da ovo snima. Njih sad drugo zanima. Animae. Animal. Na o’balama Bodruma, kum i kuma, i kumić, sa balama. Zašto ljudi bale Česterton i mimo papira?

Ja sam na ulici, mislim si o Vladi i šta Vlada radi Ljubici-Bubici. Mislim i o zašivenoj gubici i o čaši i o neoStaši, o ne šta šic, ši-cu, šici. Ko prvi. Vici. Veni Vendi. Dubstep. Koprivici. Sa Kube. Kako bi mi sada dobro došao konac kojime sam auto-šio usta da očistim  zube.

Jednim udarcem pen-drekom slomio sam 7.

Pandur nosi AirMax, zaposleni drema, suprug malo lema, ni lemingsa nema, mamurna je trema, programska šema ne podržava mi neman iz Loh Nesa nemam jezero Balaton kraj kog svira Balaš, desi se poplava u sred Bela Hamvaš.

Kašalj traži udah, uzdam se u Bruta, u njega se sumnja, vozio je snegom a bez zimskih guma, kuma vara kuma i kum vara kuma, rasna mačka Puma Swede nikakav je gurman, samo seme guta. Za večerom svira Bahn crven kao Kuman.

Čuvaj se sine vladaYU grip i sline, tekućine vagine i voda sa slavine nisu zdravi, jesu zdravi, konfuzija kontuzija, šiške možda nisu al’ su zubi pravi, siske možda nisu, uhvati me za sisu, barokni Bahn je brisnuo na misu. Na mišu. Helikopterom u Nišu.

Situacija je iz-vanredna, javlja se Predrag #avramizrael Marić.

Opet ista teška greška hajde kucaj naslov letka: Ja sam priučeni majmun i šimpanza mi je tetka… Milion plakata, plačem ispodčetka, može ispod žita, na nivou, u nivou ispod tezge obično je kita. Sagni se da pitaš.

Pipaj te prijatelja, preuzmite odgovornost, pipajte publikum, pola pola, pola za, pola zam, zabava za milione množena sa dva, Pola Redklif trči gola, Pola Abdul pola Hasan bin Recycle zajam, on water melons riding bikes kucnuo je sahat. I ide na vodu.

To se zove klepsidra.

Hidra jede papir oduzima boju brže nego (emotivni) vampir Montgomeri Monti Berns u prdaru je pao, nije sve tako crno ali jeste braon, Dampyr ulazi u banku nameren da sebe ustroji ko stranku, na šalteru mu neka tetka traži apoene od tri i četiri evra.

Tri poena dve sekunde sa kraja terena Sale je broj jedan.

Jelena se zove kao pivo pa je svako zeza, misli da je principelcna i da je princeza, princes krofne što je slala kuma je pojela Friteza, mačka bolja nego Puma Swede, verujem joj kada prede iako je ne znam.

Maja prognozira kada se nadrozira da će biti nekog kraja nekom nekad nekog maja, pa ne treba ti jebalate Marija Egelja iako si gluva da ti kaže s koje strane vetar duva, ne treba ti subotar da znaš kad je nedelja.

Razboli se ozdravi, nemojmo o državi, nemojmo o proslavi, nemojmo o prestižu, kornjače nas prestižu, gliste sporo gamižu, završe na udici, naude ti gubici, dobitak je pitak, a potok je plitak, opet si preveden žedan preko vode, rode moj/moj rode, vratiće se ali tek kad neko ode, privremeno za sahranu kada neko umre, čuješ li me kume?

Mada se verovatno neće vratiti nikada.

Čuvaj se sine iza te krivine može da ti sine, mada pre će da te šine, dve stvarnosti kao vozne šine, dodirnuće se iluzorno u daljoj perspektivi, ako ko doživi.

 

Objavljeno i na Betonu.