MOMENAT KADA SVE STVARNO POSTAJE VEOMA OZBILJNO

Sada, od ovog momenta, postaje ozbiljno. Isto sam se ovako bio zaglavio i kod četvrtog lika u romanu i nikako da mrdnem. Prva trojica sve svoje rekla, četvrti ni da bekne. Međutim, nešto se dogodilo, nebo se otvorilo, što bi rekao MP, četvrta fotografija, jedan teško objašnjiv artefakt, koji sam mislio da je zauvek izgubljen u procepu između devetnaestog i dvadesetog veka, porodičnog albuma i memorijske kartice za Canon PowerShot A470, kao i procepa na kauču u dnevnoj sobi, konačno je pronađena. Bizarni foto-album u nastajanju, koji sam već spominjao, popunjava se brzinom na koju ne može da utiče ništa do on sam.

Dakle, ta fotografija, prikazuje glavu konja, slikanu odozdo, čeljust i kažiprst konjanika, mada, taj detalj bih uzeo s rezervom. Ubeležio sam je na već pomenutu memorijsku karticu dvadeset sedmog maja 2008.

Naime, u to vreme sam živeo u Šantićevoj na Dorćolu i sitne sate do ranih početaka prenosa utakmica NBA lige, trošio sam muvajući se po strogom centru. Vrteo sam se po donjem Dorćolu bez prave ideje gde bih da dočekam prenos pa sam se naposletku ispentrao pored Narodnog pozorišta i izbio na Trg Republike. Iako se bližila ponoć ljudi su i dalje promicali, neki opušteni, neki u žurbi za poslednjim dnevnim ili prvim noćnim prevozom. Seo sam na mermernu kocku ispod Konja. Jedno vreme sam samo zverao. Posle nekog vremena osećaj da me nešto posmatra, pa još odozgo, činio me je nervoznim. Pogledao sam na gore da vidim šta mi se sprema. Bila je to konjska vilica, istina visila mi je nad glavom, ali na svu sreću, nije me gledala. Odahnuo sam. Nanišanio sam objektiv foto-aparata i od tada je postalo veoma ozbiljno.

Ustao sam obišao oko spomenika, udaljio se (bilo je vreme da krenem na utakmicu), pogledao još jednom iz daljine i u neverici tražio drugo živo biće da posvedoči uzroku moje zaprepašćenosti. Uzalud, trg je bio gotovo prazan. Jedan pas je otrčao niz Francusku.

27.05.2008. Detroit, izvor: Detroit News

AUBURN HILLS, Michigan. – Antonio McDyess refused to let the Detroit Pistons get pushed to the brink of elimination. McDyess had his best game of the playoffs, scoring 21 points and grabbing 16 rebounds to lift Detroit to a 94-75 series evening win Monday night in Game 4 of the Eastern Conference finals.

            “He did everything,” Pistons coach Flip Saunders (pokojan) said.

27.05.2008. Beograd, izvor: Blic

Dve devojke sa snimka “Kosovo za patike” su u Prvom opštinskom sudu u Beogradu osuđene na po deset meseci zatvora, uslovno na četiri godine, zbog krađe tokom protesta “Kosovo je Srbija” održanog u Beogradu posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije. (broj reči u priči: 1389)

Jedna je izjavila da se izvinjava, svim građanima (znači i meni, hvala sestro, hvala), državi i roditeljima a druga samo kratko da se kaje, ako me sećanje dobro služi.

27.05.1868. Mostar, izvor: Enciklopedija britanika

Od oca Rista (tako se isto i moj deda zove) i majke Mare, rođen je Aleksa Šantić. Nakon što mu je umro otac brigu o porodici preuzeo je strogi stric, zvani Adža. Imao je dva brata, Jeftana i Jakova, te sestru Persu, koja se udala za njegovog prijatelja, Svetozara Ćorovića, dok mu je druga sestra, Zorica, umrla još kao beba. Živio je u trgovačkoj porodici, u kojoj nisu imali razumevanja za njegov talent. Nakon završetka trgovačke škole u Trstu i Ljubljani vratio se u Mostar.          

            Kad mi sanak pokoj dade

            I duša se miru sprema

            Kroz srce se glasak krade…

 

Ovde bi stvarno postalo veoma ozbiljno tako da moram da prekinem.

Probaću drugim putem.

Drugi put.

            Te, 1968, što bi rekao BB… Ups! Premotaj još sto!

Te, 1868, ako me sećanje dobro služi, osnovano je Narodno pozorište, Knjaževstvo Srbija uvodi sopstvenu valutu, paru, ali i ubija Kneza Mihaila Obrenovića u Košutnjačkom atentatu. Tradicija smaknuća, možda bolje reći, odstrela prominentnih ljudi u našoj istoriji na upečatljiv način je nastavljena. Bez svesti da se na ovaj način uspostavlja ontološka matrica koja će se održavati i s vremena na vreme, kao otrovan plin ili recesivan gen, otpuštati svoje produkte u okolnu misteriju, maltene sto pedeset godina na dalje…

10.06.1868. Košutnjačka šuma, izvor: Nepoznat.

…sačekuša je uspela.

10.06.2008. Beograd, izvor: Tanjug (pokojan)

Danas omiljeni srpski knez, a u svoje vreme ne tako voljen prosvećeni apsolutista, uprkos tome što je bio prosvetitelj i donosilac renesanse, Mihailo M. Obrenović III ubijen je u Košutnjaku 10. juna 1868. kada se izvezao u šetnju sa Katarinom i Ankom Konstantinović i Tomanijom Obrenović. Zaverenici, braća Đorđe i Kosta Radovanović, Lazar Marić i Stanoje Rogić ubili su kneza i njegovu sestru Anku, dok su Katarina Konstantinović i Svetozar Garašanin, Mihailov ađutant, ranjeni. Knez je sahranjen u beogradskoj Sabornoj crkvi, a ubice osuđene na smrtnu kaznu. Ubistvo kneza Mihaila je u kolektivnom istorijskom sećanju predstavljeno kao prelomni trenutak i veliki gubitak na putu ka realizaciji nacionalnih ciljeva epohe i konstruisanja stabilnog društva i države u Srbiji. Naš najveći politički autoritet tog doba, llija Garašanin, svedoči da je ubistvom u Topčideru ugašena nada za kvalitetnu političku strategiju Srbije, umanjeni potencijali za dobar razvoj, a zemlja značajno unazađena.

            10.06. 2008. Los Anđeles, izvor: LA Times

Quiet for several games, “The Machine” finally powered up. Sasha Vujacic lived up to his nickname, scoring 20 points in 28 minutes to give the Lakers the jolt they needed in Game 3 of the NBA Finals. Vujacic scored in double figures for the first time since a 10-point effort in the opener of the Western Conference finals, once again becoming a spark off the bench, much as he did for the second half of the regular season. The timing couldn’t have been better for the Lakers.

            “We couldn’t have won the game without his help,” coach Phil Jackson said.

I te večeri sam se muvao po centru pokušavajući da prekratim vreme do utakmice u kojoj je Saša briljirao i opet sam završio ispod Konja. Sve je bilo u redu dok su ljudi špartali preko popločanog trga, žureći već, svako u svoju okolnu misteriju. Onda su došli sitni sati, svi su nestali i nastupio je momenat kada je sve stvarno postalo veoma ozbiljno. Ponovo sam imao osećaj da se nešto čudno dešava iznad moje glave i pogledao sam ragi u vilicu. S leve strane spomenika Knez Mihailo je, ne krijući se, silazio sa konja. Kada je video da sam ga ovaj put jasno uočio kako odlazi s dodeljenog mu mesta, onaj kažiprst, koji se na mojoj fotografiji, nekada vidi, a nekada ne, prineo je ustima, kao da je hteo da mi kaže, ni reč i pokretom glave mi pokazao na sablju.

Brzo je shvatio da mi je uterao dovoljno straha u kosti, da deset godina o ovome ništa ne napišem a kamoli progovorim, i otrčao je u pravcu ulaza u njegovu ulicu, gde je ranije te godine lomio izloge da bi siromašne devojke došle do skupe obuće i garderobe, a bezmalo godinu ranije, istom sabljom na koju mi je skrenuo pažnju, sekao građane. Da bi zataškale celu stvar, gradske vlasti, koje su, verujem, bile upoznate s tim šta im deo centralnog spomenika noću radi, krivicu su svalile na nepoznatog Kineza koga su nazvali pomahnitali i stavili mu u ruke kuhinjski nož iz nekog restorana u Sremskoj.

Prilog u dokaz tvrdnji – Beograd, izvor : Mondo

Pomahnitali Kinez (pokojan) ranio pet Beograđana

            Kinez Vang Lin Li (44) povredio je kuhinjskim nožem pet Beograđana u centru grada u nedelju uveče. On je oko 22 sata uleteo u restoran “Sat” u Sremskoj ulici broj 4 i uzeo nož sa pulta. “Krvavi pir” – Kinez je počeo kod česme u Knez Mihailovoj ulici, gde je napao prvo jednog mladića, a potom…

Iste večeri, dok sam se drhtave vilice i razrogačenih očiju, prebledeo od straha, spuštao prema Šantićevoj, u glavi sam imao sliku konja s upražnjenim mestom u sedlu i neprestano sam ponavljao naglas…

Kad mi sanak pokoj dade

            I duša se miru sprema

            Kroz srce se glasak krade

Što te nema, što te nema?

 

Danas, lociran u australijskoj pustinji, s bezbedne vremenske i prostorne distance, pripovedajući, po sećanju, ako me dobro služi, o prošlim događajima, ne mogu a da ne odam priznanje pronicljivosti gradskih čelnika, koji su, znajući za mogućnosti centralnog gradskog spomenika, kao i imajući u vidu okolnosti pod kojima je masakriran kralj Aleksandar Obrenović, dali da se poslednjem u dinastiji, umesto spomenika sa sabljom ili još kojim drugim naoružanjem, izradi skromna bista.

Advertisements

One comment

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s