ZAGLAVLJEN U ZASTAVI 101 U ODLASKU NA BABINU SAHRANU

Marija me moli da dođem u šumu, Šumarice, nema teorije, kažem, da se uhvatim za tu strunu, za slamku spasa, da tebi nije tvog glasa, Marice, i ti bi strunula zaglavljena u stelji, sve na kraju strune. Kaže znam za tvoju familiju oni znaju šta tebi nedostaje ali ja znam kada stvarno dosta je

Kišni čovek koji pleše oko grada dao mi je u ruke dve flaše. Kao neiskusni petak pomešao sam pića i sada bolje da me nema. Jedno je bila klekovača od koje sam kao poklekao, drugo je bila obična brlja od koje sam počeo da brbljam i brljam. Srljam u svoj kraj i usta ne zatvaram, ljudi su postali ružniji, petak je, draga

Gidra je delovao sluđeno kada sam ga pitao zašto i dalje glumata, kaže proklet da sam, on je dasa, dvesta kila vetrova je primao na prsa, dnevno. Rasuo se na komade kada sam mu dokazao da i njega vreme može da pokrade, zaborav iz kog se ni ti ni ja nećemo izvući, prati me od Beograda i čeka me kući

Radmila pokušava da mi nacrta da Kragujevac i Kruševac nisu isti kurac, možda Kraljevo i Valjevo. U fusnoti mi crta da se posebno čuvam putara, oni rade za crvenu ali zato krv uzimaju kao da je voda, kažem nisam to znao kada sam stao, tek sam jednog video uz put, a i taj je zanosio dok hoda

Točak i dalje rola po drumu sa svim svojim žicama, kučinama i tricama, roka. Skrenuo sam pogled sa puta, nisam izbegao smak. Student je zapalio šumu, apokalipsa kuca na vrata, sve deluje kao bez nade. Hteo sam Gorici da pošaljem poruku ali neko je ukrao prvi internet a drugi tek počinju da grade

Da li je ovo stvarno kraj, zaglavljen na ulazu u Kragujevac?

Može li, u kurac, odlazak biti manje bedan?

U zgužvanoj Zastavi 101?

            Majkula crta olimpijske krugove po zidovima, pločicama dna, pitam ga u čemu je stvar ali zaboravljam da on ne ume da govori. Talk, miriše na talk. Sala je mala, pao je mrak, devojke koje tu rade su ljubazne, ispolirane, umotale su mi rane, potrošile su dosta zavoja i selotejp trake, ne mogu da pomerim ruke, da dohvatim štake

Baba je skončala na svoj rođendan, sahranjena je u toplu zemlju. Na sahrani, koja me čeka, svi će pričati samo kako je zemlja podeljena. Rođendan bejaše na pola godine a na početku jula. Jul je potrajao dve decenije, sakrivajući se s vremena na vreme u okvire nula, što više nula to bolje

Lokalni šerif se pojavio niotkuda, dlakavih nogu kao muva. Iz vreće za smeće razbacivao je za srebrnu svadbu svojih roditelja, besplatne zlatne karte. Umalo nisam uhapšen kada sam uhvaćen bez karte, već su krenuli da me vuku da me bace pod kamion Zastava Iveco New Turbo Rival. Sreća mi je namignula kada sam jednu kartu našao ispod kante

Konačno, na sahrani vidim svoju babu koja se svojom voljom uhvatila u kolo i sada se pita da li može da plati duplo i da se vrati među žive. Kolika je cena za izlaz ako izlaz uopte postoji, ko stoji na vratima, ko se plaši a ko se boji? I u koje boje? Betonska zastava se vijori na vetru, pevaju crvi ili sam samo izgubio previše krvi

Advertisements

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s