HIPERBOLA DIJABOLA MEDLEY

POČASNI DOKTOR NAUKA UNIVERZITETA U KANDAHARU

Jedno vreme, da kažem, nedostajalo je doktora u Nemačkoj jer su doktori iz Nemačke odlazili, da kažem, da rade u Švajcarsku za osetno veće plate. Zato su doktori, da kažem, odavde odlazili u Nemačku. Tako je nakon nekog vremena postalo jasno, da kažem, da će ovde nedostajati doktora. U tom smislu, da kažem, trebalo je proizvesti nove, da kažem, doktore. Stoga se uopšte ne može, da kažem, dobronamerno postaviti pitanje o doktorima – izjavio je pred okupljenim novinarima prvi portparol drugog zamenika trećerazrednog državnog sekretara u ministarstvu zdravlja dr Velibor Krpež.

Sada što i pored toliko doktora deca i dalje umiru od bolesti koje su izlečive, to je već drugo pitanje.

Da li je dobronamerno?

 

SIGURAN U SEBE IZ DVA POKUŠAJA

Bravar iz Dobrog Polja Dobrica Dobrojević pre više od četrdeset godina sedeo je nakon obavljenog posla u kafani M i pio rakiju za rakijom pokušavajući da zaboravi, ne seća se ni sam šta. Kada je potrošio i poslednji dinar od plate ustao je i krenuo ka izlaznim vratima. Na samom izlazu mu se učinilo da mu neko nešto podrugljivo dobacuje pa je zato požurio kući po pištolj i tome kasnije jednim metkom oduzeo život. Mirno je sačekao policiju. Osuđen je na 40 godina a amnestiran ukazom tadašnjeg predsednika republike posle 35. Tada je imao 57. Iako se u zatvoru odvikao od alkohola nije mu dugo trebalo da se vrati starom poroku. Šest meseci po izlasku posvađao se u kafani 2M sa svojim tadašnjim ortakom sa kojim je otvorio radionicu, ostavio ga samog u kafani, otišao kući po sekiru, vratio se pred nesrećnika i udario ga sekirom u čelo. Mirno je sačekao policiju. Osuđen je ponovo na maksimalnu kaznu od četrdeset godina.

Kada ga je novinar koji je istraživao priče zatvorenika pitao šta misli kako će mu biti ako ikada ponovo izađe rekao je da jedno zna sigurno. Sigurno više nikog neće ubiti.

 

U JUTARNJEM VOZU NIKO NIJE MIRISAO NA LOZU

U vozu na relaciji Mladenovac – Beograd, u pet časova i pet minuta izjutra, ljudi su stajali mirno ili su sedeli ili su spavali. Voz koji se sastojao iz električne lokomotive i samo jednog vagona takođe je stajao ispred pružnog prelaza Đurinci. Ljudi koji su živeli u okolnim kućama već su bili ustali iako većina i nema previše obaveza u toku dana. Svi oni su stali na svoje prozore koji gledaju ka prelazu i verovatno pokušavali da odgonetnu zašto voz stoji. Neki su čak izašli i u dvorište i stajali. Oni koji su živeli bliže samoj rampi stajali su i gledali u Yugo Koral 45AX koji je stajao na šinama. Vozač automobila koji je pokušao da mimoiđe spuštene rampe imao je peh da mu se auto ugasi na samom prelazu i sreću da voz nije išao brzo. I on je stajao naslonjen na prednje krilo koje nije bilo u boji ostatka vozila. Pored njega stajao je policajac koji se zanimao za to da li je vozač konzumirao alkohol, kojim slučajem.

– Samo dve loze – odgovorio je vlasnik Yuga, ostavljajući službenom licu da odgonetne da li su, posle jučerašnjeg vašara u podnožju Kosmaja, to bile dve čašice ili dve flaše.

 

PRSTI FRANCA ŠUBERTA I LICE MLADE KARIN ŠUBERT

Tridesetjednogodišnja veterinarka Danijela Šubert iz okoline Crvenke bila je pozvana na teren da pomogne oko konja koji je imao kolike. Veterinari koji su već bili u štali, svi do jednog muškarci, samo su prevrnuli očima kada su videli ko će im pomagati. Jedan od njih zvani Franc, bez zadrške je rekao da su njeni prsti za klavir a njeno lice za film. Životinja koja se prevrtala od bolova u jednom momentu je udarila mladu doktorku preko šake i polomila joj sedam kostiju. Isti onaj kolega rekao joj je da joj sada ostaje samo film.

Konj je bio ženskog pola i zvala se Karin.

 

ALICE BLUE I AQUAMARIN NIJANSIRANJE DRUGARSTVA

Drugovi od ranog detinjstva Pajić i Bajić nakon što su svršili srednju ugostiteljsku školu u Jagodini vratili su se u Varvarin i dogovorili da ortački otvore pekaru. Sve je išlo kao po loju, ili u njihovom slučaju kao po industrijskom margarinu za lisnata testa, do momenta kada je trebalo izabrati boju kojom će biti okrečena zgrada koju su uzeli pod zakup od opštinske uprave. Zapravo nije čak ni boja bila problem, dogovorili su se lako da će to biti plava ali Pajić je insistirao da to bude nijansa Alice Blue dok je Bajić nošen mišlju da je već učinio dovoljno ustupaka tvrdo branio svoj izbor nijanse plave Aquamarine.

Danas na istom mestu, pod istim crepom, postoje dve pekare, pekara Bajić i pekara Pajić, zgrada je ostala okrečena u banana žuto a jedina nova farba na fasadi je crna linija koja se nalazi na tačno 57cm od ulaznih vrata i u jednu i u drugu pekaru.

 

GOLI GOLIJAT SA GOLIJE I DEVET PAUNICA

Izvesni Ognjen Kastratović bio je visok preko dva metra i težio je preko 150 kila, žive vage. To je prvo što će vam reći bilo koji njegov rođak, uočljivo manji. Svako od njih ko je makar jednom učestvovao u traženju gospodina Kastratovića po šumama Golije reći će vam da je pred narodom, iako savlađivanje takvog grmalja koji pri tom ne želi da bude savladan, nije bilo ni malo lako, mnogo teže bilo podneti što je Ognjen kada je bežao od kuće u poslednjim navratima, bez obzira na vremensku prognozu, bežao go. Zato ga je rodbina kada je naišao period u kome je redovno uzimao terapiju i kada se sa njime moglo lakše manipulisati odvela u bolnicu u Kraljevo, koja je, ne želeći da ima posla sa Kastratovićima, iste uputila na specijalni starački dom Žubor u Jošaničkoj banji.

Direktor doma, nekakav Čapljić, kao po običaju nije prelistao istoriju bolesti i primio je Ognjena a rodbina se kao da ostavlja mače ispred crkve iskrala iz kruga Žubora i požurila u Žiču da upali sveću. Ostaće nepoznanica za koga.

Gospodin Kastratović je bio odlično primljen među stanarima što ga je kasnije ohrabrilo da još jednom po poslednji put uradi ono što ga je istinski radovalo. Skinuo se go i probao je da pobegne u šumu. Međutim starački dom Žubor bio je ograđen visokom ogradom koja je bila pod naponom tako da je Ognjen postao oganj. Trebalo je pet pomoćnih radnica, tri medicinske sestre i jedna doktorka da ga utovare u kolica kako bi njegovo beživotno telo prevezli nazad do zgrade.

 

OLAKŠAVAJUĆE OKOLNOSTI OTEŽALE SU ZEMLJU ISKOPANU NA GROBU

Kasapin iz Banatskog Novog Sela koji je priveden pred dežurnog sudiju izjasnio se kao kriv u slučaju u kom ga terete za svirepo ubistvo njegove žene. On je priznao da je ženu kada nije mogla da ustane iz kreveta da ga posluži, ne seća se više čime, nekoliko puta opekao elektrobičem za podizanje teških krmača a kada je posle toga počela da se pomera uvijajući se od bolova, istu je udario maljem po glavi kako bi izgubila svest i kako ne bi osetila kada joj je prerezao vrat. Kao olakšavajuću okolnost sud je video to da optuženi nije ranije osuđivan i da mu je ovo prvo krivično delo koje je učinio.

 

NAFTNA MRLJA ET CURRICULUM VITAE DE LUXE

Čovek po imenu Kosta Benzić je devedesetih počeo da radi u fabrici Trayal. Na svom radnom mestu imao je pristup mnogim fabričkim mašinama koje su trošile dizel kao pogonsko gorivo. Niko od nadređenih nije obraćao pažnju na njega pa je isti počeo izvlačiti svakoga dana po malo nafte iz različitih vozila noseći je kući u termosu na kome je pisalo KAFA. Vremenom je akumulirao zavidne količine energenta na svom placu u Parunovcu. Još uvek nije razmišljao da ponudi na prodaju naftni derivat nadajući se da će uspeti da kupi traktor, koji bi onda jedno vreme besplatno vozio. Tako je jednog dana sakupio goriva u vrednosti polovnog IMT 539 De Luxe ali i dalje se plašio da će se potencijalni kupci raspitivati o poreklu dizela.
Kada ga je žena pitala šta će sa tolikom naftom rekao joj je da ćuti.

 

POSTHUMNI POTPIS PREMINULE

Neimenovani opštinski činovnik iz Nove Varoši žalio se da nije prekršio nikakvo pravilo kada je pokojnoj Milevi Radočaj iz Kokinog Broda poslao pismeno u kome je poziva da dođe da potpiše sopstvenu umrlicu. On tvrdi da je procedura kod zavođenja novoprispelih umrlica takva da je istu nemoguće arhivirati nepotpisanu te kako nije imao koga drugog da pozove morao je da se opredeli za jedino poznato lice u predmetu. Takođe on se branio i da nije on propisivao pravila, da i njega neko kontroliše, da se plaši za svoju porodicu jer je jedino on zaposlen i da je samo radio svoj posao.

 

SOFRONIJA MOŽETE POTRAŽITI U DUNAVU, RAZGLEDA RIBE

Goran Udav iz naselja Pregrevica u Zemunu napisao je a zatim odštampao i polepio po Keju Oslobođenja najčudnije oproštajno pismo kućnom ljubimcu pronađeno u ovoj beogradskoj opštini do dana današnjeg. Prenosimo ga u celosti:

– Dragi Sofronije, kako uklanjanje leševa životinja sa javnih površina treba platiti više od dve hiljade dinara, što znači da ako se u parku nađe leš psa, sove ili losa vlasti očekuju da im bude plaćeno da isti odnesu, i pošto i sam znaš koliko sam loše finansijski stajao u poslednje vreme, nisam mogao da te sahranim u parkiću ispred zgrade, izvini.

U nastavku sledi i tragikomični post skriptum:

– A vi gradski kauboji, znajte, imao sam mačku Sofronija, kada je uginuo bila je zima, nisam imao ašov i morao sam da ga bacim u Dunav tako da ako hoćete prekršajno da me gonite, to sam uradio sa Pupinovog mosta pa vi Sofronija potražite nizvodno. Bio je beli sa sivom flekom iznad oka.

 

DIJABOLE SU LJUDI KOJI NOĆU JURE SLEPE MIŠEVE

Pavo Prcivragović (65) iz sela Galibabinac kraj Svrljiga izumeo je pa sastavio do sada neviđen uređaj koji je sposoban da noću juri slepe miševe. Mešavina nekakve preteče drona, sa delovima ultrazvučnog aparata za rano otkrivanje trudnoće lemljen i delovima iz EI Niš televizora, model 4011, poleteo je sinoć u svoj probni let koji je trajao 13 sekundi i preleteo je 39 metara. Za to vreme nije uspeo da ujuri niti jednog slepog miša koji su se istina sakrili dok ne prođe opasnost. Novopečeni penzioner a bivši uposleni Elektronske Industrije bio je zadovoljan učinjenim pogotovo što je u startu bio bolji od braće Rajt i već je prebirao po glavi gde i kako da unapredi svoju letilicu.
Ostaje nejasno zašto bi bilo ko ili bilo šta noću jurilo slepe miševe.

 

Advertisements

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s