U JEDNINI MOŽEMO SVE, JAKAKO

Ja, ja sam se rodio sam. Ja sam bogom dan. Ja jašem jarazrenog jaka. Ja jaučem u sebi samom. Jače. Ja javno jaučem kao kuče. Ja sam ja. Ja sam sam. Ja sam mogu samo sam. Ja sam sanjam, niko mi ne pomaže. Ja samostalno mogu samouslugu da uslužim. Jao, posetim. Ja sam sam sebi gazda i jatak. Jasno vam je, javašluk ne trpim. Jarko sunce ogreje sve prisutne u mojoj rupi. Ja sam jasan. Ja sam jasen, veličanstveno drvo u parku. Javor plače kad me vidi i tako nastaje preliv za palačinke. Ja ne jedem, to je gubljenje vremena. Ja sam bogom dan. Ja sam mogu više nego bilo koji jedan. Ja sam vredan ako ne janvredniji. Ja ustajem rano a ležem još ranije. Ja sam viši od cele Bežanije. Ja sam lepši od princeze Ranije. Ja sam kujem svoj samovar. Ja sam samojed mojim haskijima. Ja samo sebe mogu da trpim a i za to moram da sisam jasiku. Ja sam sam jagma koja je veća nego magma koja je veća nego Magna carta libertatum. Ja sam Jalta. Ja sam Java. Ja sam Jaroslav Janagisava. Jašta. Ja sam javascript ovog matriksa. Ja sam arhetipska pojava. Ja sam postojao kroz istoriju. Ja postojim u kolektivnom nesvesnom i u kolektivnom ugovoru. Ja sam dug vremena. Ja sam kič božji. Ja sam bogom dan. Ja jašem jarazrenog jaka.

Svaki dan.

Ja? Da, tu smo.

Advertisements

7 comments

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s