PAS KOJI DRŽI KACIGU SVEMIRSKOG ODELA JER SVI ĆEMO UMRETI

Nepobitna činjenica je da ćemo svi umreti osim ako ne bude bilo drugačije. Međutim takođe postoje nepobitni dokazi da tu ipak nije kraj zabave (because fat lady still sings). Naime postoji pet glava, sa pripadajućim torzoima, na postamentima, koje su se našle na mestu gde su u njihovo vreme garnizonski konji hodali u krug, a koje su toliko bile bitne za muziku, domaću i stranu, da su sa onoga sveta, odnosno iz smrti, uredili da dobiju i solarijum lampe za lice. Takve naprave su bile hit u svetu sredinom osamdesetih godina prošlog veka, u isto vreme kada i nindže, ali su ih pred kraj stoleća zamenili poznati ležeći sanduci za sunčanje koji isuviše asociraju na ljubičasti pogreb. Nevešto raspoređeni odlukom nekog neukog pejzažnog arhitekte, neki od naših junaka, su preko dana imali dovoljno sunca na svojim metalnim licima. Neki su pak ostajali u senci divljeg kestena, kao u pesmi Alise. Nevezano za priču jednom sam seo na klupu sa namerom da mi kesten padne na glavu i ništa. Sedeo sam devetnaest sati i ništa. I onda sam se srušio. Nego da se vratim na suštinu. Poznati muzički poslanici međutim, noću, da ne bi bili u mraku a i kako bi skrenuli pažnju na pogubnost izlaganja UV zračenju, udesili su najjače moguće lampe za lice, one od kojih neiskusni kvarceri mogu da oslepe. Čim padne mrak one im bivaju uključene i tako ih prže celu noć do jutra. Svi su već toliko pocrneli da su im glave ugljenisane, odnosno crne su kao ugalj. Postamenti su ostali nepromenjeni ali to su ionako lampe za lice a ne za postamente. Samo jednom od njih je dojadilo noćno sunčanje pa je dao da mu ispred zaslepljujućeg svetla posade drvo koje je do momenta ispisa ovih redova naraslo dovoljno da pravi punu senku i potpuno obesmišljava i dalje aktivnu sijalicu od 1000W, koja sada greje samo mesnato lišće i donekle narušava potencijal za fotosintezu.

Sad, sve ovo ne bi bilo zabavno samo po sebi da se nije odigrao sledeći niz događaja.

Jednom prilikom izveo sam svog psa u taj park, ne znam o čemu sam razmišljao, gde mi je bila glava. Bila je noć a psu je to bila prva šetnja u toj gradskoj oazi, ispostaviće se, zbog obima pretrpljenog stresa, i poslednja. Razlog je sledeći: od kada je moj pas video pet obasjanih kompozitora, sa sve njihovim postamentima koji su izgledali kao raketni lanseri (barem mom psu jesu) kako se noću sunčaju, ne bi li pocrneli od muke, pod svetlom koje je delovalo kao deo nekog vanzemaljskog eksperimenta, on više nije mogao mirno da spava kod kuće ako pored sebe ne bi imao kacigu svemirskog odela. Istu nepobitnu činjenicu sam shvatio već trećeg dana i otišao u specijalizovanu radnju za kostime i kupio sebi jedan skafander sa kacigom. Od tada je njemu mnogo lakše a meni više ne predstavlja problem u šta se premaskirati kada me pozovu na maskenbal. Već nekoliko puta sam bio astronaut i dobro sam prolazio. Pas jednu noć istina propati jer mu odnesem kacigu pa ipak ista mi omogući da se sakrijem tokom priredbe i neometano pipkam devojke za guzice i sise. Znam i dok to radim da ću svejedno umreti ali je prosto zabavno.

Advertisements

19 comments

  1. No teško je pijuckati Mojito ukoliko nosiš skafander i kacigu, zar ne? A i vidokrug ti je poprilično sužen vizirom pa bi se i o izboru djevojaka s ključnim detaljima dalo diskutirati. :D

  2. Sreća pas ne zna razliku između kostima i prave kacige. I nije tačno da si (da je) shvatio da mu to treba, taj treći dan po pismu, nego se eto potrefilo da je to bilo baš pred maskenbal. Slučajnost, ako slučajnost postoji.
    Asronautu sigurno nije bilo lako da piški u svom odjelcu, tj. skidanje mu nije bilo lako… Nadam se da nije pio pivo.
    A i pip-štip… I to laže. U onakvim rukavicama slabo je šta mogao i da uradi i da osjeti… Samo da se trlja možda.

      1. “Nešto” – bilo šta što nam u nekom trenutku, ili periodu života pruža radost, a kasnije ili prestane da nam bude bitno ili nestane iz života. Da li to nestajanje ili ravnodušnost znači da smo već mrtvi?

          1. Ma nije to.

            Evo, na primer: ljubav, ili još bolje – seks. Kada je čovek mlad (a i nešto kasnije) ima izuzetnu ulogu u njegovom životu. U starosti, nemoćan, ili sasvim ukinutog libida – postaje ravnodušan (ali ipak živ?).

            Ili uživanje u hrani… ne mora da bude nužno nešto što slabi ili se gubi starošću… tako… ovo mi je prvo palo na um.

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s