PRIČE KOJE MI JE U PISMU POSLAO NEKI ČOVEK

Neki čovek je imao prve mačiće.

Spakovao ih je u vreću od krompira i otišao na most.

Posle nekog vremena voda mu je odnela kuću.

Advertisements

29 comments

  1. Vrlo upečatljivo!
    A da je čitao “priče koje mi je u pismo poslao neki čovek” znao bi da postoje i povratna pisma.

  2. Jedna mačka je pojela svoje prve mačiće, raskomadala ih. Žena je uspjela da spasi jedno, ali je i ono brzo umrlo.
    Grozno zvuči, ali mora da postoji nešto u tome “prvi mačići se u vodu bacaju”.
    Čovjek je možda spasio mačku da ne počini čedomorstvo.
    Ja ne bih mogla.

      1. Jeste sujevjerje, zato što ljudi koji vjeruju u to ne znaju odakle dolazi… Možda, i samo možda, nije počelo besmisleno.
        Kažem, ja ne bih mogla nikada… Ali me to što sam vidjela navelo da se zapitam o tome.

          1. Besmisleno pitanje. Da znam već bih rekla. Ono što sam rekla je da MOŽDA bacanje prvih mačića nije počelo samo iz razloga što ljudi nisu htjeli da ih hrane i čuvaju.
            Ni blizu da smatram da je to ok. Nego, eto, vidjela sam nešto što me šokiralo. Navelo me da se zapitam. Odgovore nemam.

    1. Moje verovanje u karmu je potpuno individualizovano i nije primenjivo na grupu… Čak nije primenjivo ni u svakom individualnom slučaju… Sloboda moje vere je da ne verujem slepo…

  3. Imam puno dvoriste macica… nemam srca da ih bacim… komsiluk me ne voli zbog toga al sta da im radim… oni ne citaju price koje mi je u pismu poslao jedan covek… njima niko ne salje pisma, niko im ne pise…

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s