PODLOŽAN, INFICIRAN, UKORENJEN – NEPREKIDNO U VREMENU

Od momenta kada je kroz uzani hodnik prošao pored prijemnog odeljenja i izašao u dvorište između dve zgrade privatne škole, B. je poželeo da se vrati devet meseci unazad i ošamari sam sebe. Šamar bi pao u banci, u redu koji su činili on sam i jedna zgodna gospođa koja je otpozadi izgledala kao devojka. Ona je brzo završila svoj posao okrenula se prema B.-u i on se vidno iznenadio njenim godinama koje su se mogle pretpostaviti po licu. Tada, minut pred uplatu, bi možda dobro došao i nokaut, kako bi bez svesti bio odveden u hitnu ili možda čak u urgentni ili u bolnicu za povrede mozga. Umesto toga bez mnogo mozga je unapred uplatio školarinu za kurs programiranja u školi koja sebe zove akademijom i koja između dve svoje zgrade ima dvorište, ne, nije to atrijum, u kome ima bazen. U stvari bazenčić, smešnu, u plavo obojenu rupu, popunjenom vodom, sa sve podvodnim svetlima. I pre ovog estetskog saznanja B. je bio sumnjičav prema celoj ideju i njenoj realizaciji ali sam je sebe na to nagnao, niko ga nije ohrabrivao. Imao je previše slobodnog vremena, povremen posao van struke i trebalo je da razmišlja o prekvalifikaciji i o budućim vremenima. Zbog plaćanja unapred dobio je popust kod akademije i tako je može se reći navučen.

Nasankan.
B. je Rudolf Crvenonosi, jebeni. Deda Mraz će ga jahati od novembra do novembra.

Ovaj prvi novembar početkom beži od starog sebe i napolju je samo za džemper, bez jakne. Međutim, sunce se ne da, pa je malo pre pet popodne ipak sumrak, donekle prosvetljen kičem sa zidova bazena. A. stoji sama pored ivice bazena, nosi veliku fasciklu u levoj ruci i bordo pantalone ali ono što B. najviše privlači je predeo oko njenih očiju. Tačnije oblik naočara koje donekle zatvaraju njen pogled. Ipak, model je jedan od onih mačkastih, koji su se nosile pedesetih i šezdesetih prošlog veka, a danas su ponovo popularne jer je dizajnerima lakše da kažu vintage nego da osmisle nešto stvarno novo. Ništa gore od toga kada si kreativac i pride lenj, pomislio je B. gledajući u taj oblik naočara kao da devojka iza njega ne postoji.

Prijem na akademiji je trebalo da počne svakog momenta i B. je umirivao sebe razmišljajući kako će ipak upoznati nekog novog, lepu devojku recimo, koja ima mačkaste naočare. A. je prva bila radoznala i pre nego je B. stigao da joj se obrati, započela je ćaskanje sa jednim od zaposlenih te je prostim ubacivanjem u već tekuću konverzaciju, početak u mnogome bio olakšan za B.

Promenili par očekivanih rečenica u vezi sa školom (zaposleni se izgubio za poslom), B. je bio i za samog sebe neočekivano komunikativan, A. se pored početne radoznalosti, ipak vratila svom stidljivom držanju, zbog čega je B.-u bila još privlačnija. Dakle lepa i stidljiva, pomislio je B.

U tih nekoliko minuta mrak je u potpunosti zahvatio dvorište koje se sa jedne strane graničilo sa grobljem, te je crnilo brzo napredovalo.

Novi doprinos estetskim promašajima, koji je ova škola negovala koliko i trendove u podučavanju izgradnje softvera, dodao je kamerman sa svetlom na kameri. B.-u je najviše ličio na radnika na porno setu. Samo mu je nedostajao alu-ring koji će se polaznicima oslikavati na zenicama. Nakon kratkotrajnog slepila usled susreta sa kamermanom i oporavka u redu ka amfiteatru A. i B. su se našli jedno iza drugog. B. je znao da je ne treba ispuštati iz vida ako hoće zasigurno ponovo da se vidi sa njom. Znao je da postoje momenti kada se sa nekim sasvim slučajno sretneš i ako ne napraviš odlučan korak taj neko može zauvek nestati. Ista logika se može primeniti i na događaje. Ako ne uzmeš učešće odmah, sledeći put neće više biti isto. Pod uslovom da bude sledećeg puta. Postoje ljudi koji čekaju da se stvari same od sebe slože, sudbina sa velikim S, kažu, upravlja njihovim životima, ali su u suštini lenji. Lenji duhom. Sa druge strane imaju alibi da nad svojom takvom sudbinom kukaju, ogroman deo vremena, neki i ceo život.
Sve vreme koje im je dato.

B. se setio kako Mark Tven u jednoj svojoj priči ističe da se svakim našim potezom menja unapred predodređen sled događaja i stvara novi. Podelio je to sa A. dok je prezenterka škole, sređena kao za prigradsku svadbu, pokušavala da vodi prijem čitajući sa table digitalne slajdove. To je iz Misterioznog stranca, čitala sam je jednom, odgovorila mu je A. Dakle, lepa, stidljiva i sa dobrim ukusom za literaturu, ha, sve bolje od boljeg, pomislio je u sebi B. i sve je više žudeo da se sa A. susretne negde van ovog kič okruženja.

B. je bio uporan, ali pristojan, A. je bila stidljiva ali je popustila pred njegovim molbama, jer zapravo nije postojao objektivan razlog da sa njim ne ode na čaj, gde njoj najviše odgovara. Sastanak je trebalo da se desi nastupajućeg vikenda, u subotu, u 19h, na jednom brodu na keju. Razmenili su tada i emajl adrese kao pravi kompjuteraši.
Nakon prijema B. je u dvorištu naleteo na poznanika sa rekreacije i izgubio iz vida A. a ona je nestala. Zbog toga je bio primetno grub prema poznaniku koji je ostao u čudu. Pamtio je B.-a kao povučenog i tihog mladića.
Sreća da sam je pitao za emajl, mislio je B. dok se vraćao kući, i sreća da je u emajlu sadržano i ime i prezime.
Biće dovoljno za pretragu.

Ukucao je njeno ime i prezime i kako ta kombinacija nije bila česta imao je lak posao da odredi ko je A. iz njegove škole. Završila je matematiku. Dakle, lepa, stidljiva, sa dobrim ukusom za literaturu i pametna. To je bilo tako privlačno i B. je odskočio od svog kompjutera i odlepršao iz sobe. Poveo je psa u šetnju i kao kakav trubadur pevušio.
Subota je stigla neprimetno za razliku od starog novembra, koji je sa sobom u kratkom vremenu, doneo i vetar i kišu. B. je još jednom hteo da vidi sa kim će se kroz neko vreme sresti te je opet pretraživao podatke o svojoj budućoj koleginici koji su već postojali na mreži. Ovog puta je pregledao malo više izbora i tako je naišao i na master rad koji je A. odbranila na Univerzitetu u Stokholmu. Pametna sa velikim P, pomislio je B. dok je otvarao rezime. Nije saznao mnogo iz tog dela pa je otvorio ceo PDF dokument na četrdeset četiri strane. Na engleskom je, dobro je, prošlo mu je kroz glavu, moglo je biti na švedskom, ko zna, onda bih mogao da se slikam.

U prvih nekoliko stranica B. je shvatio da će se govoriti o vremenu potrebnom za eradikaciju, odnosno iskorenjivanje epidemije. A. će dokazati, matematičkim formulama verovatno, da bez obzira koliko brzo epidemija počne i koliko brzo zahvati sve subjekte podložne infekciji, neće moći tek tako biti iskorenjena. Bolest će dugo perzistirati među populacijom. Recimo kao jedan od najpogubnijih virusa, virus negativne selekcije (virus1) koji je u populaciju/sistem unet posle drugog svetskog rata, dodavao je, ne govoreći ništa, sam sebi B.

Svaka individua ima određen broj mogućih interakcija u takvom sistemu… (ukućani, rodbina = nepotizam (virus2), komšije, drugovi = korupcija (virus3), pravio je paralele u glavi B. čitajući sitna slova dokumenta.) …postoji mali broj inicijalno inficiranih…, ovim virusima, dodaje B. za sebe, …najčešće jedan… (veliki vođa, nosilac ideologije, nadvirusa) …dok je kod ostatka populacije prijemčivost izvesna. A. u rad uvodi sintagmu Proces trovanja, koja ne može biti tačnija ni kada su u pitanju pamet i/ili moralna načela. Onaj ko je zaražen na dalje prenosi bolest/otrov.

Tako prosto i očekivano. Istina je jednostavna. B. nesvesno klima glavom pred monitorom. On ili ona mogu da prenose otrov određeno vreme na druge i to vreme se naziva Infektivni period. Nečiji ceo život može biti infektivni period, jer za razliku od epidemija i virusa kojima se A. bavi, ovi virusi kao da upisuju svoje gene u gene nosilaca te ni deca, ni unuci, ni praunuci ne ostaju imuni. Infektivni periodi se u srećnim slučajevima mogu ograničiti u odnosu na dužinu Procesa trovanja… te ako je neko bio kratko vreme trovan, još ima nade za njegovu decu/dušu (tim redosledom). Kada je infektivni period gotov, zaključuje A. jedinka ili umire (trajao je ceo život) ili se seli u uklonjene, nekakve duhove (potpuno uvereni da su novo prihvaćena načela moralna sama po sebi, ukorenjene, pre bih rekao, duhove prošlih vremena, razrađuje B. svoje razmišljanje).

A. ima jedan cilj a to je da dokaže kako se epidemija širi putem granjanja i kako se odvija njeno zaustavljanje i njena eradikacija iz populacije.

Glavno pitanje koje muči i A. i B. je pitanje vremena.
A. koristi sintagmu u neprekidnom vremenu, pokušavajući da objasni proces granjanja i prenosa infekcije B. je pak siguran da se u valja pomeriti između dve velike reči i sa mnogo manje optimizma donosi pred sebe zaključak u vidu sintagme neprekidno u vremenu.

Takva nam je valjda sudbina, sa velikim S, nama, populaciji, koja živi u eri posle virusa, na ovom kontaminiranom području. Makar dok se ne pojavi Tvenov Misteriozni stranac i napravi pr(a)vi korak, dovodi sebe do misaone katarze B. i podiže ruke iznad glave istežući se na stolici.

Posle tih iščitanih stranica počinju matematičke formule, limesi i funkcije, koreni koji nažalost ne mogu iskoreniti ništa do neko x, i B. polako gubi koncentraciju, sve teže prati tekst i iz pređašnjeg stanja kontemplativne nirvane, jednim psećim lavežom biva vraćen u realnost svoje radne sobe. Sat na zidu pokazuje 19:07.

A. ga verovatno već čeka na dogovorenom mestu do kog bi mu trebalo minimum sat vremena, istog momenta da krene, a on ima samo njenu emajl adresu.

Napolju pljušti kiša i duva vetar olujne jačine.

Advertisements

19 comments

    1. Uh, slabo šta je IT, malo scenografija na početku, sve ostalo je o dvema različitim mukama, jednoj globalnoj, drugoj lokalnoj, ako nisi ukačila da ne odajem, pročitaj ponovo… Isto pitanje kao i za malu gore, kako misliš da bi trebalo da se nastavi? Ovo akademski ne razumem, priznajem…

    2. Ovo akademski se odnosilo na akademiju. Posto je S(udbina) namestila da je dvoriste naslonjeno na groblje, tesko da svetla mogu biti ruzicasta, jer je iovako mrak. Virus je po B presao mutacijom vec u gene, znaci prenosi se prostom reprodukcijom. A , koliko shvatam je zagovornik samo infektivnog stanja, epidemije, a i ako je infektivna, svaka moze nekom merom da se zaustavi, kako veruje da je bilo u proslosti.Ali posto provejava nadvirus, kako tumaci B, stvar posmatra po strani.
      Dalje nece biti nista, sem sto ce na adresma , svako svojoj, razmisljati o istom a predstavljati iz drugih uglova.
      Ps. Naravno da tvoji tekstovi zahtevaju punu paznju. Koment prvi je bio samo na ono ocito. Ostalo ovako shvatam.

      1. Ok. Lokalna muka, post ’45 era i negativna selekcija, danas, plašim se već deo genoma. Globalna, kao ljudska, konteplativna katarza kojoj su ljudi na svim meridijanima skloni a koja čini da osetimo toliko pametnim da, eto, neko može da zaboravi na devojku na kiši i vetru.

      1. Onako, čisto sa ženske strane- da sam ja ta djevojka i da čekam papana na tom prvom dejtu na kome se nije pojavio dok sam ja morala preći x kilometara javnim gradskim prijevozom unatoč crnim oblacima koji naslućuju smak svijeta…pa očito je. Naravno da neće dobiti priliku za drugi dejt, unatoč šugavoj isprici u mailu koju sam čitala na smartfonu dok sam razmišljala kako ću se jebeno vratiti kući i sušiti nove tenisice kojima se odlijepio dio đona jer su toliko promočile.

  1. Ne mogu da se ne osvrnem na to kako si maherski na pocetku teksta “pokupio” aktuelnosti i provukao kroz svoj “blender”. Tokom citanja me je vozio snazan osecaj da citam pekicevo besnilo, tako sam nekako doziveo atmosferu u tekstu i izbor reci kojima je napisan.

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s