POBEGNI SA MNOM U SEVERNU KOREJU

Pogledaj me, govorim u sebi
Pogledaš me kao da si sama sebi dovoljna, i okreneš se i odeš

Ne odeš ni na tramvaj broj 13,
ni u pičku lepu materinu, ni tamo gde te znaju

Odeš na hodnik
meni pod kožu
tvoj je pogled infektivan
pa dobijem ikterus, koprivnjaču, dobijem herpes
da je makar genitalni, znao bih da sam te imao
i te bi me sanke vozile
do Laponije i nazad

Čekam te ispred zgrade, kažeš

Preko deponije gestova naklonosti samo si pišnula
kao kučka u teranju
gledaš za sobom kako te džukele njuše

Gledam i sam
tražim tvoj pogled
gubiš mi se na dalekom istoku
na dalekom horizontu
u nedogledu si
svetlucaš kao zvezda iznad vedrog morskog neba
a ja tako lako padam
slabo sobom vladam
madame

Madmoisele
odbrusila bi kao da si dijamant
topim se kao puter
kada sedneš iza mene na skuter
obgrliš me i rukama i nogama
znam da samo na svoju sigurnost misliš
kacige nam se kucnu tri puta
ima li koga unutra, u toj kacigi, u toj glavi?

Znam, ima
ti si u tvojoj ali i u mojoj
kod mene kopaš rudu
na sebe se ložiš
jurim pred tebe
sagorim
nešto benzina
ti siđeš sa mojih jadnih konjina
odeš među prinčeve                                                                                                                                                                     konjine iz bajke
koji bi posle večere u korejskom restoranu
samo da te vide ko od majke
pa da te vode kod majke

Privremeno, rekla si mi jednom
samo dok ne pobegneš odavde
ovde će ostati samo šljam
Je sais madam

uh,
Pardon-moi, madmoisele

Hajde pobegni sa mnom
pobeći ćemo, evo u Severnu Koreju
tamo ću još uspešnije moći da uništavam sebe
a ti ćeš usavršiti know how – biti sam sebi dovoljan

Advertisements

55 comments

        1. Pazi, nosač rikše dobija platu a ovaj moj to radi afekcije radi, da ne kažem da je stalno u afektu (kada je ona u blizini). Ne radi se o meni ni ič a zbirke ima već tri. I nemam skuter ali ni duševnih tegoba. Imam bajs.

  1. kako god vozio ovu pricu, cak i sankama, meni je super. Nije potresna po njega, nekako, sve on to gleda kako je ona pisnula preko gestova.

      1. Ona hrani svoj ego muskarcima koji bi samo da je skinu, potpuno slepa za bilo koji vod ljubavi osim one prema samoj sebi.
        A, on, pa nije naivan, vidi i razume sve, ali ne moze protiv osecaja (pa koji god on bio), mozda je i optimista, pu, pu, daleko bilo? Sve je to zivot i sve je to zajebano, sirovo, surovo i krajnje ljubavno. Pa nabrojah već 3 vrste ljubavi, kud ces vise.

        1. To je jedna od onih nesrećnih MF veza koje su zasnovane na ‘drugarstvu’ s tim da je njegov motiv u tom druženju da bude blizu nje i da tako lakše održava u životu svoju fiksaciju jer je dovoljno jadan da ne može da se otarasi patologije a opet dovoljno inteligentan da joj ništa ne kaže otvoreno (bilo bi ono mnogima poznato – mi smo samo drugari; a možda posle ne bi bili ni to). Ona sa druge strane nije neiskusna i zna da se snalazi pa koristi njegovu naklonost isto kao što bi iskoristila nekog maminog sina da se odseli iz države, po cenu toga da je neko skida i/ili pokazuje. Dakle ljubavi nigde… Nema happy end. Zato Severna Koreja.

  2. Hm, oboje “oštećeni” na neki svoj način. On, u nekim trenucima da pokazuje emotivnu slabost, u drugim još veću time što je grub, a sve su dalje od onoga što bi ljubav trebalo da bude. Mada, ponekad se različite oštećenosti uklope na neki čudan, patološki način i mnogo se teže prekidaju…

  3. “Preko deponije gestova naklonosti samo si pišnula…”, “konjine iz bajke, koji bi posle večere u, korejskom restoranu, samo da te vide ko od majke, pa da te vode kod majke…”, ovog drugog sam se nagledao, jerbo imam i u sirem i u uzem komsiluku, ne bih nista dodavao jer je sve receno u prethodnim komentarima… vecna tema, jbg, i da, Gostova vecna tematika :)

      1. Na istu Severnu Koreju. U kojoj je sve nestvarno do krajnih granica laži… Idealno mesto da se tapaciranje samim sobom do granica nedodirljivosti… Ovo ovde se samo još ne zove virtuelnom stvarnošću, ali je sve bliže…

        1. Kada ga ona napusti na kraju, ode među prinčeve, on ostaje sam i onda mu je lakše da sagleda stvarnost, pa iz njegovog jada izbije i malo svesti + ironije sa Severnom Korejom + na sve to ona hoće da pobegne odavde, kao da ne može da se pobegne u gore… Idealno mesto da potpuno propadneš, to se slažem…

              1. Ne, nikako. U svom poslu sam imala prilike da čitam tako jake i ozbiljne priče onih koji imaju samo 16-17… To je zadovoljstvo. Vremenske razlike :) nam samo šire vidike…

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s