PRIČE KOJE MI JE U PISMU POSLAO NEKI ČOVEK

Neki čovek je probao da se ubije za Novu godinu.

Popeo se na most, malo se nećkao, dovoljno da naiđe Deda Mraz i da ga ubedi da odustane.

Posle nekog vremena čovek je ponovo počeo da veruje u Deda Mraza a Deda Mraz je razdužio kostim.

Advertisements

51 comments

        1. Iako je upitno graditi veru (u život) na osmehu, cvetu ili kamenu (mada jedna je izgrađena doslovno na kamenu) svi oni imaju jače ontološko uporište nego Deda Mraz koji postoji isto koliko i ne postoji. Meni deluje da neće proći mnogo vremena, čovek sa mosta će probati opet, čim dokuči na čemu je gradio veru. Ti ne misliš tako?

          1. Ako mu je pisano da ponovo proba sa mosta, hoće. Ali, možda mu je i pisano da ga jedan čovek u crvenom u kritičnoj noći spase da bi preispitao svoju odluku. Ako je ovo drugo – neće. Neko veruje u Maradonu kao boga, nekom je prvosveštenik Tom Kruz, pa opet ta besmisao nekom spasava život ili daje snagu za novi dan. Ja mislim tako :) Ti?

            1. I Maradona i Tom Kruz stvarno postoje (:
              Nije Deda Mraz uzet slučajno. Neki ljudi veruju da će njihove muke biti rešene nekakvom čarolijom ali kada praznici prođu i kostimi odu u ostave valja se vratiti bezmagijskom preživljavanju. Jedina vera koja se pokazala delotvorna je vera na slepo ( u ono što nikada nisi video, te stoga sa pravom očekuješ čudo). Primer iz crtice je naravno hiperbola ali sadrži sve elemente vere, praznoverja, skrušenih (ljudi koji su sa obe noge na zemlji i rade kao Deda Mraz o praznicima) i izgubljenih (ljudi koji su sa obe noge ko zna gde, na mostu, u oblacima) duša koje viđamo oko sebe, ovih dana više nego obično… Zato mislim da je verovatnije ponovno penjanje na ivicu kada se vera ponovo isprazni i razočaranje zatraži ponovo na svoje mesto. Deluje takođe da neće biti prazničnog raspoloženja kada se/ako se to desi.

              1. Ja bih ovde stala, ili vam poslala tekst sa jednog svog drugog bloga, ali bi to bila reklama. Jako verujem da uvek može drugačije. Vera i jeste vera, kao i ljubav i nada nešto u šta verujemo a misaone su… kao i Deda Mraz. Ja verujem, a vama dopuštam da ne verujete :D svako ima pravo na svoj put…

                1. Prvo: Nemoj mi persirati, molim te.
                  Drugo: Možeš slobodno okačiti bilo koji link, sve i da je stvarno reklama, a nije nego je/bi bio deo diskusije.
                  Treće: Ne sporimo se uopšte oko apstraktnosti pojma vere (ni ljubavi i nade, kada si već dodala – napisah ti da mislim da se verovanje jedino može i zasnovati na neviđeno) nego se mimoilazimo u shvatanju metafore Deda Mraza, koji i postoji i ne postoji, u crtici upotrebljenoj.
                  No, nema veze, teško je razumeti se na neviđeno.

                  1. Ok. Neću ti persirati. Tačno, teško je ponekad razumeti se na prvu loptu. Drugu ruku, treću sreću :) ali vremenom verujem da ćemo ući u kod i razumevati stvari na drugačiji način. Ovo je samo dokaz da ona – šta je pisac hteo da kaže jeste jedna od najbesmislenijih postavki u nastavi književnosti – kad bi mogli, pisci bi se, verovatno, barem neki, branili od subjektivnih pogleda kritičara… Jer pisac je pisao zbog sebe, a mi smo se našli ili ne u priči.

                    Povratak na most sam posmatrala kao praktičar cvetnih esencija – gde verujem da čovek terapeutskim radom i promenom emocionalnog stanja može da razume zašto se penjao na most i da nađe smisao u životu a ne u besmislu… Tako da sam čisto terapeutski rekla da neće… kao bloger u intimnom imaginarijumu bih rekla da je sasvim moguće… tako da sam prilično podvojena u ovakvim temama.

  1. Dobro je, valjda će čovek izdržati do Uskršnjeg zeke….kapiram da je bolji trip da veruješ i čarobnog zeca, nego u čarobnog dedu….a onda već dolazi lepse vreme, i sa njim smanjenje samoubistava.

        1. Malkice si mi konfuzan ali pomisliću da si previše čitao Konfuzija u Novogodišnjoj noći (:
          Ostavi se knjiga, čemu služe osim kao postament za saksiju sa filadendronom…

  2. diskusiji nkada kraja, kao ni sa verovanjima. Srecna ti HA Nova. ako cemo oko diskusije, sve mozemo samo da predpostavljavamo, da ce se vratiti na most, da nece, a mozda ce se setiti necega drugog na mostu i tako u krug. ja sam za deda Mraza.

    1. …ali nisi suicidna.

      Hteo sam reći da ako je vera koja nekoga sa suicidnim tendencijama održava u životu bazirana na priči za decu, kratkotrajnoj čaroliji, taj nema izgledne šanse. A i da se zaključiti iz samo tri reda da karakter ima psihičkih problema, gde vera pomaže samo ako ispred stoji spec.psihijatrije Dr Vera…

      Hvala lepo, takođe lepo (:

  3. P.S. (Inače, postoji i presuda suda u USA o Deda Mrazu (snimljen je i onaj smešni film o tome) zasnovana na natpisu na novčanici od jednog dolara gde stoji “In God We Trust “; te ako je već trust, onda nemamo o čemu dalje da pričamo bez prisustva stručnjaka)

    1. Više sam mislio na onog Deda Mraza koji nam se priviđa na raznim mestima i od koga očekujemo da nam ispunjava želje. Tvoje viđenje je u duhu praznika, previše optimistično…

    1. Čini mi se češće skloni tome da poverujemo u neko ‘čarobno’ rešenje, koje se izvršava samo (zato što tako treba/smo zaslužili) bez ikakvog napora onoga koji zapravo ima problem…

      1. Ima tu i čekanja da se nešto samo od sebe reši, ali i projekcije da je neka osoba ili situacija onakva kakvom je mi vidimo, bez da se izmestimo iz lične projekcije i da je realno sagledamo…

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s