Omega karavan, ni jednom drugom ravan, crn kao vrana, crn kao gavran, kao katran, stranac, otuđen, bez meni znanih mana, leti kao vranac, idealan za posao, pijaca, Kvantaš, ili maloprodaja, kafana, restoran, lanac, nije mnogo prešao, uopšte nije jadac…
Jarko podnevno sunce peče auto-plac, podiže pritisak, vazduh zamiriše na smrt,
Slušaj mladac, za šta ti uopšte trebaš karavan? – rekao je prodavac
Dakle, moj brat i ja vozimo pokojnike.
Već dva karavana imamo ali jedan će uskoro umreti a posla ima previše.
(Viva Baudelaire!)
horheakimov 
zarazio se na smrt.
Smrt je prelazna bolest.
Karavan saraj, karavan saran’…
siguran posao! smrt ne napusta
Samo je neophodan karavan.
Imaš vrlo specifičan stil, sirov, i ogoljen, koji nikako ne umanjuje vrednost napisanog. Čak šta više, daje mu tvoju posebni crtu i atmosferu.
Svaka čast!
Pokušavao sam da imitiram Bodlera, ovde i u prethodne dve sa istim tagovima…
Konacna voznja.
Kladio bih se da bi i tebi i meni više legao pogrebni vagon, meni može i tramvaj…
Baš voliš tramvaje :D
Volim i vozove ali nam je železnica propala… Volim električni prevoz jer sam ekološki osvešćen… Volim tramvaje jer su mi blizu kuće i stalno se družimo…
I ja ih volim :)
Očekivano. Inače ne bi primetila.
:)
Da.
Ne bih se baš složila da si ovde izimitirao Bodlera, više ti se uklopilo u koncept trojke, ali bitnije je što je ova zapravo dobra.
Ver si u pravu.