KANAP IZMEĐU ŠTAPA I ŠARGAREPE

Sunce divno obasjava mermerne zidove mauzoleja, hrama čovek kroz park, zraci se odbijaju unazad do prozora iza kojih stanuje mrak

 
Dobar sumrak želim, da li hladan je čaj ? očaj nikoga ne veseli, nekada stvarno dolazi kraj, i pre samog početka

 
Tetka donosi punjeno slonče, glavi bez kose i osmeha nose, igle i igre, i plehano lonče, sestra i brat i šareni zmaj

 
Ostavi se omče oče iako ne povratim sjaj, svako od nas ima svoje živote, moj bio je srećan, znaj, srazmerno kratak, nabijen srećom i majka te treba, više od neba

 
Ako sunce zaista nestane u mrkli mrak koji vreba, nekima će to biti poslednji zalazak, poslednji znak, pogled sa dečije onkologije, preko parka na Hram

Advertisements

21 comments

  1. ovo ne treba čitati na početku novog dana… možda negde na njegovom kraju, kad ti ga ova tuga ne može rastužiti više nego što možeš da podneseš

  2. Realno. Preksinoc sam provela tri sata u urgentnom centru. Slike su svjeze. Tesko je. Ta druga strana medalje je sastavni dio zivota. Treba i o tome pisati. Hvala ti.

  3. Naslov me je odveo na neku drugu stranu, a onda sam procitao pesmu. Jeste tematika tuzna i surova i crna i sve, ali je sklop reci toliko skladan i uravnotezen i pod konac, da ja ne mogu da ti objasnim koliko sam uzivao citajuci. Moj dojam: Prva lepo uvodi. Drugu strofu izdvajam celu. Treca je isto negde na klackalici, ali cetvrta i peta survavaju u ponor iz koga ne moze dalje. Za ovu, ako ikada napravim neku muziku, makar za sebe, ti mi ne zameri.

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s