OBAVEŠTENJE O PRIVREMENOJ SPREČENOSTI ZA ŽIVOT

ponedeljak 08.00h (pogon)

KOLEGA ZDRAVKOVIĆ (tek onako): Šta je sa Srećkovićem, on nikada ne kasni?

KOLEGA ŽIVOTIĆ (samo što je ušao): Verovatno je bolestan. Poslaću mu poruku.

ponedeljak 15.55h (pogon)

KOLEGA ZDRAVKOVIĆ (već skida radni mantil): Je l’ ti se javio Srećković?

KOLEGA ŽIVOTIĆ (deluje zainteresovano za razgovor): Ništa ceo dan. Znaš da on uvek telefon ostavi na nečujno. I mene hvata neka prehlada. Hladno je u ovom pogonu, vuče sa svih strana. (kolega Zdravković odlazi u klozet koji nema vrata pored kancelarije šefa smene i više ne čuje kolegu Životića)

petak 08.30h (kancelarija šefa pogona, sastanak kompletne smene pogona, prisutni su: šef pogona, kolega Zdravković i kolega Životić; odsutan: kolega Srećković)

ŠEF SMENE (mrmlja neki kratak uvod sebi u bradu): Molim vas lepo, (podiže glas i počinje razgovetno) da li je kolega Srećković dostavio potvrdu od lekara o privremenoj sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti? (sam sebi odgovara) Nije. Molim lepo. Stvar je jasna.

KOLEGA ŽIVOTIĆ (tiho gotovo nečujno): Dajte mu vremena šefe, šta ako je teže bolestan?

ŠEF SMENE (podiže ton, gleda kroz kolegu Životića): Zakon je jasan. Potvrdu tada dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica koja žive u porodičnom domaćinstvu.

KOLEGA ŽIVOTIĆ (sada glasnije ali bojažljivo): Ali Srećković živi sam.

ŠEF SMENE (kao da se obraća pred trista ljudi, značajno izvija vrat): Pošto se čuju povici u vezi sa stavovima zakona, mogu vam (gleda kroz kolegu Životića) samo reći da je zakon i to rešio. Ako živi sam dužan je da potvrdu dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga koji su ga sprečavali da istu dostavi.

(kolega Zdravković ustaje kao da je sastanak završen i kreće prema šporetu na kome se kuva kafa; šef smene, sada gotovo vičući od čega se kolega Zdravković vraća na svoju stolicu, dovršava rečenicu)

U tom smislu dajem mu rok do srede da se javi u suprotnom sledi otkaz ugovora o radu!

četvrtak: 08.30h (kancelarija šefa pogona, prisutni su šef pogona i kolega Zdravković)

ŠEF SMENE (bez okolišanja): Kolega Zdravkoviću kada se smena završi zadužujem vas da lično odnesete otkaz ugovora o radu po osnovu ne javljanja na radno mesto duže od tri dana, na adresu kolege Srećkovića i ostavite ga u poštansko sanduče. Ne želim susrete ili suočavanja bilo kakve vrste. Ako ga pak sretnete uputite ga na šefa smene, odnosno moju malenkost! Jasno?

KOLEGA ZDRAVKOVIĆ (jedva zainteresovano): Jasno.

četvrtak 16.30h (ulaz zgrade u kojoj stanuje kolega Srećković, metalni sandučići, mnogi obijeni ili otvoreni)

Kolega Zdravković ostavlja kovertu u sanduče sa brojem 13, u zgradi u kojoj je živeo i šef smene Spomen Rakić, i odlazi. Gore na trećem spratu, na mestu između klozeta bez vrata i sobe u kojoj je i spavao i spremao hranu leži gospodin Srećković. Njegovo beživotno telo počelo je polako da se raspada ali kadaverični mirisi nestajali su kroz prozor otvoren na kip na koji se naslanjala tek procvetala lipa. Sunce se već polako spuštalo za fabričke dimnjake koji odavno nisu izdahnuli gram dima ili prašine. Dolina je ozelenela. Ptičice su zadovoljno cvrkutale jureći se među popunjenim krošnjama. Dok je odlazio kući, nogu pred nogu, sa rukama u džepovima, kolega Zdravković je mogao čuti decu koja su vriskala u susednom sokaku i verovatno gurala automobilsku gumu niz kaldrmu. Jedno pseto je lajalo za njima.