OBAVEŠTENJE O PRIVREMENOJ SPREČENOSTI ZA ŽIVOT

ponedeljak 08.00h (pogon)

KOLEGA ZDRAVKOVIĆ (tek onako): Šta je sa Srećkovićem, on nikada ne kasni?

KOLEGA ŽIVOTIĆ (samo što je ušao): Verovatno je bolestan. Poslaću mu poruku.

ponedeljak 15.55h (pogon)

KOLEGA ZDRAVKOVIĆ (već skida radni mantil): Je l’ ti se javio Srećković?

KOLEGA ŽIVOTIĆ (deluje zainteresovano za razgovor): Ništa ceo dan. Znaš da on uvek telefon ostavi na nečujno. I mene hvata neka prehlada. Hladno je u ovom pogonu, vuče sa svih strana. (kolega Zdravković odlazi u klozet koji nema vrata pored kancelarije šefa smene i više ne čuje kolegu Životića)

petak 08.30h (kancelarija šefa pogona, sastanak kompletne smene pogona, prisutni su: šef pogona, kolega Zdravković i kolega Životić; odsutan: kolega Srećković)

ŠEF SMENE (mrmlja neki kratak uvod sebi u bradu): Molim vas lepo, (podiže glas i počinje razgovetno) da li je kolega Srećković dostavio potvrdu od lekara o privremenoj sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti? (sam sebi odgovara) Nije. Molim lepo. Stvar je jasna.

KOLEGA ŽIVOTIĆ (tiho gotovo nečujno): Dajte mu vremena šefe, šta ako je teže bolestan?

ŠEF SMENE (podiže ton, gleda kroz kolegu Životića): Zakon je jasan. Potvrdu tada dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica koja žive u porodičnom domaćinstvu.

KOLEGA ŽIVOTIĆ (sada glasnije ali bojažljivo): Ali Srećković živi sam.

ŠEF SMENE (kao da se obraća pred trista ljudi, značajno izvija vrat): Pošto se čuju povici u vezi sa stavovima zakona, mogu vam (gleda kroz kolegu Životića) samo reći da je zakon i to rešio. Ako živi sam dužan je da potvrdu dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga koji su ga sprečavali da istu dostavi.

(kolega Zdravković ustaje kao da je sastanak završen i kreće prema šporetu na kome se kuva kafa; šef smene, sada gotovo vičući od čega se kolega Zdravković vraća na svoju stolicu, dovršava rečenicu)

U tom smislu dajem mu rok do srede da se javi u suprotnom sledi otkaz ugovora o radu!

četvrtak: 08.30h (kancelarija šefa pogona, prisutni su šef pogona i kolega Zdravković)

ŠEF SMENE (bez okolišanja): Kolega Zdravkoviću kada se smena završi zadužujem vas da lično odnesete otkaz ugovora o radu po osnovu ne javljanja na radno mesto duže od tri dana, na adresu kolege Srećkovića i ostavite ga u poštansko sanduče. Ne želim susrete ili suočavanja bilo kakve vrste. Ako ga pak sretnete uputite ga na šefa smene, odnosno moju malenkost! Jasno?

KOLEGA ZDRAVKOVIĆ (jedva zainteresovano): Jasno.

četvrtak 16.30h (ulaz zgrade u kojoj stanuje kolega Srećković, metalni sandučići, mnogi obijeni ili otvoreni)

Kolega Zdravković ostavlja kovertu u sanduče sa brojem 13, u zgradi u kojoj je živeo i šef smene Spomen Rakić, i odlazi. Gore na trećem spratu, na mestu između klozeta bez vrata i sobe u kojoj je i spavao i spremao hranu leži gospodin Srećković. Njegovo beživotno telo počelo je polako da se raspada ali kadaverični mirisi nestajali su kroz prozor otvoren na kip na koji se naslanjala tek procvetala lipa. Sunce se već polako spuštalo za fabričke dimnjake koji odavno nisu izdahnuli gram dima ili prašine. Dolina je ozelenela. Ptičice su zadovoljno cvrkutale jureći se među popunjenim krošnjama. Dok je odlazio kući, nogu pred nogu, sa rukama u džepovima, kolega Zdravković je mogao čuti decu koja su vriskala u susednom sokaku i verovatno gurala automobilsku gumu niz kaldrmu. Jedno pseto je lajalo za njima.

Advertisements

49 comments

        1. Preporuka primljena. Nešto se razmišljam u ljuljajućem tramvaju dok kucam jedan od komentara, Čehov, Dostojevski, Karver; jedino Karvera nisam čitao pa se razmišljam u kojoj meri zaista podseća kada dotični nije mogao da izvrši nikakav uticaj na mene? Ili je samo tema slična? Ili je to tvoj utisak zato što ti je Karver svež? Ajde Rusi, njih sam konzumirao, nešto se, biće, zapatilo…

          1. Nije nemoguće da dva autora nezavisno jedan od drugog dobiju slične rezultate.

            Poređenje sa Karverom je kompliment (Nije mi baš “svež”, čitao sam ga dosta davno).

            Teme jesu bliske, ali čitajući tvoj post učinilo mi se da je presudna “energetska” sličnost ili recimo emocionalna. Videćeš na šta sam mislio kada ga budeš čitao. Lako se čita.

  1. Slika mi je “Staro sajmiste”, sa tri aktera. Tamo je spomen ploca na kojoj pored ostalih podataka stoji “…koje su ubili uz pomoc domacih neprijatelja.”

  2. Znaci da imas mnogo dobru pricu. Usud radnicke klase u nehumanom drustvu koje kroji zakone po svojoj mjeri, determinisanost koja nam pretpostavlja uslove gore nego u zatvorima ili logorima. Jer si, kao, slobodan. Otudjenost, usamljenost, umiranje…Tvoja prica me je rastuzila, rasplakala i probudila bijes, tako da sam, da bi mi bilo lakse, morala zamisliti scenu u kojoj Raskoljnikov dolazi da zavrsi posao.

        1. Eh, samo sam pratio taj besmisleni član iz Zakona o radu, 103. ili 105, već sam zaboravio, gde ako neko živi sam i umre, ne može da javi razlog sprečenosti i na tu svoju smrt može da dobije i otkaz zbog neopravdanog nepojavljivanja na poslu.
          A ljudi žive sami.
          (Više je o tome)

  3. Naslućivala sam kraj od samog početka, a opet ostah izenađena- ipak sam se nadala manje tužnom epilogu. Svejdno, priča puca u centar- bezdušnosti savremenog čoveka. Življenja, u stvari.

    1. Zapravo kada sam video Pink Floyd bio sam ubeđen da je Welcome to the machine pa nisam ni pustio nego otkucao koment. Po ovome ipak zvuči kao Chris Paul to Met Barns and Barns from beyond the arc (: Klipovi, no što, tako radnički uz ovaj post…

Comment

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s